Fiskalna politika u IS-LM modelu-Fiskalna politika-Slajdovi-Ekonomski fakultet, Slajdovi' predlog Fiskalna politika
petrovic12124
petrovic12124

Fiskalna politika u IS-LM modelu-Fiskalna politika-Slajdovi-Ekonomski fakultet, Slajdovi' predlog Fiskalna politika

24 str.
2broj preuzimanja
1000+broj poseta
Opis
Ekonomski fakl,ef,fiskalna politika,slajdovi,fiskalna politika u IS-LM modelu,Analiza efekata fiskalne politike u okviru IS-LM modela,alternativni uslovi ravnoteze,robno trziste,bdp,kamatna stopa,is kriva,povecanje poreza,smanjenje poreza,povecanje potrosnje,smanjenje potrosnje,rast ponude novca,smanjenje ponude novca
20 poeni
poeni preuzimanja potrebni da se preuzme
ovaj dokument
preuzmi dokument
pregled3 str. / 24
ovo je samo pregled
3 prikazano na 24 str.
ovo je samo pregled
3 prikazano na 24 str.
ovo je samo pregled
3 prikazano na 24 str.
ovo je samo pregled
3 prikazano na 24 str.
Analiza efekata fiskalne politike u okviru IS-LM modela

1

Analiza efekata fiskalne politike u okviru IS-LM modela

2

Alternativni uslovi ravnoteže na tržištu roba u zatvorenoj privredi

• Ravnoteža na tržištu dobara u zatvorenoj privredi opisana je jednačinom:

Y = C+I+G (1) • Ukoliko od ponude i tražnje oduzmemo poreze T, a C prebacimo na

levu stranu dobije se jednačina: Y-T-C= I+G-T (2)

gde je leva strana jednačine po definiciji jednaka privatnoj štednji S: S=I+G-T (3)

a ukupne investicije u zatvorenoj privredi su jednake zbiru privatne (S) i državne štednje(T-G):

I=S+(T-G) (4)

Napomena: G ne sadrži transfere stanovništvu i privredi, plaćanje kamata na javni dug i sl. Iste pozicije su oduzete i od T.

3

Alternativni uslovi ravnoteže na tržištu roba u zatvorenoj privredi

• Relacija 4. je poznata kao IS relacija (eng, “Investment equal Savings”

• Ravnoteža na tržištu roba se može iskazati alternativno kroz uslove:

Ponuda = tražnja (Jednačina 1.) ili Investicije= štednja (Jednačina 4.)

4

Grafički prikaz alternativnih uslova ravnoteže na robim tržištima

Y

D

I

S

Y=D I=S

5

Investicije, proizvodnja i kamatna stopa

• Pretpostavka o egzogenom karakteru investicija je nerealna,

• Najvažniji faktori koji utiču na investicije su bruto domaći proizvod (Y,BDP) i kamatna stopa (i)

• Stoga se investicije mogu predstaviti kao funkcija proizvodnje i kamatne stope:

I= I(Y,i) (5)

gde je: 0> ∂ ∂ Y I

0< ∂ ∂

i Ii

6

Određivanje BDP • Takodje moguće je u napustiti pretpostavku o lineranoj vezi lične potrošnje

(C) i raspoloživog dohotka (Y-T)

• Tada se uslov ravnoteže u zatvorenoj privredi može izraziti jednačinom: Y =C(Y-T)+I(Y,i) +G (6)

• Za datu vrednost kamatne stope i, tražnja D je rastuća funkcija dohotka Y

• Povećanje domaćeg proizvoda (dohotka, Y) dovodi do povećanja lične potrošnje (C) i investicija (I), a time i ukupne tražnje (D)

• Pretpostavlja se da porast dohotka za 1 dovodi do rasta tražnja koji je manji od 1. U opštem slučaju to ne mora biti tačno, ali empirijska istraživanja potvrduju ovu pretpostavku.

• Ravnoteža na tržištu roba se uspostavlja na liniji od 45 stepeni na kojoj je dohodak (Y) jedak tražnji (D)

7

Proizvodnja (dohodak) i tražnja za datu kamatnu stopu

Y

D

DD

Y1

8

BDP i tražnja pri promeni kamatnih stopa

• U trenutku t1, pri nivou kamatnih stopa i1 dohodak (Y=Y1) i tražnja (DD1) su u ravnoteži u tački A1

• Povećanje kamatnih stopa sa i1 na i2 dovodi do smanjenja investicija (I)

• Smanjenje investicija (I) dovodi do pada tražnje (D), a time i domaćeg proizvoda (Y)

• Dodatno, pad domaćeg proizvoda utiče na pad lične potrošnje (C=C(Y-T)) i na dodatni pad investicija (I=I(Y,i))

