Ispitna pitanja iz informatike, Ispiti' predlog Informatika
biljana-stefkic
biljana-stefkic

Ispitna pitanja iz informatike, Ispiti' predlog Informatika

11 str.
7broj poseta
Opis
Šenonov obrazac - definicija i primer? Senon se koristi za merenje kolicine informacija u datoj poruci. I=log2n 2I=n Primer: Bacanje novcica. Ishod moze biti samo glava ili pismo, a dobijena informacija da li je pala GLAVA ili PISMO sadrzi jedan bit informacije. Razlika izmedju Senona I Hartlija? Senon se koristi za merenje kolicine informacija u datoj poruci, a Hartlijeva teorema primenjuje Senonov obrazac da bi
20 poeni
poeni preuzimanja potrebni da se preuzme
ovaj dokument
preuzmi dokument
pregled3 str. / 11
ovo je samo pregled
3 prikazano na 11 str.
ovo je samo pregled
3 prikazano na 11 str.
ovo je samo pregled
3 prikazano na 11 str.
ovo je samo pregled
3 prikazano na 11 str.

Šenonov obrazac - definicija i primer? Senon se koristi za merenje kolicine informacija u datoj poruci. I=log2n 2I=n Primer: Bacanje novcica. Ishod moze biti samo glava ili pismo, a dobijena informacija da li je pala GLAVA ili PISMO sadrzi jedan bit informacije.

Razlika izmedju Senona I Hartlija? Senon se koristi za merenje kolicine informacija u datoj poruci, a Hartlijeva teorema primenjuje Senonov obrazac da bi se dobio broj bitova u dva nezavisna dogadjaja. (ono koliko je broj bitova potreban da bi se saznalo da li ce pasti pismo ili glava.)

Hartlijeva teorema - definicija i primer? Hartlijeva teorema primenjuje Senonov obrazac da bi se dobio broj bitova u dva nezavisna dogadjaja. Imax(n1,n2)=log2n1+log2n2=Imax(n1)+ Imax(n2) Primer: Bacanje novcica I bacanje kockice. Bacanje novcica I kockice istovremeno moze proizvesti 12 mogucih ishoda. Izracuna se ishod kockice I ishod novcica I sve se sabere.

Bit – binarna cifra. Predstavlja jednu poziciju koja moze imati cifru 0 i 1, I oznacava se sa b. Bajt – osnovna jedinica racunarskog Sistema iznosi 8 bitova I oznacava se sa B.

Informacija? Je znanje o odredjenim cinjenicama, dogadjajima ili pojavama iz jednog dela stvarnosti koji nas okruzuje.

Podatak? Predstavlja konkretnu vrednost u odredjenom vremenskom trenutku.

****Procitati na 7.strani primer za novcic i kockicu

ASCII kod? ASCII kod - precizno utvrdjuje nacin kodiranja svih znakova koji su na raspolaganju coveku za obracanje racunaru. To su velika i mala slova,cifre,specijalni znaci i neki kontrolni znaci. U ASCII kodu moguce je kodiranje 128 razlicitih znakova. ASCII kod je standardni američki kod za razmenu informacija koji utvrdjuje da se za binarno kodiranje svakog od navedenih simbola koristi kombinacija duzine 7 bitova.

Digitalni racunar - karakteristike? Predstavlja najznacajnije tehnolosko dostignuce 20-og veka. Digitalni racunar je specijalna elektronska masina prilagodjena za rad u disketno informacionom ambijentu. Digitalni racunar je masina koja radi sa diskretnim ciframa I brojevima. Sve informacije pretvaraju se na precizno utvrdjen nacin u nizove binarnih cifara i u tom obliku skladiste i obradjuju, na izlazu iz masine, informacije se ponovo pretvaraju u konvencionalne, coveku poznate znakove, tj decimalne cifre, slova i simbole. Jedna od glavnih osobina digitalnih racunara je njihova tacnost koja je znatno veca od tacnosti analognih racunara.

Prvi mikroprocesorski cip pojavio se 1971.godine, a prvi mikroracunar vec 1975.godine.

Svako izvrsenje programa izaziva sledece karakteristicne dogadjaje:

1. Podaci koje treba obraditi, poznati su kao ulazni podaci, koji ce biti ucitani u racunar I skladisteni u neki deo memorije racunara; 2. Ulazni podaci ce zatim biti obradjeni da bi se dobili odredjeni rezultati poznati kao izlazni podaci; 3. Izlazni podaci bice prikazani korisniku na pogodan nacin.

