Финансијска анализа пословања ГП „ВЕЛИКИ КОЛЕКТИВ“, Završni rad' predlog Poslovne finansije i finansijski menadzment
vasa04012013
vasa04012013

Финансијска анализа пословања ГП „ВЕЛИКИ КОЛЕКТИВ“, Završni rad' predlog Poslovne finansije i finansijski menadzment

13 str.
5broj poseta
Opis
Финансијска анализа бави се истраживањем и квантифицирањем функционалних односа који постоје између билансних позиција, стања и успеха, са циљем да се омогући веродостојна оцена финансијског положаја предузећа. При томе, монетарне вредности које се импутирају појединим билансним позицијама на два билансирања имају, по себи, малу или никакву аналитичку вредност.
20 poeni
poeni preuzimanja potrebni da se preuzme
ovaj dokument
preuzmi dokument
pregled3 str. / 13
ovo je samo pregled
3 prikazano na 13 str.
ovo je samo pregled
3 prikazano na 13 str.
ovo je samo pregled
3 prikazano na 13 str.
ovo je samo pregled
3 prikazano na 13 str.

1. УВОД

Финансијска анализа бави се истраживањем и квантифицирањем функционалних односа

који постоје између билансних позиција, стања и успеха, са циљем да се омогући

веродостојна оцена финансијског положаја предузећа. При томе, монетарне вредности које

се импутирају појединим билансним позицијама на два билансирања имају, по себи, малу

или никакву аналитичку вредност. Њихову употребљивост за финансијскз анализу треба

тражити превасходно на релацији са другим билансним позицијама са којима стоје у

непосредној узрпчној вези.

Финансијска анализа представља комплексну активност која је од интереса за све

пословне субјекте, превасходно због својих оутпута, тј. информација о имовинско

пословном стању:

• властитог предузећа,

• конкурената,

• постојећих и потецијалних пословних партнера (купаца, добављача и сл.), • осталих предузећа, • банака и других финансијских институција.

На основу реченог може се константовати да су три документа основ за анализу

финансијског пословања предузећа. То су:

• биланс стања,

• биланс успеха и

• извештај о новчаним токовима.

Финансијска анализа, која полази од наведених докумената, представља, добрим делом

тзв. рацио-анализу. Однос једне билансне позиције према другој, изражен у простој

математичкој форми, назива се рацио. Условљеност између билансних позиција које се

изражавају рацио-бројевима или на други начин, треба да буду стално провераване помоћу

унапред постављенох норми или стандарда.

Завршни радСандра Цекић

________________________________________________________________________ Висока железничка школа струковних студија

1

5 проф. др Зорица Драгић, скрипта - Финансијска ан лиза пословања предузећа, Београдска пословна школа 6Ристић Ж., Комазец С., ,,Финансијски менаџмент", Чигоја Београд 1998.

Зависно од тога чему служе, сви рацио бројеви у финансијској анализи могу се

класификовати у неколико грана:

♦ показатељи финансијске структуре,

♦ показатељи активности,

♦ показатељи ликвидности и

♦ показатељи профитабилности.

2. ФИНАНСИЈСКА АНАЛИЗА

Завршни радСандра Цекић

________________________________________________________________________ Висока железничка школа струковних студија

2

Финансијска анализа је инструмент управљања финансијама предузећа.1 Циљеви

финансијског управљања подразумевају захтев за максимизирањем рентабилности

пословања уз одржавање задовољавајућег степена текуће ликвидности, као способности

предузећа да извршава доспеле новчане обавезе. При томе је важно одржати потребан

обим и структуру обртних средстава за обављање текућег пословања и очувати добар

кредитни бонитет.

Предмет финансијске анализе су стања и појаве, исказане у вредносном изразу, тј. у истој

јединици мере. Финансијска анализа је саставни део комплексне пословне анализе

предузећа и зато обухвата испитивање његове финансијске ситуације.

