Evropska investiciona banka, Esej' predlog Pravo i religija u evropi
aleksandra111111
aleksandra111111

Evropska investiciona banka, Esej' predlog Pravo i religija u evropi

13 str.
1broj preuzimanja
40broj poseta
100%od1broj ocena
1broj komentara
Opis
Seminarski rad na temu Evropska investiciona banka
20 poeni
poeni preuzimanja potrebni da se preuzme
ovaj dokument
preuzmi dokument
pregled3 str. / 13
ovo je samo pregled
3 prikazano na 13 str.
ovo je samo pregled
3 prikazano na 13 str.
ovo je samo pregled
3 prikazano na 13 str.
ovo je samo pregled
3 prikazano na 13 str.

UNIVERZITET UNION U BEOGRADU

BEOGRADSKA BANKARSKA AKADEMIJA

Fakultet za bankarstvo, finansije i biznis

SEMINARSKI RAD

Predmet: PRAVO EVROPSKE UNIJE

Evropska investiciona banka

Mentor: Doc. dr Đuro Đurić Studentkinja: Aleksandra Radunović

Broj indeksa: 002bfb

Beograd, februar 2019. god

SADRŽAJ Uvod.............................................................................................4

Nastanak i funkcija Evropske investicione banke.............................5

Struktura EU................................................................................. 6

Ciljevi EIB......................................................................................7

EIB na Zapadnom Balkanu..............................................................7

Evropska investiciona banka u Srbiji.............................................. 9

Literatura....................................................................................11

10

Uvod

Ovaj rad bavi se proučavanjem jedne institucije koja ima velik značaj za razvoj i ekonomiju bilo koje države u Evropi. U pitanju je Evropska investiciona banka. Sama posebnost ove banke, zainteresovala je studenta da dalje radi i istražuje o istoj. Da bi razumjeli osnovna načela ove institucije, potrebno je vratiti se na početak, preciznije, objasniti osnovu Evropske unije. “Ukoliko ne razumijete te klice nastanka – vi ne razumijete pojavu!”1 Bitan temelj za poznavanje Evropske unije jeste poznavanje njenog institucionalnog statusa i načina na koji ona funkcioniše. Analizom institucija Evropske unije, dobija se odgovor na pitanje - Kako se donose odluke na evropskom nivou?

Takođe, proučavanjem procesa i postupaka odlučivanja Evropske unije, stiče se uvid u postupke pripremanja, nastajanja, primjene i kontrole takvih odluka. Kada govorimo o osnovnim institucijama EU navode se: Savjet EU, Evropska komisija, Evropski savjet i Evropski parlament. Sama Evropska unija predstavlja porodicu demokratskih država koje zajedno rade na poboljšanju životnog standarda svojih građana i izgradnji naprednijeg društva. Svoj uspjeh, ona duguje samo svom neuobičajenom načinu funkcionisanja, a kada se govori o neobičnosti, stavlja se akcenat na nezavisnost svih država članica, koje su zahvaljujući tome prenijele dio suverenih nadležnosti kako bi zajedno ojačale i obezbijedile uticajnu ulogu u svjetskim razmjerama. Sigurno je da samostalnim djelovanjem to ne bi mogle postići. Ovakvo uređenje unutar EU nije ni slično federalnom kao u slučaju sa Sjedinjenim Američkim Državama, već asocira na organizaciju čiji je temelj međunarodna saradnja.

Evropski sud pravde donosi presudu u sporovima, Evropski revizorski sud provjerava finansiranje aktivnosti EU, postoje i brojna druga tijela koja imaju

1 Vukotić, Veselin (2018) Od manastira do Univerziteta, UDG, Podgorica, str. 2

ključnu ulogu u funkcionisanju EU (evropski ekonomski i socijalni komitet, komitet regiona, evropska investiciona banka, evropska centralna banka, služba za pritužbe građana, evropski supervizor za zaštitu podataka...) ali, institucija koja će se analizirati u daljem radu jeste Evropska investiciona banka.

Jedno od tijela na kojima počiva način funkcionisanja EU jeste Evropska investiciona banka.

