Finansijsko izveštavanje, Ostalo' predlog Računovodstvo. Privredna Akademija (Business Academy)
aleksandra-radic
aleksandra-radic5 June 2017

Finansijsko izveštavanje, Ostalo' predlog Računovodstvo. Privredna Akademija (Business Academy)

DOC (1 MB)
14 strane
48broj poseta
Opis
Računovodstvo kao sistem finansijskog izveštavanja
20 poeni
poeni preuzimanja potrebni da se preuzme
ovaj dokument
preuzmi dokument
pregled3 strane / 14

ovo je samo pregled

3 shown on 14 pages

preuzmi dokument

ovo je samo pregled

3 shown on 14 pages

preuzmi dokument

ovo je samo pregled

3 shown on 14 pages

preuzmi dokument

ovo je samo pregled

3 shown on 14 pages

preuzmi dokument

UNIVERZITET PRIVREDNA AKADEMIJA

RAČUNOVODSTVO

KAO SISTEM FINANSIJSKOG IZVEŠTAVANJA

SEMINARSKI RAD

FINANSIJSKO RAČUNOVODSTVO

MENTOR: STUDENT:

_______________________ _________________________

Novi Sad, mart 2017. godina

SADRŽAJ

1 UVOD................................................................................................. 3

2 PROFESIONALIZACIJA RAČUNOVODSTVA U EVROPSKOJ UNIJI (EU)..... 4

3 SPECIFIČNI CILJEVI............................................................................. 4

4 FINANSIJE I RAČUNOVODSTVO........................................................... 5

5 FINANSIJSKO RAČUNOVODSTVO......................................................... 7

6 5. RAČUNOVODSTVENE OSNOVE I POLITIKE...................................... 9

7 6. VREDNOVANJE SREDSTAVA............................................................ 10

8 7. RAČUNOVODSTVO NA OSNOVU NOVČANOG TOKA NASUPROT RAČUNOVODSTVU NA OSNOVU TROŠKOVA.............................................. 11

9 ZAKLJUČAK......................................................................................... 12

10 LITERATURA....................................................................................... 13

UVOD

Revizori i pravnici se često u svakodnevnom radu sreću sa rezultatima rada

računovođa, sudskih računovođa (eng. forensic accountants). Sa neizbežnom

profesionalizacijom računovodstvene i revizorske struke, a pod dominantnim uticajem

Evropske Unije-EU i njenih pravnih institucija, sve više će se potiskivati u korist visoko

profesionalnih, standardizovnih i proverenih usluga testiranih stručnjaka, koji su članovi

profesionalnih asocijacija računovođa i revizora, posebno Savez računovođa i revizora Srbije.

Pravnici bi trebalo da elementarno poznaju osnovna pravila koja su osnov

računovdstvenih metoda, procedura i pripreme izveštaja, što čini računovodstvena profesija,

koja u svetu objedinjuje računovođe i revizore, objedinjene kroz koncept ovlašćenih javnih

računovođa (eng. Certified Public Accountants-CPA). Ovaj pristup je izuzetno značajan za

revizore, jer ukazuje na osnovne elemente teorije i prakse, veza između pravne regulative i

računovostvene prakse i profesije u EU. Naše zakonodavstvo i praksa su neopravdano

odstupili od ovog, u praksi i teoriji, visoko proverenog i efikasnog modela.

U normanlnim privredama i pravnim sistemima, ono što je stvarno u praksi i na

tržištu, iskazano je na objektivan način, kroz koncept izveštavanja istinito i pošteno (eng. true

and fair) u finansijskim iskazima. Takve iskaze potom analiziraju brojni korisnici finansijskih

informacija i koriste ih investitori i poverioci. Osnov su za sudska sporenja i presude, te se na

osnovu njih odvija pravni i poslovni život. Zaključuje se da su stvarna finansijska pozicija

firme i rezultat poslovanja bitno različiti od iskazanog u računovodstvenim iskazima, od onog

prezentovanog u računima finansijskog knjigovodstva. Revizorski izveštaji su generalno bolji

od računovodstvenih iskaza, dok pravna sfera ima svoju percepciju o finansijskom položaju

firme, koja se oslanja na zdrav razum i prosuđivanje sudija.