Полазна основа финансијске анализе су финансијски извештаји:

• биланс стања,

• биланс успеха,

• биланс токова готовине,

• извештаји о променама на капиталу и напомене уз финансијске извештаје.

У финансијској анализи се обухватају фактори и околности који могу изазвати

финансијску равнотежу на било којој линији финансијских процеса. Главни ослонац је

финансијски план. Током планирања састављају се плански биланс успеха и плански биланс стања, оцењује ризик остварења планираног финансијског резултата и планирају

новчани токови. Све ово се заснива на информацијама о циљевима пословних функција, 2

и то: пословној способности предузећа, његовом положају на тржишту продаје и тржишту

набавке, потребном инвестирању, положају предузећа на финансијском тржишту.

Финансијска анализа треба вршити веома стручно, коришћењем одређених метода

анализе-класичних и савремених. Рацио анализу карактерише једноставност. Зато

представља један од најкоришћених метода финансијске анализе. Финансијска анализа

Завршни радСандра Цекић

________________________________________________________________________ Висока железничка школа струковних студија

3

1 Миле Самарџић, Слободан Анџић, Финансијска анализа и ревизија, Београдска пословна школа, Београд, 2013. 2 Родић Ј., Филиповић М., Пословне финансије, „Асимех“, Београд, 2011.

служи за оцену испешности предузећа. Заснива се на финансијским извештајима, што

представља основни постулат3 њене веродостојности.

2.1. Финансијски извештаји као предмет анализе

Финансијски извештаји су скуп информација о финансијском положају, успешности,

променама на капиталу и новчаним токовима једне компаније и представљају

функционалну и временски заокружену целину пословних процеса који су се догодили у једној компанији и као такви, чине подлогу сваке рационалне анализе.

2.1. Активности које креирају вредност

4Корпорација постаје пословно способна кроз емисију акција и обвезница на финансијком

тржишту. Емисијом и продајом акција корпорација прибавља капитал од власника, док

емисијом и продајом корпоративних обвезница стиче капитал од поверилаца (купаца

обвезница, бондхолдер-а), а кроз кредитне активности стиче капитал од великих

кредитора, као што су банке. У том контексту, организације и појединци који обезбеђују

капитал сматрају се кључним стејкхолдерима једне компаније. Све активности компаније

усмерене су на креирање вредности за власнике и повериоце, односно кључне

стејкхолдере.

Креирање вредности за ове интересне групе одвија се кроз три активности:

• финансијске,

Завршни радСандра Цекић

________________________________________________________________________ Висока железничка школа струковних студија

4

3постулат - захтев; лог. захтев који се логички не може доказати, али који је нужан за разумевање извесних чињеница, претпоставака; мат. претпоставка истинитости неког става без доказа; уп. аксиом.

4 др Горанка Кнежевић, Економско-финансијска анализа, Универзитет Сингидунум, Београд, 2007.

• инвестиционе и

• пословне.

Финансијске активности одређују однос компаније са садашњим и потенцијалним

власницима и кредиторима. У ове активности убрајамо прибављање капитала из

сопствених и позајмљених извора. Прибављен капитал из ових извора улаже се у набавку

сталних и обртних средстава којима се компанија оспособљава за обављање делатности

(цоре бусинесс-а). Ове активности су срачунате на улагање новца који је претходно

прибављен у финансијској активности. Због тога се активности улагања новца називају

инвестиционе активности.

Делатност једне компаније материјализује се кроз обављање пословних активности.

Пословне активности су повезане са остваривањем кључних прихода (прихода од продаје

и других прихода) и кључних расхода (трошкови амортизације, материјала, зарада и други

трошкови).

Претходно наведено можемо приказати следећом сликом:

Слика 1. Активности које креирају вредност

Завршни радСандра Цекић

________________________________________________________________________ Висока железничка школа струковних студија

5

Све поменуте активности представљају пословне догађаје (трансакције) које

рачуноводство бележи и на крају пословне године сажима у финансијским извештајима.

