ISPLATIVOST SADNJE LESKE, Završni rad' predlog Upravljanje projektima
roska1
roska1

ISPLATIVOST SADNJE LESKE, Završni rad' predlog Upravljanje projektima

29 str.
3broj preuzimanja
121broj poseta
100%od1broj ocena
Opis
1. UVOD Leska je veoma povoljna za plantažno gajenje zbog svojih morfoloskih i fizioloških svojstava, kao i povoljnih ekoloških uslova. Leska se plantažno gaji radi reprodukcije ploda koji se naziva lešnik, a se pretežno koristi u konditorskoj industriji u raznim oblicima. Plodovi lesku su vrlo cenjeni na domaćem i svetskom tržistu i predstavlja vrlo značajnu vrstu jezgrastog voća. Ekološki uslovi u našoj zemlji su vrlo povoljni za plantažno gajenje leske.
20 poeni
poeni preuzimanja potrebni da se preuzme
ovaj dokument
preuzmi dokument
pregled3 str. / 29
ovo je samo pregled
3 prikazano na 29 str.
ovo je samo pregled
3 prikazano na 29 str.
ovo je samo pregled
3 prikazano na 29 str.
ovo je samo pregled
3 prikazano na 29 str.

VISOKA POLJOPRIVREDNA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA

ŠABAC

SPECIJALISTIČKI RAD

ISPLATIVOST SADNJE LESKE

Mentor: Student: Prof. dr Boško Vojnović Miroslav Bajić

SIM 196/2016

ŠABAC, 2018.

SADRŽAJ

1. UVOD.................................................................................................................4

Specijalistički rad: Isplatljivost sadnje leske

Miroslav Bajić 1

2. POREKLO I RASPROSTRANJENOST LESKE.............................................. 5

3. AGROEKOLOŠKI USLOVI ZA GAJENJE..................................................... 6

4. MORFOLOGIJA, FIZIOLOGIJA I SORTE LESKE.........................................8

4.1. Morfologija..................................................................................................... 8

4.2. Fiziologija........................................................................................................8

4.3. Grupe sorti Leske.............................................................................................9

5. TEHNOLOGIJA GAJENJA LESKE............................................................... 10

5.1. Nega zasada.................................................................................................16

5.2. Bolesti i štetočine........................................................................................20

5.3. Berba i čuvanje............................................................................................21

6. ANALIZA DINAMIKE REALIZACIJE INVESTICIJE U PODIZANJU ZASADA ŠLJIVE.................................................................................................... 23

7. OSNOVNI PODACI O PORODIČNOM POLJOPRIVREDNOM GAZDINSTVU........................................................................................................ 24

7.1. Podaci o nosiocu gazdinstva....................................................................... 24

7.2. Podaci o gazdinstvu.................................................................................... 24

7.3. Vlasništvo i struktura poseda...................................................................... 24

7.4. Delatnost gazdinstva i organizacija posla................................................... 25

7.5. Osnovna sredstva u upotrebi.......................................................................26

8. TRŽIŠNI ASPEKTI..........................................................................................27

8.1. Tržište prodaje.............................................................................................27

8.2. Tržište snabdevanja.....................................................................................27

9. OSNOVNI PODACI O INVESTICIJI.............................................................28

9.1. Kratak opis poslovne ideje – projekta.........................................................28

9.2. Ukupna investiciona ulaganja..................................................................... 28

9.3. Ulaganje u osnovna sredstva.......................................................................29

9.4. Izvori finansiranja....................................................................................... 30

10. FINANSIJSKI PLAN.....................................................................................30

10.1. Formiranje ukupnog prihoda................................................................... 30

10.2. Struktura troškova....................................................................................31

10.2.1. Direktan material.............................................................................. 31

10.2.2. Energija i gorivo................................................................................31

10.2.3. Amortizacija......................................................................................31

Specijalistički rad: Isplatljivost sadnje leske

Miroslav Bajić 2

10.2.4. Radna snaga (spoljni radnici)............................................................32

10.2.5. Ukupni troškovi................................................................................ 32

10.2.6. Bilans uspeha.................................................................................... 33

11. OCENA EFEKATA PROJEKTA....................................................................34

11.1. Gotovinski tok............................................................................................. 34

11.2. Ekonomski tok............................................................................................35

11.3. Ocena projekta (statička)............................................................................ 36

11.3.1. Ekonomičnost proizvodnje................................................................... 36

11.3.2. Akumulativnost (rentabilnost) proizvodnje.......................................... 36

11.3.3. Rentabilnost investicije (predračunske vrednosti investicije)...............37

11.3.4. Vreme povraćaja investicije..................................................................37

12. ZAKLjUČNA OCENA O PROJEKTU..........................................................37

13. ZAKLJUČAK................................................................................................ 38

LITERATURA..........................................................................................................39

1. UVOD

Leska je veoma povoljna za plantažno gajenje zbog svojih morfoloskih i fizioloških svojstava, kao i povoljnih ekoloških uslova. Leska se plantažno gaji radi reprodukcije ploda koji se naziva lešnik, a se pretežno koristi u konditorskoj industriji u raznim oblicima.