Prvi najbrzi racunar? Tianhe 1A, 2,5 petaflopsa. (1015)

Procesor? Objedinjavanje aritmeticko-logicke jedinice I kontrolne jedinice u jednu jedinicu procesor.

Hardver i Softver? Hardver I Softver zajedno cine racunar. Hardver cini tehnicku podrsku, a softver cini programsku podrsku radu na racunaru. Hardver je skup svih mehanickih , elektronskih I elektricnih uredjaja I opreme koje cine racunar. Prema Dzon fon-Nojmanu, poznatom americkom matematicaru madjarskog porekla i jednom od najzasluznijih naucnika za razvoj Racunarstva, hardver digitalnog racunara cine: 1. Aritmeticko-logicka jedinica (ALJ), 2. Upravljacko-kontrolna jedinica (UKJ), 3. Memorijska jedinica (MJ) 4. Ulazno/izlazna jedinica (UIJ). - koncept povezivanja ovih hardverskih elemenata poznat je kao fon-Nojmanov automat.

Hardver PC racunara globalno cine: Mikroprocesor(ALJ I UKJ), Operativna memorija,Periferija(Ulazne, izlazne, ulazno-izlazne jedinice) Prva dva dela, mikroprocesor i operativna memorija cine mikroracunar. Povezivanjem mikroracunara I periferijskih uredjaja dobija se mikroracunarski sistem, poznat pod nazivom PC.

-ALJ- Je funkcionalni deo centralnog procesora, zajedno sa upravljacko-kontrolnom jedinicom i ulazno- izlaznom jedinicom. Tipovi operacija su sabiranje, oduzimanje, mnozenje i deljenje brojeva, poredjenje brojeva i pomeranje brojeva u levo ili desno. Slozenije matematicke operacije, kao sto su stepenovanje, logaritmovanje i slicno, izvrsavaju se kombinovanjem pomenutih osnovnih operacija pod kontrolom odgovarajuceg softvera, tj sistemskih i korisnickih programa. ALJ se mogu razlikovati i po nacinu obrade operanada u matematickim operacijama. Pod operandima se podrazumevaju SABIRCI kod sabiranje, UMANJENIK I UMANJILAC kod oduzimanja, CINIOCI kod mnozenja, DELJENIK I DELILAC kod deljenja…

-UKJ- Je jedan od glavnih delova procesora. Osnovni kontrolni zadatak je nadziranje izvrsenja masinskih instrukcija i desifrovanje operativnog dela svake takve instrukcije.

-MJ- Je uz procesor funkcionalno najvazniji deo racunara. Sluzi za prihvatanje, cuvanje i predaju podataka i programa. Osnovne karakteristike memorije su: kapacitet memorije (maksimalna kolicina informacije koju data memorija moze da primi I izrazava se u bajtima), memorijski ciklus (predstavlja skup operacija koje su potrebne da bi se adresirala jedna memorijska lokacija I upisao ili ocitao podatak koji se nalazi na toj lokaciji), vreme pristupa (vreme koje je potrebno procesoru da ucita ili upise u memoriju jednu masinsku rec) nacin pristupa (je nacin trazenja odredjene memorijske lokacije u cilju prenosenja podataka iz memorije u procesor I obrnuto).

Memorije se dele na stalne-ROM (sadrzaj se formira u toku proizvodnje I ne moze se menjati) , polupromenljive-PROM (sadrzaj se moze menjati samo posebnim putem u laboratoriji) I promenljive-RAM (memorije bez ogranicenja u pogledu menjanja sadrzaja). Prema nacinu memorisanja I pretrazivanja mogu se podeliti na adresibilne I neadresibilne.

-UIJ- Je zajednicko ime za sve uredjaje koji sluze za komunikaciju izmedju coveka I racunara. Ulazno- izlazna jedinica vrsi transport podataka I programa prema racunaru I obrnuto, a moze se podeliti na ulazne I izlazne jedinice. Ulazni uredjaji - mis, tastatura, skener, mikrofon, kamera, dzojstik.. Izlazni uredjaji – monitor, stampac, zvucnici, projektor, slusalice.. Ulazno-izlazni uredjaji – touch-screen monitor, CD, DVD, Hard disk, fleš memorija, vibr. Dzoj.

