Institucije_tranzicija-Skripta-Trziste i trzisne institucije-Ekonomski fakultet, Skripte' predlog Trziste i Trzisne Institucije. University of Belgrade
cheekything
cheekything24 September 2012

Institucije_tranzicija-Skripta-Trziste i trzisne institucije-Ekonomski fakultet, Skripte' predlog Trziste i Trzisne Institucije. University of Belgrade

PDF (466 KB)
23 strane
2broj preuzimanja
1000+broj poseta
Opis
Ekonomski fakultet,ef,trziste I trzisne institucije,skripte,institucije u tranziciji,Deskriptivna statistika,predvidljivost pravila,politicka stabilnost ,zastita vlasnickih prava,pouzdanost sudstva,nedostatak korupcije,P...
20 poeni
poeni preuzimanja potrebni da se preuzme
ovaj dokument
preuzmi dokument
pregled3 strane / 23

ovo je samo pregled

3 shown on 23 pages

preuzmi dokument

ovo je samo pregled

3 shown on 23 pages

preuzmi dokument

ovo je samo pregled

3 shown on 23 pages

preuzmi dokument

ovo je samo pregled

3 shown on 23 pages

preuzmi dokument
Institucije u tranziciji

Institucije u tranziciji

Pouzdanost pravila i ekonomske performanse u bivšim socijalističkim

zemljama

(Prevod: Ivana Ostojić)

Aymo Brunetti, Gregory Kisunko, Beatrice Weder1

Kratak pregled Stvaranje pouzdanih institucija koje podržavaju tržišni sistem je bez sumnje preduslov za uspešnu ekonomsku tranziciju. Ovaj rad ukazuje na indikatore predvidljivosti institucionalnog okvira u 20 ekonomija u tranziciji, a zatim istražuje da li ovi pokazatelji mogu da objasne razlike u njihovim ekonomskim učincima. Rezultati ukazuju na to da razlike u stepenu predvidljivosti institucionalnog okvira mogu zaista da budu važan faktor u objašnjavanju razlika izme|u zemalja, kako u prilivu stranih direktnih investicija, tako u ekonomskom rastu.

1 @eleli bismo da se zahvalimo Ajay Chhibberr-u za njegovu veliku podršku i pomoć u našem istraživanju Tako|e želimo da zahvalimo Michael Geller-u za izvarednu pomoć u izdavanju

2

Uvod Jedan od glavnih preduslova za ekonomsku tranziciju je izgradnja institucija koje podržavaju tržišni sistem. Takve institucije se kreću od zakona o stečaju preko zakona o unutrašnjoj trgovini, do propisa koji definišu vlasnička i ugovorna prava. Novi zakoni i regulative treba da budu doneti brzo, zajedno sa ustanovljavanjem agencija za njihovo sprovođenje. Nije lak zadatak postaviti pravila koja izjednačavaju uslove i stvaraju predvidljiv institucionalni okvir za razvoj tržišta. U stvari, dokazi u ovom radu ukazuju na to da sve ekonomije u tranziciji imaju još uvek pred sobom dugačak put za stvaranje takvih institucija. Kako god, postoje znatne razlike u uspešnosti stvaranja takvih institucija u različitim zemaljama u tranziciji. Osim toga, mi pružamo određene indicije da razlike u uspešnoj izgradnji pouzdanog institucionalnog okvira (kakvog ga shvata privatni sektor dotičnih zemalja) mogu da doprinesu objašnjavanju relativnih razlika u ekonomskim performansama. Ovaj rad je zasnovan na novim podacima koji su prikupljeni o institucionalnom sistemu 20 zemalja u tranziciji. Podaci su prikupljani tokom globalnog projekta anketiranja privatnog sektora, rađenog u pripremi Izeštaja Svetske banke o svetskom razvoju 1997. (World Development Report). Najvažniji podaci za ekonomije u tranziciji prvo su prikazani po regionima, a zatim su analizirane veze izmađu nekoliko pokazatelja koji su dobijeni iz datog skupa podataka i ekonomskih performansi. Pretpostavka WDR pregleda je bila da prikupi, uporedi i da kvantifikuje značaj koji privatne firme pridaju pouzdanosti regulativa, politika i zakona. Do kraja smo napravili upitnik u kojem pitanja imaju više ponuđenih odgovora, s ciljem da se obuhvate razlike među zemljama u pouzdanosti institucionalnog sistema.2 Upitnik obuhvata uzorak preduzetnika u Africi, Južnoj i Severnoj Americi, Aziji, Zajednici nezavisnih država (bivši Sovjetski Savez), Istočnoj i Zapadnoj Evropi i na Bliskom Istoku. Celokupni rezultati upitnika su dati u Brunetti, Kisunko i Weder (1997a), a regresije rasta i investicija za ceo ispitani uzorak su diskutovane u Brunetti, Kisunko i Weder (1997b). Oba ova dokumenta su sastavni delovi ovog rada. Ovaj rad predstavlja prvi korak u daljoj analizi koja bi obuhvatila određeni region. Ekonomije u trazniciji su odabrane iz nekoliko razloga. Prvi, skup podataka je prilično opsežan i pokriva 20 nekada planskih ekonomija, uključujući i većinu velikih zemalja – sve u različitim etapama tranzicije. Drugi, proces tranzicije sam po sebi stvara institucionalne neizvesnosti koje ometaju razvoj privatnog biznisa. Mere minimiziranja i/ili brzog eliminisanja ovih institucionalnih neizvesnosti mogu eventualno da pruže dokaz uspešnog oporavka. Treći, korelacija između institucionalnih mera i makroekonomskih podataka predstavlja poseban izazov u slučaju zemalja u tranziciji gde postoji tendencija širokog spektra pouzdanosti podataka - čak i u

2 Upitnik je zajedno sa rezultatima po regionima prikazan u Prilogu.

3

poslednjih nekoliko gtodina. Ovo se potrvrđuje kao problem u ekonometrijskim analizama celog uzorka, gde podatke različitog kvaliteta treba zajedno kombinovati.3 Ovo vodi do logičnog zaključka da ekonomije u tranziciji treba ispitivati odvojeno od svih ostalih analiziranih regiona. Ovaj rad je podeljen na dva dela. Prvi deo pokazuje opisno statističke podatke za sva glavna pitanja, za svaki od šest geografskih podregiona Istočne Evrope i Zajednice nezavisnih država. [est geografskih podregiona je posebno uzimano u razmatranje kroz pet velikih kategorija institucionalne sigurnosti. U drugom delu se uzima jedan reprezentativni pokazatelj iz svake od pet kategorija, kao i opšti pokazatelj kredibiliteta prikazan u Brunetti, Kisunko i Weder (1997b) i analizira se njihova veza sa razlikama u ekonomskom napretku zemalja. Hipoteza koju testiramo je da veća institucionalna pouzdanost, nezavisno od pojedinih mera, znači veće ekonomske rezultate. Kao meru ekonomskih performansi uzimamo standardnu stopu rasta per capita. Kao dopunu koristimo indirektni pokazatelj razlika u performansama – strane direktne investicije (FDI) kao procenat GDP-a – koji je verovatno pouzdanija mera za unakrsnu analizu zemalja u tranziciji.