• Usled pada investicija i lične potrošnje tražnja kriva tražnje se pomera na niži nivo (DD2)

• Pri nižem nivou tražnje ravnoteža dohotka i tražnje se uspostavalja u tački A2,kojoj odgovara niži nivo dohotka Y2

• Prema tome povećanje kamatnih stopa pod ostalim nepromenjenim uslovima dovodi do smanjenaj ravnotežnog dohotka

• Usled procesa multiplikacije pad tražnje i domaćeg proizvoda je veći do incijalnog pada investicija

9

BDP i tražnja pri promeni kamatnih stopa

Y

D DD1

DD2

A1

A2

za i1

za i2>i1

Y2 Y1

10

BDP i kamatne stope

• Vezu izmedju BDP i kamatnih stopa moguće je predstaviti i grafički – Povećanje kamatnih stopa smanjuje

ravnotežni nivo domaćeg proizvoda – Odnos kamatnih stopa i domaćeg proizvoda

predstavlja jedan od načina izražavanja IS krive

11

BDP i kamatne stope (IS kriva)

Y1Y2

i1

i2

Kriva IS

Y

i

12

Uticaj povećanja poreza na BDP

• Inicijalno, tražnja i dohodak su u ravnoteži u tački A1 – Ravnoteži u tački A1 odgovara dohodak na nivou Y1 i kamatne

stope na nivou i1

• Povećanje poreza (T), uz nepromenjenu kamatnu stopu, smanjuje raspoloživi dohodak (Y-T),

• Smanjenje raspoloživog dohotka utiče na smanjenje lične potrošnje (C=C(Y-T) i investicija I=(Y,i), a time i ukupne tražnje

• Smanjenjom nivou tražnje odgovara niži nivo ravnotežnog domaćeg proizvoda (Y2) u tački A2

13

Uticaj povećanja poreza na BDP

Y1Y2

i1=i2

Y

i

IS za T1

IS za T2,T2>T1

A1A2

14

Finansijska tržišta i relacija LM

• Nominalna tražnja za novcem je definisana jednačinom: Md=(PY)L(i) (7)

gde je Md tražnja za novcem, P nivo cena, Y realni dohodak, i kamatna stopa, a L(i) funkcija kamatne stope.

• Nominalna tražnja za novcem raste sa povećanjem nominalnog dohotka (PY), a opada sa povećanjem kamatnih stopa:

• U uslovima ravnoteže tražnja za novcem je jednaka ponudi novca tj.:

Md=Ms=M=(PY)L(i) (8)

0 )( >

∂ ∂

PY M d

0< ∂ ∂

i M d

15

Realni novac, realni dohodak i kamatna stopa

• Deljenjem jednačine (8) sa cenama P, dobija se realna tražnja za novcem:

M/P=YL(i) • Realna tražnja za novcem raste sa povećanjem

realnog dohotka, a opada sa povećanjem kamatnih stopa:

• Prethodna jednačina se naziva LM jednačina (L – liquidity, a M - money)

0)/( > ∂

Y

PM 0)/( <

∂ ∂

i PM

16

Uticaj povećanja dohotka na kamatnu stopu i tražnju za novcem

• Dohodak, kamatne stope i realna ponuda i tražnja za novcem su u ravnoteži u tački A1

• Rast dohotka imlicira pomeranje sa krive Y1 na krivu Y2,

• Uz datu kamatnu stopu (i1)) ravnoteža se pomera iz tačke A1 u tačku A2

• Povećanje dohotka prati rast realne tražnje za novcem sa nivoa (M/P)1 na nivo (MP)2

• Povećanje dohotka sa Y1 na Y2 uz datu realnu ponudu novca (M/P)1 povećava kamatnu stopu sa nivoa i1 na nivo i2 (M/P)1

i

(M/P)2

i1

i2

A1

A2

A3

Y1

Y2,Y2>Y1

M/P

17

Dohodak i kamatne stope • Ravnoteža na

finansijskom tržištu implicira da rast realnog dohotka povećava realnu tražnju za novcem i kamatnu stopu

• Za datu ponudu novca rast dohotka utiče na povećanje kamatnih stopa (LM kriva)

Y

i

Y1 Y2

i1

i2 A1

A2

18

Fiskalna politika, BDP i kamatna stopa• U tački A1 je uspostavljena

ravnoteža na tržištu roba i finansijskom tržištu

• Povećanje poreza (T) smanjuje raspoloživi dohodak (Y-T), usled čega se kriva IS pomera u levo

• Pad dohotka smanjuje tražnju za novcem zbog čega padaju kamatne stope sa i1 na i2

• Nova ravnoteža se uspostavlja u tački A2

• Smanjenje kamatnih stopa smanjuje ali ne poništava uticaj viših poreza na pad tražnje i dohotka