Modem - omogucuje povezivanje racunara na sve daljine koje povezuje sistem postanskih telefonskih veza. To je uredjaj koji vrsi transformisanje (modulaciju) kompijuterskih impulsnih struja u telefonske struje, obrnuti proces transformacije je Demodulacija. (odatle I naziv MoDem).

Softver je naziv za sve programe koji se korsite za upravljanje hardverom. Sastoji se od skupova instrukcija, programa i podataka bez kojih bi hardver bio samo gomila metala, stakla i elektronike. Program- je niz naredbi koje racunar izvrsava i koje sluze za resavanje nekog problema. Program je najcesce napisan na nekom od simbolickih i visih programskih jezika. Takav program naziva se izvorni program. Izvorni program prvo mora biti preveden na masinski jezik i smesten u glavnu memoriju racunara, I onda se ovaj program naziva Masinski program. Coveku koji je navikao da se sluzi simbolima svog maternjeg ili nekog drugog naucenog jezika, gotovo je nemoguce da nauci reci koje su ispisane samo pomocu binarnih slova. I zbog toga se svi programi sem masinskih programa pisu pomocu: Asemblerski jezici, visi programski jezici, I jezici vestacke inteligencije. Softver racunara deli se na: Sistemski softver I Aplikacioni softver.

Sistemski softver- cine razne kategorije sistemskih programa koji sluze za organizovanje I upravljanje procesima rada racunara. Sistemski programi su operaticni sistemi od kojih su najpoznatiji UNIX, DOS, WINDOWS, OS/2. Programi emulatori su specijalni sistemski programi pomocu kojih se na jednom racunaru vrsi softverska simulacija drugog racunara. Posebnu kategoriju sistemskog softvera cine sistemi za programiranje gde spadaju asembleri, prevodioci I interpreteri.

Aplikacioni softver – je naziv za sve programe koji nisu deo operativnog Sistema. To su korisnicki programi koje pisu korisnici racunara za sopstvene i tudje potrebe. Aplikacioni softver se prema kategorijama racunara moze podeliti na: softver za mejnfrejm racunare I softver za PC racunare. Prema dostignutom nivou standardizacije AS se deli na standardni I nestandardni.

*** Daleki predak digitalnog racunara je obicna racunaljka, abakus.

Koji je prvi digitalni racunar i koje godine je napravljen? * Prvi digitalni (jos uvek elektromehanicki) racunar izlozen je 1944. godine pod imenom HARVARD MARK. Prvi potpuno digitalni elektronski racunar gradjen u periodu od 1943-1946 naziva se ENIAC. Zauzimao je prostor velicine sobe, tezio preko 30 tona i sadrzao vise od 18000 elektronskih cevi i 7 miliona raznih otpornika. Masovna proizvodnja racunara prve generacije zapoceta je 1951.godine sa racunarom UNIVAC I.

Kada je napravljen tranzistor? 1948. godine i oznacio je pocetak razvoja i koriscenja druge generacije racunara.

19.Karakteristike pozicionih i nepozicionih sistema? Dekadni brojni sistem ima osnovu (bazu) 10 I CIFRE 0,1,2,3,4,5,6,7,8,9. Najmanja cifra je 0, a najveca je za jedan manja od baze, kao i kod drugih brojnih sistema. Sistem je pozicioni, tj. Polozaj cifre u datom broju definise vrednost cifre. NPR. Broj 898 cita se kao osamsto- devedeset-osam, posmatrano sa desne strane, prva cifra (osmica) oznacava jedinice, druga (devetka) oznacava desetice, i treca (osmica) oznacava stotine. Polozaj cifre u broju daje i njenu brojnu vrednost. Dakle, pri pisanju ili citanju vrednosti datog broja, nije vazno samo od kojih se cifara neki broj sastoji, vec i gde se koja cifra nalazi. Kod rimskog sistema se pozicije ne uzimaju u obzir kako je uobicajeno. Pozicioni brojevi - heksadecimalni(0-59), dekadni(0-9), binarni(0,1), oktalni(0-7), heksadecimalni(0-9, abcdef) Nepozicioni – rimski.

