i trajno smanjenje javne potrošnje ne dovodi do očekivanog povećanje privatne potrošnje, Beleške' predlog Ekonomija

i trajno smanjenje javne potrošnje ne dovodi do očekivanog povećanje privatne potrošnje, Beleške' predlog Ekonomija

27 str.
4broj poseta
Opis
S obzirom da ponašanje privatnog sektora zavisi od očekivanja, vlada može da pokuša da manipuliše očekivanjima. Vlada može da najavi trajno smanjenje javne potrošnje i da to realizuje u tekućoj godini:
20 poeni
poeni preuzimanja potrebni da se preuzme
ovaj dokument
preuzmi dokument
pregled3 str. / 27
ovo je samo pregled
3 prikazano na 27 str.
ovo je samo pregled
3 prikazano na 27 str.
ovo je samo pregled
3 prikazano na 27 str.
ovo je samo pregled
3 prikazano na 27 str.
Jačanje fiskalne odgovornosti uvođenjem fiskalnih pravila

1

Jačanje fiskalne odgovornosti -fiskalna pravila u Srbiji-

2

Fiskalna politika i očekivanja • Efekti fiskalne politike zavise od toga kako javnost procenjuje

dugoročnu politiku Vlade: – ako Vlada trajno poveća javnu potrošnju i fiskalni deficit javnost može

da očekuje značajno povećanje poreza u budućnosti => smanjuju se očekivani budući dohoci domaćinstva (bogatstvo), a usled toga i tekuća privatna postrošnja (neto efekti fiskalne ekspanzije mogu biti restriktivni)

– ako Vlada smanji javnu potrošnju i ako javnost proceni da je to trajna promena politike, rastu očekivani budući dohoci domaćinstava (bogatvstvo), povećava se privatna potrošnja i ukupna domaća tražnja (neto efekti fiskalne restrikcije mogu biti ekspanzivni)

• Očekivanja privatnog sektora mogu da značajno umanje, neutrališu ili čak promene smer uticaja fiskalne politike (umesto ekspanzivnih dobijaju se restriktivni efekti i obrnuto)

3

Uticaj vlade na očekivanja • S obzirom da ponašanje privatnog sektora zavisi od očekivanja, vlada

može da pokuša da manipuliše očekivanjima.

• Vlada može da najavi trajno smanjenje javne potrošnje i da to realizuje u tekućoj godini: – trajno smanjenje javne potrošnje dovodi do povećanje očekivanih privatnih

dohodaka (bogatsva) i tekuće privatne potrošnje, – ... ali Vlada sledeće godine može da poveća javnu potrošnju, suprotno

obećanjima, usled čega se smanjuju očekivani privatni dohoci (bogatstvo) i tekuća privatna potrošnja

• Ako vlada prekrši obećanja javnost će i u budućnosti očekivati kršenje obećanja, čak i kada vlada stvarno namerava da ih sprovede

• Stoga i trajno smanjenje javne potrošnje ne dovodi do očekivanog povećanje privatne potrošnje

4

Problem vremenske nedoslednosti ekonomske politike

• Vlada ne sprovodi optimalnu politiku u dužem vremenskom periodu stoga što takva politika nije u skladu sa njenim interesima tokom vremena – a javnost to zna

• Optimalna fiskalna politika može biti u suprotnosti sa ciljem vlade da maksimizira broj glasova na izborima

• Ukoliko vlade ne može kredibilno da obeća da će sprovoditi određenu politiku javnost joj ne veruje, usled čega se ostvaruju suboptimalni rezultati, čak i kada vlada sprovodi optimalnu politiku

• Usled nepoverenja u vladu trajno smanjenja javne potrošnje ne dovodi do povećanja tekuće privatne potrošnje (iako očekivani dohoci i bogatstvo rastu): – stoga dolazi do smanjenja ukupne tražnje i ravnotežni dohodak je na nižem

nivou, u odnosu na nivo koji bi odgovarao kredibilnoj plolitici

5

Zakoni ili diskreciona ovlašćenja • Da bi se izbegao problem vremenske nedoslednosti u realizaciju ekonomske

politike neophodno je da se vlada obaveže na određenu vrstu politike

• Obaveza se preuzima usvajanjem određenog zakona ili unošenjem u ustav oređenih ograničenja na ekonomsku politiku:

– zabranjuje se da centralna banka direktno kreditira državu, – zabranjuje se da vlada utiče na monetranu politiku, – strogo se ograničavaju mogućnosti smene rukovodstva centralne banke, – uvodi se ograničenje na maksimalnu veličinu javnog duga, – određuje se maksimalni fiskalni defict, ili prosečni fiskalni deficit tokom

privrednog ciklusa i dr.