I na kraju, ali svakako ne na poslednjem mestu, su investitori, berze, poverioci, koji na

ovoj osnovi prate i prosuđuju bonitet i donose takozvane informisane odluke. Ko je o čemu na

ovoj osnovi infromisan i kakav je potencijal takve informacije sadržane u računovodstvenim

iskazima i revizorskim izveštajima, ostaje otvoreno pitanje još dugo. Teško je oceniti kada će

biti rešeno.1

1 Ljutić, B.: Finansijsko računovodstvo, Fakultet za ekonomiju i inženjerski menadžment, Novi Sad, 2014., str. 16-17.

1. PROFESIONALIZACIJA RAČUNOVODSTVA U EVROPSKOJ UNIJI (EU)

U Evropskoj Uniji postoje ugledne nacionalne asocijacije računovođa, koje takođe sarađuju u okviru evropske asocijacije računovođa. Evropska komisija donosi takozvane

obavezujuće direktive u oblasti računovodstva. Nacionalni instituti ovlašćenih javnih

računovođa su upravo ti koji poseduju zakonodavnu snagu u oblasti računovodstva, a ne

sudovi i zakonodavni ogranak države.

U EU je posebno značajno da bilo kakvo kršenje zakona o izveštavanju i plaćanju

poreza na prihog, zakona o hartijama od vrednosti, jeste subjekt koji je podložan kazni ili

presudi. U ovom konceptu se radije naglašava da se manje kažnjava za propust da se udovolji

pravilima i strandardima finansijskog izveštavanja, a više ako se računovođa nije striktno i

razumno pridržavao principa finansijskog računovodstva.2

2. SPECIFIČNI CILJEVI

• Davanje šireg uvida u rečnik osnovnih termina finansijskog računovodstva. U svetu se značenje termina najčešće može spoznati kroz kontekst u kome se

koriste, ali je naš nedostatak upravo nekorišćenje svetskih jezika, posebno

dominantnog engleskog. Isti termin može imati i alternativna značenja, a za

pranika potom i konsekvence, mada nepoznavanje prava može biti i jeste još

skuplje za računovođe i revizore;

• Ilustracija osnovnih procedura koje koriste računovođe u EU. Advokati u svetu, često u svojoj praksi razmatraju i pregledaju evidencije svojih klijenata, zbog čega

je značajno da znaju da čitaju osnovne knjigovodstvene evidencije. Uz to,

advokati će sve više biti u obavezi da vode određene poslovne knjige, pa će im

takva znanja biti dodatno korisna, uz mogućnost savetovanja svojih klijenata i predstavlja dodatni izvor prihoda;

• Povećanje sposobnosti čitaoca da razume i analiza najčešće forme finansijskih iskaza, kao što su iskaz prihoda i iskaz finansijskog stanja;

• Postizanje osetljivosti na međuzavisnost pravila oporezivanja i finansijskog računovodstva kao njegove podloge:

2 Ljutić, B.: Finansijsko računovodstvo, Fakultet za ekonomiju i inženjerski menadžment, Novi Sad, 2014., str. 17.

• Razmatranje pravne međuzavisnosti koje poseduju finansijske implikacije. Koji su to posebni računovodstveni činioci obuhvatanja ortačkih biznisa, korporacija,

filija, nepokretne imovine i biznis kombinacija (merdžeri, akvizicije, otkup firme

od strane menadžera, otkup firme kroz eksterne zajmove, holdinzi);

• Uzimanje u obzir kako razarajuća inflacija skoro čini neuporedivim novčane vrednosti, zbog čega treba razmotriti da li su finansijski iskazi stvarni pokazatelj

stanja i poslovanja firme;

• Shvatanje da profesionalne računovođe ne rade u vakuumu već su odgovorni, isto kao i pravnici koji ne udovolje ovim propisima.

Ako se shvati u čemu je suština, strah od odgovornosti će biti u mnogome olakšan, ako

ne, mogu slediti finansijski ali ne samo finansijski gubici.3

Proces odlučivanja u preduzeću podrazumeva pregledavanje velikog broja formalnih i

neformalnih podataka značajnih za određenu svrhu analize. Obično je javnosti dostupan skup

osnovnih finansijskih informacija o preduzeću, sadržan u finansijskim izveštajima, koji su

sastavljeni prema uputstvima javnih računovodstvenih tela i pod nadzorom Securities and

