Frankfurtska berza sminarski, Ostalo' predlog Finansijska trzista. University of Priština
marija1104980
marija110498019 May 2017

Frankfurtska berza sminarski, Ostalo' predlog Finansijska trzista. University of Priština

DOC (84 KB)
10 str.
1broj preuzimanja
79broj poseta
Opis
Pojam Frankfurtska berza, istorijat, poslovi na berzi...
20 poeni
poeni preuzimanja potrebni da se preuzme
ovaj dokument
preuzmi dokument
pregled3 str. / 10

ovo je samo pregled

3 prikazano na 10 str.

preuzmi dokument

ovo je samo pregled

3 prikazano na 10 str.

preuzmi dokument

ovo je samo pregled

3 prikazano na 10 str.

preuzmi dokument

ovo je samo pregled

3 prikazano na 10 str.

preuzmi dokument

ВИСОКА ПОСЛОВНА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА БЛАЦЕ

СЕМИНАРСКИ РАД

ФИНАНСИЈСКО ТРЖИШТЕ - Франкфуртска берза као пример континенталних берзи Европе -

Професор: Студент:

Др Јасминка Ђуричанин Марија Филиповић Бр.индекса: 05/16 с-к

Блаце, јануар 2017. година

PAGE 11

Садржај:

1. УВОД ............................................................................................. 3

2. БЕРЗА И БЕРЗАНСКО ПОСЛОВАЊЕ....................................... 4

3. ВРСТЕ БЕРЗЕ................................................................................ 5

4. ФРАНКФУРТСКА БЕРЗА – ИСТОРИЈАТ................................ 6

5. ФРАНКФУРТСКА БЕРЗА КАО ПРИМЕР КОНТИНЕНТАЛНИХ БЕРЗИ ЕВРОПЕ ................................ 7

6. ЗАКЉУЧАК ................................................................................10

7. ЛИТЕРАТУРА ............................................................................ 11

1. УВОД

PAGE 11

Франкфуртска берза је најпознатија и најзначајнија немачка

берза а десета на свету берза хартија од вредности. Смештена је у

Франкфурту на Мајни у пословној зони у средишту града у такозваној

Банкарској четврти. Јануара 2012. године укупна вредност акција

компанија које су се котирале на овој берзи је износила 1,3 милијарди

америчких долара. Постоји неколико берзи у Немачкој али око 2/3 укупног

обима је сконцентрисано у Франкфурту где је 1990. године промет био

136% капитализације тржишта.

2. БЕРЗА И БЕРЗАНСКО ПОСЛОВАЊЕ

PAGE 11

Берза представља институционално организован простор, са

прецизираним правилима понашања и пословања учесника који тргују

хартијама од вредности тржишта капитала односно ефектима. Дакле,

берза ефеката је високо организована специјализована институција

капитала, непрофитна институција у власништву државе или учесника у

трговини. То је уједно и место на коме се концентрише понуда и тражња

за капиталом.

Основна функција берзе јесте у смиривању тржишних осцилација

и утврђивање реалних вредности хартија од вредности које су емитовали

емитенти (држава, локалне власти, корпорације и др.) једне националне

економије.

Берза означава куповину и продају ефеката, с једне стране, као и

место на коме се трансакција одвија, с друге стране. Берзанско пословање

чини скуп прописаних правила понашања приликом процеса трговања,

који се обавља слободно – механизмом сусретања понуде и тражње.

3. ВРСТЕ БЕРЗЕ

Од првих појавних облика берзе, па до сада у свету функционише

око 400 берзи у 30 различитих земаља света. С обзиром на организациону

форму у свету постоје три основна типа берзи:

PAGE 11

• Англо-саксонски тип – основна карактеристика овог типа берзе

је да је то акционарско друштво односно приватна институција.

Банке и друге финансијске институција не могу бити чланови

берзе, утицај државе је миноран, број чланова берзе је унапред

утврђен и проширује се само кооптирањем. Органе руковођења

и управљања именује скупштина акционарског друштва. Рад

берзе одвија се према строго утврђеним правилима. Типичан

пример су: „ New York stock exchange“ и Токијска берза.

• Континентални тип берзе или Француски тип је институција

јавно-правног карактера. Држава има значајну улогу у раду и

функционисању ових берзи, именује и одређује број чланова

берзе. Банке и финансијске институције не могу бити чланови

берзе. Примери овог типа берзе су: Париска берза, берзе у

Белгији, Италији, Шпанији и Португалији.

• Мешовити тип берзе је мешавина англо-саксонског и

континенталног типа берзе. Берзе овог типа оснива држава која

организује, управља и контролише рад берзе. Чланови берзе су

само банке и друге финансијске организације. Пријем нових

чланова берзе обављају банке. То је тип непрофитне берзе,

трошкови берзе су алиментирани котизацијом банака. Пословну

политику, технологију одређују банке. Типични примери овог

типа берзе су берзе у Франкфурту, Цириху и Бечу.