Nastanak i funkcija Evropske investicione banke

Evropska investiciona banka je finansijska institucija Evropske unije koja je osnovana u Rimu 1958. godine ugovorom o osnivanju evropske zajednice i njeno sjedište nalazi se u Luksemburgu. Njen glavni zadatak je doprinošenje uravnoteženom razvoju Zajednice osiguravanjem ekonomske i socijalne kohezije država članica. Ona ima pravnu sposobnost i ekonomski je potpuno nezavisna. Još jedna od njenih aktivnosti jeste finansiranje investicionih projekata koji doprinose balansiranom razvoju Unije. Ona ima poseban status, pa su njeni akcionari upravo zemlje članice EU. Upravo zbog njega, ima mogućnost da na tržištu kapitala nabavlja novac po veoma povoljnim uslovima (klasifikacija AAA). Kada bi bilo drugačije, ona ne bi bila u mogućnosti da finansira ove projekte, jer njeni klijenti ne ulažu novac. Ona isključivo kreditno finansira sve projekte, i to samo one projekte koji imaju za cilj razvoj EU. Neki od njih su: razvoj evropskih industrija, razvoj malih preduzeća, stvaranje prekoevropskih mreža, podrška informacionim tehnologijama, zaštita prirodne sredite itd. Evropska investiciona banka je autonomna ustanova, što znači da ona radi prema mogućnostima kapitalnih tržišta. Jedna od krilatica EIB je da „pretvara dobre namjere u realnost“2 što znači da postoji velika težnja ove institucije da pomogne tranziciju dva

10 2 http://bif.rs/tag/evropska-investiciona-banka/

državna regiona ka članstvu u EU ali i da nema za cilj projekte koji nisu isplativi.

Slika br.1 Evropska investiciona banka, Luksemburg

Struktura EU

Upravljanje Evropskom investicionom bankom odnosi se na strukturu donošenja odluka, procese i povezane kontrole. Uzevši u obzir da je EIB istovremeno i tijelo EU, njeno rukovođenje se zasniva na principima javnog i korporativnog upravljanja. Evropska investiciona banka ima tri dijela koji donose odluke, a to su: Upravni odbor, Odbor direktora i Menadžment komitet. Upravni odbor određuje opšte smjernice, Odbor direktora je odgovoran za strateško upravljanje a Menadžment komitet za svakodnevno upravljanje EIB. Sveukupno upravljanje i operativnu strukturu EIB-a čine:

1. Akcionari (28 država članica)

2. Statutarna tijela

3. Kontrola i evaluacija

4. Organizaciona struktura

Organizaciona struktura EIB-a sastoji se iz sljedećih direkcija:

1. Generalni sekretarijat

2. Pravna direkcija

3. Direkcija za korporativne usluge

4. Direkcija za operacije

5. Direkcija za upravljanje i restruktuiranje transakcija

6. Uprava za finansije

7. Direkcija za projekte

8. Direkcija za upravljanje rizicima

9. Generalni inspektorat

10. Direkcija za usklađenost

11. Uprava za finansijsku kontrolu

Ciljevi EIB

Misija EIB jeste da postakne održivi rast u EU i inostranstvu. Najviše je posvećena održivom razvoju koji je usidren u njenoj strategiji što predstavlja i temelj njenog poslovnog modela, EIB prati sve investicione projekte koje finansira sa ekološkog, socijalnog i upravljačkog aspekta. Određene aktivnosti su u potpunosti isključene iz finansiranja EIB i odbačene od samog početka. Takođe, svi podržani projekti moraju ispunjavati ekološke i društvene principe ali i standardne EIB-a. Osim ovoga, EIB vrši posebnu ekonomsku procjenu svojih projekata ne bi li procijenila troškove ali i koristi koje su bitne za društvo. Ekonomska procjena uzima u obzir sve resurse koji se koriste.

