Intekulturni menadzment, Ispiti' predlog Menadzment u poslovanju i analiza
natasa_blazevic
natasa_blazevic

Intekulturni menadzment, Ispiti' predlog Menadzment u poslovanju i analiza

9 str.
4broj poseta
Opis
Skipta koju sam koristila za polaganje ispita.
20 poeni
poeni preuzimanja potrebni da se preuzme
ovaj dokument
preuzmi dokument
pregled3 str. / 9
ovo je samo pregled
3 prikazano na 9 str.
ovo je samo pregled
3 prikazano na 9 str.
ovo je samo pregled
3 prikazano na 9 str.
ovo je samo pregled
3 prikazano na 9 str.

1. Šta je interkulturni menadžment? Interkulturni menadžment je proces nametanja, mešanja, prihvatanja i uzajamnog očuvanja kulturnih vrednosti između različitih civilizacija a u cilju globalizacije međunarodnog poslovanja.

2. Šta je interkultura? Interkultura je ukrštanje znanja i mešanje znanja i iskustava ljudi iz različitih kulturnih zajednica širom sveta.

3. Šta je kultura (opšta definicija). Kultura predstavlja sve što ljudi imaju, misle i rade kao pripadnici jednog prepoznatljivog društva.

4. Nabroj karakteristike kulture. Načelnost, Deljivost, Komunikativnost, Stečenost, Diferenciranost, Trajnost, Kumulativnost, Dinamičnost.

5. Šta obuhvata načelnost, kao karakteristika kulture? Kultura predstavlja opšti okvir usvojenog i prihvatljivog ponašanja, zasnovanog na nenormiranim načelima, izvornim i običajnim pravilima.

6. Šta znači deljivost kao karakteristika kulture? Kultura je društvena, a ne pojedinačna kategorija. Ona ne postoji sama za sebe, rezultat je društvene interakcije i kao takva “razliva” se i deli na pojedine članove društva.

7. Šta obuhvata komunikativnost.. ? Olakšava komuniciranje i sporazumevanje, doprinosi većoj bliskosti i srodnosti između nosilaca i poznavalaca jedne kulture.

8. Šta znači stečenost .... ? Kultura nije urođena, već stečena kategorija. Njeno usvajanje i difuzija se odvijaju kroz duge procese socijalizacije, razvoja i modernizacije.

9. Objasni diferenciranost kao karakteristiku kulture. Pripadnici različitih kultura često imaju različite predstave o istoj stvari. Na taj način moguće je prepoznavati i diferencirati i individualna ponašanja.

10. Objasni trajnost kao karakteristiku kulture. Kultura je trajna kategorija i prenosi se sa generacije na generaciju. Kao takva ispoljava relativnu stabilnost i dugoročnu prepoznatljivost.

11. Objasni kumulativnost kao karakteristiku kulture. Kultura je okvirnog i otvorenog karaktera te se nalazi u neprekidnom procesu uobličavanja. Može se reći da svaka generacija nešto doda i ostavi pečat sopstvenoj kulturi.

12. Objasni dinamičnost kao karakteristiku kulture. Kultura ispoljava relativnu, ali ne i apsolutnu stabilnost i statičnost. Ona je podložna postepenim i evolutivnim promenama tokom vremena.

13. Šta obuhvata materijalna kultura? Materijalna kultura obuhvata razna sredstva, tehnike, metode i procese koji se koriste u određenim kulturama za proizvodnju proizvoda i usluga, kao i njihovu distribuciju i potrošnju.

14. Šta je opažanje? Opažanje je čovekovo tumačenje realnosti.

15. Šta je stereotip? Stereotip je sklonost da se druga osoba vidi kao pripadnik neke grupe ili kategorije.

16. Šta favorizuju uspešniji menadžeri? Uspešniji menadžeri favorizuju pragmatične i dinamične vrednosti, podržavaju usmerenost ka uspehu i aktivnu ulogu u odnosu sa pojedincima koji su potrebni za ostvarenje poslovnih ciljeva.

17. Šta favorizuju manje uspešni menadžeri? Manje uspešni menadžeri favorizuju statične i pasivne vrednosti, odnosno sve one vrednosti koje se odnose na statično i zaštićeno okruženje.

18. Navedi tri odnosa ljudi prema prirodi. Podređenost, harmonija i gospodarenje.

19. Objasni podređenost prirodi. Postavljanje ciljeva kod kultura koje su podređene prirodi je neodređeno I nejasno, odnosno pripadnici date kulture smatraju da je život unapred određen, tako da se prepuštaju na milost i nemilost višim silama.

20. Objasni harmoniju sa prirodom. Kulture koje smatraju da su u harmoniji sa prirodom ciljeve postavljaju uslovljeno a budžetni sistem je promenljiv.

21. Objasni vlast nad prirodom. Kulture koje smatraju da imaju vlast nad prirodom postavljaju direktne i pouzdane ciljeve, a budžetni sistem je realan, relevantan i koristan.

22. Navedi tri vremenske orijentacije između kultura. Prema prošlosti, prema sadašnjosti i prema budućnosti.

23. Objasni prostornu orijentaciju ljudi. Svaka prostorna orijentacija objašnjava kako se ljudi orijentišu u prostoru koji ih okružuje i kako doživljavaju njegovu upotrebu a naročito kako se shvata smisao vlasništva nad prostorom. Privatno vlasništvo podrazumeva da su naglašene barijere, mešovito podrazumeva selektivnu šemu komunikacija a javno vlasništvo nameće široke, otvorene šeme komunikacije.

24. Navedi (Hofstedu) četiri dimenzije kulture. Distanca moći, Izbegavanje nesigurnosti. Individualizam I Muškost / ženskost.

25. Šta je distanca moći (Hofsted)? Distanca moći označava do kog nivoa manje moćni članovi organizacije ili institucije (poput porodice), prihvataju i očekuju da se moć unutar grupe distribuira neravnomerno.

26. Šta je izbegavanje nesigurnosti(Hofsted)? Izbegavanje neizvesnosti opisuje toleranciju društva prema neizvesnosti.

27. Šta je individualizam(Hofsted)? Individualizam označavaju do kog su nivoa individue u društvu integrisane u grupe.

28. Šta je muškost/ženskost(Hofsted)? Muškost/ženskost odnosi se na podelu uloga između polova.

29. Navedi karakteristike poslovne kulture u Nemačkim kompanijama. Proizvodnja kvalitetne robe i diverzifikovanih proizvoda, dobro planiranje, savremena tehnologija u određenim industrijskim granama, najuspešnije poslovanje, odani i efikasni radnici, trud, lojalnost kompaniji.

30. Kakav je odnos nadređenih i podređenih u Nemačkoj? Odnos nadređenih i podređenih je na distanci.

31. Kakav je položaj žena u poslovnom svetu u Nemačkoj? Više cene muške predstavnike za pregovaranje – ukoliko žena treba da pregovara, treba da izbegava napadan i pomodan nakit, a ujedno žene sede sa leve strane u pregovaračkom timu. 16% na rukovodećim mestima.

32. Uticaj radničkog saveta u Nemačkoj. Veliki uticaj u kompanijama ima radnički savet, nadležan je za kadrove i pruža sigurnost zaposlenja.

33. Čiji je zadatak predstavljanje osobi visokog ranga u Nemačkoj? Prilikom predstavljanja osobi višeg ranga je zadatak osobe nižeg ranga, a ukoliko je upoznavanje sa više rukovodilaca istovremeno, pruža se ruka samo rukovodiocu sa najvišim rangom.