4. ФРАНКФУРТСКА БЕРЗА – ИСТОРИЈАТ

Корени Франкфуртске берзе проналазе се још у 9. веку када је краљ

Лудвиг Баварски одржавао сајмове у Немачкој на којима се слободно

трговало. Франкфурту је дозвољено да једанпут годишње у јесен

организује сајмове. Као резултат трговине на сајмовима, у Франкфурту се

развила производња и трговина потрошачким и производним добрима. До

PAGE 11

16. века Франкфурт је постао богат град где су трговина и финансијске

услуге биле развијене. Цар Лутер га назива „сребрним и златним центром

немачког царства“. У Франкфурт пристижу трговци из целог света. У 17.

веку помиње се прва котациона листа са ценама 12 европских валута.

1665. година се означава као рођендан Франкфуртске берзе. Тада се група

трговаца састала на једном од сајмова у намери да утврде јединствене

купопродајне курсеве.

На почетку 18. века директори франкфуртске берзе састали су се да

оформе делегацију трговаца као репрезентативно трговачко тело за

Франкфурт. Трговина државним обвезницама на Франкфуртској берзи

почела је крајем 18. века Банкхаус абетман пласирала је прву обвезницу

која је гласила на милион марака. Ограничен простор на локацији Хаус

Браунфелс постајао је све мање и мање одговарајући у поређењу са

пословима који су се у то време обављали на берзи. Из тог разлога берза

је саградила, средином 19. века сопствену зграду престижног изгледа.

Првом емисијом акција – партиципирајућих сертификата

Аустријске националне банке – трговано је 1820. године. Нова берза

отворена је 1879. године. Према грађевинским плановима познатих

франкфуртских архитеката Бурниц и Сомер успешно је саграђена зграда

која је представљала хармоничан склад функционалности и престижа. У

то време Франкфуртска берза хартија од вредности постаје главна берза у

Немачкој где се поред домаћих појављују и страни инвеститори.

5. ФРАНКФУРТСКА БЕРЗА КАО ПРИМЕР КОНТИНЕНТАЛНИХ БЕРЗИ ЕВРОПЕ

Међународно оријентисана, Франкфуртска берза је била тешко

уздрмана дешавањима и последицама првог светског рата. До завршетка

рата, све иностране хартије од вредности су нестале са франкфуртских

берзанских листа, што је резултирало губитком оне позиције коју је берза

PAGE 11

имала пре рата у међународним оквирима. До краја рата сви међународни

контакти ове берзе били су уништени.

Светска економска криза из 1930. године оставила је трага на

немачку економију. Велики број економских фактора постао је жртва

инфлације. Франкфуртска берза је била чак затворена 1931. год. Са

доласком нациста на власт, Франкфуртска берза је наставила да

функционише као домаћа берза, мада је њен значај опадао. Велики

финансијски потенцијали били су коришћени за потребе политике рата и

нису били инвестирани у акције и обвезнице.

Зграда Франкфуртске берзе била је озбиљно оштећена током

бомбардовања. Трговина хартијама од вредности обављана је у подрумима

те зграде. Због колапса нацистичког режима зграда је била затворена око

пола године. Поново је отворена у септембру 1945. Почетком 1956. године

трговина страним хартијама од вредности била је опет дозвољена.

Франкфуртска берза данас учествује са више од 75% у укупном

броју трансакција, што је чини најавећом берзом у Немачкој. То је

организација јавно-правног карактера, за чију стручност и функционалну

оспособљеност гарантује Немачка берза. Специфичност берзе, као и

других берзи у Немачкој, је да је оснива држава, која и управља и врши

надзор над радом берзе, док чланови могу бити само кредитне

институције, банке и инвестициони фондови.

Организациону структуру берзе чине: савет, пословни одбор,

комисија за одобрење званичне котације хартија на берзи, одбор за

надгледање трговине и берзански суд. Постоје три основне групе

PAGE 11

учесника и то: берзански посредници (маклери), берзански трговци

(хендлери) и остали учесници (без овлашћења за трговину). Берзански

посредници обављају послове за друге, при чему постоје две групе ових

посредника, званични посредници (курмаклери) и слободни посредници.

Званични маклери посредују између берзе и кредитних инвестиција које

учествују у трговини, с тим што имају и задатак да утврде курсеве хартија

којима се на берзи тргује. Они могу обављати послове за своје име и за

свој рачун у ограниченом обиму и под строго утврђеним условима.