Aktivnosti pri resavanju problema? Resavanje problema na racunaru podrazumeva realizaciju sledecih aktivnosti: Definisanje problema, Analiza problema, Modeliranje, Izrada algoritma, Izrada programa, Prevodjenje,testiranje i izvrsenje programa, Analiza rezultata.

Sta je algoritam - karakteristike , znakovi? Algoritam je niz pravila koja definisu proces obrade. Karakteristike algoritma su: 1.broj izvrsenih operacija ili algoritamskih koraka, osim u najjednostavnijim slucajevima gde nije poznat unapred i ne mora biti jednak za razlicite ulazne podatke 2.postupak definisan algoritmom moze se ponavljati neogranicen broj puta 3.za korektne ulazne podatke, algoritam uvek daje korektan rezultat

Zahtevi koji treba da budu ispunjeni pri izradi algoritma? Definisanost - svaki korak algoritma mora biti precizno definisan

Konačnost - algoritam mora imati konacan broj koraka ili pravila i mora se okoncati posle konacnog broja koraka. Efikasnost - algoritam mora da resi zadatak u najkracem vremenu ili uz najmanje

koriscenje resursa racunara Masovnost - algoritam treba da omoguci masovnu primenu, sto znaci da moze da resi bilo kakav zadatak iz iste klase.

<0 >0

=0

Karakteristike ciklične i razgranate seme? -Karakteristike razgranate linijske seme: Postoji bar jedna tacka grananja, neki algoritamski koraci se ne moraju izvrsiti, algoritamski korak se moze izvrsiti najvise jednom. -Karakteristike ciklicne seme: Jedan ili vise algoritamskih koraka izvrsava se vise puta, postoji brojac ciklusa. Postoje dva tipa ciklicnih sema: Konstantne i Promenljive.

Programski jezici? Programski jezici su specijalni vestacki jezici za komunikaciju izmedju coveka i racunara. -Gramatika - predstavlja skup pravila po kojima se od simbola grade reci i sve ostale jezicke konstrukcije datog jezika. (gramatika utvrdjuje da je 9. redni broj a 9 prost broj).

Početak (start)Unos podataka (x)Obrada pod t kaB=A+2A ritmeticko gr nanje (odluka)L gic o g ana je ( l v NE, desn DA) Izlaz t k (y) podatak (y)K j lg ri m stop)

-Sintaksa - je deo nauke o jeziku koji izucava gramaticki korektne konstrukcije i daje pravila formalnog otkrivanja gresaka u konstrukcijama jezika. (greska u pisanju, spajanjem dveju reci "a nalazi" u jednu "analazi" prestavlja sintaksnu gresku jer ta rec ne postoji u Srpskom jeziku. -Semantika - je deo nauke o jeziku koji izucava znacenje jezickih konstrukcija. (u recenici "Najmanji grad u Vojvodini je Novi Sad" - nalazi se semanticka greska posto Novi Sad nije najmanji grad u Vojvodini)

Visi programski jezici? Visi programski jezici su problemski orijentisani jezici. Njihova glavna karakteristika je da uvazavaju i odrazavaju nacin ljudskog misljenja. Svaka programska naredba mora se prevesti u niz masinskih instrukcija da bi se program mogao izvrsiti. Postoje: FORTRAN , BASIC , PASCAL , C jezik , COBOL. -Ostali programski jezici su ALGOL , PL/1 , LOGO , ADA , SNOBOL , SMALLTALK , APL. -Jezici vestacke inteligencije su LISP i PROLOG.

Nizi programski jezici? Masinski.

Koja je razlika izmedju masinskih i visih jezika? U tome sto masinski ne moraju da se prevode da bi se obradili, a visi moraju da se prevedu u masinski pa tek onda obrade.

Obelezje? Su svi entiteti jedne klase koji poseduju odgovarajuce zajednicke osobine.

Nedostaci tradicionalnog pristupa? 1. nepovezanost aplikacija 2.nepotrebno visestruko memorisanje istih podataka 3.cvrsta povezanost podataka i programa

Prednost koncepcije baze podataka u odnosu na tradicionalni pristup organizaciji podataka putem datoteka? Povezanost podataka Nezavisnost podataka Smanjenje dupliciranja podataka Standardizacija Olaksan razvoj I odrzavanje

Tipovi relacija? Osnovne tri vrste veza izmedju podataka predstavljaju sledeci tipovi relacija: 1. jedan prema jedan (1:1) - asocijacija izmedju dva entiteta (jedan student ima jedan fakultet) 2. jedan prema vise (1:n) - dva ili vise entiteta koji su sa njim u vezi (nastavnik predaje jedan ili vise predmeta) 3. vise prema vise (m:n) - entiteti koji su sa drugim entitetima povezani sa vise relacija u oba smera ( student slusa vise predmeta, dok istovremeno predmeti mogu biti slusani od vise studenata)

Informacioni sistem?