34. Navedi karakteristike poslovne kulture Austrije. Austrijanci su tradicionalni i konzevativni, predstavljanje treba da obavi treća osoba, prvo se pruža ruka najstarijem, žena u sali treba da inicira rukovanje, izbegavati preterane komplimente, ruke držati iznad stola, pre početka sastanka razmena vizitkarti, obavezno dati i administrativnom osoblju sa prevodom na nemački jezik, sa podacima o statusu i poziciji u kompaniji. Tačnost je neophodna, izbegavanje zakazivanje sastanaka u avgustu ili u vreme božićnih i svih katoličkih praznika. Vreme za sastanke je od 10-13 i od 15-17.

35. Kakav je proces odlučivanja u Austriji? Proces odlučivanja je spor, odluke se donose metodično, promišljeno i precizno, potrebno je strpljenje.

36. Navedi karakteristike poslovne kulture Švajcarske. Visokorazvijena zemlja sa modernom tržišnom ekonomijom, niskom nezaposlenošću, veoma kvalifkovanom radnom snagom. Suština uspešnog poslovanja je u dobrom organizovanju, proceduri i planiranju. Nema mesta improvizaciji i fleksibilnosti. Striktno poštuju vreme, na sastanak je nedopustivo da se kasni. Zauzimaju stav nepristrasnosti. U toku komunikacije treba izbegavati pitanja lične prirode a vizitkarta je poželjno da bude na engleskom sa titulom i rangom u kompaniji.

37. Objasni davanje poklona u Švajcarskoj. Davanje poklona nije toliko zastupljeno naročito ne pre završetka dogovora. Ukoliko se ipak daju pokloni nikako skupi da se neprotumače pogrešno.

38. Da li su Švajcarci dobri timski igrači? Veoma su dobri timski igrači.

39. Navedi karakteristike poslovne kulture u Francuskoj. Specifičan prostup poimanja vremena-rade više stvari istovremeno–tolerišu prekidanja i posvećuju se ljudima, preferiraju direktan kontakt očima, komunikaciju održavaju celim svojim telom, ne pridržavaju se termina sastanka–potvrda dva dana unapred, stalno menjaju planove u skladu sa ažuriranim informacijama, uživaju danas i ne robuju postavljajući termine, izražena centralizacija. U kompanijama se rukovodilac nalazi u centru velike kancelarije, novoprimljeni imaju najudaljeniji sto od glavnog, poslovni odnosi formalni, elokventni i uživaju u razgovoru, govore samo svoj jezik, daju prednost suptilnosti i taktu, iskrenosti i činjenicama, uživaju u žustroj diskusiji, retko stoji poziv kući, izražen je individualizam, ne reaguju na potrebe drugih i loši su timski igrači, izražena logika i vole strategije koje daju rezultate, vole autokrate, zahtevaju potčinjenost i disciplinu, poštuju protokol, status i titulu, odeću i ponašanje, veliki tradicionalisti i odupiru se promenama, prednost daju skupoj odeći i komentarišu odeću i držanje drugih ljudi, stvari koje se vide treba da su skupe, poslovno oblačenje je odraz društvenog statusa ili poslovog uspeha, napredovanje je brzo, mali broj žena na rukovodećim mestima, proces donošenja odluke je spor, prelazak na poslovni razgovor prepustiti domaćinu.

40. Kakav je proces donošenja odluka u Francuskoj? Proces donošenja odluke je spor, samo pisane obaveze su obavezujuće.

41. Navedi tri načina obnove zemlje u Francuskoj od rata do danas (ovi planovi još postoje). Planifikacija, Monopol na duvanskoj industriji, Nacionalizacija i Privatizacija.

42. Šta su kadrovi u Francuskoj? Kadrovi su menadžeri.

43. U kom delu školovanja se vrši selekcija najboljih đaka u Francuskoj? Selekcija najboljih đaka se vrši direktno sa “Grandes ecoles“-Velika škola

44. Šta je Licejska matura u Francuskoj? Prijemni ispit za upis na univerzitet koji ima najvisi rang.

45. Šta je le ba? Matura na kraju srednje škole.

46. Navedi nivoe Le bac.

Opšta, Profesionalna i Tehnička. 47. Šta su grandes ecoles - velike škole?

Prosečan broj studenata im je oko 400, okupljaju elitu. Bolje su povezane sa vladom, privredom, kompanijama koje se bave zapošljavanjem, Veoma su selektivne i teško se upisuju ali se sigurno izlazi sa diplomom koja obezbeđuje srećnu I uspešnu karijeru.

48. Po čemu se razlikuju “Velike škole” (Grandes ecoles) od univeziteta? Smatraju se boljim pa okupljaju intelektualnu elitu, Prosečan broj studenata im je oko 400 a na univerzitetima po nekoliko hiljada.Bolje su povezane sa vladom, privredom, kompanijama koje se bave zapošljavanjem, Veoma su selektivne i teško se upisuju ali se sigurno izlazi sa diplomom koja obezbeđuje srećnu I uspešnu karijeru.

49. Navedi šta obuhvata francuski sistem regrutovanja kadrova? Veće formalno obrazovanje; Naporne godine studiranja: kontinuirani i marljivi rad; Razvijaju memoriju, analitičnost; Elan – moć komuniciranja; Numerička preciznost; Poznavanje raznovrsnih područja; Veliko samopouzdanje; Sistem kontakata velikih škola.

50. Objasni fenomen “pantuflaža” (pantouflage). Saradnja države i kompanija učvrćuje se institucijom PANTUFLAŽA. Suština: uspešni kadrovi državne administracije “visoko društvo”- prelaz na vodeća mesta u trgovinskim, bankarskim kompanijama.

51. Navedi kulturološke aspekte francuskog menadžmenta. Menadžment je pre svega intelektualni zadatak, Ključna je uloga obrazovanja u formiranju dobrog menadžera, Francuski koncept menadžmenta je opšti.

52. Navedi karakteristike poslovne kulture Italije. U kompanijama vlada hijerarhijska struktura i centralizacija. Katolički praznici i svaki grad ima svog zaštitnika-zatvaraju sve radnje. U periodu avgusta i oko Božića izbegavati zakazivanje poslovnih sastanka. Privatni i poslovni život je razdvojen. Prilikom poslovnog susreta rukovanje je obavezno – i za žene i muškarce. Vizitkarte su neophodne i na poleđini na italijanskom: ime prezime, titula i posao. Na kulturnim zbivanjima nije prikladno razmenjivati vizitkarte jer oni razdvajaju privatni i poslovni život. Titule su od velike važnosti, označavaju prestiž lica ali ne i njihovu kvalifikaciju. U toku razgovora poželjan je kontakt očima. Sagovornika pažljivo saslušati ali i uvažiti neke stavove. Formalni jezik je engleski. U pregovaračkom timu potrebno je imati ljude iz top menadžmenta. Proces pregovaranja je umetnost i zahteva pažljivu pripremu. Poštovati vreme dolaska, predstaviti se sekretarici punim imenom i prezimenom, rukovanje u sali za pregovore sa svima, beleške je moguće voditi samo uz odobrenje sagovornika. Do kraja 90-tih odluke samo vlasnik je donosio profesionalne odluke, a danas to rade profesionalni menadžeri. Žene su retko na visokoj poziciji, još manje utiču na donošenje bitnih odluka za poslovanje. Gostoprimstvo italijanskog domaćina. Poslovna večera za manji broj ljudi, iskazivanje poštovanja ali i za pregovaranje. Pregovarački tim ima hijerarhijski nivo.