• Da kamatne stope nisu smanjene ravnoteža u tački A3 bi implicirala pomeranje krive LM na gore, a to bi odgovralo nižem niovu dohotka Y3 Y1Y2

i1 i2

A1 A2

Y

i LM

IS za T1

IS za T2, T2>T1

Y3

A3

19

Analiza efekata fiskalne i monetarne politike u IS-LM modelu

BDP Kamatne stope

Povećanje poreza Pad Pad

Smanjenje poreza Rast Rast

Povećanje potrošnje Rast Rast

Smanjenje potrošnje Pad Pad

Rast ponude novca Rast Pad

Smanjenje ponude novca Pad Rast

20

Slučaj 1. Fiskalna kontrakcija i monetarna ekspanzija

• U tački A1 postoji ravnoteža na robnim i finansijskim tržištima

• Smanjenje fiskalnog deficita, smanjuje domaću tražnju i domaći proizvod (IS kriva se pomera sa IS1na IS2)

• Pod ostalim nepromenjeim uslovima nova ravnoteža bi se uspostavila u tački B, a dohodak bi opao na Yb

• Ako se dogodi monetarna ekspanzija ona pomera LM krivu sa LM1 na LM2 usled čega padaju kamatne stope sa i1 na i2

LM2

LM1

IS1

IS2

Y

i1

i2

A1

A2

B

Yb

ib

Smanjenje deficita

Monetarna ekspanzija

21

Slučaj 1. Fiskalna kontrakcija i monetarna ekspanzija

• Smanjenjem kamatnih stopa podstiče investicije i ličnu potrošnju

• Rast investicija i lične potrošnje kompenzira pad državne tražnje tako da ukupna tražnja ostaje nepromenjena

• Ravnotežni BDP takodje ostaje nepromenjen

• Ukoliko je poverenje potrošača i preduzetnika veće potrebno smanjenje kamatnih stopa je manje

• Napomena: pune linije odražavaju efekte fiskalne i monetarne politike, a isprekidane linije samo efekte fiskalne politike

22

Slučaj 2. Fiskalna ekspanzija i monetarne restrikcija

• Ravnoteža na robnim i finansijskim tržištima je uspostavljena u tački A1

• Povećanjem fiskalnog deficita raste domaća tražnja, usled čega se kriva IS pomera sa IS1 na IS2

• Povećanje domaće tražnje implicira rast BDP sa nivoa Y1 na nivo Yb i kamatnim stopama ib

• Realni BDP ne može da prati visok rast tražnje, usled čega raste inflacija, a u otvorenoj privredi i spoljni deficit

• Bez monetarne kontrakcije privreda bi bila u tački B IS1

IS2

Fiskalna ekspanzija

LM1

LM2

Y1 Y2

B

Yb

i1

ib i2

Monetarna restrikcija

A1

A2

23

Slučaj 2. Fiskalna ekspanzija i monetarna restrikcija

• Stoga Centralna banka može da poveća kamatne stope, što dovodi do monetarne restrikcije (pomeranje LM krive sa LM1 na LM2)

• Nova ravnoteža se uspostavlja na preseku krivih IS2 i LM2, kojima odogovara ravnotežni dohodak Y2 i kamatne stope i2

• Novi ravnotežni nivo dohotka (Y2) je veći od inicijalnog (Y1), ali manji nego što bi bio da nije primenjena monetarne restrikcija (Yb)

• Kamatne stope su na višem nivou (i2), nego što su bile u inicijalnom stanju (i1) ili nakon fiskalne ekspanzije (ib)

• Ovo je slučaj Srbije u periodu 2006-2008. g. ili Nemačke nakon ujedinjenja

24

Dinamika prilagođavanja makroekonomskih agregata

• Promene u fiskalnoj i monetarnoj politici ne izazivaju trenutno prilagodavanje u investicijama, potrošnji i BDP, – ovo je potrebno imati u vidu pri formulisanju i ocenjivanju efekata mera

ekonomske politike

• Smanjenje raspoloživog dohotka usled povećanje poreza ne dovodi do trenutnog pada lične potrošnje - prilagodjavanje se ostvaruje u toku nekoliko kvartala

• Smanjenje tražnje ne dovodi do trenutnog pada investicija

• Slično, smanjenje kamatnih stopa ne dovodi do trenutnog jednokratnog povećanja investicija i tražnje, već utiče na njihov rast ka novom ravnotežnom nivou u toku nekoliko kvartala

• Empirijska istraživanja potvrđuju da IS-LM model relativno dobro opisuje efekte fiskalne i monetarne politike na privredu

nema postavljenih komentara
ovo je samo pregled
3 prikazano na 24 str.