I. Deskriptivna statistika: rezultati po regionima pojedinačno

Ispitujemo pet kategorija institucionalne pouzdanosti – (i) predvidljivost pravila, (ii) politička stabilnost (smanjena neizvesnost koja potiče od promena vlade), (iii) zaštita vlasničkih prava, (iv) pouzdanost sudstva i (v) nedostatak korupcije. Upitnik je formulisan tako da ispitanici odgovore na pitanja koristeći skalu od 1 (poslovno okruženje je potpuno pouzdano) do 6 (poslovno okruženje je nepouzdano u potpunosti). Rezultati su prikazani kao procenti tri najgora mišljenja ispitanika. Ovaj deo je izračunat za svaku zemlju, a onda je vrednost za region računata pomoću prostog proseka. Grafici koji prikazuju šest geografskih regiona: Balitk:

Estonija, Letonija, Litvanija

Balkan:

Albanija, Bugarska, BJR Makedonija

Kavkaz:

Jermenija, Azerbejdžan, Gruzija

Centralna Azija:

Kazahstan, Kirgizija, Uzbekistan

Slovenske zemlje i Moldavija

Belorusija, Moldavija, Rusija, Ukrajina

Višegrad:

^eška republika, Mađarska, Poljska, Slovačka republika

3 Vidi Brunetti, Kisunko and Weder (1997b)

4

0 10 20 30 40 50 60 70 80 90

Vi{ egrad Baltik Balkan Kavkaz Centralna Azija

Slov.zemlje i Moldavija

(pitanje 2 u upitniku).

Ispitanicima je postavljeno pitanje da li oni očekuju da će se vlada držati glavnih politika koje je objavila.

0 10 20 30 40 50 60 70 80 90

Vi{ egrad Baltik Balkan Kavkaz Centralna Azija

Slov.zemlje i Moldavija

(pitanje 5 u upitniku).

Jedan od razloga za postojanje neizvesnog okurženja mogu biti retroaktivne promene. Ovo pitanje se odnosi na taj problem.

I. Predvidljivost pravila Prva dimenzija pouzdanosti institucionalnog okvira se fokusira na proces donošenja zakona. Pitanja u ovom delu ispituju da li novi zakoni i politike nastaju kao iznenađenje, da li su privatne firme unapred upoznate sa promenama, ili da li njihova zabrinutost može da se poveća tokom procesa donošenja zakona. Upitnik je sastavljen tako da obuhvati ove važne dimenzije institucionalne pouzdanosti ispitujući problem iz različitih uglova. Zaključno pitanje u ovom delu je da li se preduzetnici plaše retroaktivnih promena u politikama vlade. Posmatrajući situaciju skoro sazvanih, neiskusnih zakonodavnih tela u zemljama u tranziciji, ova dimenzija neizvesnosti je verovatno najneizbežnija tokom procesa tranzicije. Posle svega, ovako krupne strukturne promene su prilično jedinstvene, greške, pokušaji i promašaji su neminovni. Prema tome, ne očekuje se, da predvidljivost bude visoka. Zanimljivo je to da postoje razlike u očekivanjima preduzetnika u različitim zemljama. Izgleda da je proces tranzicije u nekim zemljama predvidljiviji u odnosu na druge.

1. Politička iznenađenja

2. Nedostatak kredibiliteta 3. Retroaktivne

promene

0 10 20 30 40 50 60 70 80 90

Vi{ egrad Baltik Balkan Kavkaz Centralna Azija

Slov.zemlje i Moldavija

(pitanje 1 u upitniku).

Ovo pitanje se odnosi najgeneralnije na problem predvidljivosti, a u vezi neočekivanih promena pravila, zakona i politika.

Procenat firmi koje ovo smatraju problemom

Procenat firmi koje ovo smatraju problemom

Procenat firmi koje ovo smatraju problemom

5

(pitanje 3 u upitniku).

Preduzetnicima je postavljeno pitanje da li su obično informisani o pravilima i politikama koje mogu imati uticaj na njihov biznis.

0 10 20 30 40 50 60 70 80 90

100

Vi{ egrad Baltik Balkan Kavkaz Centralna Azija

Slov.zemlje i Moldavija

(pitanje 4 u upitniku).

Ovo pitanje je vezano za prethodno. Problemi sa promenama pravila i regulativa su manje vervatni ako preduzetnici na koje će to imati uticaj, mogu učestvovati u procesu dobošenja pravila.

0 10 20 30 40 50 60 70 80 90

100

Vi{ egrad Baltik Balkan Kavkaz Centralna Azija

Slov.zemlje i Moldavija

Tri grafikona koja su prikazana iznad pokazuju da oko se oko 80% preduzetnika u Slovenskim zemljama i Moldaviji oseća izloženo neizvesnosti zakona, pravila i politika. Preduzetnici ne veruju saopštenjima i veruju da retroaktivne promene mogu imati uticaj na njihove poslovne operacije. Situacija sa Centralnom Azijom je za nijansu bolja. Politička iznenađenja i promene objavljenih politika se smatraju najmanjim problemom u zemljama Balkana i Kavkaza. Preduzetnici iz zemalja Višegrad imaju najmanji strah od retroaktivnih promena.

4. Nedostatak informacija

5. Smanjeno učešće u donošenju odluka

Nedostatak informacija tokom procesa donošenja odluka i malo učešće u tom procesu, kao i smanjena briga vlade za njihove probleme, predstavljaju velike smetnje u svim regionima. 70 i 85% preduzetnika u Balkanskim i Baltičkim zemljama, redom, je nezadovoljno. Rezultati o učešću u donošenju odluka su još lošiji: 90% preduzetnika u četiri od šest regiona (Baltik, Centralna Azija, Moldavija i Višegrad) smatra da se njihovi interesi ne uzimaju u obzir tokom procesa menjanja važnih zakona i politika. Samo za nijansu je to nezadovoljstvo niže u Kavkaskim (78%) i Balkanskim zemljama(80%). Sve u svemu, vidi se da neizvesnost promena pravila predstavlja značajan problem preduzetnicima u ekonomijama u tranziciji. Možemo još zaključiti da preduzeća zahtevaju značajnije uloge u procesu donošenja odluka. Ukupno nezadovoljstvo u vezi mogućnostima učešća u donošenju odluka je najviše u svim regionima koji su predmet ispitivanja. Posmatrano pozitivnije, rezultati o predvidljivosti za naprednije ekonomije u tranziciji prikazuju bolje stanje. Na primer, u zemljama Višegrad strah od retroaktivnih promena je relativno nizak – samo oko 38% ispitanika je prijavilo takav

Procenat firmi koje ovo smatraju problemom

Procenat firmi koje ovo smatraju problemom

6

(pitanje 7 u upitniku).

Ovo pitanje se odnosi na to da li preduzetnici misle da su redovne promene vlade često vezane sa velikim promenama pravila i regulativa koje utiču na njihov posao. 0

10 20 30 40 50 60 70 80 90

100

Vi{ egrad Baltik Balkan Kavkaz Centralna Azija

Slov.zemlje i Moldavija

0 10 20 30 40 50 60 70 80 90

100

Vi{ egrad Baltik Balkan Kavkaz Centralna Azija

Slov.zemlje i Moldavija

(pitanje 8 u upitniku).

Cilj ovog pitanja je da oceni neizvesnost koje se preduzetnici plaše zbog mogućnosti neredovnih (neustavnih) promena vlade.

strah. Ovo je uporedivo sa nivoima u Istočnoj i Jugoistočnoj Aziji (vidi Brunetti, Kisunko, Weder, 1997a).