Дакле, све активности једне компаније материјализоване су у следећим финансијским

извештајима:

■ биланс стања,

■ биланс успеха,

■ извештај о токовима готовине и

■ извештај о променама на капиталу.

Пословне активности компаније опредмећене су у билансу успеха. Инвестиционе

активности су материјализоване у билансу стања, као и финансијске активности. Извештај

о токовима готовине и извештај о променама на капиталу представљају изведене

извештаје који се сачињавају на основу биланса стања и биланса успеха. Сви финансијски

извештаји узети заједно информишу инвеститоре и кредиторе као кључне кориснике о

успешности пословања (биланс успеха), финансијском положају (биланс стања), новчаним

токовима (извештај о новчаним токовима) и промени на капиталу (извештај о променама

на капиталу).

Завршни радСандра Цекић

________________________________________________________________________ Висока железничка школа струковних студија

6

2.2. Биланс стања као предмет анализе

Биланс стања је тренутна слика финансијског положаја неке компаније на одређени дан.

Он приказује величину и структуру средстава и извора финансирања. Структура

средстава, актива, указује на начин на који су средства уложена (инвестициона активност),

док структура извора финансирања, пасива, указује на ефекте финансијске активности,

односно финансијску структуру (конституцију) неког предузећа.

Актива предузећа, која задовољава претходно набројане карактеристике, се даље у

билансу стања дели на следеће:

♦ стална (фиксна, дугорочна) средства и

♦ обртна (текућа, краткорочна) средства.

Разлика између сталних и обртних средстава је у испуњавању следећих карактеристика:

• средство ће бити разврстано као краткорочно ако се очекује да ће се потрошити у

редовном току пословног циклуса предузећа или у периоду до 12 месеци, односно

биће разврстано као дугорочно, ако ће се потрошити тек протеком више пословних

циклуса, односно у периоду дужем од 12 месеци,

• средство је краткорочно ако се примарно држи за сврху продаје у року до 12

месеци, ако се држи у циљу продаје у периоду дужем од 12 месеци треба га

разврстати као дугорочно средство и

• средство је краткорочно ако је у питању новац или новчани еквиваленти чија

употреба није ограничена.

Стална или дугорочна средства се могу поделити на :

• материјална (некретнине, постројења, опрема ),

Завршни радСандра Цекић

________________________________________________________________________ Висока железничка школа струковних студија

7

• нематеријална (научно и техничко знање, дизајн, имплементација нових процеса

или система, лиценце, интелектуална имовина, тржишно знање и трговачке марке)

и

• дугорочни финансијски пласмани (зајмови дати другим предузећима, улагања

задржана до доспећа - обвезнице других предузећа и учешћа у капиталу).

Краткорочна или обртна средства се могу разврстати на:

■ залихе (материјала, готових производа, недовршене производње, робе...),

■ купци и друга потраживања,

■ дати аванси,

■ остала краткорочна потраживања,

■ новац и новчани еквиваленти (готовина у благајни, депозити по виђењу, готовински

еквиваленти-акције, обвезнице, комерцијални и благајнички записи и сл.)

Извори средстава предузећа или пасива показује порекло имовине, одакле имовина у

активи предузећа потиче. У билансу стања порекло имовине може бити одређено као:

▲ сопствени капитал (чиста имовина, капитал власника) и

▲ позајмљени капитал предузећа (обавезе или дугови, капитал поверилаца).

Сопствени капитал се обрачунски утврђује као разлика између вредности укупне активе и укупних обавеза тј.

Сопствени капитал = Актива - Обавезе

Сопствени капитал је по свим карактеристикама специфична рачуноводствена категорија.

Он нема доспеће и представља гарантну супстанцу за повериоце, исплате власницима

зависе од висине добитка и даје право на управљање предузећем.

