investicioni fondovi, Esej' predlog Ekonomska analiza. Univerzitet u Sarajevu
sanela-kurtovic
sanela-kurtovic

investicioni fondovi, Esej' predlog Ekonomska analiza. Univerzitet u Sarajevu

PDF (722 KB)
68 str.
1broj preuzimanja
60broj poseta
Opis
Investicijski fondovi su financijske organizacije ili institucionalni investitori koji prikupljaju sredstva od svojih ulagača, te ih tada plasiraju u kratkoročne i dugoročne investicije, odnosno u različite financijske o...
20 poeni
poeni preuzimanja potrebni da se preuzme
ovaj dokument
preuzmi dokument
pregled3 str. / 68
ovo je samo pregled
3 prikazano na 68 str.
preuzmi dokument
ovo je samo pregled
3 prikazano na 68 str.
preuzmi dokument
ovo je samo pregled
3 prikazano na 68 str.
preuzmi dokument
ovo je samo pregled
3 prikazano na 68 str.
preuzmi dokument
Microsoft PowerPoint - poglavlje 21 investicioni fondovi [Compatibility Mode]

INVESTICIONI FONDOVI

Prof.dr Jovo Jednak

UVOD Investicioni fondovi su profesionalno organizovane i vođene kompanije koje mobilišu (prikupljaju) i udružuju kapital, a prikupljena sredstva ulažu u različite hartije od vrednosti različitih emitenata, formirajući željeni portfolio. Na ovaj način institucionalni investitori obezbeđuju diversifikaciju rizika i različite oblike osiguranja likvidnosti.

prof. dr Jovo Jednak2

UVOD Investicioni fondovi imaju specifičan oblik pasive, koja je gotovo cela sastavljena od hartija od vrednosti investitora, što im omogućava disperziju rizika. Kroz proces transformacije sredstava, odnosno emisije udela malih denominacija i kupovine velikih paketa HOV , investicioni fondovi dobijaju

popust na količinu, smanjuju brokerske provizije i

tako obezbeđuju diversifikovani portfolio HOV. Malim investitorima omogućavaju manje transakcione troškove pri kupovini HOV, kao i smanjenje rizika diversifikacijom HOV.

prof. dr Jovo Jednak3

OSNOVNE KARAKTERISTIKE I VRSTE INVESTICIONIH FONDOVA

Investicioni fondovi su popularni u mnogim zemljama sveta. Najviše otvorenih i zatvorenih fondova potiče iz SAD , a potom iz Japana, Francuske, Brazila, Španije, Kanade itd.

Upravo zbog toga što je tržište HOV SAD i ekonomija najveća i najrazvijenija na svetu Kod nas je zakonska regulativa o investicionim fondovima

doneta tek početkom 2007. godine, kada su i započele njihove poslovne aktivnosti u Srbiji.

prof. dr Jovo Jednak4

OSNOVNE KARAKTERISTIKE I VRSTE INVESTICIONIH FONDOVA 1. Osnovne karakteristike investicionih fondova.

Investicioni fondovi ili zajednički fondovi , prvi put su se pojavili u Belgiji 1822. godine, a u Americi krajem 19. veka.

Uzajamni investicioni fondovi su finansijski posrednici koji udružuju finansijske resurse investitora i ulažu ih u diversifikovane portfolije. Prvi investicioni fondovi su bili zatvorenog tipa.

prof. dr Jovo Jednak5

OSNOVNE KARAKTERISTIKE I VRSTE INVESTICIONIH FONDOVA

Investicionim fondovima se pridaje veliki značaj zbog: a) velikog broja novih vrsta zajedničkih fondova; b) razvoja individualnih penzionih računa; c) prelaska mnogih korporacijskih penzionih planova sa planova definisanih naknada na planove definisanih doprinosa 80-ih i 90- ih godina; d) povećanog interesovanja za investicije od strane ostarelih roditelja koji su imali brojnu decu 90-ih godina; e) visokih stopa ostvarenih prinosa na običnim akcijama

b l ž ih 1990 ih di za e e en - go na. Kako se inflacija smanjivala, a ekonomija oporavljala od recesije iz 1990-91, javni interes za investicione kompanije i zajedničke fondove

š

prof. dr Jovo Jednak6

prosto je eksplodirao tokom poslednje decenije pro log veka.