• Da bi zakonske odredbe delovale na očekivanja neophodno je da vlada dosledno sprovodi usvojena pravila u dužem periodu tj. da stekne poverenje javnosti

• Kršenje fiskalnih pravila trebalo bi da negativno utiče na reputaciju vlade, usled čega se političke koristi od kršenja pravila smanjuju ili gube.

6

Zakoni ili diskreciona ovlašćenja

• Poželjno je da pravila poseduju određenu fleksibilnost, kako bi omogućili realizaciju optimalne fiskalne politike.

• Npr. odredba da fiskalni deficit uvek mora da bude u ravnoteži ne bi bila optimalna jer bi ona implicirala da Vlada u periodu recesije, mora da smanjuje javnu potrošnju kako bi održala budžetsku ravnotežu, usled smanjenja javnih prihoda – a to bi produbilo recesiju

• Fiskalna pravila treba da budu opšta kako bi omogućila različitim vladama da sprovode različite politike: – stoga se fiskalnim pravilima ograničavaju osnovni agregati: dug, deficit,

ukupni rashodi i prihodi, dok je struktura prihoda i rashoda stvar diskrecione politike različitih vlada - mada je diskrecija ograničena drugim zakonima (u Srbiji manje od 20% rashoda je diskreciono)

7

Ciljevi i koncept fiskalnih pravila • Fiskalna pravila su zakonom ili ustavnom uvedena stalna

ograničenja na fiskalnu politiku.

• Fiskalna pravila treba da obezbede: – okvir za vođenje stabilne, predvidive i održive fiskalne politike – pravičnu i održivu raspodela troškova i koristi između sadašnjih i

budućih generacija – povećanje kredibiliteta makroekonomske politike

=> smanjenje zloupotreba fiskalne politike tokom izbornog ciklusa

• Fiskalna pravila uz nezavisnu centralnu banku su stubovi makroekonomske stabilnosti.

8

Vrste fiskalnih pravila

• Vrste pravila: – proceduralna (definišu se principi i procedure), – numerička (odnos javnog duga, fiskalnog deficita ili rashoda prema BDP),

• Proceduralna pravila su pogodna za zemlje sa jakim institucijama u kojim je reputacije javne politika važna, gde glasači razumeju mehanizme ekonomske politike i nisu “kratkovidi”

• Numeričkim fiskalnim pravilima se najčešće ograničavaju fiskalni deficit, javni dug, javni rashodi u odnosu na BDP,

• Fiskalna pravila mogu da se odnose na centralnu ili opštu državu • Postoje korektivna pravila u slučaju prirodnih katastrofa, društvenih

konflikata i velikih recesija. • U mnogim zemljama u kojima postoje fiskalna pravila formiran je fiskalni

savet.

9

Međunarodno iskustvo u primeni pravila

• Početkom 2009. godine fiskalna pravila su primenjivana u preko 80 zemalja: – fiskalna pravila su u proseku popravila fiskalne performanse zemalja u

kojima se primenjuju, – važnost uvođenja pravila je veća u zemljama u razvoju uključujući i

zemlje u tranziciji u kojima su instititucije slabe.

• Pouke aktuelne krize: – fiskalna pravila treba da budu oštrija kako bi se ostavio prostor za

fiskalnu ekspanziju tokom krize, – veću pažnju treba posvetiti sprečavanju fingiranje ispunjenosti

fiskalnih pravila, – za makroekonomsku stabilnost neophodne su osim monetarne i

fiskalne politike i makroprudencione norme za finansijski sektor.

10

Kršenja fiskalnih pravila: međunarodno iskustvo

• Zemlje u kojima postoje fiskalna pravila vode u proseku odgovorniju fiskalnu,

• ... ali su zabeleženi različiti oblici kršenja fiskalnih pravila – otvoreni (javni dug i deficit su veći od propisanog nivoa) – prikrivni: korišćenja računovodstvenih trikova, prebacivanje dela rashoda na

agencije i državne institucije za koja ne važe pravila • Unošenje ograničenja u Ustav povećava političku cenu usled kršenja

pravila, ali ne garantuje njihovo poštovanje

• Postavlja se pitanje šta uraditi u slučaju kršenja pravila? Da li je moguće kazniti vladu ili skupštinu, koje odražavaju volju naroda?

• U većini zemalja se računa da će vlada plati političku cenu usled kršenja pravila, direktne kazne se su izuzetak (npr. Brazil)

• Važno je da se obezbede mehanizmi kojima bi se javnost upoznala sa negativnim dugoročnim posledicama kršenja pravila - u kratkom roku javnost često ima korist od kršenja pravila

11

Razlozi za uvođenje fiskalnih pravila u Srbiji

• Razlozi za uvođenje fiskalnih pravila: – relativno slabe institucije, kao i u drugim zemljama u

tranziciji, – postojanje širokih koalicionih vlada, – izrazita procikličnost fiskalne politike tokom poslednje

decenije, – postoji rizik od preteranog rasta javnog duga i narednim

godinama, – uvođenje fiskalnih pravila je deo procesa evropskih

integracija – pooštravanje uslova za EMU nakon iskustva sa Grčkom.