II. Politička stabilnost Druga dimenzija institucionalne pouzdanosti se odnosi na promene vlade. Empirijska literatura ukazuje na to da različite mere stabilnosti vlade mogu da budu vezane sa ekonomskim učinkom. Upitnik ide jedan korak dalje, direktno pitajući firme da li se pribojavaju da promene vlade utiču na institucionalnu nesigurnost. Dva pitanja se tiču ove teme i razlikuju redovne promene vlade kroz izbore i neredovne promene, npr. državni udar.

1. Politička iznenađenja usled ustavnih promena vlade 2. Politička iznenađenja

Usled neredovnih promena vlade

Briga u vezi negativnog uticaja promena vlade je visoka u svim regionima. Najniži procenat preduzetnika koji vide ovo kao problem za sopstveni biznis je zabeležen u zemljama Višegrad (66%), a zatim idu zemlje Balkana. 78% preduzetnika u Kavkaskim zemljama misli da će njihov posao biti pod uticajem ustavnih promena vlade. Strah od neustavnih promena varira među regionima: od 20% u zemljama Višegrad do 74% u Slovenskim zemljama bivšeg SSSR i Moldaviji. Na Balkanu, u Centralnoj Aziji i u Kavkaskim zemljama, kod preko 60% preduzetnika je prisutan taj strah. Visoka celokupna nesigurnost u menjanju vlade se može objasniti kroz polarizovanu političku strukturu u zemljama u tranziciji.

Procenat firmi koje ovo smatraju problemom

Procenat firmi koje ovo smatraju problemom

7

(pitanje 9 u upitniku).

Ovo pitanje se odnosi na to kako preduzetnici vide lopovluk i kriminal kao izvor dodatnih troškova koji utiču na njihove poslovne operacije.

0 10 20 30 40 50 60 70 80 90

100

Vi{ egrad Baltik Balkan Kavkaz Centralna Azija

Slov.zemlje i Moldavija

0 10 20 30 40 50 60 70 80 90

100

Vi{egrad Baltik Balkan Kavkaz Centralna Azija

Slov.zemlje i Moldavija

(pitanje 10 u upitniku).

Ovde je postavljeno pitanje da li preduzetnici veruju da vlada štiti njihovu svojinu i ličnost od kriminala.

Zabeležena bojazan je najmanja u zemljama Višegrad, gde je, u vreme anketiranja, nekoliko značajnih demokratskih izbora izazvalo značajne promene u strukturi političkih partija u vladi, ali to nije dovelo do velikih promena ekonomskog kursa. Posmatrajući ovo, loše stanje Kavkaskog regiona i relativno povoljno u Slovenskim zemljama i Moldaviji se može razumeti. Relativno dobar učinak Balkanskog regiona i relativno loš Baltičkog izazivaju da očekivanja o ekonomskim performansama budu postavljena prema ovoj logici. Izgleda da su u zemljama, gde se država vidi kao stabilna i gde je balans moći između političkih grupa ustanovljen, strahovi od neustavnih promena manji. Ovi faktori razlikuju Višegrad i Baltičke zemlje od ostalih regiona.

III. Zaštita vlasničkih prava Treća dimenzija pouzdanosti institucionalnog okvira se fokusira na zaštitu vlasničkih i ugovornih prava. Suprotno od predvidljivosti pravila i političke stabilnosti, ova dimenzija i sledeće dve se koncentrišu na sprovođenje zakona, a ne na njegovo donošenje. Ispitujemo da li preduzeća mogu da se oslone na čisto i predvidljivo sprovođenje tih zakona. Dva pitanja u ovom delu ispituju da i preduzeća shvataju kriminalne aktivnosti kao veliki problem i, još direktnije, da li se mogu osloniti na državne organe kao zaštitu.

1. Krađa i kriminal

2. Nesigurnost vlasničkih prava i nedostatak lične sigurnosti

Grubo rečeno, 70% preduzetnika u zemljama Višegrad je odgovorilo da kriminalne radnje njima stvaraju dodatne troškove. Još je dramatičnije da 90% ispitanika u Slovenskim državama i Moldaviji, kao i ispitanici u Centralnoj Aziji nalaze da kriminal

Procenat firmi koje ovo smatraju problemom

Procenat firmi koje ovo smatraju problemom

8

(pitanje 11 u upitniku).

Ovo pitanje je u vezi sa tim da li nepredvidivost pravosu|a predstavlja veliki problem za preduzetnike.

0 10 20 30 40 50 60 70 80 90

100

Vi{ egrad Baltik Balkan Kavkaz Centralna Azija

Slov.zemlje i Moldavija

i lopovluk značajno uvećavaju njihove troškove poslovanja. Oko 80% preduzetnika u Baltičkim i Kavkaskim zemljama je imalo žalbu na ovaj problem. Među regionima, poverenje preduzetnika u vladu, da ona može da pruži ličnu i imovinsku sigurnost se razlikuje za nijansu. Upoređujući sa drugim regionima, u Kavkaskim zemljama preduzetnici se osećaju “najsigurnije” – 70% je izjavilo da nisu sigurni da državni organi mogu da njih i njihovu svojinu zaštite. Zaključno, odgovori u ovim državama ukazuju na to da država nije sposobna da pruži osnovnu javnu zaštitu lokalnom stanovništvu.

IV. Pouzdanost sudstva Ova dimenzija se bavi predvidljivošću sudstva i time da li nedostatak iste predstavlja veliki problem za bavljenje biznisom. Nepouzdano sudstvo može da uzrokuje dva tipa neizvesnosti – nedostatak pribegavanja poštenom protiv nezakonitog ponašanja i nastojanje da se formalno pravo zameni privatnim nagodbama strana u konfliktu. Sve to može naterati građane i preduzeća u začarani kurg bezzakonja.

1. Nepouzdanost sudstva U zemljama Centralne Azije u skoro 90% firmi se smatra da nepredvidivost sudstva izaziva troškove koji utiču na njihov posao. Oko 80% firmi iz Slovenskih zemalja (bivši Sovjetski savez) i Moldavije je odgovorilo na sličan način. Odgovori preduzetnika u Baltičkim, Kavkaskim i zemljama Višegrad se kreću imeđu 60 i 70%.

V. Korupcija Veličina i priroda korupcije je peta dimenzija pouzdanosti institucionalne strukture. Visok nivo korupcije je znak velike birokratske diskrecije i kao takav će verovatno biti povezan sa institucionalnim neizvesnostima. Tri pitanja su vezana za ovu kategoriju. Prvo se fokusira na prostu veličinu korupcije, a druga dva ispituju da li je nivo podmićivanja poznat unapred i da li mito garantuje iszvršenje poslova.4 Korupcija će onda biti tretirana kao transakcioni trošak sa efektima koji su slični npr. porezima, pre nego što će stvarati stvarne neizvesnosti institucionalnog sistema.

4 Nismo prikazali rezultate za pitanje br.15 u upitniku zbog toga što odgovori mogu biti interpretirani na različite načine

Procenat firmi koje ovo smatraju problemom

9

(pitanje 14 u upitniku).

Ovo pitanje obra|uje problem korupcije sa najšireg stanovišta bez razlikovanja zanemarljivih i velikih suma podmićivanja, njegove intenzivnosti i rezultata. 0

10 20 30 40 50 60 70 80 90

100

Vi{ egrad Baltik Balkan Kavkaz Centralna Azija

Slov.zemlje i Moldavija

0 10 20 30 40 50 60 70 80 90

100

Vi{ egrad Baltik Balkan Kavkaz Centralna Azija

Slov.zemlje i Moldavija

(pitanje 16 u upitniku).