10

EIB na Zapadnom Balkanu

Od davnina do nedavne prošlosti, Zapadni Balkan bio je suštinski dio evropske istorije. Njegova kultura, umjetnost i ekonomija doprinijeli su oblikovanju lica Evrope. Nakon burnih devedesetih godina, počelo je naglo ulaganje koje je bilo usmjereno na hitnu rekonstrukciju i popravku oštećenih mostova i željeznica, luka, aerodroma i puteva. Iz godine u godinu, rasla je saradnja EIB sa vladama, opštinama i kompanijama u regionu, kao i sa Evropskom Komisijom i ostalim finansijskim institucijama. Cilj je bio poboljšati živote ljudi obnovom infrastrukture, i pomaganje regionu da „ozdravi“. Tokom poslednje decenije, ono što je zanimljivo jeste da je EIB povećala svoje pozajmice u sektorima zdravstva, obrazovanja, a zanimljivo je da se EIB takođe bavi pitanjem globalne migracione krize. Njen cilj je da se podstakne kvalifikovana radna snaga, talentovani programeri, naučnici, ekonomisti, inžinjeri, pravnici. Za borbu protiv globalne ekonomske i finansijske krize, EIB ima veliku ulogu. Malim i srednjim lokalnim preduzećima, olakšala je put do kredita kod lokalnih banaka, ne bi li pružila podršku i pomogla razvoju istih. Osigurati da imaju pristup kreditima, neophodno je za njihov prosperitet. Prepoznajući veličinu izazova, EIB je pokrenula Inicijativu za ekonomsku otpornost, kao program koji pomaže zemljama u susjedstvu da poboljšaju svoje ekonomije i odgovore na migracionu krizu. Ovaj novi program, ohrabruje mala i srednja preduzeća i pomaže zemljama u poboljšanju infrastrukture. EIB je posvećena poboljšanju životnih uslova, a direktor EIB-e je i rekao: „Mi ćemo osigurati budućnost Zapadnog Balkana. To je dio budućnosti Evrope!“. Regionalna aktivnost EIB-a slijedi cilj Evropske Unije, pomoći Zapadnom Balkanu ka pristupanju i brzoj integraciji Evropskoj Uniji. Uprkos izazovnom ekonomskom okruženju, BDP na Zapadnom Balkanu polako se stabilizuje, a ono što se očekuje jeste njegov porast sa 3,1% 2016. godine na 3,6% u 2019. godini.

Međutim, postoji još mnogo izazova u regionu. Investicije kao udio u BDP, nisu ga čak ni vratile na stanje prije krize, saobraćajna struktura jeste bolja, ali Zapadni Balkan mnogo zaostaje za EU, neophodna je bolja povezanost sa susjedima i niži troškovi transporta, postignut je veliki napredak u energetskoj infrastrukturi, međutim i dalje postoji problem neadekvatnog snabdijevanja elektične energije, sektor obrazovanja nije u skladu sa tržištem rada potreba, pa je i stopa nezaposlenosti velika, tako da Zapadni Balkan i dalje treba da se razvija i traži odgovore na probleme koji su navedeni. EIB ostaje posvećena Zapadnom Balkanu i želi da poveća svoju aktivnost u ključnim infrastrukturnim projektima i privatnom sektoru. Na pitanje migracione krize, potpredsjednica EIB rekla je da je neophodno poboljšati vladavinu prava u oblastima kao što su: bezbjednost, osnovna prava, organizovani kriminal, demokratske institucije, reforma javne uprave, ekonomski razvoj i konkurentnost. Nedavna migraciona kriza, natjerala je region za blisku regionalnu saradnju za stabilizaciju i transformaciju regiona.

Evropska investiciona banka u Srbiji

Evropska investiciona banka, kao što je navedeno, institucija je u vlasništvu država članica Evropske Unije, i ona se bavi odobravanjem dugoročnih zajmova. Na području Zapadnog Balkana, EIB je aktivna od 1997. godine. Počevši sa 2001. godinom do danas, EIB je obezbijedila ukupno 4,3 milijarde eura za projekte u Srbiji, podržavajući time sve glavne oblasti infrastrukture, kao i sektor usluga, mala i srednja preduzeća, industriju i lokalnu samoupravu.

Neki od primjera skorašnjih projekata su:

1. Izgradnja mosta na Adi, koji spaja dvije obale rijeke Save. Cilj je da se omogući uvećanje mrežnog kapaciteta za lokalni, tranzitni saobraćaj,

10

kao i novi laki šinski saobraćaj. Do danas je za ovaj projekat potrošeno 143 milijarde eura.

2. Izgradnja autoputa, Koridor X, ključni dio putne mreže na Zapadnom Balkanu. Ovaj projekat podrazumijeva unapređenje jednog problematičnog dijela ovog puta, dugog 1500km. Za ovu investiciju izdvojeno je jednom 314 miliona eura, i zatim još jednom 265 miliona. Cilj je bio da se skrati vrijeme putovanja, ušteda na troškovima održavanja vozila kao i manji broj saobraćajnih nesreća.