Позајмљени капитал предузећа чине обавезе предузећа према трећим лицима. Обавезе се

могу дефинисати као садашње обавезе које су произашле из прошлих економских догађаја

предузећа и чије подмирење (ликвидација) подразумева одлив ресурса предузећа

Завршни радСандра Цекић

________________________________________________________________________ Висока железничка школа струковних студија

8

(најчешће одлив новца или неког другог средства за подмирење обавезе). Обавезе

предузећа су све обавезе дужника које постоје у садашњем временском периоду, тј. на дан

састављања биланса стања. Обавеза настаје као резултат неке прошле трансакције,

односно она је последица неког правног уговорног односа или законског захтева. Типичан

случај је постојање обавеза из пословања везаних за набавку опреме, материјала. У овом

случају предузеће је примило опрему , робу или материјал на тзв. робни кредит, али

плаћање истог још увек није извршено. Робни кредити су по правилу бескаматни. Враћање

робног кредита извршава се исплатом новца у номиналном износу настале обавезе и у

уговореном року. Настајање обавезе може бити праћено и уплатом новца на текући рачун

као део реализације краткорочног банкарског кредита. У овом случају, предузеће је

примило новац као зајам и има обавезу да тај кредит врати у унапред утврђеном

временском периоду уз припадајућу камату (финансијски или банкарски кредит). Из

наведених примера неоспорно произлази да је обавеза резултат претходне трансакције и

да је за ликвидацију обавезе нужан одлив ресурса предузећа (плаћање новцем, преносом

других средстава, пружањем услуга, конверзијом обавезе у сопствени капитал и др.).

Обавезе се могу класификовати као:

✓ дугорочне и

✓ краткорочне.

Нека обавеза се може разврстати као краткорочна, ако су задовољене следеће

карактеристике:

• обавеза ће се подмирити у редовном току пословног циклуса и

• обавеза ће се подмирити у периоду до 12 месеци од датума биланса стања.

Све остале обавезе које не задовољавају ове критеријуме разврставају се као дугорочне.

Обавезе предузећа се још могу разврстати и као:

• дугови (дугорочни, краткорочни банкарски кредити, обавезе за обвезнице и др.) и

• текуће обавезе (добављачи, обавезе за камате, обавезе за порезе итд.).

Завршни радСандра Цекић

________________________________________________________________________ Висока железничка школа струковних студија

9

Основна карактеристика свих обавеза је да носе одређен финансијски ризик за предузеће

и да оно мора располагати имовином коју предаје повериоцу да би се разрешило обавезе.

Финансијски ризик постоји и зато што преузимање обавеза значајно утиче на ликвидности

и солвентност. Ликвидност је способност предузећа да на кратак рок измири доспеле

обавезе, док је солвентност способност предузећа да у дугом временском року подмирује

доспеле обавезе. Ако је предузеће несолвентно повериоци могу тражити отварање стечаја

предузећа како би се подмирили из стечајне масе, тако да је на дуги рок посматрано,

преузимање обавеза повезано са значајним степеном финансијског ризика. Након овако

минуциозне разраде садржине биланса стања можемо овај финансијски извештај

приказати помоћу модификоване основне рачуноводствене једначине:

Актива = Обавезе + Капитал

Стална + Обртна средства = Обавезе + Капитал

Биланс стања као рачуноводствени извештај садржи већи број различитих информација

које су потребне корисницима за утврђивање финансијског положаја. Међутим, те

информације су класификоване у групе сличних информација како би се корисницима

олакшало изналажење потребних информација. Информације које треба исказати у

билансу стања треба разврстати руководећи се одређеним, препознатљивим критеријумом.

У пословној пракси компанија примењују се следећи критеријуми разврставања позиција

у билансу стања:

a. критеријум растуће ликвидности у активи и опадајуће доспелости у пасиви, и

b. критеријум опадајуће ликвидности у активи и растуће доспелости у пасиви.

Критеријум растуће ликвидности у активи и опадајуће доспелости у пасиви - Распоред

позиција биланса стања по критеријуму растуће ликвидности у активи и опадајуће

доспелости у пасиви овакву форму биланса стања примењују предузећа земаља које

припадају континентално-европској рачуноводственој традицији (Немачка, Француска, Италија и др.) где је нагласак стављен на солвентност и дугорочну финансијску структуру.