Je sistem za organizovano prikupljanje, cuvanje, obradu, prenosenje i prikazivanje informacija precizno utvrdjenih kategorija i namena.

Ekspertni sistemi? -DENDRAL - ekspertni sistem za utvrdjivanje hemijskih strukturnih formula -SHRDLU - ekspertni sistem za razumevanje prirodnog jezika -MYCIN - ekspertni sistem za pomoc lekarima u dijagnostici i terapeutici kod infektivnih oboljenja -ARCHES - program za vestacko ucenje -PROSPECTOR - ekspertni sistem kod geoloskih istrazivanja -MACSYMA - ekspertni sistem za resavanje kompleksnih matematickih problema -DRILLING ADVISOR - sistem za pomoc kontrolorima postrojenja za crpljenje nafte kod resavanja i izbegavanja problematicnih situacija

Linearno programiranje ? DODATI GRAFICKI I SIMPLEKS METOD Linearno programiranje je matematicka metoda za modeliranje I resavanje problema nalazenja maksimuma I minimum linearne funkcije, pod uslovima iskazanim kao linearne jednacine ili nejednacine. Termin programiranje je ovde sinonim za planiranje, odnosno odredjivanje najboljeg optimalnog plana. Linearni programi sa dve promenljive mogu se resiti grafickim I analitickom metodom.

Za linearni program koji se dobija kao rezultat transformacije deskriptivne u matematicku postavku koristi se naziv nestandardna forma linearnog programa. Transformacija nestandardne u standardnu formu, pogodnu za resavanje analitickim putem, vrsi se uvodjenjem dopunskih (pomocnih) promenljivih.

“Slek” promenljive - ≤ transformise se u jednakost dodavanjem nove, nenegativne promenljive levoj strani nejednakosti. Brojna vrednost ove promenljive jednaka je razlici desne i leve strane polazne nejednakosti. „Viskovne“ promenljive - ≥ transformise se u jednakost oduzimanjem odgovarajuce nenegativne promenljive od leve strane nejednakosti. Brojna vrednost ove promenljive jednaka je razlici leve i desne strane polazne nejednakosti. „Vestacke“ promenljive = U jednakosti dobijene oduzimanjem viskovnih promenljivih, kao i u jednakosti koje su vec u pocetnoj formulaciji zadatka definisane kao jednakosti, potrebno je na levoj strani dodati po jednu vestacku promenljivu.

U klasu standardnih metoda u tehnika resavanja linearnih programa, dva su osnovna: 1. Graficki metod 2. Analiticki (SIMPLEKS) metod

1. Graficka ekspozicija problema u pocetnoj fazi resavanja sluzi da se stekne vizuelna predstava o ogranicenjima pod kojima se problem resava. U drugoj fazi, problem se resava grafickim manipulacijama ciljne funkcije. Proces priblizavanja resenju (ovde graficki) naziva se programiranje. Posto matematicki formalizovana ogranicenja i ciljne funkcije u primerima imaju linearnu formu, programiranje je linearno. Dobra osobina grafickog metoda je njegova transparentnost u odnosu na korisnika i zadatak. Resavanje zapocinje odmah posto se formulisu ogranicenja. Metod je vizuelan. Metod je primenljiv samo na probleme sa dve promenljive.

Moze da se koristi i za probleme sa tri promenljive, ali se uglavnom izbegava jer crtanje u trodimenzionom prostoru znatno teze. Drugi nedostatak graf.metoda je nepreciznost. Rad sa razlicitim podlogama za crtanje i lenjirima nosi mogucnost dodatnih nepreciznosti, sto se takodje smatra nedostatkom metoda.