Exchange Commission (Komisija za vrednosne papire i berze). Kod nas skup finansijskih

izveštaja najčešće se sastoji od bilansa na određeni dan, bilansa uspeha, aneksa, izveštaja o

poslovanju, te bilansa tokova gotovine i kapitala za isto razdoblje.4

3. FINANSIJE I RAČUNOVODSTVO

Veza između finansija firme i računovodstva jeste bliska, mada stručnjaci smatraju da

bi trebala biti još bliža. Ekonomisti tako malo znaju o računovodstvu pa ga se i plaše, a šta

reći za pravnike koji ga uopšte ne poznaju, a računovodstvo im je mnogo više potrebno, malte ne od njega žive, da ne kažemo od njegovih nesavršenosti. Računovođe zaziru od finansijske

teorije, a uz to se izuzetno plaše pravnika, tako da je time postignuto potpuno nerazumevanje

u jednom širem krugu. Finansijski izveštaji firme poseduju ekonomske i pravne konsekvence.

Da bi kao korisnik finansijskih informacija bili u stanju da analiziramo finansijske iskaze,

prvi je uslov da ih razumemo.

3 Ljutić, B.: Finansijsko računovodstvo, Fakultet za ekonomiju i inženjerski menadžment, Novi Sad, 2014., str. 18. 4 Romić, L.: Teorija bilansa, Sistem finansijskog izveštavanja: ciljevi, forma, sadržina, Ekonomski fakultet, Subotica, 1999., str. 27-28.

Računovodstvo se bavi knjigovodstvenim evidentiranjem poslovnih promena u firmi.

To je takozvana interna računovodstvena aktivnost. Računovodstveni izveštaji mogu biti za

potrebe firme (interna revizija) i za korisnike revizorskih izveštaja izvan firme (eksterna

revizija). Cilj interne i eksterne revizije je da uveri korisnike ovih informacija da su sredstva

u firmi upotrebljena na legitiman način., što znači da je ono što je u interesu maksimizacije

vrednosti firme, iskazano kroz maksimizaciju vrednosti prihoda po redovnoj akciji, pre

kamate i oporezivanja na dugi rok, a što je autorizovano kroz odluke na skupštini

akcionarskog društva. Znači da menadžeri legitimno mogu i sprovode samo one odluke koje

su u skladu sa interesom stvarnih vlasnika korporacije-akcionarima, odn. menadžeri su samo

agenti akcionara.

U svetu tradicionalno razvijenih pravnih sistema zemalja EU finansijski iskazi su

izuzetno značajni za eksterne korisnike finansijskih informacija, posebno za kreditore i druge

poverioce, kao i za finansijske investitore (kupci hartija od vrednosti na bezama i

vanberzanski). Eksterni finansijeri, na osnovu analize finansijskih iskaza donose sudbonosne i odgovorne odluke na osnovu posmatranja istorijskih rezultata, procene sadašnje i ocene

verovatne buduće finansijske pozicije firme.

Glavni cilj finansijskih iskaza5

Osnovni cilj finansijskih izveštaja jeste da se: Komunicira ekonomsko merenje i

informacija o resursima i performansama izveštajnog entiteta, korisna za one koji imaju

razumna prava na takvu informaciju.

Na bazi finansijskih iskaza nije lako procentiti performanse i vrednost entiteta, jer ipak nije sve vidljivo na prvi pogled. Treba voditi računa o tome da je godišnji izveštaj po

malo i svečani dokument, koji često sadrži mnoštvo optimizma, jer od toga zavisi da li će

menadžeri zadržati ili izgubiti posao.

Da bi sa pravnog aspekta mogli da analiziramo finansijske iskaze pomoću tehnike

finansijskih koeficijenata, potrebno je poznavati i razumeti računovodstvene prakse i

konvencije.

Priprema finansijskih izveštaja, sama po sebi, je skup, studiozan i složen posao. Da li

je efikasno tržište kapitala u pozicija da detektuje one prave signale koji su upravo kreirani da

izazovu pravu impresiju, to bi mogli nazvati kreativno računovodstvo. U suštini, finansijski

5 Ljutić, B.: Finansijsko računovodstvo, Fakultet za ekonomiju i inženjerski menadžment, Novi Sad, 2014., str. 20.

računi iskazuju prošlost. Finansije se oslanjaju na osnovni pricip, da je ekonomska vrednost

biznisa suma očekivanih budućih novčanih priliva.

