Ishrana goveda tovnih rasa, Ostalo' predlog Prilog ispitivanju nekih odrednica i ishoda proaktivng suočavanja. University of Novi Sad
ostoja-todorovic
ostoja-todorovic5 November 2017

Ishrana goveda tovnih rasa, Ostalo' predlog Prilog ispitivanju nekih odrednica i ishoda proaktivng suočavanja. University of Novi Sad

DOCX (64 KB)
12 str.
22broj poseta
Opis
ishrana goveda tovnih rasa, poredjenje razlicitih rasa
20 poeni
poeni preuzimanja potrebni da se preuzme
ovaj dokument
preuzmi dokument
pregled3 str. / 12

ovo je samo pregled

3 prikazano na 12 str.

preuzmi dokument

ovo je samo pregled

3 prikazano na 12 str.

preuzmi dokument

ovo je samo pregled

3 prikazano na 12 str.

preuzmi dokument

ovo je samo pregled

3 prikazano na 12 str.

preuzmi dokument

УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ ПОЉОПРИВРЕДНИ ФАКУЛТЕТ

ДЕПАРТМАН ЗА СТОЧАРСТВО

Предмет: Исхрана говеда

СЕМИНАРСКИ РАД

Практични приручник за рационално држање товних говеда на основу рада:

Rationing Beef Cattle - by Dr David Allen

Студент: Ивана Стојановић Ментор: др Мирко Ивковић

УВОД

Овај семинарски рад се бави проблематиком и потребама говеда у завршном тову код различитих раса говеда, са различитим хранивима, а све у циљу остваривања максималне финансијске добити за фармера. Представља превод једног дела рада др Давида Алена: „Rationing Beef Cattle - A Practical Manuel by Dr David Allen“, са самосталним закључком на крају семинарског рада, а све у циљу бољег савладавања потребне материје за писање мастер рада.

Превод издвојених делова рада Rationing Beef Cattle - A Practical Manuel by Dr David Allen:

Перформансе говеда

Уске маргине профита и растућа потражња тражених спецификација постављају императив успостављања вредносних циљева за различите категорије говеда. Једино тада се може осмислити исхрана која омогућава да се задовоље производња, маркетинг и финансијски циљеви.

Ово поглавље приказује стандардне вредности за узгој завршног това говеда, замена јунади и товних крава доиља.

Завршни тов говеда

Циљеви у постављању вредности за довршавање това говеда треба да одлуче о датуму клања и тежини, као и нивоу потребног дневног прираста и трајању периода исхране која из тога произилази.

Најбоља информација на којој треба базирати циљеве вредности је предходно искуство са истом категоријом говеда на фарми. Прегледајте приходе од продаје да пронађете која је тежина живих говеда и закланих постигнута приликом продаје и да ли се на спецификацијама купаца налазе класе масноће ЕУ. Ако је то могуће, од познате стартне тежине израчунајте постигнути дневни прираст и просечно трајање периода исхране. Ова информација се онда може искористити да помогне у постављању циљева за садашње стадо говеда.

У одсуству предходног искуства са тим типом говеда, употребите из слике 1.1 графиконе тежине при клању, старости при клању као и приближне водиче за рад за постављање вредносних циљева. Много је лакше радити са старошћу говеда као референцом сада кад сва говеда у Уједињеном Краљевству има званичне пасоше у којима се наводи датум рођења.

У ствари, линије на графикону би требале да буду као широке траке како би указивале на варијације међу индивидуалним говедима и како би показале да заклана говеда остају у одређеној класи масноће дуже него што се обично предпоставља. Зато постоји распон тежина клања унутар наведене класе масноће.

У просеку, стопа гојења се повећава како се повећава дневни прираст и бржа је за товне типове који рано сазревају а јунице се гоје брже од кастрата који се гоје брже од бикова. И тако укрштене херефорд јунице које рано сазревају могу да пређу у класу масноће за 40 дана при њиховом највишем дневном прирасту, док укрштеним лимузин биковима који се хране концентратима може требати 70 дана или чак и више за њихов највећи прираст.