53. Navedi dva tipa menadžera u Italiji. Tradicionalni menadžer i Menadžer novog doba.

54. Navedi karakteristike poslovne kulture Portugalije. Izbegavati zakazivanje sastanka pre 10h jer ne poštuju početak radnog vremena, kasne i prvih sat vremena je razbuđivanje. Zakazivanje: nedelju dana unapred sa potvrdom dva dana unapred, ne poštuju vreme i kašnjenja su uobičajena a doći ranije znači da se donose loše vesti. Formalni jezik je engleski, francuski (razumeju španski). Početak sastanka je formalan ali postepeno prelazi u neformalan: izbegavaju verbalne sukobe i prepucavanja, ne vole komplimente i komentare u ranoj fazi upoznavanja. Humor je pogodan za stvaranje bolje atmosfere ali ne na njihov račun. Tema porodice prikladna, hrana i vino, ekonomija, filmovi, putovanja, muzika, literatura. Izbegavati teme: religija, plata sagovornika, sport–izuzev fudbala. Prvi poslovni sastanak: rukovati se i razmeniti vizit karte. Ukoliko želite razgovorati o poslu na ručku, potrebno je sačekati trenutak služenja kafe. Portugalci imaju instikt da kažu ono što sagovornik želi čuti, ali se mora osigurati da se stvari obave u zadatom roku. Ritual poklanjanja–pokloni se dele ozbiljnim poslovnim partnerima–lični gest poštovanja a ne mito–primljene poklone treba raspakovati odmah.

55. Navedi karakteristike poslovne kulture Španije. Lojalnost je na ceni–ističe se kvalitet nadređnog i podređenog. Sistem unapređenja je redak. U procesu menadžmenta nije zastupljeno planiranje. Koja strategije primenjena zavisi od vlasnika ili izvršnog direktora–a osnova je u intuiciji. Tradicionalne porodične firme nemaju finansijski plan ili budžet–sakriti podatke od poreske vlasti i banke–po dolasku stranih ulagača menja se pristup. Operativni planovi nisu zastupljeni, informacioni sistemi u proizvodnim sistemima retko se iznose u finansijskim jednicama već u kilogramima. U toku realizacije aktivnosti–razmena instrukcija-individualizam–odluke donose sami– hrabrost. Ovaj pristup otežava saradnju na sastancima. Privatizacija–novi menadžeri–menjaju svoju ulogu u organizaciji–uče i druge o ponašanju u kompanijama. Izražena svest o sigurnosti posla, fluktacija posla zbog veće plate ali ne i zbog unapređenja. Obrazovanje je ključ uspeha ali još uvek nema obrazovane elite, inostrane kompanije nude dodatno obrazovanje zaposlenima kao stimulaciju. Zapošljavanje–porodične veze–ističe lojalnost, prijateljstvo pa tek onda sposobnost. U kompanijama atmosfera rivalstva–uspeh je po njima sticaj srećnih okolnosti. Teško naći ženu na visokoj poziciji. Obraćanje uz korišćenje titula. Imena su rezervisana samo za porodicu, bliske prijatelje i porodicu. Španci nose prezimena i oca i majke i zahtevaju korišćenje oba. Po završetku poslovnog pregovora–poklanjanje–odmah ih otvoriti–prepoznatljiv po kvalitetu i sa pažnjom upakovan. Život u Španiji je bez buke i zagušenja, opušteni su kada se radi o vremenu, ništa se ne radi u žurbi, ali se ipak sve završi na vreme.

56. Navedi karakteristike poslovne kulture Ujedinjenog Kraljevstva. Poslovna kultura je srednje formalna. Radno vreme je fleksibilno, top menadžeri dolaze kasnije ali ostaju do jutra, nastoje posao da obave u kancelariji, da ne nose kući, striktno razdvajanje poslovnog od porodičnog života. Manje centralizovane upravljačke strukture– delegira deo autoriteta na mlađi kadar, proces socijalizacije je zastupljen, unapređenje i obuka kadrova. Proces planiranja nije razvijen, usmerenost na kratoročne rezultate, pojam planiranja se vezuje za budžete i finansijske rezultate. Menadžeri nastoje da uspostave dobru saradnju sa podređenima, sve formulišu u vidu učtivih zahteva a podređeni realizuju bez uplitanja nadređenih. Fer odnos i odgovarajuća distanca. Unutar kompanije gradacija i svaki nivo nosi odgovarajuće privilegije. Vole da rade u timu, članovi tima se biraju po kvalifikacijama a uloga vođe je da stvaraju dobru atmosferu i dobru komunikaciju–uvek podrška grupe. Sastanci se planiraju unapred, ali je potvrda sastanka neophodna na dan održavanja–postoji dnevni red koji je unapred prikazan svim učesnicima, vreme trajanja nije određeno ali se uvek na sastancima izađe sa zakazivanjem sledećeg. Britanci ozvaničili netačnost da je gotovo neučtivo biti tačan–društveni susreti poželjno je kasniti deset do dvadeset minuta od dogovorenog vremena. Menadžeri nisu najbolje plaćeni, život na visokoj nozi se odvija na račun kompanije, ali date pozive uvek treba shvatiti kao ličnu uslugu.

Rezervisanost je jedna od karakteristika Britanaca. Susret poslovnih partnera -poslati starije. Priprema za sastanak-velike važnosti, materijal za prezentaciju, vizitkarte koje se dele nakon sastanka. Tokom početnih pregovora Britanci teško da svojom mimikom iskazuju šta misle, ali maksimalno slušaju šta druga strana ima da kaže. U poslovnim diskusijama humor ima važnu ulogu. U poslovnoj kulturi Britanaca nije uobičajeno davanje poklona, prihvatljivo je ukoliko dolazi posle uspešnog završetka posla.

57. Da li su Britanci timski igrači? Vole da rade u timu, zadatak bilo kog člana je doprinos zajedničkom cilju.

58. Da li Britanci smatraju da je obrazovanje presudno za napredovanje na poslu? Po Britancima obrazovanje nije presudno za napredovanje, niti je značajna obuka na radnom mestu i smatraju da visoko obrazovanje omogućava više zanimanja.

59. Kakav je položaj žena, kao radne snage, u Britaniji? Žene u Britaniji čine 45% radne snage ali više u uslužnim delatnostima.

60. Navedi karakteristike poslovne kulture Irske. Irska je ruralna zemlja koja je preokrenula svoj razvoj upotrebom znanja, fokusiranjem na obrazovanje i informacione tehnologije. Irska je jedan od najvećih izvoznika kompjuterskih programa. Razvoj informacione tehnologije: 820 softverskih kompanija većinski je u vlasništvu državljana Irske. Veliki deo kompanija nije „brendiran“, ali Irci smatraju da je u tome uspeh. Za stvaranje uspešne privrede osnova je pametna državna politika, Irski zakon o elektronskoj trgovini je najbolji u Evropi. U kompanijama je zaposlena mlada radna snaga koja je veoma: obrazovana, kompjuterski pismena i profesionalna. Pristup planiranju je kratkoročan, Irci nastoje da u što kraćem vremenskom roku vide rezultate poslovnih ulaganja. Tradicionalna odbojnost prema ženama u kompanijama se polako menja. Način ophođenja je dosta formalizovan, može se reći da su Irci ljubazni i opušteni. Prilikom dogovaranja treba se pripremiti na otvoren pristup, ali sa dozom lukavstva.