U zemljama EU tržište je izloženo nebrojenim finansijskim informacijama o

poslovanju kompanija. Firme, pored objavljivanja svojih godišnjih izveštaja, publikuju brojne

međuizveštaje i periodične izveštaje, prospekte, saopštenja za javnost, izveštaje revizorskih

firmi i menadžment konsultanata. Godišnji finansijski izveštaj je samo jedan od izvora, ali ne

jedini i isključivi izvor finansijskih informacija. Cilj je da tržište što bolje i preciznije oceni

stvarnu finansijsku poziciju firme i na toj osnovi formira informisano mišljenje, sa ciljem da

se ostvare buduće koristi od takvih saznanja.

Računi u finansijskom knjigovodstvu se pripremaju na osnovu dospelih troškova

(istorijski). Finansije se oslanjaju na koncept novčanih troškova. Ova dva koncepta,

računovodstveni i finansijski, nisu identični. Uočava se da vrednost finansijskog indikatora

prihod po akciji, nije isto što i novčani tok po akciji, a te činjenice korisnici informacija treba

da su svesni.

4. FINANSIJSKO RAČUNOVODSTVO

Finansijsko računovodstvo (opšte, poslovno, eksterno, glavno ili bilansno

računovodstvo) obuhvata sredstva i izvore sredstava, rashode i prihode i finansijski rezultat

poslovnog subjekta kao celine. Finansijsko računovodstvo zasnovano je na istorijskim

podacima o proteklim događajima i mahom eksterno orijentisano. Kao takvo ono ne pruža

informacije o budućim poslovnim aktivnostima, a koje su od velike važnosti za donošenje

adekvatnih poslovnih odluka.6

Jedna od osnova finansija jeste finansijsko računovdstvo, koje se vekovaima razvija da

bi dobilo ona obličja koja su nam danas poznata. Povezano sa tim su Principi, pravila,

standardi, koncepti, konvencije, što sve čini računovodstvo usko specijalizovanim žargonom.

Računovodstveni standard o obelodanjivanju računovodstvenih politika određuje

generalne principe sa kojim se računovođe sreću u svom poslu pripreme finansijskih iskaza

[8].7 Ovaj Standard primenjuje se na izbor i primenu računovodstvenih politika, kao i na

6 Dmitrović-Šaponja, Lj., Petkovič, Đ., Jakšić, D.: Računovodstvo, 8. izdanje, Ekonomski fakultet, Subotica, 2011., str. 19. 7 Ljutić, B.: Finansijsko računovodstvo, Fakultet za ekonomiju i inženjerski menadžment, Novi Sad, 2014., str. 22.

računovodstveno obuhvatanje promena računovodstvenih politika, promena računovodstvenih

procena i korekcija grešaka iz prethodnih perioda.8

Fundamentalni koncepti su radne pretpostavke koje su generalno prihvaćene u

određenom trenutku i osnov su i podrška godišnjim finansijskim računima koje produkuje

biznis u datom trenutku. To su praktična pravila koja su generalno prihvaćena, koja

vremenom variraju i menjaju se.

Vredi posebno istaći četiri aspekta koje naglašava računovodstveni standard. To su:

koncept inapred neodređenog nastavka poslovanja odnosno brige za nastavak poslovanja,

koncept konzistentnosti, koncept promišljenosti-smotrenosti i koncept uslovljenosti prihoda i

rashoda (istorijski trošak). Pojednostavljeno, Standard zahteva da se moraju obelodaniti sve

značajnije materijalne razlike ova četiri navedena fundamentalna koncepta, te da se u

godišnjim računima dobro objasne razlozi i efekti.9

Nastavak poslovanja. Ovo je postulat koji ukazuje na kontinuitet biznisa. Naglašava da su periodični izveštaji samo deo jedne šire slike biznisa, čije se očekivanje životnog

veka produžuje i posle tekućeg perioda izveštavanja10.

Konzistentnost. Ovaj princip odslikava potrebu korisnika finansijskih informacija za uporedivošću. Zahteva da računovodstveni tretman bude pre svega konzistentan za

posebni period kao i između različitih perioda.