Вредности које недостају на слици 1.1 указују на то да товни тип или категорија пола нису погодни за клање у том узрасту зато што тежина за клање опада изван опсега прихватљивог купцима.

Шифре това за слику 1.1: ААx-укрштена абердин-ангус раса, BB-белгијсо плаво укрштено, H- херефорд укрштени, H-F- чистокрвно холштајн-фризијско , LM-укрштени лимузин , SM- укрштени сименталац.

Бикови за клање по шеми ЕУ класа масноће (3)

Кастрирана јунад по шеми ЕУ класа масноће (4L)

Јунице при клању по шеми ЕУ класа масноће (4L)

Познати системи за производњу говедине који доприносе слици 1.1 указују:

• Говедина од бикова храњених житарицама од телади млечне расе храњених концентратима који се кољу у узрасту од 12 месеци.

• Говедина од бикова који су дојени и на исхрани концентратима од одбијања од сисе са клањем у узрасту од 12-14 месеци.

• Говедина од бикова храњених кукурузном силажом са клањем у узрасту од отприлике 14 месеци.

• Говедина од бикова (или јунади) храњених силажом од трава легуминоза у узрасту од око 14 месеци.

• Говедина од 18 месеци млечних кастрата и јунади отељених у јесен са клањем у узрасту од 16-18 месеци.

• Довршавање това травом млечних кастрата и јунади који су сисали у узрасту од 18 до 30 месеци.

• Зимско довршавање това млечних кастрата и јунади који су сисали у узрасту од 16 до 30 месеци.

Разлике у стопи това, не само да имају важне ефекте на просечну тежину клања у преферентним каласама 3 и 4L, већ такође утичу и на избор система производње говедине. Брзом, прирасту бикова укрштених бикова од континенталних расплодних бикова, даје се највећа предност у интензивним системима производње говедине као што је исхрана

житарицама. Насупрот томе, ране сазревајући британски укрштени кастрати и јунад се добро понашају при нижим стопама дневног прираста у екстензивним системима производње говедине са високим ослањањем на крмне биљке-крмиво. Поглавље 7 показује како се ово знање може експлоатисати у тактикама исхране.

Индивидуалне варијације у дневном прирасту и стопа това међу говедама унутар једног обора су такође веома важне. Важно је и мерити говеда и поступати са њима тако да се процени индивидуални прогрес како би се говеда испоручила на тржиште у право време.

Индивидуалне варијације такође утичу на тактике испоруке на тржиште. Како се говеда приближавају тржишним условима, дневни прираст опада а ефикасност конверзије хране постаје лошији. Стопа погоршања је спорија него што се обично претпоставља. Ипак, спорорастућа говеда која имају најслабију ефикасност хране ускоро почињу да ставрају губитак новца. Узгајувачи су у искушењу да их задрже у узалудној нади да ће се говеда поправити. У принципу, исплати се клање спорорастућих говеда чим постигне стопу тежине коју купац тражи и прихватљиву класу масноће да се ограничи губитак. За разлику од тога, брзорастућа говеда, која се обично коље на почетку тржишног периода, наставља да расте профитабилно и може да се задржи до горње границе стопе тежине коју купци желе, под условом да не постане предебела.

Нето ефекат примене овакве политике је обично скраћивање времена изношења на тржиште и исхране са двоструком предношћу уштеде на храни и повећања просечне тежине заклане животиње.

Узгој говеда

За узгој говеда која следећег лета треба да иде на пашу, зимски прираст треба да се постави на умерен ниво да би се искористила способност раста да говеда веома брзо добијају на тежини на испаши високог квалитета након зимске рестрикције хране. То омогућава уштеде у цени зимске хране без смањења укупне вредности говеда.