2. Neki zadaci sadrze vise promenljivih. Posto svaka promenljiva zahteva posebnu koordinatnu osu, znaci da se zadatak mora resiti u visedimenzionom prostoru. Iskljucuje se mogucnost primene grafickog metoda, tako da jedino preostaje da se zadatak resi analitickim (racunskim) putem. Simpleks metod je u sustini precizna matricna procedura kojom se u toku odredjenog broja koraka identifikuje optimalni rogalj na granici domena dopustivih resenja. Simpleks bez teskoca resava sve probleme sa dve ii vise promenljivih. Jednostepeni simpleks se koristi samo za resavanje zadataka bez vestackih promenljivih. Metod se primenjuje u resavanju linearnih programa u standardnoj formi koji sadrze samo slek promenljive. Kada se u standardnoj formi linearnog programa pojavljuju vestacke promenljive, one cine deo skupa pocetnih baznih promenljivih, sto dalje unaci da se u poslednjoj vrsti pocetne simpleks tabele pojavljuju koeficijenti M. Tada se primenjuje dvostepeni simples koji sadrzi iste proceduralne korake 0-6 iz jednostepenog simpleksa, ali zahteva primenu odredjenih izmena koje u metod unose pomenutu dvostepenost.

Optimizacija? - Sustina optimizacije je da se optimizira, odnosno minimizira ili maksimizira odredjeni kvantitet koji zavisi od konacnog broja ulaznih velicina. Kvantitet se najcesce oznacava kao kriterijum ili cilj. - Optimizacioni zadatak se svodi na trazenje skupa vrednosti za ulazne velicine koji zadovoljava skup relacija ogranicenja I daje minimum ili maksimum cilja.

Transportni problemi? Transportni problem je optimizacioni zadatak cije resenje daje odgovor na pitanja tipa: 1. Kako najjeftinije (ili za najkrace vreme) transportovati odredjenu kolicinu resursa od proizvodjaca do potrosaca 2. kako najekonomicnije rasporediti radnike na poslove 3. kako najefikasnije distribuirati skup informacija unutar informacionog sistema

Svaki transportni problem karakterise: (1) odredjeni broj cvorova izvora resursa, (2) odredjeni broj cvorova ponora resursa, (3) odredjeni broj transportnih linija kojima se obavlja transport resursa od izvora do ponora. Problem koji se resava uvek je optimizacija transporta na mrezi koju cine (1), (2) i (3). Za resavanje problema koriste se standardni, kao i specijalni metodi i algoritmi specificnih za oblast transportnih problema.

Klasicni transportni problem – zatvoreni klasicni transportni problemi u kojima su kolicine resursa na strani ponude jednake kolicinama resursa na strani potraznje. U zatvorenim problemima transportna mreza je u tzv. Ravnotezi.

Otvoreni transportni problemi sa dve moguce situacije debalansa na mrezi:

1. Ponuda je veca od traznje 2. Traznja je veca od ponude.

Klasicni TP ima sledece osnovne karakteristike: 1. Transport resursa uspostavlja se iz datog broja cvorova izvora u kojima je locirana odredjena kolicina resursa 2. Raspoloziva kolicina resursa na izvorima transportuje se direktno od izvora do odredjenog broja cvorova ponora na kojima postoje zahtevi za odredjenom kolicinom resusa 3. Transport resursa se uspostavlja duz transportnih linija koje povezuju izvore i ponore 4. Resurs koji se transportuje je homogen i moze se kvantitativno meriti pomocu usvojene jedinice (kg, t, m3) 5. Svaku transportnu liniju karakterise jedinicna cena transporta (dinari po toni, sekundi po kilobajtu informacije, energija po kg) 6. Cena transporta duz transportne linije proporcionalna je kolicini transportovanog resursa, a ukupnu cenu transporta na transportnoj mrezi cini zbir cena transporta duz svih transportnih linija.

Transportni problem je u sustini PROBLEM MINIMALNE CENE TOKA.