OSNOVNE KARAKTERISTIKE I VRSTE INVESTICIONIH FONDOVA 2. Osnovne vrste investicionih fondova.

Investicioni fondovi su strukturirani na dva načina. 1. Fondovi otvorenog tipa

koji prodaju nove akcije investitorima i otkupljuju akcije iz opticaja na zahtev bilo kada po pravednoj tržišnoj ceni koja je vezana za , , vrednost aktive fonda. Tako malim preduzetnicima stvaraju mogućnost ulaganja u diversifikovani portfolio finansijskih instrumenata.

2. Fondovi zatvorenog tipa utvrđeni broj neotkupivih akcija prodaje se u početnoj javnoj ponudi i njima se t m tr je ka bičnim akcijama na sek ndarn m tržišt po o gu o o u o u (berzi). Tržišna cena tih akcija fluktuira u skladu sa vrednošću aktive kojom fond raspolaže

prof. dr Jovo Jednak7

.

OSNOVNE KARAKTERISTIKE I VRSTE INVESTICIONIH FONDOVA

Akcije većine fondova otvorenog tipa su svojevremeno prodavali trgovci (brokeri), koji su za to dobijali proviziju. Provizija se plaća pri kupovini i automatski se oduzima od vrednosti akcija u trenutku otkupa, i nazivaju se fondovima koji zaračunavaju proviziju, za razliku od fondova koji ne zaračunavaju proviziju, d d j b lj d i b i ij g e se pro a a o av a neposre no ez prov z e.

Menadžeri oba tipa fondova (danas) ostvaruju zaradu naplatom nadoknade za organizovanje posla koja godišnje , iznosi 0,5% vrednosti aktive fonda.

prof. dr Jovo Jednak8

OSNOVNE KARAKTERISTIKE I VRSTE INVESTICIONIH FONDOVA Delatnost investicionih fondova se deli na dva sektora:

a) kratkoročne obuhvataju:

oporezivane fondove tržišta novca (MMMF) i uzajamne investicione fondove oslobođene poreza (koji sadrži različite kombinacije HOV tržišta novca, s izvornim rokom dospeća kraćim od godinu dana).

b) dugoročne fondove obuhvataju:

fondove akcija (koji se sastoji od običnih i preferencijalnih akcija) i fondove obveznica (koji se sastoji od HOV sa fiksnim prihodom i dospećem dužim od godinu dana) i hibridni fondovi (koji su sastavljeni od akcija i obveznica).

Investicioni fondovi akcija su fondovi običnih i preferencijalnih akcija. Investicioni fondovi obveznica su fondovi dužničkih HOV tržišta kapitala sa fiksnim prihodom. Hibridni fondovi su fondovi različitih kombinacija akcija i obveznica. Investicioni fondovi tržišta novca su fondovi različitih kombinacija HOV

ž š

prof. dr Jovo Jednak9

tr i ta novca.

ULOGA PROTFOLIO MENADŽERA I TRENDOVI KRETANJA INVESTICIONIH FONDOVA

Uzajamni zajednički fondovi egzistiraju kao finansijski posrednici. Oni objedinjuju investicije pojedinačnih investitora i tako prikupljena novčana sredstva usmeravaju u diversifikovane portfolije, odnosno za finansijske potrebe državnih organa i korporacija na primarnom tržištu. Oni takođe često investiraju u HOV na sekundarnom tržištu.

prof. dr Jovo Jednak10

ULOGA PROTFOLIO MENADŽERA I TRENDOVI KRETANJA INVESTICIONIH FONDOVA

Zajednički fondovi pružaju značajnu uslugu korporacijama i državnim institucijama, organima kojima su novčana sredstva potrebna, pojedinačnim investitorima koji žele da investiraju svoja novčana sredstva.

Zajednički fondovi nude raznolikost tim investitorima. Neki zajednički fondovi imaju vlasništvo nad 50 ili više HOV, M l ž b d 250 Є l d l d 2 500 Є l d inima na investicija mo e iti o , i i ruge va ute, o . , i i ruge valute.