Упутства за зимски прираст су приказана у табели 1.1. За млечну телад отељену у лето/јесен предложени прираст од 0,8 кг дневно у току зимског узгоја је компромис у примени комензацијског раста док се не осигура да су телад у довољној мери порасла да би се постигла добра искориштеност траве када се истерују на пашу у узрасту од 6 месеци.

За говеда којој треба довршити тов на трави, фактор време улази у једначину исто као и композицијски раст. Такође, продајне цене по кг опадају од средине сезоне. Зато, ако су говеда неразвијена на почетку зиме, онда треба да се храни тако да досегне горњи ниво предложеног распона дневног прираста. Слично томе, ако су говеда храњена преко зиме за продају као предтовна на пролеће, треба их хранити на горњи ниво распона дневног прираста тако да буде тежа при продаји али да ипак има мршав, кошчат изглед који ће постићи највишу продајну цену по кг.

Категорија Дневни прираст

у кг Млечно теле отељену у лето/јесен

Зимски тов 0,8

Теле/предтовно које сиса

Укрштена британска раса 0,4-0,6 Укрштена континентална раса 0,6-0,8

Табела 1.1 Прираст у току зиме за говеда која наредне сезоне треба да иде на испашу

Храна СМ (%)

Сварљивос т

(%)

Енергија метаболизма

(МЈ/кг СМ)

Сирови протеини

Разгадиво ст

Ca P Mg

Силажа

Висок квалитет 0.22 70 11.0 0.165 висок 6.4 3.0 1.5

Добар квалитет 0.22 67 10.5 0.160 висок 6.8 3.1 1.6

Средњи квалитеет 0.22 63 10.0 0.155 висок 6.5 3.0 1.4

Низак квалитет 0.22 57 9.0 0.150 висок 6.2 2.9 1.3

Силажа кукуруза 0.30 75 11.3 0.088 висок 3.8 2.7 1.3

Цео усев

Жито+уреа 0.55 65 10.5 0.240 висок 2.4 1.8 0.9

Житарице

Јечам 0.86 86 13.3 0.129 висок 1.1 3.9 1.2

Кукуруз 0.86 87 13.8 0.102 средњи 0.1 3.0 1.3

Овас/зоб 0.86 68 12.0 0.108 средњи 0.8 3.4 1.0

Жито 0.86 87 13.6 0.130 висок 0.4 3.4 1.1

Сено

Висок квалитет 0.85 67 10.5 0.130 висок 6.0 2.9 1.6

Ср. квалитет 0.85 63 9.5 0.118 висок 5.3 2.6 1.4

Низак квалитет 0.85 57 8.0 0.085 висок 5.0 2.0 1.5 Слама

Нетретирани јечам

0.86 44 6.5 0.040 - 4.5 0.9 0.8

-NH3 0.86 52 7.5 0.090 - 4.6 0.8 0.6

Овас/зоб 0.86 46 7.2 0.034 - 2.4 0.9 0.8

Жито 0.86 40 6.1 0.039 - 3.8 0.7 0.8

Храна СМ (%) Сварљивос т

(%)

Енергија метаболизма

(МЈ/кг СМ)