61. Navedi karakteristike poslovne kulture Holandije. Usmerenost kompanije na duži vremenski period prezentirana je svim zaposlenima, tako da svaki pojedinac radi na realizaciji operativnih zadatka koji doprinose postizanju krajnjeg cilja. Nema strogog autoriteta: svi zaposleni imaju otvorenu i jasnu komunikciju. Podređeni može da predlaže ideje nadređenom, koji će ga uvek saslušati, a ako je ideja dobra i uvažiti, mada se svaka ideja razmatra jer su Holanđani konzervativni kada su promene u pitanju. U cilju donošenja odluka održavaju se redovni sastanci na kojima se usvajaju odluke koje su prethodno dobro analizirane. Ideje se ne vezuju za stvaraoce i svako ima pravo da iznese sopstveno mišljenje, ali se na kraju svi priklanjaju većini. Napredovanje na poslu je sporo, a šanse za unapređenje određene su obrazovanjem. Žena ima malo na rukovodećim položajima i uopšte u poslovnim krugovima jer udate žene napuštaju posao kada dobiju decu. Saradnja i poverenje sa kolegama na poslu je od velike važnosti. Holanđani su vođeni osećajem sigurnosti prikom zapošljavanja, tako da sve posmatraju kroz duži niz godina. Lojalni su kompaniji za koju rade, fluktacija je retka jer su plate uglavnom standardizovane. Proces socijalizacije pripravnika je zadatak rukovodećeg kadra i razmatra se veoma ozbiljno, tako da je na poslu nastavljeno obučavanje. Holanđani prave razliku između oficijelne i neformalne komunikacije. U neformalnoj komunikaciji prilagođavaju se strancima, kolege na svim nivoima se oslovljavaju imenom bez upotrebe titula, za razliku od oficijelne gde je važno upotrebiti titulu i pravi način obraćanja. U poslu je bitan otvoren i donekle nametljiv stav sa velikim samopoštovanjem. Ceni se tačnost, poštovanje rasporeda sastanaka i isporuka. Glavna osobina Holanđana kao pojedinaca u ličnom životu, ali se to proširuje i na kompaniju, jeste čuvanje novca. Iz navedene osobine teži se ka jednostavnosti i svrsishodnosti i garderobe i uređenja kancelarija. Poslovni ručkovi i večere nisu deo poslovne kulture Holandije, ali ni društvene. Deo društvene kulture je pijenje kafe i odlazak kod prijatelja posle večere na druženje uz „grickalice“. Holandija je zemlja koja je prva po proizvodnji cveća, njene ruže najlepše mirišu i duže traju od drugih. Imaju najbolju logistiku za transport cveća i moguću dostavu najduže za četiri sata. Holandija ili „zemlja lala“ je jedinstvena zemlja prosperiteta koja uz ograničene uslove (loš geografski položaj) uspeva da bude konkurentna i uspešna.

62. Navedi karakteristike poslovne kulture Finske. Finska je zemlja u kojoj izgovorene reči imaju svoju naročitu težinu. Pravila ponašanja su dosta neformalna, dok se reputacija gradi tokom dužeg perioda. Nacionalni identitet je veoma izražen i upoznati su samo sa sopstvenom istorijom ali i od posetilaca očekuju poznavanje njihove istorije. Neophodno je naglasiti da Finci imaju specifičan vid komunikacije da znači da i ne znači ne. Striktno se pridržavaju rasporeda i takav pristup očekuju od drugih. Društveni život Finske je usmeren na kuću i ukoliko je poslovni partner pozvan kući, može očekivati neformalnu i prijatnu atmosferu. Još jedan vid bolje poslovne komunikacije je poziv poslovnom partneru da zajedno provedu vreme u vikendici, koju ima gotovo svaki četvrti Finac. Finska je zemlja koja se hrani ponosom na uspehe koje postiže njihova visoka tehnologija. Prilikom pozdravljanja, prisutno je rukovanje i pogled u oči. Rukovanje u Finskoj je kratak i čvrst stisak. Službeno predstavljanje zahteva da se poslovni partneri prvo predstave (ime pa prezime), a zatim da se rukuju. Za prvi poslovni sastanak neophodno je koristiti titule, a kasnije ne. Poslovni pregovori se najčešće održavaju u kancelarijama, sa neophodnom dobrom pripremom. Na rukovodećim mestima u Finskoj podjednako se mogu naći oba pola-obrazovna kvalifikacija žena na višem nivou od kvalifikacija muškaraca. Posetioci se po završetku pregovaranja obično vode u restorane ili kompanijske prostorije a ručkovi ne traju dugo i konzumiraju se slaba alkoholna pića.

63. Navedi tri perioda koja su neophodna za proučavanje za poslovanje sa Rusima. Period raspada Sovjetskog Saveza i primarne tranzicije; Period konsolidacije i stabilizacije Rusije; Opšte kulturno nasleđe Rusije.

64. Navedi karakteristike poslovne kulture u Rusiji. U periodu raspada Sovjetskog Saveza dolazi do pojave velikog broja ljudi koji su koristili haos za nezakonito sticanje bogatstva, tako da u je tom periodu poslovna kultura bila na veoma niskom nivou. Period konsolidacije i stabilizacije Rusije je period u kojem se poslovna kultura približava evropskim državama. Napredku je doprineo i visok nivo obrazovanja i opšte kulture prosečnog ruskog čoveka. Zakazivanja poslovnog sastanka poželjno je obaviti dovoljno unapred da bi se sastanak mogao potvrditi više puta. Promene termina su česte, pa je neophodna preciznost, ali i fleksibilnost. To bi značilo da inostrani poslovni partner mora biti tačan, ali za Ruse nije ništa neobično kašnjenje tako da je neophodno odvojiti dovoljno vremena. Za pregovaranje je neophodno poneti svu dokumentaciju i nastojati da se razgovor vodi sa ljudima koji su na višoj poziciji, jer oni donose odluke. Za zaključivanje

pregovora poželjno je imati osobu koja je ekspert za ruski zakon jer su promene prisutne i neophodno ih je interpretirati. U toku poslovne konverzacije bitno je zapamtiti titulu osobe sa kojom se razgovara. U Rusiji osobe imaju tri imena, prvo se dobija rođenjem, srednje ime je verzija očevog imena sa odgovarajućim sufiksom i poslednje je očevo prezime. Postoji veliki broj sličnih imena i prezimena, tako da su dodatne informacije korisne za razlikovanje osoba. Upotreba vizitkarti je obavezna, neophodno je da svi podaci na drugoj strani budu na ruskom jeziku. Pored imena i prezimena obavezna je i titula. U poslovnoj korespodenciji poželjno je da pisma budu prevedena na ruski jezik jer će tako biti brže primljena i prosleđena ukoliko je tačno navedeno za koga su. Pri prvom poslovnom sastanku Rusi procenjuju partnerove mogućnosti. Na sastanku je poželjno imati prevodioca. U pregovaranjima daju male ustupke, a traže velike usluge. U toku sastanka uobičajeni su prekidi zbog telefonskih razgovora. Prilikom sklapanja ugovora treba insistirati na jasnoći i sažetosti. Ukoliko Rusi naiđu na probleme, nastoje da diskutuju dok ne nađu rešenje. Smatraju da je dobra formulacija osnova rešenja. Ambijent na poslu je veoma značajan; ponekad je ovaj motiv iznad materijalnih motiva tj. plate i vole da rade u timu, tj. da budu deo tima sa visokim moralnim vrednostima. U Rusiji je poslovni ručak način potvrđivanja posla. Centralno mesto je rezervisano za najstarijeg menadžera, dok strani klijenti mogu da sede naspram svog poslovnog partnera. Rusija je zemlja u kojoj se mnogo pije, izgovor mora biti opravdan i najbolje je kad je vezan za zdravlje ili religiju. 65. Navedi karakteristike poslovne kulture Japana.