12

Fiskalna politika u Srbiji u periodu 2006-2010 godina

• Tokom privredne ekspanzije (2006-2008) u Srbiji je realizovana prociklična fiskalna politika: stvarni fiskalni deficit je iznosio oko 2% BDP dok je strukturni fiskalni deficit iznosio 3-4% BDP

• U periodu krize (2009 -2010) realizovana je anticiklična fiskalna politika što je u skladu sa fiskalnim pravilima

• Međutim, prociklična politika tokom ekspanzije i anticiklična fiskalna politika tokom recesije vode neodrživom nivou javnog duga i kolapsu javnih finansija

13

Stvarna diskreciona politike i hipotetičaka politika zasnovana na pravilima

Ostvareni rezultati vs. viskalno pravilo

-6

-5

-4

-3

-2

-1

0

1

2

2005 2006 2007 2008 2009 2010

% B

D P

Fiskalna pravila Stvarni fiskalni deficit

Izuzetne okolnosti

Fiskalna pravila

14

Fiskalna pravila u Srbiji • Opšta fiskalna pravila:

– maksimalno učešće duga opšte države u BDP od 45% (bez duga po osnovu restitucije)

– učešće godišnjeg fiskalnog deficita u srednjem roku u iznosu 1% BDP

• Cilj opštih fiskalnih pravila je da se obezbedi dugoročna fiskalna održivost Srbije

• Fiskalna pravila se odnose na opšti nivo države – obuhvaćeni su budžet Republike Srbije, budžeti lokalnih

vlasti, fondovi socijalnog osiguranja

15

Fiskalna pravila u Srbiji • Fiskalna pravila su međusobno povezana:

– kada se odredi maksimalno učešće duga u BDP, može se izvesti odgovarajući nivo fiskalnog deficita

– na osnovu fiskalnog deficita i pretpostavljenog kretanja javnih prihoda, izvodi se nivo javnih rashoda u BDP

– prihodi od privatizacije i dr. mogu narušiti standardne veze između deficita, duga i rashoda

• Maksimalni dug opšte države od 45% BDP je niži od mastrihtskog uslova (60% BDP zbog: – predstojećeg duga po osnovu restitucije, – nižeg kreditnog rejtinga i nižeg stepena razvoja Srbije u odnosu na

zemlje članice EMU, – niskog ciljnog učešća javne potrošnje u BDP.

16

Formula za određivanje fiskalnog deficita

Dt = Dt-1 – a * (Dt-1 – D*) – b * (Gt – G*)

Dt ciljani nivo deficita u tekućoj godini • Dt-1 ostvareni deficit u prethodnog godini • Gt projektovana stopa rasta u tekućoj godini • D* ciljni srednjoročni deficit od 1% BDP • G* potencijalna srednjočna stopa rasta od 4% • a =0,3 brzina prilagođavanja deficita ciljnom nivou • b =0,4 koeficijent prilagođavanja deficita stanju u

privredi

17

Kako se tumači prethodna formula?

• Ciljni nivo deficita u nekoj godini zavisi od: – stvarnog nivoa deficita u prethodnoj godini, – odstupanja deficita u prethodnoj godini od srednjoročnog ciljnog nivoa

(1% BDP) – odstupanja rasta BDP u tekućoj godini od potencijalne srednjoročne

stope rasta (4% godišnje) – vrednosti parametara a i b

• Prethodna formula obezbeđuje fleksibilnost: – fiskalni deficit u proseku iznosi 1% BDP, – u godinama ekspanzije fiskalni deficit će biti manji od 1% BDP ili će

se ostvarivati suficit – u godinama recesije fiskalni deficit će biti veći od 1% BDP

• Prethodna formula obezbeđuje smanjivanje odnosa javnog duga prema BDP u dugom roku

18

Posebna fiskalna pravila

• Cilj posebnih fiskalnih pravila je da se promeni struktura javne potrošnje u pravcu smanjenja učešća tekuće potrošnje i rasta učešća javnih investicija

• Posebnim fiskalnim pravilima se određuje sporiji rast izdataka za penzije o plate u javnom sektoru sve dok: – neto izdaci za penzije ne opadnu na 10% BDP, – neto izdaci za plate ne dostignu 8% BDP

• Posebnim fiskalnim pravilima se dozvoljava da fiskalni deficit do 2015 godine bude veći od nivoa određenom formulom ako javne investicije budu veće od 4% BDP, a potom od 5% BDP.