Сирови протеини

Разгадиво ст

Ca P Mg

Извор протеина Рибље бело брашно

0.90 80 14.2 0.701 низак 79.3 43.7 2.2

Протеински концентрат

0.87 75 12.0 0.330 средњи 18.0 8.0 4.0

Б.од семена у.репице

0.90 75 13.3 0.400 висок 7.8 12.0 4.5

Брашно соје 0.90 80 13.4 0.505 средњи 4.5 7.6 2.9

Разно

Тамна џибра 0.90 80 13.0 0.290 средњи 0.5 3.0 1.5

Напој 0.23 58 10.5 0.200 средњи 1.0 3.5 1.0

Кукурузне пахуљице

0.90 90 14.5 0.110 средњи 0.1 3.0 1.3

Свежи пивски троп

0.28 60 11.5 0.220 средњи 3.3 4.1 1.5

Кукурузни глутен 0.90 80 12.2 0.230 средњи 3.0 9.0 4.3

Меласа/репини резанци

0.87 82 12.5 0.111 средњи 5.9 0.7 1.0

Корење

Шаргарепа 0.11 81 12.8 0.085 висок 5.9 3.4 1.8

Сточна репа 0.18 70 11.9 0.070 висок 3.9 1.8 1.4

Кромпир 0.21 79 13.3 0.115 висок 0.4 2.0 1.0

Шведска бела репа

0.11 82 14.0 0.095 висок 3.5 2.6 1.1

Репа 0.10 72 12.7 0.100 висок 4.8 3.4 1.1

Табела 3.1 Нутритивне вредности селектованих хранива

• ЕУ је наметнула привремену забрану на рибље брашно као BSC контолну меру од 01.01.2001.год.

Конзумација хране

Информације потребне да се одреди оброк у вредности састојака оброка: суве материје (СМ), енергије метаболизма (МЕ) и сировог протеина, потребно је за метаболичку енергију и сирове протеинима и унос хране. Уносу хране се поклања мање пажње него што би требало а правилна исхрана више ослаби лошим предвиђањем уноса хране него за било чим другим.

Савет за истраживање у пољопривреди и исхрани (1993) је представио серију једначина за предвиђање уноса суве материје код музних, стеоних крава и говеда у порасту. Једначине које се базирају на силажи трава која се даје говедама у порасту нису веома тачне. Једанчине за музне краве нису у стварности применљиве на краве које доје а које се хране различитим оброцима.

У току 1990-их спроведена су многа истраживања о факторима који утичу на унос силаже и то на истакнутом Шкотском пољопривредном колеџу (SAC) и на Институту за истраживање у пољопривреди за Северну Ирску (ARINI). Неке анализе силаже користе сва истраживања и дају индикацију потенцијала уноса. На ARINI-ју су забележени сви уноси за говеда у порасту и то за велику ратноликост у узорцима силаже трава прикупљене на комерцијалним фармама. Резултати су употребљени као упутства за унос силажне траве у табели 2.1. (добијени су у приватној комуникацији од Dr Raymond Steen-a). Тежина живеваге говеда , тип това, категорија пола, стање грла, квалитета крмива и количина датог концентарта делују једни на друге при одређивању уноса хране.

Говеда у порасту

Како говеда више расту тако једу више хране али долази и до пада процената уноса хране у тежини живе ваге. При мешаним оброцима крмива и концентара, традиционална вредност је дневни унос хране (DMI) од око 3% живе ваге на 100 кг, она отпада на 2,5% на 300 кг и на 2% или мање на 600 кг. Ова чињеница је веома непоуздана за предвиђање уноса хране.

Ефекти расе и пола на дневни прираст су делимично у вези са разликама у уносу хране. Типови континенталне расе могу да конзумирају 10% више хране од британских укрштених и то при истој тежини живе ваге а бикови 10% више од кастрата. Важно је препознати разлике у потенцијалу дневног прираста код различитих категорија говеда. Ове категорије и разлике у ефикасности хране су уграђене у дневне МЕ количине потребе за храном у поглављу 3.

Говеда у непожељној телесној кондицији, након периода подхрањивања, када се храни високо квалитетним оброцима једе више да подстакне компензаторни раст од говеда која су већ у доброј кондицији. Разлика у уносу хране може да буде 10-15% и довољно је велика како би се узела у обзир код предвиђања уноса хране. Сено се једе у већим количинама него траве истог квалитета конзервисане као силажа. Унос је директно пропорционалан вредности метаболичке енегргије (МЕ) под условом да је силажа добро конзервисана.