Japansko društvo je grupno i hijerarhijsk strukturirano. Japanci svoj individualni interes podređuju interesu nacije, cene strpljenje,poverenje i odanost. U velikim poslovnim prostorijama sede zajedno, jer je namera da se razmeni što više informacija u cilju donošenja što bolje odluke. Zasebne kancelarije imaju samo najviši rukovodioci.Raspored sedenja je prema rangu i smatra se da je nabolje ono mesto koje je najdalje od vrata.Prilikom ugovaranja sastaju se ljudi istog ranga. I bez potpisanog dokumenta, dogovor se poštuje.Suština japanskog menadžmenta je u sledećim činiocima: doživotno zaposlenje, sistem napredovanja i plata zasnovana na principu senioriteta, organizacija sindikata na nivou kompanije.U Japanu je veoma neobično, čak i nepristojno direktno nekoga kritikovati. Deo njihove kulture je i negovanje harmoničnih odnosa, pa samim tim izbegavaju da povrede nečija osećanja. Ukoliko ne žele da jasno kažu šta misle, oni to čine na neverbalan način tako da je važno čitati signale kako biste prilagodili svoje ponašanje. Poslovna kultura Japana posvećuje veliku pažnju poklonima. Dar ne treba da bude skup, ali je njegov kvalitet izuzetno važan. Pakovanje je podjednako važno, kao i sam poklon. Treba izbegavati pakovanje bele boje, jer je bela boja u Japanu simbol smrti. Vizit karta se razmenjuje na početku predstavljanja, pri čemu japanski biznismen kaže prvo svoje prezime pa ime. Poželjno je da vizit karte koje se razmenjuju budu sa jedne strane na japanskom jeziku.Vizit karta se predaje i prima sa obe ruke. Japanci često ističu da stranci ne mogu govoriti japanskim jezikom, jer je to veština koja se ne uči, već stiče rođenjem. Prilikom poslovnih sastanaka, važno je povesti prevodioca sa sobom. Na taj način se ističe ozbiljnost poslovnog partnera.

66. Šta predstavlja koncept ”just-in time” u Japanu? „Just-in-time“ znaci da se proizvodi samo ono što se traži od strane tržišta i to u najmanjim mogucim serijama, sa „0“ greškom i u tacno predvidjenom vremenskom roku.

67. Šta je nomunikacija? Ispijanje sakea, muško društvo, vezano za večernja okupljanja kolega posle završenog posla.

68. Šta je suština/faktor japanskog uspeha i okosnica industrijske kulture Japana? Homogena kultura i visoki standardi u obrazovanju.

69. Šta je konfučijanizam? Konfučijanizam se zasniva na čovekoljublju, znanju, pravičnosti, obožavanju kulta predaka i prirode. Generalno ona zagovara apsolutno poštovanje autoriteta, prilagodjavanje datim prirodnim okolnostima i stvaranje onoga što je potrebno sopstvenim radom. Na ličnom i emotivnom planu poštuju porodicu i ukazuju izuzetno poštovanje starijm ljudima. Odnos oca prema sinu, učitelja prema učeniku, muža prema ženi i vladara prema podanicima.

70. Šta je šintoizam? Šintoizam–učenje koje govori da je japanski car oličenje japanske države, a da je sadruge strane – božiji sin.

71. Navedi zahteve Evropske unije za prilagođavanje Japana EU (4). Interkulturnu tolerantnost, žensku ravnopravnost, jednakost u zapošljavanju, demokratizaciju radnog života, povećanje kvaliteta radnog života, smanjenje broja radnih sati. 72. Šta je interna internacionalizacija?

Interna internacionalizacija: uvođenje proizvodnih pogona inostranih kompanija – stvaranje interkulturnog miks 73. Šta je nova divezifikacija?

Nova diverzifikacija – zasniva na različitostima porekla zaposlenih – više mogućnosti ženama 74. Šta je kaligrafija?

Umetnost crtanja slova koja se uči već u detinjstvu i sa veoma malo mogućnosti individualne interpretacije. 75. Navedi kritike na japanski sistem obrazovanja (4).

Ovakav sistem obrazovanja stvara jednobrazni način razmišljanja, on ruši individualnost i kreativnost, ovakvim obrazovanjem stvara se “linearna pamet”, gde se alternative smatraju najvećim zlom, prolazeći kroz ovakav način školovanja japanci ostaju bez isticanja sopstvenog mišljenja. Ono je podređeno kolektivnom stavu.

76. Šta podrazumeva pojam linearna pamet u Japanu? Pojam linarna pamet podrazumeva da se alternative smatraju najvećim zlom.

77. Navedi na koji način japanski sistem obrazovanja treba da stvori konkurentske kadrove za XXI vek. Generalni koncept treba da se zasniva na činjenici da će obrazovanje u XXI veku značiti “transmisiju kulture” usmerenje na kulturu grupe treba biti dopunjeno jačanjem kreativnosti, cilj obrazovanja treba da bude kreiranje celovite ličnosti čoveka i kultivisanje njegovog karaktera, obrazovanje u Japanu treba da objedini emocionalni i fizički razvoj ličnosti.

78. Šta je srž konfučijanizma? Čovekoljublje, znanje, pravičnost, obožavanje kulta predaka i prirode. Odnos oca prema sinu, učitelja prema učeniku, muža prema ženi i vladara prema podanicima.

79. U čemu je, tvorac japanskog kapitalizma Šibuzava Eići, video izvore bogatstva? Eići je izvore bogatstva video u stiktnom poštovanju principa humanizma i dužnosti.

80. Navedi glavne činioce suštine japanskog menadžmenta u industrijskim odnosima. Doživotno zaposlenje, kolektivno odlučivanje, kolektivna odgovornost, postupno napredovanje na poslu, indirektna kontrola, nespecijalizovana profesionalna karijera, briga o svim ljudima kompanije u kontekstu njihove licnosti.

81. Šta je nemavaši? Kretanje informacija u svim pravcima i smerovima i na svim nivoima u kompaniji, što svim zaposlenim stvara osećaj važnosti i odgovornosti.

82. Šta su Yakuze? Japanska mafija.

83. Navedi otkrića koja su došla iz Kine do XVII veka. Kompas, prva knjiga o dečijoj epilepsiji, prvi udžbenik o raku dojke, prva knjiga o oftamološkim problemima, i sve je to napisano pre X veka. Kongresi lekara su održavani u Kini pre skoro 1000 godina, a kineska farmakologija i medicina su starije od zapadne čak više hiljada godina.

84. Na čemu počiva kineska kultura? Kineska kultura počiva na konfučijanizmu, i ovde se mogu razlikovati tri etape razvoja kineske kulture koje su pomogle da se održi kineski narod zajedno više od 5000 godina. I etapa – agrarstvo. II etapa – moralnost. III etapa – piktogarfsko pismo. IV etapa – strah od stranaca.