Specijalistički rad: Isplatljivost sadnje leske

Miroslav Bajić 3

Plodovi lesku su vrlo cenjeni na domaćem i svetskom tržistu i predstavlja vrlo značajnu vrstu jezgrastog voća. Ekološki uslovi u našoj zemlji su vrlo povoljni za plantažno gajenje leske.

Da bi gajenje lešnika bilo uspešno i da bi prinosi bili zadovoljavajući mora se voditi računa o nizu faktora koji utiču da proizvodnja bude rentabilna. Zato je neophodno poznavati biljku, uslove koji biljci odgovaraju, tehnologiju proizvodnje

Slika 1. Plodovi leske

2. POREKLO I RASPROSTRANJENOST LESKE

Leska ima veoma širok areal uspevanja, koji obuhvata Skandinaviju, zapadnu i srednju Evropu, Sredozemlje, Balkansko poluostrvo, Kipar, Malu Aziju i Alžir. Kod nas je široko rasprostranjena u svim krajevima zemlje, pretežno u hrastovom pojasu, ali se može naći i u nekim fitocenozama bukovog pojasa, uglavnom na dubljem i svežijem zemljištu. Često izgrađuju šibljake

Leska je zajednički naziv za vrste roda Corylus, pripada familiji Betulaceae koje su u najvećem broju žbunaste vrste. Leska zahteva velike troškove za uklanjanje brojnih izdanka, kada se formira i gaji u vidu žbuna. Iz tog razloga lesku je najbolje gajiti kalemljenu na podlozi mečje leske, koja jedina iz roda Corylus ne razvija izdanke.

Specijalistički rad: Isplatljivost sadnje leske

Miroslav Bajić 4

Plodovi leske, koji se nazivaju lešnici sadrže 60-65% kvalitetnog ulja, 15– 17 % proteina, 5-6% šećera, vitamine E,A, kompleks B i druge vitamine pa se pretežno koriste kao hrana i dezert.

Neke od vrsta Leske su:

1. C. avellana (obična, evropska leska)

2. C. maxima (carigradska leska)

3. Corylus colurna (turska leska)

• var chinesis

• var jacquemontii (var lacera)

4. C. cornuta (kalifornijska leska)

• var californica 5.

C. colurna var glandulifera, syn C. colurna arborescens (najzastupljenija u Srbiji, Hercegovini, Rumuniji i Turskoj)

3. AGROEKOLOŠKI USLOVI ZA GAJENJE

Zemljište

Leska uspeva do 1200 m nadmorske visine. Zemljišta sa dovoljno hranljivih materija, vode i vazduha u toku cele godine omogućavaju ravnomerno razvijenje korenovog sistema kako lateralno, tako i po dubini. Za komercijalno gajenje leske treba izabeati ona zemljišta koja traže najmanje ulaganja za dovođenje u odgovarajuće uslove. Zemljišta na kojima se veoma dugo zadržava površinska voda, kao i zemljišta koja imaju visok nivo podzemne vode, nisu pogodna za gajenje leske.

Klimatski činioci

Kada se gaji radi proizvodnje plodova, njeni zahtevi u pogledu klime su strogo precizirani, jer leska najbolje uspeva u klimatskim uslovima u kojima nema mnogo niskih temperature, što znači da su klimatski činioci vrlo značajni i od njih zavisi njegovo uspešno gajenje.

Specijalistički rad: Isplatljivost sadnje leske

Miroslav Bajić 5

Slika 2. Corylus avellana-leskaSlika 3. Plantaža leske

Otpornija na niske temperature od većine voćnih vrsta, a osnovni razlog za to je zato što se oplodnja vrši u zatvorenom „ženskom“ pupoljku. Povoljni regioni za plantažno gajenje su oni gde je srednja godišnja temperatura vazduha iznad 9,3 °C i godišnje količine padavina 700-800 mm.

Voda je najpotrebnija u fazi intenzivnog porasta plodova i letorasta a to su meseci maj i jun. Nedostatak vode se prouzrokuje otpadanje plodova, jezgro se nedovoljno formira, smanjuje se kvalitet plodova a jezgra su lošijeg kvaliteta. Sve sorte su nejednako otporne na nedostatak vode. Sorte leska koje u našim krajevima najbolje uspevaju su sorte koje kasnije počinju vegetaciju tj. kada je vreme toplije.