Критеријум растуће ликвидности значи такво структурисање активе по којем ликвидност

имовинских позиција (способност претварања у готовину) се креће од најнеликвидније

Завршни радСандра Цекић

________________________________________________________________________ Висока железничка школа струковних студија

10

према све ликвиднијим позицијама активе. Сходно овом критеријуму, у активи се прво

приказују информације о некретнинама, постројењима, опреми и другим дугорочним

средствима, која се најтеже претварају у готовину. Ова средства су ангажована са циљем

да доприносе пословној активности предузећа у већем броју производних циклуса. На

другом месту се налази нешто ликвиднија позиција активе - залихе. Залихе се лакше и

брже конвертују у готовину у односу на дугорочна средства. Потраживања показују виши

степен способности претварања у готовину. Наравно, најликвиднија позиција активе је

новац и новчани еквиваленти, сходно принципу растуће ликвидности. За разлику од

активе, пасива је структурисана по принципу опадајуће доспелости. То значи да је на

првом месту у билансу стављена она позиција пасиве која нема рок доспећа, као што је то

случај са сопственим капиталом. Дугорочне обавезе имају рок доспећа преко године дана

од дана биланса, тј. њихова доспелост опада, као што то критеријум захтева. На трећем

месту су краткорочне обавезе чија доспелост је до једне пословне године од дана биланса.

И коначно, на последњем месту су различите текуће обавезе (добављачи, обавезе за

порезе, обавезе за зараде и сл.), чији је рок доспећа по правилу од 30 до 60 дана или краћи.

Распоред позиција биланса стања по критеријуму опадајуће ликвидности у активи и

растуће доспелости у пасиви - Према овом критеријуму у активи се налази најликвиднија имовина као што је новац и новчани еквиваленти на првом месту, затим следе

потраживања, залихе и на последњем месту су приказана дугорочна средства (дугорочни

пласмани, нематеријална улагања и некретнине, постројења и опрема) која су

најнеликвиднији облик активе. Дакле, актива прати редослед опадајуће ликвидност. За

разлику од ње, пасива прати редослед растуће доспелости. На првом месту у пасиви су

обавезе које захтевају плаћање у периоду од 30 до 60 дана (текуће обавезе), затим следе

обавезе доспећа до 1 године (краткорочне обавезе), обавезе чији је рок доспећа преко 1

године (дугорочне обавезе). На последњем месту налази се сопствени капитал власника

који нема рок доспећа. Овакву структуру биланса стања респектују предузећа земаља

англосаксонске рачуноводствене традиције (САД, Велика Британија, Канада, Аустралија )

где доминира значај ликвидности као врховни циљ пословања. Разлике у форми

приказивања биланса стања потичу од важности циљева којима рачуноводство служи.

У континенталној Европи, основни циљ рачуноводства је сигурност кредитора. Да би се

тај циљ остварио биланс стања следи принцип растуће ликвидности и опадајуће

Завршни радСандра Цекић

________________________________________________________________________ Висока железничка школа струковних студија

11

доспелости којим се нагласак ставља на сталну имовину у активи, а на сопствени капитал

као гарантну супстанцу, у пасиви. У англосаксонској традицији, која је још од периода

Велике депресије из 1929.г. оптерећена проблемом ликвидности, биланс стања прати

критеријум ликвидности, па је на првом месту у активи приказана готовина. У пасиви, на

првом месту, налазе се оне позиције пасиве чија је доспелост најкраћа (текуће обавезе и

добављачи), а затим по критеријуму растућег рока доспећа следе друге обавезе и на крају

сопствени капитал.

Завршни радСандра Цекић

________________________________________________________________________ Висока железничка школа струковних студија

12

Завршни радСандра Цекић

________________________________________________________________________ Висока железничка школа струковних студија

13

nema postavljenih komentara
ovo je samo pregled
3 prikazano na 13 str.