85. Navedi karakteristike poslovne kulture Kine. Osnova svih kineskih kompanija su veze, mreža odnosa koju Kinezi neguju kroz dugogodišnja prijateljstva. Kineski menadžment se zasniva na uzajamnim obavezama, odgovornosti, hijerarhiji, poštovanju porodice i vezama. Uobičajeno je autokratsko liderstvo, pri kojem vlasnik koristi svoju moć, ali takođe i brine za druge. Komunizam je u ovoj državi dominantan tako da će svi empirijski dokazi biti prihvaćeni samo ako nisu u kontradikciji sa komunističkom doktrinom. U kineskoj poslovnoj kulturi važno je shvatiti koncept "čistog obraza" koji određuje reputaciju i status osobe.Kineski poslovni ljudi negativne odgovore smatraju nepristojnim, tako da umesto "Ne" slobodno odgovarajte "Možda", "Razmisliću o tome" ili "Videćemo", a posle uđite u detalje. Kad vaš sagovornik pristojno, ili čak entuzijastično odgovara "Nije veliki problem" ili "Problem nije ozbiljan", često misli da još uvek postoje problemi u poslovanju. Moderna kineska poslovna kultura zabranjuje davanje poklona. Takav gest se smatra podmićivanjem, koje je zakonom zabranjeno. Ukoliko to ipak želite da uradite učinite to privatno, van poslovnog okruženja.

86. Navedi i objasni etape razvoja kineske kulture (4). I etapa – agrarstvo. Dve trećine Kineza bavi se poljoprivredom, od toga živi i njihov opstanak zavisi od timskog rada i harmonije. II etapa – moralnost. Kinesko društvo je bilo u haosu, razjedinjeno i bez ikakvog reda. Došao se do zaključka da je sreća u tome u kojoj meri je svaki pojedinac poslušan i koliko shvata svoju ulogu u poretku stvari. III etapa – piktogarfsko pismo. Kineska deca uče da memorišu na hiljade piktografskih znakova jer u kineskom poimanju stvarnosti slike predstavljaju reči. Njihov način razmišljanja je da vide celinu. IV etapa – strah od stranaca. Kako je Kina često bila meta osvajača, postoji nepoverenje prema strancima. Može se reći da Kinezi veruju u dve stvari: u svoju porodicu i bankarske račune.

87. Navedi značaj i funkiju posrednika za poslovne pregovore u Kini. Za uspešno pregovaranje neophodno je obezbediti posrednika jer je uvek prisutna podozrivost i nepoverenje prema strancima. Posrednik, s druge strane, najbolje može razumeti njihova lica, pitanja koja mogu biti dvosmislena. U Kini prvi počinje pregovaranje, pa tek pregovarač.

88. Objasni šta znači Holističko razmišljanje. Ovaj pristup gledanja stvari holistički ili u celini ukazuje i na proces pregovaranja, gde Kinezi pregovaračima postavljaju veliki broj pitanja i traže duge opise; tek kad pregovaranje krene ka uspešnom završetku, mogu se očekivati pitanja koja će biti fokusirana na detalje.

89. Objasni štedljivost i izdržljivost za pregovore u Kini. Duga ekonomska i politička nestabilnost usmerila je Kineze na štedljivost. Prilikom pregovaranja o novčanim iznosima koriste taktiku ćutanja, što u velikom broju slučajeva same pregovarače čini veoma napetim. Izdržljivost je ključna za uspeh pregovaranja. Kinezi se pažljivo i dugo pripremaju za pregovaranje, pripremaju pitanja koja će postaviti na više različitih načina i spremni su da do kasno ostanu za pregovaračkim stolom. Dugo ostajanje za pregovaračkim stolom donosi im i taktičku prednost jer su njihovi pregovarači već iscrpljeni.

90. Navedi funkciju vizitkarti, brojeva, boja, poklona u poslovnoj kulturi Kine. Razmena vizitkarti je neophodna, to sa dve ruke. Nekada je u Kini skupocen poklon bio deo kineske kulture, danas se pokloni primaju sa rezervom, ovaj gest se smatra ilegalnim činom a poželjno je to uraditi u kontekstu prijateljstva. Uobičajeno je da se poklon odbije tri puta pre poklanjanja.Po prihvatanju poklona izražava se zahvalnost, a davalac poklona–sreću zbog prihvatanja. Poklon se daje sa dve ruke i mora biti umotan u ukrasni papir. Poklon se odmotava kasnije. Ukoliko gost dobija poklon, poželjno je da prati iste korake kao i domaćin. Poželjno sačekati kraj pregovaranja, pa tek onda predati poklon. Poželjno je dati poklone celoj grupi ljudi sa kojima su vođeni pregovori i naglasiti da je to u ime kompanije i time izbeći nesuglasice. Pokloni treba da su u skladu sa pozicijama koje imaju pojedinci u kompaniji. Vrednost poklona treba uskladiti sa poslom koji se sklapa. Poželjne boje crvena, zlatna i žuta. Broj 8–sreća, bogastvo i zdravlje. Izbegavati: satove, maramice, bilo šta što je belo ili crno ili crno i belo, plavo, broj 4, 73-simbolizuje sahranu a 84–nesereću. Uvijanje poklona u žuti papir ispisan crnim je onaj kji se daruje mrtvima.

91. Šta predstavlja Bušido (Bushido) kodeks i Jamato (Yamato) nacionalizam? Bušido u prevodu znači ratnik i put, što predstavlja put kojim ratnik treba da ide odnosno put koji treba da sledi.Iako se bušido principi i danas primenjuju pre svega u borilačkim veštinama, radi se o moralnim načelima i životnoj filozofiji koji se mogu primeniti na sve aspekte života. Bušido kodeks obuhvata sedam vrlina koje su ratnici morali posedovati: pravednost, hrabrost, milosrđe prema ljudskom

rodu (saosećanje), iskrenost (čestitost), čast, vernost (lojalnost). To podrazumeva i ljubav, vernost, umerenost, strpljenje, skromnost, izdržljivost i uljudnost. Jamato nacionalizam je osnova duha kolektivizma.

92. Navedi osnovne karakteristike menadžmenta u zemljama Azijsko-pacifičkog regiona (4). Proizvodnja organizovana po principu podugovaranja, jedini segmenti menadžmenta koji funkcionišu su marketing, prodaja i ponekad menadžment proizvodnje, menadžment nije organizovan, menadžerske pozicije nisu jasno definisane.

93. Navedi dve grupe ključnih faktora, i njihove elemente, rane faze razvoja zemalja Azijsko-pacifičkog regiona (2 i nabroj).

I Primarne prednosti-niska cena rada, vredni ljudi i izrazena radna kultura. II Komparativne prednosti-prirodni resursi, geo-pozicija, moderna tehnologija.

94. Šta su transplant kompanije? Transplant kompanije su kompanije koje su Japanci kompletne eksportovali u zemlje jeftine radne snage i na taj način izbegli frontalni napad u toku ekonomskog rata Evrope i Amerike. 95. Navedi karakteristike poslovne kulture Singapura.