Предмет трговине на берзи су дужничке, власничке и изведене хартије од

вредности (посебно опције на акције). Дужничке хартије којима се може

трговати су државне обвезнице, обвезнице банака и штедионица,

хипотекарне заложнице, обвезнице са варијабилном каматном стопом,

конвертибилне обвезнице и иностране обвезнице. Што се тиче акција

разликују се акције акционарских друштава и акције сувласничких

друштава.

За компаније из младих, перспективних привредних области марта

1997. године, формирано је паралелно тржиште Неуер Маркет. Цене

хартија од вредности се успостављају од стране званичних и слободних

брокера, гласним извикивањем у аукционом процесу и посредством

компјутерског система ИБИС уведеног 1991. године.

Индекси на Франкфуртској берзи пружају поуздану слику о

кретању капитала на берзи. Трендови берзанског трговања илустровани су

помоћу индекса као што су: ДАКС, МДАКС, НЕМАКС50. На берзи се

налази близу 1200 индекса али већина од њих нису акцијски већ индекси

владиних обвезница и других хартија од вредности.

Главни берзански индекс је ДАКС формиран 1988. године Означава

препознатљиву марку за немачко тржиште капитала и најважнији је

барометар целокупне намчке економије. Њега чини 30 акција које својим

приносом чини 80% приноса Франкфуртске берзе а 75% приноса свих

приноса немачких берзи. Данас се о ДАКС-у говора као о свакодневним

стварима као што је временска прогноза

PAGE 11

МДАКС индекс чини 70 компанија које се својим пословањем

рангирају одмах иза оних 30 које чине ДАКС индекс. СДАКС чине 100

акција са највећом капитализацијом и повраћајем. НЕМАКС50 индекс

чини 50 највећих акција са највишом тржишном капитализацијом на

Неуер Маркет сегменту.

Крајем 1997. године Франкфуртска берза пушта у рад Ксетра

међународни електронски трговачки систем који повезује међународне

учеснике који тргују са 20 000 различитих хартија од вредности из

различитих делова света. На берзи се котира близу 1000 акција од чега је

чак четвртина иностраних. По флуктуацијама највише је везана за

Еуронекст. Дојче берза у свом саставу има и Еурекс тржиште деривата као

и Клирстрим, европску клириншку кућу. У Немачкој постоји систем

регионалних берзи удружених у Дојче берзу где се једна од њих, највећа,

узима као главна национална берза.

7. ЗАКЉУЧАК

У Немачкој само банке могу директно да тргују хартијама од

вредности за клијенте. Банке усмеравају налоге на паркет берзе где их

званични брокери извршавају. Активне акције попут Дајмлер Бенц и Бајер

котирају се и тргују непрекидно. Цене немачких акција су високе у односу

на цене акција у САД-у мада не толико високе као цене акција у

Швајцарској. У мају 2011. године потпуно је укинут класичан начин

трговине а уведена је електронска трговина.

Близу 6000 акција, обвезница и осталих хартија од вредности

налази се на Франкфуртској берзи. Трговање са државним обвезницама,

варантима и осталим врстама хартија од вредности заузима такође

PAGE 11

значајно место у трговању на овој берзи. ОКО 6800 облигација са

фиксним преносом и неких 23 000 вараната се налази тренутно у

трговачкој машинерији на Франкфуртској берзи.

Као што се из приложеног може и видети Франкфуртска берза је

веома развијена и по пословању заузима 10. место на свету, што је

сврстава међу водећим светским берзама. Данас се многе полемике воде

око најављеног спајања Франкфуртске и Лондонске берзе. Иако је

постојала реална бојазан да ће, након одлуке Велике Британије да напусти

јединствено тржиште еурозоне, та одлука довести у питање план о

спајању Дојче берзе, која је оператер Франкфуртске берзе и Лондонске

берзанске групе у чијем је власништву Лондонска берза тај план је и даље

на снази. Спајањем ових берзи омогућило би се оснивање једног од

водећих финансијских тржишта на свету, чији би конкуренти били

Чикашка и ИЦЕ берза у САД, као и Хонконшка берза у Азији.

У случају спајања, акционарима Дојче берзе би, према условима

уговора, припало 54,4% капитала нове холдинг компаније, а акционарима

ЛСЕ 45,6%.

8. ЛИТЕРАТУРА

1. Дугалић В. Штимац Ш. (2005) Основе берзанског пословања, Београд, Стубови културе

2. Васиљевић Б. (2006) Финансијско тржиште, пето издање, Београд, Завет

3. www.finansije.net/Analiza%20berzanskog%20poslovanja/.../FRANKFURT%20STOC..

4. http://www.bankar.me/tag/frankfurtska-berza/ 5. www.boerse-frankfurt.de 6. http://ipofse.com/ 7. www.finanzen.net 8. www.belex.rs

PAGE 11

komentari (0)

nema postavljenih komentara

budi prvi koji ce napisati!

ovo je samo pregled

3 prikazano na 10 str.

preuzmi dokument