Ovim pitanjem je pokušano da se do|e do odgovora o nivou do kojeg je korupcija organizovana u zemlji. Pitano je da li su preduzetnici sugurni da neće biti ucenjeni od strane drugih zvaničnika ko plate mito.

(pitanje 17 u upitniku).

Ovim pitanjem je pokušana da se odredi nesigurnost ishoda korupcije iz različitih uglova. Glasi: da li plaćanje mita garantuje izvršenje usluge.

0

10

20

30

40

50

60

70

80

Vi{ egrad Baltik Balkan Kavkaz Centralna Azija

Slov.zemlje i Moldavija

1. Učestalost korupcije

2. Korupcija i ucene

3. Nesigurnost u vezi izavršenja posla nakon plaćanja mita

Dva regiona, u kojima su preduzetnici prijavili najmanju učestalost “dodatnih plaćanja” su Višegrad i Baltik – samo je oko 40% ispitanika izvršilo ova dodatna “plaćanja” više od “ponekad”. Ovi rezultati su oko 10 procentnih poena viši u Južnoj i Jugoistočnoj Aziji (vidi Brunetti, Kisunko, Weder, 1997a). U drugom poređenju ovi rezultati su mnogo bolji negto oni u Kavkaskom regionu gde je regionalni prosek oko 69%. Rezultati u ostalim zemljama u tranziciji su sledeći: Balkan (57%), Centralna Azija (66%), Slovenske republike bivšeg SSSR-a i Moldavija (59%).

Procenat firmi koje ovo smatraju problemom

Procenat firmi koje ovo smatraju problemom

Procenat firmi koje ovo smatraju problemom

10

Strah od mogućnosti da budu primorani da plate višestruka mita različitim funkcionerima za istu uslugu je najmanji u Višegradu i u Baltičkim zemljama – 24% u proseku u svakom regionu. Njih prate sa velikim razmakom Slovenske zemlje i Moldavija (44%), Balkanske zemlje (47%), Centralno Azijske i Kavkaske gde je oko 50% preduzetnika izrazilo strah da će biti primorani da plate više nego jednom. Konačno, preduzetnici su pokazali relativno male sumnje o tome da li će usluga za koju su platitli mito biti izvršena po dogovoru. Oko 20% ispitanih u Višegradu i Baltičkim zemljama, Centralnoj Aziji i Kavkazu su odgovorili na ovaj način. Ovaj procenat je za nijansu veći u Slovenskim zemljama i Moldaviji i u Balkanskim zemljama. II. Uticaji na ekonomske performanse

Efekti institucionalne neizvesnosti ne ekonomske performanse u zemljama u tranziciji su analizirani pomoću kategorija koje su objašnjene u prethodnom delu. Posle objašnjenja empirijskog pristupa prikazaćemo rezultate institucionalne neizvesnosti pomoću regresija stranih direktnih investicija (FDI) i ekonomskog rasta.

1. Empirijska strategija

Naš cilj je da testriamo efekte institucionalne neizvesnosti preko veze sa predvidljivošću pravila, političkom stabilnosti, zaštitom svojinskih prava, pouzdanošću sudstva i nedostatkom korupcije. Izabrali smo jedno reprezentativno pitanje iz svake kategorije institucionalne neizvesnosti i testirali ih u odnosu na direktne strane investicije i ekonomski rast. Dodatno smo testirali prosečni pokazatelj koji je sastavljen iz nekoliko pitanja i koji se može objasniti kao sveukupni indikator kredibileteta pravila.5 Rezultati indikatora iz preostalih pitanja koja su prikazana u opisnom delu, prikazani su u Prilogu 4. Pokazatelji institucionalne nestabilnosti su konstruisani izračunavanjem prostih proseka odgovora. Sva pitanja su imala više odgovora sa skalom od 1 do 6. Svi pokazatelji su kostruisani na takav način da imamo šest najboljih odgovora (najmanja nesigurnost) i jedan najgori (najveća nesigurnost). Shodno tome smo očekivali pozitivnu vezu i sa stranim direktnim investicijama i sa ekonomskim rastom. Svaka sekcija uključuje pitanja o uslovima pre pet godina i oni su uključeni u konstruisanje prethodnih veličina indiktora. Prosek prethodnih i sadašnjih pokazatelja je korišćen u regresionoj analizi kao prosek perioda od 1990. do 1995. godine. Testirali smo sledeće specifične pokazatelje izvedene iz ankete:

5 U Brunetti, Kisunko and Weder (1997b) testirali smo sveukupni indikator rasta i investicija u većem uzorku zemalja

11

Predvidljivost pravila: Pitanje br.1 Politička stabilnost: Pitanje br.8

Zaštita vlasničkih prava: Pitanje br.9

Pouzdanost sudstva: Pitanje br.11 Nedostatak korupcije: Pitanje br.14

Kredibilitet: Pitanje br.1, 2, 3, 4, 7, 8, 9, 10,11,146

Zavisne promenljive su ili priliv stranih direktnih investicija (SDI) kao udeo u GDP-u ili prosečna stopa rasta GDP-a. Analizirali smo SDI zato što su one verovatno najpouzdaniji podatak koji je dostupan za tranzitorne ekonomije i može se predstaviti kao sveuupni pokazatelj ekonomskih performansi. Takođe smo sproveli standrdnu analizu rasta. Period za obe endogene varijable je prosek tri godine, 1993-1995. Ovaj vremenski period je izabran s ciljem da se izbegnu jaki početni šokovi koji čine proces tranzicije. Koristimo iste odrednice za sve regresije SDI i rasta. Prvo smo testirali sam parametar, a onda smo uključili ostale ekonomske promenljive kao ograničenja. Zbog malog uzorka ne možemo simultano kontrolisati dodatne faktore, pa smo ih uključivali jedan po jedan.7 Kontrolišemo GNP per capita u početnoj godini (GNP92)8, upis u srednju skolu u početnoj godini (škola), prosečni stepen otvorenosti ka međunarodnoj razmeni – merena kao udeo uvoza i izvoza u GDP (otvorenost), prosečni nivo državne potrošnje (državna potrošnja), prosečna stopa inflacije (inflacija). Svi podaci su dobijeni iz dokumenta Svetski ekonomski pokazatelji (Svetska Banka 1997). Nezavisne promenljive se ne menjaju u regresijama rasta.9 Prva dva kontrolišu razlike u početnim uslovima, a naredna tri razlike u politikama. Obrazloženje za njihovo uključivanje u regresije SDI je sledeće: početni priliv per capita je pokazatelj atraktivnosti tržišta za strane investitore, školovanje je mera ljudskog kapitala, što je veći ovaj kapital veća je produktivnost potencijalnih investicija. Otvorenost, inflacija i državna potrošnja se mogu tretirati kao zamene za deformisanja politike. Veličina tržišta – kriterijum često pominjan od strane multinacionalnih kompanija kao faktor koji utiče na njihove investicione odluke – je uzeta u obzir indirektno zato što su strane direktne investicije uzimane kao procenat GDP-a.10

6 Indikator je konstruisan na isti način kao u Brunetti, kisunko i Weder (1997b), npr. uzimanje proseka pitanja u pet kategorija 7 maximalna veličina uzorka je 18 zemalja. Makedonija i Albanija su morale biti isključene zato što u njima ispitanici nisu pitani o situaciji pre pet godina. Stoga, bili smo onemogućeni da izračunamo prosečne vrednosti indikatora za ove zemlje. 8 Korišćen je metod “Atlas” Svetske banke za izračunavanje ekvivalenta u US$ 9 Vidi npr. Barro (1991) ili Levine i Renelt (1992) 10 eksperimentisali smo i sa populacijom kao zamenom za veličinu tržišta ali ova promenljiva se dokazala kao neznačajna