Слама, са ниском сварљивошћу (МЕ) и малим вредностима сирових протеина (СР) се једе у мањим количинама чак и од сена лошег квалитета. Подизање прехрамбене вредности сламе, на пример третирањем пласта сламе амонијаком, повећава потенцијал уноса.

Унос силаже је посебно тешко предвидети пошто квалитет ферментације и садржаја суве материје (СМ) утиче на унос, као и на вредност метаболичке енергије (МЕ) и сирових протеина (СР). Кључни фактори су тежина живе ваге говеда, снижавање уноса крмива када се дају концентрати (суспензија концентрат), сува материје (СМ) силаже, њена сварљивост

(МЕ), садржај сирових протеина и њен квалитет ферментације који се делимично мери садржајем амонијака и азота у њој (високе вредности су сиромашније).

Свенула силажа са високим садржајем суве материје (СМ) од 25% једе се у већим количинама од влажне силаже са 20% суве метрије (СМ) или мање. Кратко сечена силажа има већи унос од дугог материјала. То постаје нарочито важно ако се животиње саме хране силажом из трапа и из великих бала зато што сама збијеност силаже чини храњење напорним за стоку-говеда.

Исхрана крмивом се обично допуњава концентратима који делимично замењују унос крмива. То се назива супституцијом концентрата. Чак и ако се снизи унос крмива, долази до пораста укупног предвиђања уноса суве материје (DMI-а). Експерименти са исхраном показују снижавање уноса силажне траве за око 0,4 до 0,65 кг суве материје (СМ) по килограму суве материје (СМ) концентрата који се даје говедама. Међутим, треба обратити пажњу на чињеницу да на веома високим нивоима исхране концентратом (преко 80% оброка СМ) супституција концентрата може да достигне до 15 кг смањења у предвиђања уноса суве материје (DMI) силаже по килограму суве матерује (СМ) концентрата који се даје животињама.

Логично је очекивати да ће, што је слабији квалитет крмива, бити нижи процента супституције концентрата. Ако је то случај, онда и предвиђање уноса суве материје (DMI) силаже може да падне само 0,2 кг по килограму суве материје концентрата. У ствари, унос сламе може реално да порасте када се дају концентрати као реакција на додатно снабдевање протеинима.

Како се ниво концентрата повећава ad libitum , рестрикције масе на унос нестају а ограничавајуђи фактор је унос енергије. Тако , на пример, ако се говеда за производњу меса, до тад храњена житарицама, храни само концентратом, она може да конзумира мање суве материје (СМ) од говеда сличне тежине која се храни мешаним оброцима крмиво/концентрат. Са високо квалитетном силажом кукуруза чини се да, све до 30% оброка суве материје (СМ) као силаже, статус енергије контролише унос хране а дневни прираст говеда је сличан оном као код говеда која се хране само концентратима. Зато супституција концентрата долази у "игру".

Упутства за унос хране код говеда у порасту у доброј телесној кондицији представљена су у табели 2.1. Унос крмива су потенцијални уноси ако се крмиво даје ad libitum као једина исхрана а за силажу траве они се односе на кратко сечени материјал. Подешавање основних вредности предлаже се за дугачки несечени материјал и за говеда у непожељној телесној кондицији. Опреза ради, паметније би било погрешити у предвижању уноса крмива него ли бити превише оптимистичан а онда средином зиме открити да је стока пала далеко испод циљане вредности зато што није могла да конзумира оброк.

У процедури оброчне исхране описане у Поглављу 6., предвиђени оброци крмива користе се као мера потенцијала крмива у исхрани која максимализује садржај крмива. Сварљивост (МЕ) која би била обезбеђена самим крмивом пореди се са потребама сварљивости (МЕ) и сваки дефицит је урачунат. Мањак се тада дели са нето вредношћу 1 кг суве материје концентрата, минус сварљивост умањеног уноса од суве материје крмива. Добијени број указује на ниво потребе суве материје концентарта да би се подржао циљни прираст. Тада се стварна дневна количина силаже по грлу може израчунати из укупних ме потреба минус количина обезбеђена концентатима.

