EVOLUTIVNI RAZVOJ NERVNOG SISTEMA-slajdovi-Uporedna fiziologija, Slajdovi' predlog Fiziologija. University of Belgrade
cupavac
cupavac11 March 2013

EVOLUTIVNI RAZVOJ NERVNOG SISTEMA-slajdovi-Uporedna fiziologija, Slajdovi' predlog Fiziologija. University of Belgrade

PDF (4 MB)
31 strane
13broj preuzimanja
1000+broj poseta
Opis
FIZIOLOGIJA NERVNOG SISTEMA, EVOLUCIJA NERVNOG SISTEMA, MOŽDANE KOMORE, KIČMENA MOŽDINA Medulla spinalis, MOŽDANO STABLO Truncus encephali,
20 poeni
poeni preuzimanja potrebni da se preuzme
ovaj dokument
preuzmi dokument
pregled3 strane / 31

ovo je samo pregled

3 shown on 31 pages

preuzmi dokument

ovo je samo pregled

3 shown on 31 pages

preuzmi dokument

ovo je samo pregled

3 shown on 31 pages

preuzmi dokument

ovo je samo pregled

3 shown on 31 pages

preuzmi dokument

FIZIOLOGIJA NERVNOG SISTEMA

Regulatorni sistem specijalizovan za prijem, prenos, obradu i skladištenje informacija iz spoljašnje i unutrašnje sredine Objedinjuje aktivnost organa i sistema u jedinstvenu funkcionalnu celinu

→ ORGANIZAM Omogućuje adekvatnu reakciju na promene u spoljašnjoj i unutrašnjoj sredini

informacije iz spoljašnje (unutrašnje) sredine

senzorne ćelije (receptori čulnih organa)

aferentni senzorni

nervi

CENTRALNI NERVNI SISTEM

analiza obrada

integracija

eferentni motorni

nervi EFEKTOR

mišić žlezda

Tokom evolucije je došlo do prostornog udaljavanja receptora i efektora, usložnjavanja interakcija i nastanka nervnog sistema

EVOLUCIJA NERVNOG SISTEMA

FASCINANTAN PUT RAZVOJA

moždana ganglija

najsavršeniji oblik organizovanja

žive materije u prirodi

PRENOS SIGNALA KOD JEDNOĆELIJSKIH I PRIMITIVNIH VIŠEĆELIJSKIH ORGANIZAMA mehanička stimulacija prednjeg dela

depolarizacija

aktivacija proteina treplji

treplje se pokreću unazad

hiperpolarizacija vraćanje treplji

PRIMITIVAN ODGOVOR IZBEGAVANJA ŠTETNIH STIMULUSA

PORIFERA

nemaju neurone nadražljive i kontraktilne ćelije između epitelijalnih ćelija pora

senzorno-motorne ćelije, NEZAVISNI EFEKTORI

stimulacija zaustavlja protok vode do 100s

senzorne ćelije

Hydrozoa

neuron

efektorna ćelija

DIFUZNI ili MREŽASTI NERVNI SISTEM

mali multipolarni neuroni spor i difuzni prenos ekscitacije

spore, lokalne talasaste kontrakcije pipaka od tačke stimulacije

donja nepolarizovana mreža neurona

gornja polarizovana mreža neurona

NAJPROSTIJI NERVNI SISTEM CNIDARIA

mreže malih multipolarnih neurona

Scyphozoa

veliki bipolarni neuroni brži i usmereni prenos ekscitacije

GANGLIJSKI NERVNI SISTEM neuroni se grupišu u ganglije

PLATYHELMINTHES

moždana ganglija “mozak” plivanje kretanje

orijentacija

nervne vrpce trbušni i leđni par

ili 4-5 pari uzdužnih vrpci povezanih komisurama

OLIGOCHAETA

dobro razvijen “mozak” nadždrelna ganglija

ne utiče na senzorno-motornu aktivnost

ventralni lanac

ventralna ganglija SEGMENTALNI REFLEKS

INSECTA

protocerebrum optički lobusi

deutocerebrum antene

tritocerebrum antene, usta

podždrelna ganglija kretanje

subepidermalni nervni splet prenosi impulse

od receptora u koži do mišića segmenta

lokomocija preko segmentalnih refleksa cefalizacija izražena

POLYCHAETA gutanje hrane polaganje jaja periferni splet

CEVASTI NERVNI SISTEM

Neuroni obrazuju nervnu cev

koja se na prednjem kraju proširuje u tri moždana mehura

prosencephalon prednji

mesencephalon srednji

rhombencephalon zadnji

diencephalon međumozak

metencephalon zadnji mozak

myelencephalon završni mozak

telencephalon

pons Varoli cerebellum medulla

oblongata

medulla spinalis

I II

III

IV

KIČMENJAKA

CENTRALNI NERVNI SISTEM

MOŽDANE KOMORE

CEREBROSPINALNA TEČNOST (140ml) cirkuliše I i IIIIISilvijev akvaduktIV subarahnoidni prostor, Stvaraju je horioidni pleksusi (70%), a ostalo je vanćelijska tečnost mozga menja se 3x dnevno

☼“Mozak” i “nerv” su prvi put pomenuti u

papirusima starih Egipćana 1700. g. pre n.e.