12

Endogenost može predstavljati problem u regresijama rasta, posebno zato što izučavamo ekonomije u tranziciji.11 Uzročnost može da ide od uspešne tranzicije – koja bi sama po sebi prikazala bolje ekonomske performanse – do boljih institucija. U pokušaju da ublažimo ovaj problem, koristimo prosečnu vrednost pokazatelja od 1990-1995., pre nego vrednost iz 1995. Takođe, konstruišemo regresije koristeći pokazatelj političkih prava (Freedom House 1994) kao instrument. Obrazloženje za korišćenje političkih prava kao instrumenta za institucionalnu pouzdanost je sledeće: (i) politička prava nisu u korelaciji sa rastom (ovo je potkrepljeno mnogim empirijskim međudržavnim studijama rasta12), i (ii) politička prava, npr. kvalitet izbornog procesa, još uopštenije, stepen demokratske kontrole će verovatnije biti u vezi sa pouzdanošću institucionalnog okvira. Uopšteno, zrelije demokratije će obezbediti bolju zaštitu svojinskih prava, veću poltičku stabilnost i veću predvidljivost. U celom uzorku, u koji je uključeno 69 zemalja, korelacija između prosečnog pokazatelja kredibiliteta i političkih prava je 0.67, a u našem uzorku u koji su uključene tranzitorne ekonomije on je 0.70. Naravno, s obzirom da bolji testovi uzročnosti ne mogu biti urađeni i da su makro podaci oskudni (i u slučaju rasta njihov kvalitet je diskutabilan), empirijska analiza treba da se posmatra kao istraživačka i rezultati samo kao indikatori važnosti institucionalne promenljive.

2. Efekti institucionalne pouzdanosti na SDI Strane direktne invesitcije su zanimljive iz dva razloga. Prvo, strani investitori će verovatno biti posebno osetljivi na institucionalne probleme. Ovi investitori su izvan političkog procesa. Nisu upoznati sa lokalnom birokratijom, ali bolje poznaju tržišne ekonomije i nisu uvek dobrodošli.13 Drugo, ovi podaci će verovatno biti među najpouzdanijim za ekonomije u tranziciji – priliv SDI će malo verovatno proći nezabeležen. Interpretiraćemo ovu promenljivu kao sveukupni pokazatelj ekonomskog napretka. Tabele od 1 do 6 pokazuju rezultate različitih pokazatelja institucionalne pouzdanosti. Tabela 1. prikazuje rezultate za predvidljivost pravila (pitanje 1). U prostoj regresiji ovaj parametar ima nivo značajnosti 0.1, a kada uključimo zavisne promenljive postaje nesignifikantan u tri od pet slučajeva. Ostaje statistički značajan na stepenu značajnosti 0.1 u jednom slučaju i u drugom na nivou 0.05. Koeficijent determinacije (R2) je između 4 i 15%.

11 uzročnost izme|u institucija i priliva SDI neće biti problematična 12 vidi npr. Brunetti i Weder (1995) za studiju o demokratiji i rastu 13 U ispitivanju 117 menadžera zapadniih kompanija Lankes and Venables (1996) smo zaključili da politička stabilnost i rizik utiču na priliv SDI u tranzitornim ekonomijama

13

Tabela 1.: OLS regresija

Zavisna promenljiva: Strane direktne investicije kao procenat GDP- a

(1) (2) (3) (4) (5) (6)

Konstanta -7.98 (-1.65) -7.36 (-1.66)

-9.52* (-1.76)

-8.96* (-1.75)

-9.85 (-1.16)

-5.74 (-1.00)

GNP92 0.0009* (2.04)

Otvorenost 0.003 (0.24)

Javna potrošnja

-0.008 (-0.09)

[kola 0.03 (0.41)

Inflacija -0.0002 (-0.82) Predvidljivo st pravila

3.16* (1.96)

2.36 (1.55)

3.61** (2.14)

3.58* (2.12)

3.03 (1.59)

2.49 (1.33)

Broj opservacija

18 18 17 17 16 17

Korigovani R2

0.14 0.28 0.13 0.14 0.04 0.11

Standardne greške u zagradama * nivo značajnosti 0.10, ** nivo značajnosti 0.05, *** nivo značajnosti 0.01

Iz ovih rezultata se može zaključiti da predvidljivost pravila nije blisko povezana sa SDI. Ovo može da bude svojstveno tranziciji: proces ovako velikog ekonomskog prestrukturisanja određuje nisko očekivanje predvidljivosti pravila i politika, i kao takav neće biti glavna preokupacija u odlukama o investiranju. Kao dokaz u većini regresija prikazanih u ovom delu, nezavisne promenjive teže da imaju očekivani znak, ali uglavnom nisu statistički značajne na konvencionalnim nivoima. U Tabeli 1. nivo GNP je sa pozitivnim predznakom, pokazujući da veći dohodak po stanovniku znači veće tržišne tendencije za privlačenje SDI. Parametar otvorenosti je obično pozitivan, kao i promenljiva obrazovanja. Veći nivo ljudskog kapitala i veća otvorenost izgledaju značajno za SDI i iako nijedan od posmatranih koeficijenata nije značajan na konvencionalnim nivoima. Neuspešno smo pokušali da nađemo bolju specifikaciju uključujući veličinu populacije kao dodatni pokazatelj veličine tržišta. Javna potrošnja i inflacija teže da budu negativni u regresijama SDI. Verovatno pokazujući da veće učešće vlade u veća nestabilnost cena ukazuju na poremećaje koji mogu da uplaše strane investitore. U svim slučajevima, ova tvrđenja su jako slabo potkrpljena jer su posmatrane promenljive uglavnom neznačajne u regresijama SDI. Tabela 2. pokazuje rezultate pokazatelja političke stabilnosti. Ovaj indikator se procenjuje mnogo bolje nego prethodno ispitivani. Statistički je značajan na jednoprocentnom nivou u svim slučajevima, i prosta specifikacija objašnjava 66% varijacija SDI u našem uzorku zemalja. Uzimajući da su ostale varijable

14

nesignifikantne, najveći deo objašnjenih varijacija dolazi od indikatora političke stabilnosti.

Tabela 2.: OLS regresija Zavisna promenljiva: Strane direktne investicije kao procenat GDP-

a (1) (2) (3) (4) (5) (6)

Constanta -

4.41*** (-4.29)

-4.55*** (-4.44)

-4.67*** (-3.24)

-3.51** (-2.62)

-6.72* (-1.88)

-5.27*** (-3.80)

GP92 0.0004 (1.12)

Ovorenost 0.003 (0.37)

Javna potrošnja

-0.058 (-1.04)

[ola 0.02 (0.61)

Inflacija 0.0001 (0.87)

Politička stabilnost

1.64*** (5.92)

1.48*** (4.79)

1.64*** (5.48)

1.70*** (5.74)

1.72*** (5.60)

1.83*** (5.21)

Broj opservacija

18 18 17 17 16 17

Korigovani R2

0.66 0.67 0.63 0.65 0.66 0.66

Standardne greške u zagradama * nivo značajnosti 0.10, ** nivo značajnosti 0.05, *** nivo značajnosti 0.01

Izgleda da je očekivanje političkih iznenađenja usled neredovnih promena vlade najvažnija determinanta odluka stranih investitora. Tabela 3. prikazuje rezultate za zaštitu svojinskih prava. Ovaj indikator je takođe visoko značajan u svim regresijama i objašnjava peko polovine varijacija SDI. ^ini se da je slučaj da je shvatnje privatnog sektora o zaštiti njihove imovine od krađe i kriminala još jedan važan faktor u objašnjenju uspeha zemalja u tranziciji da privuku SDI.