Promišljenost-smotrenost-obazrivost. Ovaj princip znači da se ne trebaju predvideti prihodi i profiti, ali se nužno moraju uzeti u obzir sva rezervisanja za potencijalne

obaveze. To je značajan pravno finansijski aspekt. Sredstva se trebaju vrednovati po

najnižoj vrednosti. Obaveze i rashodi se trebaju vrednovati po najvišoj vrednosti. To

je pristup koji štiti interese svih u procesu. Ovim se jednostavno određuje da je uvek

bolje potceniti nego preceniti. Suština je da optimizam biznisa i menadžmenta treba

da bude izbalansiran računovodstvenim pesimizmom.

Uzročnost prihoda i rashoda-uparivanje. Ovaj princip treba da se primeni kada se razmatraju performanse biznisa u pripremi izveštaja za odabrane periode. Ekonomski

posmatrano merenje prihoda u računovodstvu se koncentriše na evidentiranje 8 Međunarodni računovodstveni standard 8 Računovodstvene politike, promene računovodstvenih procena i greške 9 Ljutić, B.: Finansijsko računovodstvo, Fakultet za ekonomiju i inženjerski menadžment, Novi Sad, 2014., str. 17. 10 Ljutić, B.: Finansijsko računovodstvo, Fakultet za ekonomiju i inženjerski menadžment, Novi Sad, 2014., str. 22.

događaja koji vode ka povećanju ili smanjenju kapitalnih vrednosti, radije nego da se

porede vrednosti otvaranja i zatvaranja poslovnih knjiga. Stoga je princip uparivanja

(eng. matching) odnosno uzročnosti prihoda i rashoda-poslovnih događaja u periodu

veoma bitan.

Sam princip uparivanja prihoda i rashoda, mda deluje sasvim logično, ima određene

skrivene karakteristike, pre svega kompleks pitanja vezanih za takozvano uravnotežavanje -

peglanje prihoda. Pristup zahteva da, ako se očekuje izmena ekonomske vrednosti sredstva u

budućnosti, da se takve značajne promene prenesu i prošire kroz veći broj narednih

obračunskih i izveštajnih perioda. Tada će rezultirajuće cifre koje predstavljaju prihod imati

nešto ravniji, izravnan i urevnotežen trend, no što bi bio slučaj bez takvog anticipiranja.

Tehnika izravnavanja se koristi efektivno u mnogim računovodstvenim praksama, na primer

troškova amortizacije osnovnih sredstava i depresijacije prirodnih resursa (koji se u svetu

naziva amortizacija, a kod na su termini samo izmenili mesta).

Drugi aspekt koji zahteva ekstra pažnju jeste prednost supstance nad formom. Podržava ideju izveštavanja, koja odslikava finansijsku realnost koja joj daje prednost nad

pravnom pozicijom.11

5. RAČUNOVODSTVENE OSNOVE I POLITIKE

Računovodstvene osnove jesu metodi koji su se razvili sa ciljem da se izreze i primene

osnovni računovodstveni koncepti na finansijske transakcije i pozicije.

Računovodstvene osnove su različite i razvijale su se kao odgovor na različite i

izuzetno složene tipove poslova i poslovnih transakcija, a sve u cilju da budu konzistentne,

poštene i što je moguće više objektivna rešenja za ove posebne probleme u takvim

okolnostima. To su rešenja počev od amortizacije, iznosa po kojima će zalih i proizvodnja u

toku biti iskazani u svrhe kasnijeg oporezivanja.

Računovodstvene politike su specifični principi, osnove, konvencije, pravila i prakse

koje entitet primenjuje pir sastavljanju i prezentaciji finansijskih izveštaja.12

11 Ljutić, B.: Finansijsko računovodstvo, Fakultet za ekonomiju i inženjerski menadžment, Novi Sad, 2014., str. 23-24. 12 Međunarodni račnovodstveni standard 8, Računovodstvene politike, promene računovodstvenih procena i greške

Kompanije povremeno menjaju računovodstvene politike sa ciljem da kreiraju

povoljnu impresiju. Zabluda je da za firmu postoji samo jedan tačno iskazan iznos profita. U

okviru obračunskih sistema u EU osnov su brojne pretpostavke koje čine menadžeri. Na toj

osnovi se razvija prihvatljiva računovodstvena praksa. Prava berza kapitala je i te kako u

stanju da proseci "istinitu" finansijsku poziciju firme, pa je nikakvi napori kompanije ne

mogu zavesti. Sve su to razlozi zbog kojih korisnici računovodstvenih iskaza treba da poznaju

računovodstvo u određenoj meri, pre svega stvatiti šta se krije iza cifara na pojedinim

pozicijama iskaza, na osnovu kojih se potom izračunavaju finansijski koeficijenti.