Унос крмива је низак код товних млечних телади у узрасту од око 3 месеца који су тешки само око 100 кг. Крмиво може постепено да се уведе у исхрану у узрасту од 8-10 месеци али би дневна количина концентрата по грлу требала да буде најмање 2,5 кг.

• Говеда у порасту/довршавање това

Тип говеда А В С D E

Дневни прираст кг

предвиђање оброка M/D на Различитим нивоима

0.6 на 10.6 10.7 10.8 10.9 0.8 на 10.8 10.9 11.0 11.1

1.0 10.8 11.0 11.2 11.3 11.4 1.2 11.1 11.3 11.5 11.6 На 1.4 11.5 11.7 11.9 На На 1.6 12.0 на на На На

Табела 3.2 Предвиђање завршних оброка M/D на различитим нивоима перформанси

на - прираст неприменљив на овај тип говеда

Тип говеда:

А – континентална раса или укрштени бикови

В - континентална раса или укрштени бикови

✓ британска раса или укрштени бикови

С – континентална раса или укрштена јунад

✓ британска раса или укрштени кастрати

✓ холштајн-фризијски бикови

D – британска раса или укрштена јунад

✓ холштајн –фризијски кастрати

Е – холштајн-фризијска јунад

ЗАКЉУЧАК

На основу података из овог рада можемо да закључимо:

1. Да највећи дневни прираст као и најкраће време това са пожељном класом масноће по шеми ЕУ – 3 (три) остварују бикови (18 месеци) у односу на кастрате и јунице који се брже гоје и прелазе у вишу класу масноће а тов траје дуже.

2. Да прираст у току зиме за говеда која ће ићи на пашу треба да буде 0,8 кг а код британских раса може да буде од 0,4-0,6 кг како би се искористила способност раста да брзо добијају на тежини са испашом високог квалитета у пролећном и летњем периоду, а то знатно утиче на уштеду у цени зимске хране.

3. Да за одређивање уноса хране-дневни прираст ваома битну улогу имају тежина живе ваге говеда, тип говеда, категорија пола, здравствено стање грла, квалитет крмива као и количина датог концентрата.

4. Да је највећи дневни прираст између различитих раса говеда је остварен код континенталне расе или укрштених бикова са утрошком хране од 12 кг хране по МЕ систему / 1,6 кг дневни прираст, а холштајн фризијске јунице са утрошком хране од 10,9 кг хране по МЕ систему / 0,6 кг дневни прираст

5. Да једино профитабилно за произвођача јесте клање спорорастућих говеда чим достигну тежину коју купац тражи јер у супротном представља чист губитак.

6. Да рибље брашно по свом нутритивном саставу представља храниво одличног квалитета али је његова забрана и употреба у ЕУ потиче још од 01.01.2001.године, а код нас је употреба хранива анималног порекла за исхрану говеда забрањена Законом о безбедности хране за животиње ( Сл.Гл.РС

7. Да је сојино брашно по свом нутритивном саставу храниво богато сировим протеинима 50,5 %, високе сварљивости од 80% и високим садржајем суве материје од 90% као и минералима али цена представља ограничавајући фактор при исхрани употреби овог хранива.

8. Да силажа високог квалитета представља једно од основних хранива због своје високе хранљиве вредности како код нас тако и у земљама ЕУ.

У завршном тову код различитих раса говеда балансирањем са различитим хранивима, дужином трајања завршног това, избором система производње, продајом у одређеном периоду године купцима са високим захтевима у погледу потребних квалитета циљ произвођача је остварити максималну финансијску добит.

komentari (0)

nema postavljenih komentara

budi prvi koji ce napisati!

ovo je samo pregled

3 prikazano na 12 str.

preuzmi dokument