15

Tabela 3.: OLS regresija

Zavisna promenljiva: Strane direktne investicije kao procenat GDP- a

(1) (2) (3) (4) (5) (6)

Konstanta -

3.92*** (-3.23)

-4.19*** (-3.52)

-3.93** (-2.35)

-4.53*** (-2.44)

-8.28* (-1.87)

-3.50*** (-2.50)

GNP92 0.0005 (1.42)

Otvorenost 0.0009 (0.09)

Javna potrošnja

0.036 (0.53)

[kola 0.052 (1.09)

Inflacija -0.0001 (-0.80) Zaštita vlasničkih prava

2.29*** (4.59)

1.98*** (3.72)

2.27*** (4.21)

2.29*** (4.27)

2.32*** (4.34)

2.62*** (3.93)

Broj opservacija

18 18 17 17 16 17

Korigovani R2 0.54 0.56 0.49 0.50 0.53 0.52 Standardne greške u zagradama * nivo značajnosti 0.10, ** nivo značajnosti 0.05, *** nivo značajnosti 0.01

Tabela 4.: OLS regresija

Zavisna promenljiva: Strane direktne investicije kao procenat GDP- a

(1) (2) (3) (4) (5) (6)

Konstanta -

5.83*** (-3.62)

-5.91*** (-3.81)

-6.19*** (-3.29)

-7.07*** (-3.47)

-10.91** (-2.30)

-5.31** (-2.86)

GNP92 0.0005 (1.53)

Otvorenost 0.002 (0.23)

Javna potrošnja

0.052 (0.85)

[kola 0.058 (1.21)

Inflacija -0.0001 (0.76) Pouzdanost sudstva

2.77*** (4.62)

2.39*** (3.82)

2.87*** (4.80)

2.92*** (4.98)

2.86*** (4.32)

2.62*** (3.93)

Broj opservacija

18 18 17 17 16 17

Korigovani R2 0.54 0.57 0.56 0.58 0.52 0.53 Standardne greške u zagradama * nivo značajnosti 0.10, ** nivo značajnosti 0.05, *** nivo značajnosti 0.01

U Tabeli 4. su prikazani rezultati indikatora pouzdanosti pravosuđa. Kao i prethodna dva i ovaj indikator je značajan u svim regresijama sa nivoom značajnosti 0.01 i objašnjava veliki deo

16

razlika u prilivu SDI među zemljama. Na osnovu ovih rezultata, stvaranje pouzdanog sudstva treba da bude prioritet za tranzitorne ekonomije ako žele da privuku strane investitore. Tabela 5. pokazuje rezultate indikatora koji meri odsustvo korupcije. Ovaj pokazatelj je takođe značajan na nivou od 1% u pet od šest slučajeva i značajan je na nivou 5% u regresiji sa inflacijom kao nezavisnom promenljivom. R2 je oko 50%.

Tabela 5.: OLS regresija Zavisna promenljiva: Strane direktne investicije kao procenat GDP-

a (1) (2) (3) (4) (5) (6)

Konstanta -

6.09*** (-3.55)

-6.23*** (-3.20)

-5.81*** (-3.14)

-5.40*** (-3.06)

-7.58*** (-1.62)

-5.68*** (-2.75)

GNP92 -0.0003 (-0.16)

Otvorenost -0.005 (-0.552)

Javna potrošnja

-0.076 (-1.20)

[kola 0.019 (0.39)

Inflacija -0.00007 (-0.42) Nedostatak korupcije

2.18*** (4.48)

2.26*** (3.13)

2.27*** (4.70)

2.41** (4.99)

2.15*** (3.89)

2.08*** (3.70)

Broj opservacija

18 18 17 17 16 17

Korigovani R2 0.52 0.49 0.55 0.58 0.46 0.49 Standardne greške u zagradama * nivo značajnosti 0.10, ** nivo značajnosti 0.05, *** nivo značajnosti 0.01

Konačno, predstavljamo rezultate za agregirani indikator sastavljen od svih prethodnih plus određeni broj dodatnih pitanja. Pretpostavka je da neki pokazatelji mogu da mere različite strane istog fenomena (kao što se može videti u korelacionoj matrici u Prilogu). Stoga, prirodno je da ih agregiramo u jedan prost pokazatelj institucionalne predvidljivosti. U Brunetti, Kisunko i Weder (1997b) smo koristili ovaj indikator u većem uzorku zemalja i nazvali ovu sveukupnu meru “kredibiltitet pravila”. Tabela 6. pokazuje rezultate za ovaj sveukupni indikator. Visoko je statistički značajan u svim regresijama i objašnjava 70% varijacija u prilivu SDI.

17

Tabela 6.: OLS regresija

Zavisna promenljiva: Strane direktne investicije kao procenat GDP- a

(1) (2) (3) (4) (5) (6)

Konstanta -

10.4*** (-5.80)

-10.2*** (-5.25)

-10.3*** (-5.27)

-10.0*** (-5.16)

-13.4*** (-5.06)

-10.6*** (-4.08)

GNP92 -0.0006 (-0.18)

Otvorenost -0.0002 (-0.03)

Javna potrošnja

-0.018 (-0.36)

[kola 0.033 (0.90)

Inflacija 0.00001 (0.13)

Kredibiletet 4.06*** (6.69) 3.97*** (5.17)

4.04*** (6.62)

4.06*** (6.66)

4.12*** (6.13)

4.11*** (5.69)

Broj opservacija

18 18 17 17 16 17

Korigovani R2 0.72 0.70 0.72 0.73 0.70 0.70 Standardne greške u zagradama * nivo značajnosti 0.10, ** nivo značajnosti 0.05, *** nivo značajnosti 0.01

Ovi rezultati izgleda da potvrđuju naša očekivanja da su strani investitori veoma osteljivi na institucionalne nesigurnosti. Ista regresiona analiza je urađena sa bruto domaćim investicijama kao zavisnom promenljivom. Rezultati generalno nisu statistički značajni. Nije očigledno zašto se rezultati za SDI i ukupne investicije toliko razlikuju. Veliki problemi sa podacima u tranzicionim ekonomijama mogu da budu krivci. U većini slučajeva ovi podaci obuhvataju uglavnom aktivnosti tradicionalnih sektora – problemi obuhvatanja aktivnosti nastajućeg privatnog sektora su poznati. Još jedno objašnjenje može da bude da deo investicija nije stvarno pouzdan pokazatelj performansi u tranziciji zato što zemlje koje zaostaju u procesu tranzicije još uvek investiraju velike sume u neproduktivne aktivnosti, u svakom slučaju čudno je da se odlični rezultati koje smo dobili sa SDI ne pokazuju sa ukupnim investicijama. Zbog problema sa podacima koji su pominjani napred, nastojali smo da imamo veće poverenje u rezultate SDI.