19

Fiskalna pravila za lokalne zajednice

• Opšte pravilo: – Fiskalni deficit lokalne zajednice u određenoj godini ne može biti veći

od 10% njenih prihoda u toj godini – deficit lokalnih zajednica može nastati samo po osnovu javnih investicija

• Moguće prekoračenje: – lokalna zajednica može, u slučaju realizacije javnih investicija tražiti

odobrenje od Ministarstva finansija da ostvari veći fiskalni deficit od navedenog

– odobrenje prekoračanja zavisiće od opravdanosti zahteva i od mogućnosti da se zahtev uklopi u ciljni deficit opšte države

• Napomena: pravila za fiskalni deficit lokalnih zajednica su komplementarna postojećim ograničenjima za zaduživanje lokalnih zajednica,

20

Izuzetne okolnosti

• Vlada može samo izuzetno i privremeno da odstupi od fiskalnih principa i pravila i to u slučajevima prirodnih katastrofa i eksternih šokova koji utiču na ugrožavanje zdravlja ljudi, nacionalne bezbednosti ili u slučaju snažne recesije

• Vlada je dužna da podnese Narodnoj skupštini Izveštaj u kome će jasno navesti: – razloge za odstupanja od fiskalnih principa i pravila; – mere koje Vlada namerava da preduzeme da bi ponovo poštovala

fiskalne principe i pravila; – vremenski period u kome Vlada očekuje da će početi ponovo da se

pridržava fiskalnih principa i pravila.

21

Fiskalni savet • Stručni nezavisni organ koji se obrazuje da bi unapredio kulturu fiskalne

odgovornosti u Republici Srbiji

• Fiskalni savet je odgovoran Narodnoj skupštini,

• Tri člana Saveta bira Narodna skupština i to na predlog na predlog predsednika Republike, ministra finansija i guvernera NBS,

• Članovi Fiskalnog saveta moraju posedovati visoka stručna znanja, ne mogu obavljati druge javne funkcije, ne mogu biti članovi političkih stranaka

• Članovi Fiskalnog saveta biraju se na period od šest godina

• Zakonska ograničenje za smenu članova Fiskalnog saveta predstavljaju značajnu potporu njihovoj nezavisnosti

22

Osnovne funkcije Fiskalnog saveta

– procenjuje u kojoj meri je Vlada poštovala fiskalna pravila, – proverava makroekonomske i fiskalne pretpostavke korišćene prilikom

izrade budžeta i Izveštaja o fiskalnoj startegiji Vlade, – daje nazavisnu i kredibilnu ocenu mera ekonomske politke Vlade, – procenjuje osnovne fiskalne rizike i verovatnoću da će Vlada ostvariti

fiskalne ciljeve, – procenjuje ima li osnova za aktiviranje odredbi o izuzetnim

okolnostima i kolika je verovatnoća da će Vladin plan prilagođavanja omogućiti povratak na poštovanje fiskalnih pravila,

– procenjuje strategiju za upravljanjem javnim dugom – sprovodi i objavljuje analize efekata primene alterenativnih mera

ekonomske politike i reformi

23

Unapređenje fiskalnih procedura • Uvodi se srednjoročni horizont u fiskalnu

politiku: – Vlada je obavezna da Skupštini i javnosti

dostavlja srednjoročne ciljeve i smernice ekonomske i fiskalne politike:

• objavljuu se srednoročni okviri za rashode, • kvantifikuju se fiskalni rizici, • analiziraju se fiskalne impliakcije ekonomskih politike i

reformi. – Vlada je obavezna da obrazlaže odstupanja od

srednjoročnih planova

24

Očekivani efekti do 2015. godine

• Smanjenje fiskalnog deficita na 1% BDP, što u proseku iznosi 0,75% godišnje

• Stabilizacija javnih rashoda na ~40% BDP

• Stabilizacija javnog duga na održiv nivo

• Promena strukture javnih rashoda – smanjenje tekućih javnih rashoda – povećanje javnih infrastrukturnih investicija

• Vođenje fiskalne politike u skladu sa načelom međugeneracijske pravičnosti

25

Da li fiskalna pravila predstavljaju garanciju za odgovornu fiskalnu politiku?

• Fiskalna pravila povećavaju šanse za realizaciju odgovorne, dugoročno održive fiskalne politike, ali ne predstavljaju apsolutnu garanciju da će se to dogoditi,

• Kršenje fiskalnih pravila treba da negativno utiče na reputaciju vlade i njena šanse na izborima,

• Fiskalni Savet ima važnu ulogu da objasni biračima negativne dugoročne posledice nekih mera: – npr.povećanja plata i penzija po osnovu zaduživanja države ili prodaje

državnih preduzeća i imovine, – uticaj smanjenja poreza, uz zadržavanje javnih rashoda, na rast javnog

duga i dr.

nema postavljenih komentara
ovo je samo pregled
3 prikazano na 27 str.