Nepouzdane cifre, daju još manje pouzdane koeficijente, na osnovu kojih nije moguće doneti

zaključke.13

Računovodstvene politike su odabrane specifične računovodstvene osnove, koje se

konzistentno primenjuju u firmi koja se bavi biznisom kao poslovnim entitetom, koje su

prema mišljenju menadžmenta, odgovarajuće za okolnosti u kojima se nalazi firma i koje

najbolje odgovaraju i prezentiraju sadašnje rezultate i finansijsku poziciju pošteno.14

6. VREDNOVANJE SREDSTAVA

Promena cena je veliki problem za računovodstveno izveštavanje firmi. Kao rezultat,

bilo joji obračunski sistem za iskazivanje profita, mora prihvatiti politiku tri bazične

dimenzije:

1. Jedinice merenja;

2. Model vrednovanja;

3. Koncept održavanja (vrednosti) kapitala.

U sadašnjoj privredi, novac igra ključnu ulogu kao sredstvo razmene, pod uslovom da

je stabilan. Ipak, cene se menjaju tokom vremena, tako da se ne menjaju samo vrednosti

pojedinih roba u odnosu na nova, već se takođe menja vrednost novca (obično drastično

opada) u odnosu na posebne robe, i naplata prodaje, kada novac više nije stabilna monetarna

vrednost. Zbog toga je potrebno izabrati vremensku tačku u kojoj će vrednosti biti uporedive.

U svakom trenutku ima više od jedne vrednosti. Tekuća tržišna vrednost se razlikuje u datom

13 Ljutić, B.: Finansijsko računovodstvo, Fakultet za ekonomiju i inženjerski menadžment, Novi Sad, 2014., str. 21. 14 Ljutić, B.: Finansijsko računovodstvo, Fakultet za ekonomiju i inženjerski menadžment, Novi Sad, 2014., str. 24.

momentu u zavisnosti da li je posmatra kupac ili prodavac, što znači da zavisi od aspekta

posmatranja.15

Ideja o održavanju vrednosti kapitala je izuzetno značajna, ali joj se moraju osnovi

odrediti i kvalifikovati. Značajno je da je koncept održavanja vrednosti kapitala pre svega

teorijski pristup i način razmišljanja, odn. referentna tačka.

7. RAČUNOVODSTVO NA OSNOVU NOVČANOG TOKA NASUPROT RAČUNOVODSTVU NA OSNOVU TROŠKOVA

Novčani tok (Cash flow) je jedan od instrumenata upravljanja finansijama preduzeća,

koji je poslednjih decenija bio predmet mnogih rasprava i svestranih analiza u američkoj i

evropskoj literaturi. Kao „priliv gotovine“ ili „tok gotovine“ koristi se u svoja dva osnovna

značenja, i to:16

1) kao stalna reka (protok) primanja i izdavanja koja protiče kroz preduzeće (bruto cash

flow) ili kao razliak između primanja od prodaje robe i usluga, sa jedne i izdavanja

povezanih sa proizvodnjom i prodajom roba i usluga, sa druge strane (neto cash flow),

2) kao suma dobitaka, amortizacije i drugih troškova koji ne prouzrokuju izlaz gotovine

(troškovi dugoročnih rezervisanja) ili deo neto obrtnog fonda koji proizilazi iz

poslovnog procesa.

U praksi donošenja odluka o investiranju, teorija i praksa se oslanjaju na koncept i

podatke novčanog toka. Značajno je da se uoči razlika između računovodstva oslonjenog na

koncept istorijskih troškova (sučeljavanje prihoda i rashoda) i koncept novčanog toka (prilivi

i odlivi novca).

Mada se sa finansijske tačke gledišta odluke pripremaju na osnovu konceptra

novčanih tokova, o rezultatima tih odluka se izveštava u godišnjim finansijskim računima.

Stoga se ne sme ignorisati uticaj rezultata odluka na osnovu računovodstva troškova.17

15 Ljutić, B.: Finansijsko računovodstvo, Fakultet za ekonomiju i inženjerski menadžment, Novi Sad, 2014., str. 25. 16 Romić, L.: Teorija bilansa, Sistem finansijskog izveštavanja: ciljevi, forma, sadržina, Ekonomski fakultet, Subotica, 1999., str. 169-170. 17 Ljutić, B.: Finansijsko računovodstvo, Fakultet za ekonomiju i inženjerski menadžment, Novi Sad, 2014., str. 26.