☼Hipokrat navodi mozak kao središte intelekta;

400. g. pre n.e. opisuje epilepsiju

kao “moždane smetnje”

☼Leonardo Da Vinči je 1504. godine napravio

model moždanih komora od voska

prima utiske

čula

obrađuje

pohranjuje

RAZVOJ MOZGA KIČMENJAKA

RIBE

optički tektum mali mozak

prednji mozak

olfaktorni trakt

VODOZEMCI

mali mozak prednji mozak

optički tektum

motorike integrativni centar regulacije vida, sluha

žabe bez malog mozga plivaju i skaču, što ne mogu

bez optičkog tektuma

PTICE

prednji mozak

prednji mozak

prednji mozak

mali mozak

mali mozak

mali mozak optički tektum srednjeg mozga

optički tektum srednjeg mozga

optički tektum srednjeg mozga

produžena moždina produžena moždina

produžena moždina

RAZVOJ MOZGA KIČMENJAKA

regresivne promene→mali mozak progresivne promene→talamus i kora prednjeg mozga

razvoj jedara malog mozga razvoj jedara dorzalnog talamusa razvoj hipotalamusa nova kora→mirisna funkcija

neostrijatum→uloga kore prednjeg mozga veze sa drugim delovima mozga

KIČMENA MOŽDINA Medulla spinalis

ČOVEK: Dužina 43 do 45 cm Promer 9x13 mm Težina 35g

POPREČNI PRESEK KIČMENE MOŽDINE

Canalis centralis

Supstantia grisea

tela motornih i asocijativnih neurona

Supstantia alba mijelinska nervna vlakna

aksoni

Dorzalni, zadnji, senzorni koren

Spinalna ganglija

tela aferentnih unipolarnih

neurona

senzitivna nervna vlakna

Ventralni, prednji, motorni koren motorna vlakna čija su

tela u ventralnim stubovima sive mase

↓ efektoriGrađa ista, evolucijom se menjala dužina i masa kičmene moždine

“SEGMENTALNA GRAĐA” kičmene moždine u svaki 'segment' ulaze spinalni nervi (31) koji čine PERIFERNI NERVNI SISTEM

čovek: 8 pari vratnih (C1-C8) 12 pari grudnih (T1-T12) 5 pari slabinskih (L1-L5)

5 pari krsnih (S1-S5) 1 par trtičnih (K)

“SEGMENTALNA GRAĐA” kičmene moždine

dorzalni, zadnji, senzorni koren spinalna ganglija

ventralni, prednji, motorni koren

“SEGMENTALNA GRAĐA” kičmene moždine

cauda equina

L2

NERVNI PUTEVI KIČMENE MOŽDINE

Tractus corticospinalis ventralis

(pyramidalis) direktni put - KM

Tractus corticospinalis lateralis (pyramidalis)

deccusatio pyramidum -PM

Tractus tectospinalis

Tractus rubrospinalis

Tractus vestibulospinalis

Tractus reticulospinalis

Tractus spinothalamicus

NERVNI PUTEVI KIČMENE MOŽDINE – tractus corticospinalis

talamus

noge trup

ruke

lice i usta

FUNKCIJA KIČMENE MOŽDINE Provodna funkcija: prenos informacija sa periferije ka višim delovima CNSa

od mozga ka efektornim organima ► Vratni splet grade C1 – C4, inerviše vrat, deo glave i deo toraksa ► Rameni splet grade C5 - C8 + T1, inerviše rameni pojas i ruke ► Lumbalni splet (L1-L4), inerviše deo trbušnog zida i deo nogu ► Krsni splet (L5 + S1-S3), inerviše najveći deo noge (n. ischiadicus)

Regulacija aktivnosti unutrašnjih organa: sva simpatička nervna vlakna i deo parasimpatičkih polaze od kičmene moždine

Tokom evolucije kičmena moždina gubi autonomiju motorni centri sve više zavisni od viših motornih centara

Refleksna funkcija: prenos informacija sa receptora (koža, mišićna vretena) senzitivnim nervima do motoneurona istog segmenta koji šalju impulse do mišića Prosti refleksi: refleks povlačenja, grčenje trbušnih mišića, tetivni refleks Složeniji refleksi: regulacija defekacije i urogenitalnih funkcija (S)

Inervacija dijafragme (C3-C5): od vratnog spleta odvaja se n. phrenicus od grudnih nerava odvaja se 12 pari međurebarnih nerava

AUTONOMNI NERVNI SISTEM

zenice pljuvačne žlezde

respiratorni putevi

srce

sfinkter mokraćne bešike

crevna peristaltika

glikogen u jetri

PARASIMPATIČKI NERVNI SISTEM SIMPATIČKI NERVNI SISTEM

moždano stablo

S2-S4

T1-L3

polni organi

nadbubrežna žlezda

MOŽDANO STABLO Truncus encephali

medulla oblongata

pons Varoli

mesencephalon

Truncus encephali

PRODUŽENA MOŽDINA (MEDULLA OBLONGATA)

MS

PONS

MO `

IV

siva masa gubi leptirast oblik zbog ukrštanja nervnih vlakana, koja je presecaju

nc.nervi hypoglossi XII

nc.nervi vagi X

retikularna formacija

retikularna formacijasiva masa

tegmentum

tr.pyramidalis tr.pyramidalis

IV ventriculus

quartus

PRODUŽENA MOŽDINA (MEDULLA OBLONGATA)

n. glossopharyngeus IX n. accesorius XI

komentari (0)

nema postavljenih komentara

budi prvi koji ce napisati!

ovo je samo pregled

3 shown on 31 pages

preuzmi dokument