3. Efekti institucionalne predvidljivosti na rast po stanovniku

Uobičajena analiza razloga razlika između zemalja u ekonomskim performansama se fokusira na stope rasta per capita kao promenljivu koju treba objasniti. Kao što smo razmatrali ranije, podaci o rastu za zemlje u tranziciji imaju nedostatak usled netačnosti i nedostatka uporedivosti. Rezultati ovog dela stoga treba da se posmatraju pažljivije nego prethodni. Da bi smanjili problem sa podacima fokusirali smo se na skorašnji period gde su

18

podaci dostupni – od1993 do 1995. Tabele od 7-12. proračunavaju tačno iste odrednice koje smo koristili u regresijama SDI, ali sa rastom per capita kao endogenom promenljivom. Nedostatk je to što može biti problematično oceniti regresije rasta sa prosecima tako kratkog vremenskog perioda. Tabela 7. pokazuje rezutate pokazatelja predvidljivosti pravila. Promenljiva ima očekivani pozitivni predznak u svim specifikacijama i teži da bude značajna na nivou zančajnosti 0.01 u regresiji sa indikatorom otvorenosti i na nivou 0.05 u prostoj regresiji. U specifikaciji sa državnom potrošnjom značajna je na nivou 10%, kao i u specifikaciji sa GNP. Samo preostale dve specifikacije su nesignifikantne. Promenljiva predvidljivost pravila je najmanje jasna u regresijama rasta – verovatno iz istih razloga.

Tabela 7.: OLS regresija

Zavisna promenljiva: Rast po stanovniku od 1993-1995. (1) (2) (3) (4) (5) (6)

Konstanta -

47.82** (-2.48)

-47.18** (-2.38)

-62.38*** (-3.35)

- 60.78*** (-3.61)

-36.47 (-1.16)

-30.34 (-1.44)

GNP92 0.0009 (0.47)

Otvorenost 0.048 (1.07)

Javna potrošnja

0.488 (1.67)

[kola 0.007 (0.03)

Inflacija -0.001* (-1.78) Predvidljivos t pravila

13.87** (2.16)

13.06* (1.92)

17.41*** (2.98)

15.50** (2.79)

10.22 (1.45)

8.58 (1.25)

Broj opservacija

18 18 17 17 16 17

Korigovani R2 0.18 0.24 0.31 0.38 0.01 0.27 Standardne greške u zagradama * nivo značajnosti 0.10, ** nivo značajnosti 0.05, *** nivo značajnosti 0.01

Ponovo su ostale nezavisne promenljive statistički neznačajne u većini regresija prikazanih u ovoj tabeli i u svim ostalim tabelama u ovom delu. Nivo početnog GNP per capita je uvek neznačajan i njegov predznak se menja zavisno od institucionalne promenljive koja se testira. U tradicionalnoj analizi rasta za ovu promenljivu se očekuje da bude negativna usled efekta konvergencije koju je predvidela neokalsična teorija rasta. Međutim, za veoma kratak period, ocenjen ovde, ova konvergencija se verovatno neće pojaviti. Otvorenost ima pozitivan predznak u svim specifikacijama, ali je međutim neznačajna u svim slučajevima. Državna potrošnja je, interesantno, pozitivna u svim specifikacijama, suprotno od većine analiza rasta. U nekima, državna potrošnja je podjednako značajna. Predznak ljudskog

19

kapitala je pozitivan u svim osim jednog slučaja, ali ostaje kompletno neznačajan. Konačno, predznak inflacije je očekivano negativan ali je povremeno statistički značajna na standardnim nivoima. Sve u svemu, specifikacije nisu ubedljive. Imali smo problem da otkrijemo značajne promenljive sa očekivanjima o našim pokazateljima institucionalne nepouzdanosti u regresijma rasta za ovaj uzorak zemalja u tranziciji. Tabela 8. pokazuje da je politička stabilnost pozitivna i visoko značajna u svim ocenjenim specifikacijama. Promenljiva sama objašnjava 50% varijacija stopa rasta u našem uzorku.

Tabela 8.: OLS regresija Zavisna promenljiva: Rast po stanovniku od 1993-1995

(1) (2) (3) (4) (5) (6)

Konstanta

- 27.34**

* (-5.35)

-26.88*** (-5.14)

-30.63*** (-4.72)

- 30.98*** (-5.08)

-23.90 (-1.41)

-23.53*** (-3.38)

GNP92 -0.001 (-0.71)

Otvorenost 0.04 (1.15)

Javna potrošnja

0.36 (1.40)

[kola -0.007 (-0.04)

Inflacija -0.0001 (-0.91) Politička stabilnost

5.86*** (4.25)

6.37*** (4.04)

5.70*** (4.24)

5.16*** (3.83)

5.30*** (3.63)

5.00** (2.85)

Broj opservacija

18 18 17 17 16 17

Korigovani R2 0.50 0.48 0.51 0.53 0.43 0.49 Standardne greške u zagradama * nivo značajnosti 0.10, ** nivo značajnosti 0.05, *** nivo značajnosti 0.01

Tabela 9. objašnjava zančaj zaštite svojinskih prava za ekonomski rast u zemljama koje se uzimaju u razmatranje. Promenljiva je uvek pozitivna i sama objašnjava oko 1/3 varijacija stopa rasta. Značajna je na nivou 0.01 u prostoj regresiji državne potrošnje. U svim ostalim specifikacijama indikator zaštite svojinskih prava je značajan na nivou 0.05.

20

Tabela 9.: OLS regresija

Zavisna promenljiva: Rast po stanovniku od 1993-1995 (1) (2) (3) (4) (5) (6)

Konstanta

- 23.87**

* (-3.99)

-23.73*** (-3.79)

-25.92*** (-3.37)

- 35.16*** (-4.78)

-27.16 (-1.36)

-18.78*** (-2.99)

GNP92 -0.0002 (-0.14)

Otvorenost 0.035 (0.77)

Javna potrošnja

0.65** (0.27)

[kola 0.07 (0.34)

Inflacija -0.001** (-2.00) Zaštita svojinskih prava

7.46*** (3.03)

7.62** (2.73)

7.03** (2.84)

7.37*** (3.48)

6.71** (2.78)

5.94** (2.41)

Broj opservacija

18 18 17 17 16 17

Korigovani R2 0.32 0.28 0.29 0.48 0.28 0.43 Standardne greške u zagradama * nivo značajnosti 0.10, ** nivo značajnosti 0.05, *** nivo značajnosti 0.01

Tabela 10.: OLS regresija Zavisna promenljiva: Rast po stanovniku od 1993-1995

(1) (2) (3) (4) (5) (6)

Konstanta -

25.32** (-2.89)

-25.36** (-2.81)

-30.30*** (-3.13)

- 41.03*** (-4.53)

-25.15 (-1.03)

-18.10* (9.08)

GNP92 0.0003 (0.16)

Otvorenost 0.04 (0.81)

Javna potrošnja

0.70** (2.55)

[kola 0.054 (0.25)

Inflacija -0.002* (-1.99) Pouzdanost sudstva

7.22** (2.21)

6.98* (1.90)

7.94** (2.58)

8.62*** (3.30)

5.81 (1.70)

5.12** (1.57)

Broj opservacija

18 18 17 17 16 17

Korigovani R2 0.19 0.13 0.34 0.46 0.06 0.31 Standardne greške u zagradama * nivo značajnosti 0.10, ** nivo značajnosti 0.05, *** nivo značajnosti 0.01

Tabela 10. procenjuje pokazatelj pouzdanosti sudstva u regresiji rasta. Indikator je očekivano pozitivan i značajan je na 5% nivou u prostoj regresiji, i objašnjava oko 20% varijacija stope rasta. Indikator zadržava pozitivan predznak u svim specifikacijama; u