(u Srbiji se određuje investiciona jedinica čija vrednost iznosi od 750 do 1.200 din., zavisno od fonda do fonda)

M li i i i bi i š i i d i k f li a nvest tor ne mogu se pr u t t a naprave sam ta o raznovrstan port o o. Zajednički fondovi koriste iskusne menadžere portfolija,

Menadžere portfolija investiraju u portfolije HOV koji zadovoljavaju želje investitora. pa se investitori ne moraju sami baviti portfolijom.

Neki zajednički fondovi nude visok stepen likvidnosti, jer su spremni da ponovo kupuju investitorove akcije ako on to zatraži.

prof. dr Jovo Jednak11

ULOGA PROTFOLIO MENADŽERA I TRENDOVI KRETANJA INVESTICIONIH FONDOVA

Zatvoreni fondovi nude i različite usluge, kao što su: slobodna razmena investicija između uzajamnih investicionih fondova, automatsko investiranje, komunikacione veze 24 časa ili pristup informacijama o računu preko Interneta, transfer novca između različitih fondova koje vodi ista firma,

i š j čprave zve ta e o ra unu, mogućnost pisanja čekova na mnogim fondovima tržišta novca i nekim fondovima obveznica, automatsko reinvestiranje dividendi, informacije o taksama i porezima i automatsko povlačenje sredstava.

prof. dr Jovo Jednak12

ULOGA PROTFOLIO MENADŽERA I TRENDOVI KRETANJA INVESTICIONIH FONDOVA

Trendovi kretanja investicionih fondova. Zbog svoje raznovrsnosti, menadžerskih sposobnosti i likvidnosti, uzajamni zajednički fondovi su u velikoj meri imali progresivan rast.

prof. dr Jovo Jednak13

ULOGA PROTFOLIO MENADŽERA I TRENDOVI KRETANJA INVESTICIONIH FONDOVA

Finansijska aktiva glavnih finansijskih posrednika, 1990. i 2001 (u mlrd. $) Veličina aktive pokazuje da su investicioni fondovi veći i od osiguravajućih kompanija, penzionih fondova

i štednih institucija, a neznatno su manji od komercijalnog bankarstva. To znači da su

prof. dr Jovo Jednak14

druga najvažnija grupacija finansijskih posrednika na finansijskom tržištu.

ULOGA PROTFOLIO MENADŽERA I TRENDOVI KRETANJA INVESTICIONIH FONDOVA

Poređenje zajedničkih fondova i depozitnih institucijama. slični institucijama

po tome što prate i poštuju procedure pojedinaca da bi vršili različite vrste investiranja.

investicija u zajednički fond se dosta razlikuje od deponovanja novca u depozitnim institucijama,

zato što ona predstavlja delimično vlasništvo, budući da su depoziti preduslov kredita.

Investitori dele zarade i troškove koje napravi zajednički fond, a deponenti jednostavno dobijaju kamatu na svoje depozite .

Individualni investitori vide zajedničke fondove kao alternativu depozitnim institucijama. Mnogo novčanih sredstava investiranih u zajedničke fondove devedesetih

d šl d h go ina je proiza o iz epozitni institucija. Pošto se devedesetih godina smanjivala kamatna stopa,

mnogi pojedinci su povukli svoje depozite i investirali ih u akcije i obveznice u zajedničkim fondovima

prof. dr Jovo Jednak15

.

PROSPEKT, PRINOS, TROŠKOVI, REGULATIVA I KONTROLA ZAJEDNIČKIH FONDOVA

Prospektom se definišu ciljevi fonda koji se stavljaju na raspolaganje potencijalnim investitorima. Svaki prospekt ima sadržaj kojim su definisane:

a) osnovne informacije sadržane u prospektu. b) podela dobiti investitorima po osnovu prinosa od vlasništva akcija. ) t šk i k j či k i ic ro ov o e ne a c onar .

d) Korporacijska kontrola zajedničkih fondova

prof. dr Jovo Jednak16

PROSPEKT, PRINOS, TROŠKOVI, REGULATIVA I KONTROLA ZAJEDNIČKIH FONDOVA

a) osnovne informacije sadržane u prospektu. To su: • minimalni iznos investicije koji se zahteva; • cilj investiranja zajedničkog fonda; • prihod fonda tokom prošle godine, u prethodne tri i u prethodnih pet

godina; i l ž t j d ičk f d ličiti t i ik• z o enos za e n og on a raz m vrs ama r z a;

