Finansijska analiza entiteta, Skripte' predlog Mikrofinansije

Finansijska analiza entiteta, Skripte' predlog Mikrofinansije

28 str.
2broj preuzimanja
133broj poseta
Opis
Finansijska analiza entiteta koja ukljucuje racio brojeve, odnosno racio pokazatelje.
20 poeni
poeni preuzimanja potrebni da se preuzme
ovaj dokument
preuzmi dokument
pregled3 str. / 28
ovo je samo pregled
3 prikazano na 28 str.
ovo je samo pregled
3 prikazano na 28 str.
ovo je samo pregled
3 prikazano na 28 str.
ovo je samo pregled
3 prikazano na 28 str.
TRANSPARENTNOST PERIODIČNOG IZVEŠTAVANJA U FUNKCIJI ZAŠTITE INVESTITORA: DIREKTIVA EU

XI FINANSIJSKA ANALIZA

100. PRAVILA FINANSIRANJA – SUŠTINA, POVEZANOST SA

PRINCIPIMA FINANSIJSKE POLITIKE I PODELA

definicije pravila finansiranja (Herle): principi za izbor sredstava

finansiranja radi zadovoljenja neke date potrebe kapitala

norme za pribavljanje kapitala sa određenih aspekata

veći broj pravila, u čijoj osnovi leži jedan ili više principa poslovne ili finansijske politike (princip sigurnosti, likvidnosti, rentabilnosti, elastičnosti, nezavisnosti, itd) nemogućnost sistematizacije pravila finansiranja prema principima finansijske politike, jer u osnovi pojedinih pravila često ne leži jedan, već više principa finansijske politike "zlatna", "sveta", "optimalna" pravila /

"klasična", "tradicionalna" pravila

Sva pravila finansiranja tangiraju finansijsku strukturu preduzeća, i to: sastav kapitala prema poreklu i

ročnosti (vertikalna pravila) ili – odnos delova imovine i kapitala

(horizontalna pravila).

Aktiva Bilans stanja Pasiva

horizontalna pravila finansiranja vertikal na

prav ila fina nsir anja

101. VERTIKALNA PRAVILA FINANSIRANJA – SUŠTINA I

SASTAV nastoje da postave normu za strukturu kapitala (pasive bilansa) princip sigurnosti pravila za odnos: – sopstvenog i pozajmljenog kapitala – nominalnog kapitala i rezervi – dugoročnog i kratkoročnog kapitala

102. PRAVILA ZA ODNOS SOPSTVENIH I

POZAJMLJENIH IZVORA (KAPITALA)

"pravila za pokriće (izravnanje) rizika" forme pravila: – čvrsto postavljene relacije između

sopstvenih i pozajmljenih izvora – minimalni zahtevi (donji limiti) za

finansiranje preduzeća sopstvenim kapitalom

pravilo jednakosti sopstvenih i pozajmljenih izvora ("zlatno pravilo izravnanja rizika") – Gerstner: finansiranje sopstvenim kapitalom je najzdravije, a jednakost sopstvenog i pozajmljenog kapitala treba smatrati minimumom Neki autori smatraju zdravim i odnos sopstvenog i pozajmljenog kapitala od 2:1, neki preporučuju odnos 1:3, dok neki smatraju da optimalan odnos zavisi od vrste preduzeća.

Sopstveni kapital vrši funkciju garanta ili primarne sigurnosti plaćanja obaveza u iznosu i roku. Zahtevi sigurnosti i likvidnosti sa aspekta poverilaca bili su odlučujući za nametanje obaveze finansiranja sopstvenim kapitalom. Nikakvo fiksiranje relacija između sopstvenog i pozajmljenog kapitala ne može da obezbedi sigurnu zaštitu likvidnosti, jer likvidnost zavisi od usklađenosti novčanih tokova.

Sopstveni kapital ima zaštitnu funkciju za tuđi kapital i njegovo učešće treba da bude veće ako je preduzeće izloženo većem riziku. Rizici preduzeća su individualno uslovljeni, zbog čega je neprihvatljivo postavljanje opštih normi za učešće sopstvenog kapitala. Na relacije sopstvenog i pozajmljenog kapitala utiče i princip rentabilnosti.

Elementi Slučajevi

finansiranja I II

1. Sopstveni kapital 100.000 50.000 2. Pozajmljeni kapital – 50.000 3. Ukupan kapital (1+2) 100.000 100.000

4. Investicioni dobitak (20%) 20.000 20.000

5. Troškovi kamata (10%) – 5.000

6. Ostatak dobitka (4– 5) 20.000 15.000

7. Ukamaćenje sopstvenog kapitala (6/1)

20% 30%

103. PRAVILA ZA ODNOS REZERVI PREMA

NOMINALNOM KAPITALU Gerstner: ne insistira na određenoj normi, ali ističe da je preduzeće sigurnije ukoliko su veće rezerve Nikliš: zahteva da odnos rezervi i nominalnog kapitala bude 1:1 princip sigurnosti za nominalni kapital (koji predstavlja obavezu preduzeća prema vlasnicima)