21

regresiji sa državnom potrošnjom kao nezavisnom promenljivom značajan je na nivou 0.01; u regresiji sa otvorenošću na nivou 0.05 i u onoj sa GNP na nivou 0.1. U ostale dve specifikacije indikator je nesignifikantan. Tabela 11. pokazuje regresije rasta sa pokazateljem korupcije. U prostoj regresiji koeficijent ove promenljive ima očekivani pozitivan znak i značajan je na nivou 0.1. Promenljiva sama objašnjava 16% varijacija stope rasta. U drugim specifikacijama mera korupcije uvek zadržava svoj pozitivni znak, ali nije uvek značajna. U specifikaciji sa otvorenošću značajna je na 5% nivou, u specifikaciji sa promenljivom GNP i državnom potrošnjom – redom je značajna na nivou 0.1 i u drugoj specifikaciji je neznačajna

Tabela 11.: OLS regresija

Zavisna promenljiva: Rast po stanovniku od 1993-1995 (1) (2) (3) (4) (5) (6)

Konstanta -

25.10** (-2.69)

-27.95** (-2.68)

-27.44** (-2.81)

- 30.20*** (9.29)

-17.36 (-0.75)

-16.21 (-1.60)

GNP92 -0.002 (-0.66)

Otvorenost 0.02 (0.39)

Javna potrošnja

0.40 (1.20)

[kola -0.02 (-0.10)

Inflacija -0.001* (-1.85) Nedostatak korupcije

5.41* (2.05)

7.27* (1.87)

5.73** (2.24)

4.98* (1.96)

4.09 (1.49)

3.35** (1.21)

Broj opservacija

18 18 17 17 16 17

Korigovani R2 0.16 0.13 0.18 0.24 0.02 0.27 Standardne greške u zagradama * nivo značajnosti 0.10, ** nivo značajnosti 0.05, *** nivo značajnosti 0.01

Konačno, Tabela 12. prikazuje rezultate sveukupnog indikatora kredibiliteta pravila koji se sastoji od proseka pitanja u svakoj od pomenutih kategorija. Ova agregatna mera pouzdanosti institucionalnog okvira objašnjava sama 27% razlika među zemljama u stopama rasta. Ima očekivani pozitivni predznak u svim specifikacijama i u skoro svim slučajevima (izuzetak je specifikacija sa stopom inflacije) zanačajna je na 5% nivou.

22

Tabela 12.: OLS regresija Zavisna promenljiva: Rast po stanovniku od 1993-1995

(1) (2) (3) (4) (5) (6)

Konstanta

- 39.64**

* (-3.49)

-42.59*** (-3.49)

-42.37*** (-3.62)

-46.4*** (-4.33)

-33.72 (-1.45)

-29.55** (-2.28)

GNP92 -0.002 (-0.74)

Otvorenost 0.03 (0.75)

Javna potrošnja

0.50 (1.81)

[kola 0.01 (0.04)

Inflacija -0.001 (-1.58)

Kredibilitet 11.40**

* (2.96)

13.46** (2.80)

11.42*** (3.12)

10.80*** (3.20)

9.44** (2.32)

8.42* (1.98)

Broj opservacija

18 18 17 17 16 17

Korigovani R2 0.31 0.29 0.34 0.44 0.18 0.37 Standardne greške u zagradama * nivo značajnosti 0.10, ** nivo značajnosti 0.05, *** nivo značajnosti 0.01

Tabela 13.: OLS regresija

Zavisna promenljiva: Rast po stanovniku Politička prava (93/94) kao instrument institucionalnih varijabli (1) (2) (3) (4) (5) (6)

Konstanta

- 117.68*

** (-3.82)

-36.24*** (-4.32)

-35.70*** (-4.32)

- 47.00*** (-4.15)

- 48.13*** (-4.08)

-59.84*** (-3.99)

Predvidljivos t pravila

37.21** *

(3.62)

Politička stabilnost

8.34*** (3.62)

Zaštita svojinskih prava

12.48*** (3.60)

Pouzdanost sudstva

15.45*** (3.62)

Nedostatak korupcije

12.03*** (3.57)

Kredibiletet 18.31*** (3.58) Broj opservacija

18 18 18 18 18 18

Korigovani R2 0.42 0.42 0.41 0.42 0.41 0.41 Standardne greške u zagradama * nivo značajnosti 0.10, ** nivo značajnosti 0.05, *** nivo značajnosti 0.01

23

Kao što je pomenuto iznad, pravac uzročnosti može da bude problem za regresije rasta. Iz ovog razloga Tabela 13. proračunava regresije instrumentalne promenljive za sve mere institucionalne neizvesnosti koriste]i indikator političkih prava kao instrument za različite institucionalne varijable. Rezultati ukazuju na to da obrnuta uzročnost ne mora da bude veliki problem. Svi indikatori su značajni na nivou 0.01. Pregled i zaključak Prikazali smo i analizirali novi skup podataka koji je baziran na nivou preduzeća u tranzicionim ekonomijama. Upitnik je imao kao cilj da izmeri poverenje preduzetnika u instiucionalni sistem. Raspoznali smo različite dimenzije institucionalne pouzdanosti kao što su: predvidljivost pravila, politička stabilnost, zaštita svojinskih prava, pouzdanost sudstva i nedostatk korupcije. Prvo smo prikazali rezultate ankete za zemlje u tranziciji po regionima. U drugom koraku smo proučavali veze ovih različitih institucionalnih indikatora sa razlikama među zemljama u prilivu SDI i stopama raspa per capita. Rezultati regresija ukazuju na to da su zaštita svojinskih prava, politička stabilnost, pouzdanost sudstva i nedostatak korupcije veoma važni faktori koji utču na priliv stranih direktnih investicija. Koeficijenti ovih varijabli su veoma statistički značajni u svim specifikacijama koje su testirane. Manje je jasan pokazatelj predvidljivosti pravila koji ima uvek pozitivan predznak u regresijama SDI, ali nije statistički značajan u svim specifikacijama. Regresije rasta se moraju posmatrati sa određenim oprezom s obzirom da su dobijene za kratak vremenski period. Međutim, pokazuju da su zaštita svojinskih prava i politička stabilnost posebno važne za ekonomski rast. Posmatrani koeficijenti su uvek visoko značajni. Ostali institucionalni indikatori – predvidljivost pravila, pouzdanost sudstva i nedostatak korupcije – su manje jasnije povezani sa razlikama u rastu zemalja u tranziciji. Koeficijenti ovih varijabli uvek imaju očekivani predznak ali nisu značajne u svim specifikacijama. Različiti pokazatelji instiucionalne pouzdanosti su imali za cilj da mere različite fenomene, ali naravno mnogi od njih se prepliću. Teže da budu visoko korelisani. Iz ovog razloga nismo ih ocenjivali u istim regresijama ali smo konstruisali indikator kredibiliteta koje je prost prosek tih različith dimenzije. Ovaj indikator se pokazuje kao visoko značajan u u regresiji SDI i u regresiji rasta. Sve u svemu, rezultati analize pokazuju da garancija pouzdanosti institucionalnog okvira može da bude važan preduslov za uspešnu tranziciju i poboljšanje ekonomskih performansi bivših planskih ekonomija.

komentari (0)

nema postavljenih komentara

budi prvi koji ce napisati!

ovo je samo pregled

3 shown on 23 pages

preuzmi dokument