Informacije o tokovima gotovine izveštajnog entiteta u toku perioda takođe pomažu

korisnicima da procene sposobnost entiteta da generiše buduće neto prilive gotovine. One

ukazuju na način kako izveštajni entitet dobija i troši gotovinu, uključujući i informacije o

zaduživanju i otplati dugova, dividendama u gotovini ili drugim vrstama raspodele gotovine

investitorima, i o drugim faktorima koji mogu uticati na likvidnost ili solventnost entiteta.

Informacije o tokovima gotovine pomažu korisnicima da razumeju poslovanje izveštajnog

entiteta, da ocene njegove aktivnosti finansiranja i investiranja, da ocene njegovu likvidnost i

solventnost i da interpretiraju druge informacije o rezultatima poslovanja.18

ZAKLJUČAK

Tri osnovne računovodstvene pretpostavke na kojima se zasnivaju finansijski izveštaji

u svetu su:

1. neodređeno trajanje delatnosti, tj. poslovanje na neograničeni period;

18 Konceptualni okvir za finansijsko izveštavanje, Odbor za međunarodne računovodstvene standarde (IASB), 2010.

2. doslednost, odnosno nepormenjena forma i sadržina finansijskih izveštaja iz

perioda u period ili, drugim rečima, postojanost računovodstvene politike

firme;

3. priznavanje ekonomskih promena nakon nastajanja, odnosno načelo

fakturisane realizacije.

Unošenje pouzdanih računovdstvenih informacija u finansijske izveštaje iziskuje

uvažavanje i sledećih principa:

1. opreznosti u tansakcijama, koja je u tržišnoj privredi velike neizvesnosti važna,

ali nije korektno da se po tom osnovu stvaraju skrivene rezerve;

2. preovlađivanja suštine nad formom (poslovne transakcije se iskazuju u

njihovoj suštini i finansijskog realnosti, a ne u njihvooj zakonskoj formi);

3. obaveznog obelodanjivanja svih onih pojedinosti koje su bitne za prosuđivnje

i odlučivanje.19

Trenutni način finansijskog izveštavanja oslanja se na strogo poštovanje

računovodstvenih principa i standarda, međutim, uzimajući u obzir specifičnosti svakog

preduzeća, nešto fleksibilniji model izveštavanja, uključujući, pored finansijskih, i

nefinansijske informacije, više bi zadovoljio potrebe korisnika poslovnih informacija.

Nefinansijske informacije bi korisnicima omogućile da shvate vezu između tekućih poslovnih

događaja, finansijskih izveštaja i drugih faktora koji utiču na poslovanje preduzeća.

Menadžment preduzeća, na osnovu računovodstvenih finansijskih izveštaja, donosi

odluke o poslovanju i kreira planove i ciljeve poslovanja. Zato svako preduzeće ima za cilj da finansijski izveštaji obezbede informacije o finansijskoj poziciji, finansijskom uspehu i

tokovima gotovine, koje su korisne za donošenje ekonomskih odluka širokog kruga korisnika.

LITERATURA

19 Dmitrović-Šaponja, Lj.: Uporedna analiza structure bilansnih šema i bilansnih šema u zemljama Evropske unije, čas. Revizija br. 12, Beograd, 2003., str. 15.

1. Dmitrović-Šaponja, Lj., Petkovič, Đ., Jakšić, D.: Računovodstvo, 8. izdanje, Ekonomski

fakultet, Subotica, 2011.

2. Konceptualni okvir za finansijsko izveštavanje, Odbor za međunarodne računovodstvene standarde (IASB), 2010.

3. Ljutić, B.: Finansijsko računovodstvo, Fakultet za ekonomiju i inženjerski menadžment,

Novi Sad, 2014.

4. Međunarodni računovodstveni standard 8 Računovodstvene politike, promene

računovodstvenih procena i greške

5. Romić, L.: Teorija bilansa, Sistem finansijskog izveštavanja: ciljevi, forma, sadržina, Ekonomski fakultet, Subotica, 1999., str. 27-28.

komentari (0)

nema postavljenih komentara

budi prvi koji ce napisati!

ovo je samo pregled

3 shown on 14 pages

preuzmi dokument