• usluge (pisanje čekova, mogućnost prebacivanja novca ICT, itd.) koje zajednički fond nudi i

• troškovi koje pravi zajednički fond, a koji se obično prebacuju na investitore.

prof. dr Jovo Jednak17

PROSPEKT, PRINOS, TROŠKOVI, REGULATIVA I KONTROLA ZAJEDNIČKIH FONDOVA

Prospekt obuhvata popis svih HOV u vlasništvu fonda. Ciljevi investicionih fondova su između ostalog: ,

vrste HOV koje fond drži kao aktivu (npr. fondovi s agresivnim rastom drže akcije s najvećim rastom i najvećim rizikom); rast investicionog fonda; povećanje ukupne neto vrednosti aktive fonda; ć j k ij k k it l pove an e a c s og ap a a;

povećanje ukupnih hibridnih fondova itd.

Prospekt mora precizno da opisuje svoje ciljeve i investicije .

prof. dr Jovo Jednak18

PROSPEKT, PRINOS, TROŠKOVI, REGULATIVA I KONTROLA ZAJEDNIČKIH FONDOVA b) Podela dobiti investitorima po osnovu prinosa od vlasništva

akcija. Z j d ički f d i l i i k ij d j d bi a e n on ov mogu v asn c ma a c a a stvara u o t na tri načina.

1. Oni naplaćuju svaki zarađeni prihod (dohodak) dividendi ili i l t k t kti sp a a upona na u a vu.

2. Oni distribuiraju kapitalnu dobit koja je rezultat prodaje HOV unutar fonda, tj. kad fond prodaje aktivu po ceni višoj od i rne k ne cene zvo upov .

3. Naknade vlasnicima akcija se ostvaruju kroz podizanje cene akcija zajedničkog fonda na tržištu.

P ć j žiš d i HOV i f d ć ove an em tr ne vre nost z on a, pove ava se neto vrednost aktive (NAV) i akcionari imaju koristi kada prodaju akcije iz zajedničkog fonda.

prof. dr Jovo Jednak19

PROSPEKT, PRINOS, TROŠKOVI, REGULATIVA I KONTROLA ZAJEDNIČKIH FONDOVA

c) Troškovi koje čine akcionari. Zajednički fond naplaćuje akcionarima

nadoknadu ili cenu za usluge koje im pružaju (tj. upravljanje diversifikovanim portfoliom HOV).

Investitori zaračunavaju dva tipa nadoknada: troškove prodaje i operativne izdatke fonda.

prof. dr Jovo Jednak20

PROSPEKT, PRINOS, TROŠKOVI, REGULATIVA I KONTROLA ZAJEDNIČKIH FONDOVA

Ukupni trošak akcionara za investiranje u uzajamni investicioni fond je

iznos godišnjih troškova prodaje i ostalih zaračunatih naknada.

Troškovi zajedničkih fondova se mogu upoređivati, i to: merenjem odnosa troškova, a to je jednako godišnjem trošku po akciji, podeljeno sa NAV fonda.

Mnogi zajednički fondovi imaju odnos troškova između 1 i 2%. Fondovi sa većim troškovima ne mogu da stvore veće prihode. Između zajedničkih fondova troškovi se razlikuju, zato investitori bi, pre nego što investiraju, trebalo da pogledaju godišnje troškove svakog fonda.

prof. dr Jovo Jednak21

PROSPEKT, PRINOS, TROŠKOVI, REGULATIVA I KONTROLA ZAJEDNIČKIH FONDOVA

Investitor koji kupuje akcije investicionog fonda možda mora jednokratno da plati troškove prodaje ili provizije, od 0,5% do nekoliko procenata investiranih sredstava na prosečnu vrednost NAV.

U tom slučaju, reč je o fondu sa nadoknadom.

Fond sa nadoknadom je investicioni fond kod koga investitor mora d d l šk d l unapre a p ati tro ove pro aje i i provizije.

Fondovi koji drže akcije direktno sa investitorima i ne koriste prodajne agente koji rade za proviziju (i nemaju troškove provizije koji se plaćaju unapred),

zovu se fondovi bez nadoknade.