Pored veoma dobre geografske lokacije, ključni faktor uspeha je jeftina i vredna radna snaga.Mešavina različitih kultura i zadržavanje kulturnih identiteta učinilo je da su vodeće religije islam, budizam, hrišćanstvo, hinduizam, taoizam, itd. Zakazivanje sastanka nedelju dana unapred je neophodno, a dolazak na sastanak podrazumeva tačnost. Najveći deo populacije je islamske veroispovesti, treba izbegavati zakazivanje sastanka petkom jer to sveti dan za njih. U toku pregovaranja može doći i do pitanja vezanih za porodicu ili onih koje prevazilaze okvire poslovnih odnosa, neophodno je ljubazno odgovoriti ili ljubazno izbeći odgovor. Jedini komplimenti koji su dobrodošli vezani su za poslovni uspeh poslovnih partnera. Poželjne teme za razgovor su putovanja, planovi za budućnost, umetnost, individualna i dostignuća čitave kompanije, poznavanje singapurske ekonomije, hvaljenje domaće kuhinje, sport, a naročito golf. Nepoželjne teme za razgovor su rasne i religijske teme, politika. Usled rasne raznovrsnosti postoje i različita pravila oslovljavanja, najpoželjnije je unapred svog sagovornika upitati kako želi da ga oslovljavamo, poželjna upotreba titula. Pri davanju poklona treba biti veoma obazriv. Predavanje poklona pre završetka pregovaranja može se tumačiti kao lep gest, ali tada se mora imati u vidu da poklon ne sme biti suviše skup. Nakon predstavljanja vizitkarte treba razmeniti sa svim poslovnim saradnicima koji su prisutni i bude oštampana na engleskom jeziku. Primanje vizitkartice vrši se sa dve ruke. Nakon proučavanja kartice treba se obratiti poslovnom partneru prvo titulom, pa tek onda imenom. U toku pregovaranja emocije imaju važnu ulogu u procesu donošenja odluka, tako da je od velike važnosti utisak koji se ostavlja na poslovne partnere. Odnos koji se gradi sa poslovnim partnerima je presudan za uspešnu saradnju, mnogo je važniji od kompanije koja se prezentuje. U ovoj kulturi godine i status su od velikog značaja, predstavljaju se prvo najvažniji članovi. Prilikom ulaska u prostoriju nadređenog neophodno je prikazati učtivost. Neophodno je izbegavati javne debate, ispravljanje ili neslaganje sa osobama višeg ranga ili sa osobom koja je starija.

96. Navedi karakteristike poslovne kulture Indije. Indija je jedna od najstarijih nacija u svetu, čija istorija datira 2000 godina pre Hrista. Bogato istorijsko nasleđe uslovilo je veliki broj različitih kultura i religija. U Indiji je izražen kastinski sistem, veliki jaz između bogatih i siromašnih i najveći broj ljudi je srednje klase. U skladu sa kulturnim razlikama postavljen je i menadžment, gde su međuljudski odnosi veoma značajni. Glavni razlog postavke menadžmenta sa istaknutim međuljudskim vezama je: višegodišnja britanska vladavina, društvo zasnovano na religiji i poljoprivredi, veliki broj nepismenih i veoma slaba povezanost pojedinaca i države. Interesantan je podatak da indijski menadžeri imaju dva sistema vrednosti. Prvi je uspostavljen pod uticajem svog kulturnog nasleđa, unutar svoje familije, gde se ističe povezanost, zavisnost i socijalna obligacija. Drugi sistem vrednosti se postavlja putem obrazovanja koje uglavnom stiču na Zapadu, gde se ističe efikasnost, rad na sebi. Karakteristike menadžera Indusa: snihodljiv odnos prema nadređenima, lakše prihvataju naređenja, manje discipline, prijateljski raspoloženi, poštuju kaste i imaju klanove, izbegavaju nesigurnost i preuzimanje rizika. Nejednakost i poštovanje hijerarhije usmerava na davanje pozicija pripadnicima pojedinih kasti i klasnih grupa, kao i starost pojedinaca (starost utiče na napredovanje i plate). Napredovanje na poslu najčešće je usled korišćenja porodičnih veza, a ne lični doprinos. Odnos šef – radnik je veoma prisan i izraženo je nepoverenje prema članovima drugih grupa. Merilo uspeha je poštovanje moralnih kodova. Budući da se menjaju postavljene vrednosti, postavlja se i pitanje kako će se menjati i njihovi menadžeri.

97. Navedi dva sistema vrednosti u Indiji. Prvi je uspostavljen pod uticajem svog kulturnog nasleđa, unutar svoje familije, gde se ističe povezanost, zavisnost i socijalna obligacija. Drugi sistem vrednosti se postavlja putem obrazovanja koje uglavnom stiču na Zapadu, gde se ističe efikasnost, rad na sebi.

98. Navedi karakteristike menadžera Indusa. Karakteristike menadžera Indusa: snihodljiv odnos prema nadređenima, lakše prihvataju naređenja, manje discipline, prijateljski raspoloženi, poštuju kaste i imaju klanove, izbegavaju nesigurnost i preuzimanje rizika.

99. Navedi tri grupe u koje se može svrstati arapski menadžment. Vesternizacionistički, arapski i islamistički.

100. Navedi karakteristike poslovne kulture Bliskog istoka. Lojalnost je značajna karkateristika menadžera koja proizilazi iz lojalnosti plemenu i porodici. Veliki broj menadžera Zapada ukazuje na nemar arapskih kompanija koje se nalaze na Zapadu što je sasvim pogrešno. I u ovim regionima postoje razlike. Jordanski menadžeri pre naglašavaju uspeh i dostignuće nego moć u odnosu na druge arapske zemlje. Zalivski region se ekonomski brzo razvija i veliki broj multinacionalnih kompanija uspešno posluje u ovim regionima, menadžerska elita je na visoko obrazovnom nivou i ona postavlja nove radne norme. Egipatski i kuvajtski menadžeri daju prednost obrazovanju i polako se napušta mišljenje da što je pojedinac stariji to je sigurniji u poslovanju, i da je starost osnova dobijanja dobre pozicije u kompaniji. Sigurnost posla je jedna od značajnijih stavki u kompaniji, veliki broj mladih i školovanih je starijim i manje kvalifikovanim menadžerima. U Zalivu se poslednjih godina maksimalno radi na unapređenju menadžerskih aktivnosti, što uslovljava i potrebu da se menadžeri posebno školuju, stiču što ranije iskustva, ali je bitno i porodično vaspitanje. Zalivski menadžeri više primenjuju konsultativni način donošenja odluka. Konsultativni način donošenja odluke je prirodan i u skladu sa kulturom, pri čemu potčinjeni ne očekuju da učestvuju