3. Glavni projekat u regionu, Fiat automobili Srbija, koji se bavi investiranjem u već postojeću fabriku automobila u Kragujevcu. Radi se modernizacija i proširuju se proizvodni kapaciteti ove fabrike i za ovaj projekat je izdvojeno 500 miliona eura. Ova investicija, jedna je od većih direktnih stranih investicija u Srbiji, i upravo zbog toga ima veliki uticaj na lokalnu ekonomiju i razvoj. Fiat Automobili Srbija postao je najveći domaći izvoznik i stvoren je značajan klaster dobavljača i auto djelova i opreme Srbiji.

4. Apex krediti, krediti za mala i srednja preduzeća. Ovi krediti prolaze kroz sistem Narodne Banke Srbije, koja je u ovom slučaju kao agent. Srbija je od 2000. godine dobila 5 Apexa, među kojima je i posljednji u iznosu od 500 miliona eura, koji je poslužio ekonomskom oporavku zemlje i pomogao Srbiji na putu ka integraciji sa Evropskom Unijom.

Slika br.2 Fiat fabrika automobila, Kragujevac

Slika br.3 Naučno tehnološki park, Beograd

10

Slika br.4 Istraživačka stanica Petnica, Valjevo

Zaključak

Evropska investiciona banka veoma je bitna finansijska institucija Evropske Unije, i ima veliki udio u razvoju zemalja članica Evropske Unije. To je najveća multilateralna kreditna institucija na svijetu, koja ima pravo da povlači značajan obim sredstava na tržištu kapitala, kako bi ostvarila sve razvojne ciljeve Evropske Unije. EIB je dioničar u Evropskoj banci za obnovu i razvoj, koja je osnovana 1990. godine, i poznata je po tome što je u Centralnoj i Istočnoj Evropi finansirala projekte u osnovnim oblastima privrednog razvoja, a većinskim preuzimanjem Evropskog investicionog fonda, koji je bio usmjeren na ulaganje u rizični kapital, učestvovala je u samom stvaranju EIB grupe. Ovaj potez definitivno je bila najbolja strategija kako povećati konkurentnost industrije Evropske Unije.

Pored ciljeva Evropske Unije, koje EIB teži da ostvari, ona pomaže i zemljama da pristupe Evropskoj Uniji, kako bi sve zajedno stvorile jednu državu, bez granica, sa visokim životnim standardom, sa visokim nivoom obrazovanja, sa naprednom

tehnologijom, sa povoljnim uslovima za život, jednu zajednicu koja bi bila konkurentna u svjetskim razmjerama.

Ovakve institucije, neophodne su za razvoj, a i za oporavak država od finansijske i ekonomske krize, jer države same nemaju povoljnosti kakve ima EIB, kada su u pitanju zaduživanja. Kao što bi rekao profesor Veselin Vukotić: „Banka je nužno zlo!“3 i nažalost, nijedan pojedinac, država a kamoli region nemaju nikakvu perspektivu u vidu razvoja, kada ne bi postojala ista.

Literatura

1. Aleksić, Vesna B, (2002), Banka i moć, Stubovi kulture, Beograd

2. Babić, Mate (2007), Makroekonomija, Mate d.o.o., Zagreb Stefanović, Zlatko (2016), Pravo Evropske unije, Službeni glasnik, Beograd

3. Baldwin, Richard; Wyplosz, Charles (2010), Ekonomija evropskih integracija, Data Status, Beograd

4. Đurković, Miša (2015), Iluzija Evropske unije, Catena mundi, Beograd

5. Krugman, Paul R. (2009), Međunarodna ekonomija – teorija i politika, Data Status, Beograd

6. Prokopijević, Miroslav (2012), Evropska unija Uvod, Čigoja, Beograd

7. Vukotić, Veselin (2018), Od manastira do Univerziteta, UDG

8. Vukotić, Veselin (2006), Opasne riječi, CID, Podgorica

9. Vukotić, Veselin (2004), Makroekonomski računi i modeli, CID, Podgorica

Websites:

1. http://www.eib.org/en/index.htm

10 3 Vukotić, Veselin (2006), Opasne riječi, CID, Podgorica

2. https://europa.eu/european-union/index_en

ovo je samo pregled
3 prikazano na 13 str.