Fond bez nadoknade je investicioni fond koji investitoru ne naplaćuje unapred troškove prodaje ili provizije za prodaju akcija uzajamnog investicionog fonda.

prof. dr Jovo Jednak22

PROSPEKT, PRINOS, TROŠKOVI, REGULATIVA I KONTROLA ZAJEDNIČKIH FONDOVA

Investitor koji kupuje akcije investicionog fonda možda mora jednokratno da plati troškove prodaje ili provizije, od 0,5% do nekoliko procenata investiranih sredstava na prosečnu vrednost NAV.

U tom slučaju, reč je o fondu sa nadoknadom.

Fond sa nadoknadom je investicioni fond kod koga investitor mora d d l šk d l unapre a p ati tro ove pro aje i i provizije.

Fondovi koji drže akcije direktno sa investitorima i ne koriste prodajne agente koji rade za proviziju (i nemaju troškove provizije koji se plaćaju unapred),

zovu se fondovi bez nadoknade.

Fond bez nadoknade je investicioni fond koji investitoru ne naplaćuje unapred troškove prodaje ili provizije za prodaju akcija uzajamnog investicionog fonda.

prof. dr Jovo Jednak23

Izračunavanje troškova uzajamnog investicionog fonda Trošak akcionara pri investiranju u uzajamni investicioni fond obuhvata i jednokratnu

nadoknadu i godišnje nadoknade. Pretpostavimo da investirate u investicioni fond „Zepter“ s nadoknadom vaših 20.000 Є. Fond sa nadoknadom sadrži unapred plaćenu proviziju od 4% uloženih sredstava, koja se odbija od izvornih sredstava. Tako je stvarna investirana vrednost, nakon oduzimanja naknade:

20.000 Є (1 – 0,04) = 19.200 Є. Osim toga, godišnji operativni troškovi fonda iznose 0,85% (što je nadoknada za upravljanje

od 0,75% i 0,10% naknada za usluge). Godišnja nadoknada se izračunava na prosečnu NAV investiranu u fond i obračunava se svake godine. Investicije u fond svake godine donose 5%, koji se plaća poslednjeg dana u godini. Ako investitor ponovo investira godišnju dobit plaćenu na investiciju, nakon godinu dana se operativna nadoknada odbija, i tada je vrednost investicije sledeća:

Vaša dobit na investiciju u uzajamnom investicionom fondu nakon 1 godine je: . (19.200 Є – 20.000 Є) / 20.000 Є = 0,04 %. U 2. godini su oduzete vaše nadoknade i dobijate vrednost investicije na kraju godine, odnosno:

Dakle nakon dve godine ste ukupno platili 800 Є za nadoknade a 341,46 Є za operativne izdatke i

prof. dr Jovo Jednak24

, , , ostvarili prinos od 818,17 Є iznad izvorne investicije, tj. 20.000 Є. Vaša godišnja dobit (profit) u uzajamnom investicionom fondu je 2,02% (tj. 20.000 Є = 20.818,17 Є (PVIFi,2) → i = 2,2%).

PROSPEKT, PRINOS, TROŠKOVI, REGULATIVA I KONTROLA ZAJEDNIČKIH FONDOVA

d) Korporacijska kontrola zajedničkih fondova. Veliki zajednički fondovi mogu da vrše određenu kontrolu nad rukovodstvom kompanije, zbog toga što su oni najčešće većinski akcionari u firmi.

Na primer, Fidelity je najveći akcionar u više od 700 kompanija u kojima poseduje akcije. Rukovodioci portfolija mnogih zajedničkih fondova rukovode upravnim odborima u mnogim kompanijama. Fidelity obično svakodnevno ima dobitak od najmanje 5% ukupne trgovine na berzi u Njujorku. Fid li i žiš d i i i l ih i i k ji k l j e ty su prv na tr tu o nst tuc ona n nvest tora o onsu tu u investitore da li žele da investiraju u nove akcije kompanije. Fidelity ima preko 200 analitičara koji procenjuju finansijsko stanje kompanije.

prof. dr Jovo Jednak25

nema postavljenih komentara
ovo je samo pregled
3 prikazano na 68 str.
preuzmi dokument