u donošenju odluka, ali očekuju da budu pitani. Saradnici se ohrabruju da daju predlog rešenja nekog problema pre aktiviranja nadređenih i na taj način se redukuje neophodnost personalnih intervencija. Činjenica je da je razgovor bitniji od pisanja, što ukazuje na razumevanje osnovnih relacija u komunikaciji kroz ceo Istok i arapski svet. Prilikom pregovaranja pismeni oblik ima manji značaj u odnosu na suočavanje licem u lice. Pre samog suočavanja neophodno je korišćenje ličnih kontakata i veza. U kulturi Bliskog istoka govor tela je važniji od reči, problem je direktno reći „ne“, ali dobri menadžeri znaju da protumače poruku. Može se reći da se u Zalivu kompanija posmatra kao porodica ili plemensko društvo, gde se vođa plemena ili porodice bira na osnovu odgovarajućih sposobnosti. Poslovne partnere u arapskom svetu ne posmatraju kao izvore usluga već kao prijatelje. Proces donošenja odluka je specifičan, uvek se čeka odobrenje tog nadređenog, višeg nivoa. Danas se ulaže veliki trud da se svi nedostaci „arapskog“ menadžmenta nadomeste, pogotovo u sferi ljudskih resursa. Istraživanja koja se sprovode ukazala su da je angaživanje stranih menadžera pogodno jer oni poseduju niz prednosti koje su potrebne kao iskustvo, profesionalizam, disciplina, dobra organizovanost, detaljnost i sposobnost da se prilagode raznim kulturama i niz neželjenih karakteristika koje prate ove menadžere kao arogancija, nedostatak poštovanja lokalnih kultura, materijalizam, nepostojanje želje da osposobe domaći kadrovi. Angažovanje arapskih menadžera je pogodno zbog toga što dolaze iz slične kulture, imaju slična merila vrednosti, lojalni i poverljivi su. Kao i kod stranih menadžera i ovde postoji niz negativnih karakteristika kao: formiranje manjih grupa i međusobno druženje, ne pomažu razvoju lokalnih menadžera, ne poštuju vreme i zadržavaju stav da su oni gazde. Indijski i azijski menadžeri se cene zbog vrednosti, tehničke ekspertize, discipline, poslušnosti, nedostatak im je manjak kreativnosti i druženja samo unutar svoje grupe.

101. Navedi karakteristike poslovne kulture SAD. U direktnoj komunikaciji američki menadžeri nikada ne stoje previše blizu jedni drugima. Neposredna udaljenost je veća od jednog metra. Zakazivanje sastanaka je obavezno.tačnost je veoma važna i zato treba imati u vidu kako funkcioniše saobraćaj koji je često razlog kašnjenja. Ukoliko se kasni obavezno se javiti. Oblačenje za prvi sastanak je poslovno a posle se treba voditi primerom kolega. U Americi se govori engleski dok je drugi po važnosti španski. Voditi računa o razlikama između Engleskog i Američkog naglaska i ako je potrebno treba angažovati prevodioca. Prilikom prvog susreta obavezno koristiti titule i prezime dok se drugačije ne kaže. Pokloni su lep gest ali se ne očekuju. Obično se uručuju posle završetka posla, odmah se otvaraju i pokazuju svima.

102. Tipične karakteristike američkih menadžera (4). Kratkoročno zadržavanje zaposlenih u jednoj kompaniji-česta fluktacija, Individualizam u odlučivanju, Individualna odgovornost, Brzo napredovanje u službi, Direktni mehanizmi kontrole, Specijalizovana profesionalna karijera, Slektivna briga o zaposlenima.

103. Šta je proaktivnost? Proaktivnost je stanje svesti i set ponašanja. Spremnost za akciju. Uvek postoje sredstva, uvek tražiti rešenje, nema uzbuđenja zbog neuspeha.

104. Nabrojati proaktivne karakteristike američkog menadžera (4). Prvo, permanentan pozitivan stav i odnos prema radu, što se manifestuje ranim dolaskom, kasnim odlaskom sa posla, radom preko vikenda i sl. Drugo, jasno isticanje ličnih ambicija, želje za napredovanjem, težnje za prestižnom platom. Skromnost se ne smatra vrlinom. Treće, veoma često menjaju kompaniju tražeći bolje uslove za ličnu promociju i brže napredovanje u karijeri. Četvrto, prihvatanje rizika, često u potrazi za uspehom sele porodicu iz mesta u mesto,menjaju često kompanije. Često čine i stvari na koje i nisu imali pravo kako bi postigli što veći uspeh.

105. Navedi karakteristike poslovne kulture Meksika. Radno vreme u poslovnim centrima je od 9 do 18 sati, sa velikom pauzom za ručak od 13:30 do 15 časova. Upotreba titula je cenjena, imenom se oslovljavaju samo najbliži prijatelji i članovi porodice. Poslovna kultura Meksika veoma ceni davanje poklona, zapravo, davanje poklona nije neophodno, ali se smatra gestom dobro volje. To zbližavanja sa poslovnim partnerom. Treba izbegavati da se poklanja srebro jer su Meksikanci veoma ponosni na svoje srebro koje je najčistije na svetu.

106. Koje su dobre/loše teme za razgovor u Meksiku? Za dobar početak razgovora poželjni su pozitivni komentari o: pejsažu, okruženju, meksičkoj kulturi i istoriji, sportu, vremenu. Nezgodne teme razgovora su religija, meksička politika, meksičko-američki rat, ilegalni doseljenici, poređenje sa Sjedinjenim Američkim Državama. 107. Navedi karakteristike poslovne kulture u Izraelu.

Engleski jezik je poslovni jezik, tako da se i vizitkarte štampaju na engleskom i hebrejskom a ukoliko su izgravirane utisak će biti bolji. Prilikom ugovaranja sastanka čeka se odgovor, a prvo sklapanje posla dolazi posle nekoliko susreta. Tačnost sastanka nije prioritet i ukoliko se posluje sa arapskim biznismenom, postoje situacije u toku sastanka koje neće biti uobičajene kao razgovor telefonom, ulazak ljudi koji će slušati pregovarnje i slično. Poslovni ljudi u Izraelu očekuju od svojih saradnika da na prvom sastanku poštuju formalnost i ukažu poštovanje domaćinu nošenjem klasičnog poslovnog odela, ali je moguće posle prvog sastanka da se dogovore o neformalnoj garderobi. Upotreba titula u komunikaciji je obavezna, ukoliko nema profesionalne titule koristiti „mister“ ili „mis“. Proces komunikacije je veoma specifičan, zapravo okarakterisan kao otvoren i bez obzira i uzdržanosti. „dogri“ (termin potiče iz turskog jezika i znači direktni govor bez ulepšavanja), analogno francuskoj racionalnosti ili engleskoj uzdržanosti. Među samim Izrealcima dogri ima svoju draž, kao „odjek“ istinitog neomekšan kompleksnim diplomatskim pristupom. Poslovati sa nekim moguće je tek kad se prethodno razvije dobar prijateljski odnos, što iziskuje dosta vremena za upoznavanje i, naravno, utiče i na tempo poslovanja. Na ceni je pragamatičnost i veoma se poklanja pažnja intuiciji i veri. Proces donošenja odluke je veoma spor. Pošto Izraelci ponekad mogu preterati u davanjima poklona, u velikom broju kompanija pokloni su zabranjeni. Prihvatljivi pokloni su promotivni materijali sa logom kompanije sa kojom se posluje.

108. Šta je dogri, i za koju zemlju se vezuje? Termin potiče iz turskog jezika i znači direktni govor bez ulepšavanja.

109. Navedi dve vrste menadžera u Republici Srbiji.

Tradicionalni i savremeni. 110. Navedi pravila u cilju što uspešnije saradnje sa inostranim partnerima (3).

Biti svestan da je strani pregovarač drugačiji u percepciji, motivaciji, verovanju i perspektivama. Treba identifikovati, razumeti, prihvatiti i poštovati kulturu druge strane i biti spreman za komunikaciju. Biti različit ne znači biti superioran ili inferioran. Ne treba osuđivati kulturne običaje druge strane, već samo prihvatiti i razumeti njihovu kulturu. Potrebno je da razumemo njihov stav ukoliko želimo da uspostavimo dugotrajan i zdrav odnos sa kompanijom iz druge kulture.

nema postavljenih komentara
ovo je samo pregled
3 prikazano na 9 str.