104. PRAVILA ZA ODNOS DUGOROČNOG PREMA

KRATKOROČNOM KAPITALU nema čvrstih normi, već je odnos uslovljen strukturom imovine, koja zavisi od vrste preduzeća – ukoliko u aktivi dominiraju dugoročno vezana sredstva, u pasivi treba da dominira dugoročni kapital dopunski zahtev: ovaj odnos mora da se kreće ispod tačke na kojoj volja davalaca kratkoročnih sredstava počinje da smeta i da bude teret

101. HORIZONTALNA PRAVILA FINANSIRANJA –

SUŠTINA I SASTAV tangiraju odnose delova imovine i kapitala princip likvidnosti najznačajnija pravila: zlatno (bankarsko) pravilo finansiranja zlatna bilansna pravila finansiranja (u

užem i širem smislu) pravila finansiranja "1:1" i "2:1"

105. ZLATNO (BANKARSKO) PRAVILO FINANSIRANJA

nepisani zakon kreditne privrede: primljeni tuđi kapital ne sme da se koristi vremenski nepovoljnije nego što je dobijen Hibner: "Kredit koji neka banka može dati, a da pri tome ne dođe u opasnost u pogledu ispunjenja obaveza, mora odgovarati kreditu koji banka uživa, i to ne samo po iznosu, nego i po kvalitetu."

obezbeđenje likvidnosti – putem kongruencije rokova aktivnih i pasivnih kreditnih poslova u slučaju preduzeća: usaglašenost između trajanja vezivanja imovinskih predmeta i trajanja raspolaganja kapitalom pribavljenim za pokriće potreba

Održavanje likvidnosti preduzeća pretpostavlja, pored kongruencije rokova, još dva uslova: 1. da se iz tekućih prihoda vraća

najmanje uloženi iznos finansijskih sredstava i

2. da se mogu nabaviti nova sredstva nakon vraćanja dospelih obaveza.

Za preduzeće je mnogo važnija usklađenost primanja i izdavanja nego usklađenost rokova.

ZLATNA BILANSNA PRAVILA FINANSIRANJA

konkretizacija zlatnog pravila finansiranja osnova: raščlanjavanje aktive prema stepenu likvidnosti i pasive prema stepenu dospelosti i utvrđivanje relacija između raščlanjenih delova aktive i pasive osnovna pravila: – zlatno bilansno pravilo u užem smislu – zlatno bilansno pravilo u širem smislu

106. ZLATNO BILANSNO PRAVILO U UŽEM SMISLU

zahtev: da fiksna imovina bude pokrivena sopstvenim i dugoročnim pozajmljenim kapitalom, a obrtna imovina kratkoročnim kapitalom neslaganje u definisanju pravila – jedna grupa autora smatra da fiksna imovina treba da bude pokrivena isključivo sopstvenim kapitalom (princip sigurnosti), a druga dopušta upotrebu i dugoročnog pozajmljenog kapitala

jedinstven stav – za finansiranje fiksnih sredstava se po pravilu preporučuje sopstveni kapital, a finansiranje dugoročnim pozajmljenim izvorima se tretira kao nužno odstupanje od pravila

ocena zlatnog bilansnog pravila u užem smislu: – Mišljenje da zlatna bilansna pravila

predstavljaju konkretizaciju zlatnog pravila finansiranja je neprihvatljivo (parcijalni nasuprot totalnom načinu posmatranja).

– Neprihvatljivo je a priori mišljenje da je fiksna imovina opterećena rizikom.

– Ne uzima u obzir načelo rentabilnosti. – Ne garantuje likvidnost preduzeća.

107. ZLATNO BILANSNO PRAVILO U ŠIREM SMISLU

proširenje zlatnog bilansnog pravila u užem smislu zahtev: dugoročno finansiranje ne samo fiksne imovine, već i dela obrtne imovine koji je trajno vezan za preduzeće brojne varijante pravila, usled različitih odgovora na pitanja: (1) šta treba smatrati vezanom obrtnom imovinom i (2) kakvim kapitalom treba finansirati ovu imovinu – sopstvenim ili dugoročnim tuđim

prvo pitanje: – mišljenja se kreću od zahteva za

dugoročnim finansiranjem minimalnih zaliha do zahteva da se ukupne zalihe finansiraju dugoročno

– preovlađujući stav: dugoročno finansiranje "gvozdenih zaliha"

drugo pitanje: – razlike između onih koji dopuštaju

finansiranje dugoročno vezane obrtne imovine dugoročnim tuđim kapitalom i onih koji zahtevaju finansiranje sopstvenim kapitalom

Šmitovo pravilo jednake vrednosti u bilansu: realna aktiva treba da bude finansirana sopstvenim kapitalom, a nominalna aktiva (potraživanja i gotovina) pozajmljenim kapitalom

preovlađujući stav: fiksnu imovinu i gvozdene zalihe treba finansirati sopstvenim i dugoročnim pozajmljenim kapitalom

nema postavljenih komentara
ovo je samo pregled
3 prikazano na 28 str.