Generalizovani transportni problem razlikuje se od klasicnog u tri vazne karakteristike. Prva je da resurs moze, ali ne mora, biti transportovan direktno od cvorova izvora do cvorova ponora, na putevima transporta mogu postojati i tzv. Prenosni cvorovi (zbog toga se cesto za problem ovog tipa koristi naziv transprenosni umesto transportni). odredjeni broj transportnih linija kojima se obavlja transport resursa od izvora do ponora. Druga je da svaki cvor u mrezi moze biti samo izvor, samo ponor ili I izvor I ponor istovremeno. Treca razlika je da svaki cvor u mrezi mora biti u ravnotezi, odnosno da ukupna kolicina resursa koja ulazi u cvor mora biti jednaka kolicini resursa koja izlazi iz cvora. Karakteristike DVD,RAM,ROM? *Karakteristike DVD (Digital Versatile Disc): -brzina 16x (za rezanje ne bi trebalo vise od 8x) -kapacitet 4.7 GB, 8.5 GB i 17 GB. -vrste originalni (srebrni) , DVD-R (4.7,8.5) , DVD-RW *Karakteristike RAM (Random Access Memory): -brzina pristupa podataka - 10 nanosekundi -kapaciteti RAM memorije - a) 256 mb,512 mb,1gb,2gb,4gb,8gb,16gb; b)kad nema struje u RAM memoriji se ne nalaze podaci; c) memorija u koju se unose podaci i iz nje citaju. *Karakterisike ROM (Read Only Memory): -iz nje se samo citaju podaci, a ne moze se nista unositi -svi podaci koji se nalaze u ROM memoriji su napisani od strane proizvodjaca -kad nema struje na njoj se nalaze podaci *Karakteristike HARD DISC-a: -brzina okretanja ploča je 5400, 7200 i 10000 obrtaja u minuti. -vreme pristupa podacima je vreme potrebno da mikroprocesor dobije podatke koje je zatrazio od HARD DISC-a. -Kapaciteti: 80,120,320,500,1tb,2tb,.. -HARD DISC je povezan sa maticnom plocom pomocu ATA i SATA kablova.

Mikroprocesor?

Mikroprocesor je integrisano kolo koje upravlja celokupnim funkcionisanjem racunara i odredjuje tip generacije PC racunara. Karakteristike mikroprocesora: 1. Brzina kojom se izrazava u: a) GHz ;b) MIPS (million instructions per second) ;c) flops (broj operacija sa ponavljanjem u sekundi) 2. Sirina magistrale (32-bit , 64-bit mikroprocesor) - kolicina bitova koju mikroprocesor moze da obradi odjednom.

NAZIV MIKROPROCESORA (TIP)

NAZIV KOPROCESORA (TIP)

GENERACIJE PC RACUNARA

Intel 80.286 Intel 80.287 PC 286 Intel 80.386 Intel 80.387 PC 386 Intel 80.486 / PC 486 Intel Pentium 1 / PC Pentium 1 Intel Pentium 2 / PC Pentium 2 Intel Pentium 3 / PC Pentium 3 Intel Pentium 4 / PC Pentium 4

Marsovac? –ako je na marsu 8+8=17 , koliko marsovac ima ruku? Po analogiji da je covek usvojio dekadni sitem zato sto ima deset prstiju, sledi analogija da je marsovac usvojio brojni sistem sa osnovom 9, zato sto ima 9 prstiju. Iz toga sledi da bi odgovor na pocetno pitanje mogao biti marsovac ima 9 ruku sa po jednim prstom, jednu ruku sa devet prstiju ili najlogicnije tri ruke sa po tri prsta.

HTML? Hyper Text Markup Language - posebno razvijen jezik za rad na internetu. FTP? File Transfer Protocol - protokol koji se koristi za preuzimanje dokumenata sa interneta. HTTP? Hyper Text Transfer Protocol - pravilo prenosa hiper teksta na internetu. HTTPS? Hyper Text Transfer Protocol Security - sprecavanje kradje identiteta.

Keš memorija? Je posrednik izmedju brzog i sporog uredjaja u racunaru – DODATI MALO VISE

Username? Grupa znakova kojima se predstavljamo u nekom racunarskom sistemu. Sluzi da bi se korisnici medju sobom razlikovali, da drugi mogu da nas prepoznaju, i mi druge prepoznamo. Od broja domena zavisi koliko istih username-ova moze biti. Sastoji se od – velikih,malih slova,znakova,brojeva..

Password? Je grupa karaktera koja dokazuje da smo mi taj korisnik za koga se predstavljamo. Moze biti onoliko passworda koliko ima korisnika na svetu.

Browseri (pretrazivaci) su programi koji omogucavaju gledanje HTML stranice. Opera, Google Chrome, Mozzilla, Internet Explorer.

nema postavljenih komentara
ovo je samo pregled
3 prikazano na 11 str.