4. MORFOLOGIJA, FIZIOLOGIJA I SORTE LESKE

4.1. Morfologija

Plod leske je orašica i se nalazi na vrhu letorasta, a izgrađena je od spoljnog omotača kupule, koja prekriva ljusku u kojoj se nalazi seme koje se naziva jezgra. Obično se više orašica nalazi u grupi. Jezgra je jestivi deo orašice.

4.2. Fiziologija

Oprašivanje leske se dešava nekoliko meseci pre oplodnje, a oprašivanje je putem vetra –anemofilno. U našim klimatskim uslovima do oprašivanja dolazi u februaru mesecu, a do opladnje u maju mesecu. Muški cvetovi su grupisani u rese. Po oplodnji, nastaje zametanje ploda, dok u jula mesecu plodovi postaju veliki, da bi u avgustu počela da raste jezgra koja ispunjava ljusku. U toku avgusta i početka septembra počinje zrenje plodova, njihovo opdanje i sakupljanje.

Sorte leske koje rano resaju su: Tonda Gentile delle Launghe, Tonda di Giffoni. Sorte koje kasno resaju su: Halški džin, Lambert crvenolisni, Purpurea maxima.

Specijalistički rad: Isplatljivost sadnje leske

Miroslav Bajić 6

Slika 4. Plod leske-lešnik

5. TEHNOLOGIJA GAJENJA LESKE

Izbor sorti

Prilikom izbora sorti mora se voditi računa o uslovima sredine gajenja lešnika kao i o nameni proizvodnje, pa se tako razlikuju sorte sa plodovima za stonu upotrebu, za industriju (kremove) i kombinovanu namenu. Takođe prilikom izbora sorte obratiti pažnju na period ranog stupanja na rod, obilno i redovno rađanje, kvalitet plodova, otpornost prema bolestima, štetočinama, suši itd. Faza cvetanja je Značajno obeležje je i faza cvetanja, tako da su sorte koje kasnije cvetaju cenjenije. Plodovi su ujednačeniji po obliku i koji su ispunjeni jezgrom se više cenjeni. Plodovi koji se koriste za industrijske kremove , čokolade itd. treba da budu sitniji do srednje krupni, okrugli ili ovalnog oblika, tanke ljuske i sa visokim randmanom jezgra, a semenjača prilikom prženja treba lako odvaja. Za potrošnju kao stono voće, plodovi lešnika bi treba da su što krupniji, atraktivnog izgleda i oblika. U tabeli 1. Prikazana je ocena krupnoće plodova prema nameni gde se vidi da je krupnoća ploda u zavisnosti od namene je nejednaka.

Tabela 1. Poentiranje plodova nejednake krupnoće prema nameni.1

Prečnik ploda (mm) Za industriju Za konzumiranje

preko 18,0 1 5 16,5 – 18,0 3 4 15,5 – 16,4 5 3 13,1 – 15,4 4 2

sitniji od 13,0 2 1 Odličan kvalitet označava (5), vrlo dobar (4), dobar (3), dovoljan (2) i ne

zadovoljava (1)

Podizanje zasada

Razmnožavanje leska može da se vrši: nagrtanjem, izdancima, ređe reznicama i mikropropagacijom, mada se poslednjih godina se sve više kalemi na sejance mečje leske.

Lesku je moguće gajiti u vidu žbunova, stablašaca na svom korenovom sistemu i stablašaca kalemljenih na mečiju lesku. Prilikom podizanja plantaže leske, treba izabrati terene na kojima će se izbeći mrazišta, odnosno treba izabrati koji su zaklonjeni od mrazeva tzv. zatvorene doline. Najpogodniji teren za gajenje leske su tereni sa blagim nagibom i sa preko 800 mm padavina godišnje.

Glavna masa korena korenovog sistema leske nalazi se na dubini između 10 i 40 cm, a na rasprostranjenost korenovog sistema veliki uticaj imaju fizičke osobine zemljišta. Leska na plodnom zemljištu razvija gust i isprepletan korenov sistem koji zauzima veću površinu, a osnovna

Specijalistički rad: Isplatljivost sadnje leske

Miroslav Bajić 7

1 Šoškić, M.: Monografija „Orah i leska“,Partenon, Beograd, 2005, str.121.

masa korenovog sistema se nalazi na 40-50 cm dubine (oko 80%), gok pojedine žile prelaze i dubinu od 70 cm.

Sadnja

Za sadnju 1 ha leske potrebno je oko 500 sadnica. Pre sadnje se kopaju jame, koje su okrugle, duboke i široke 40 cm. Sadnja se vrši u redove, na trougao, a razmak između redova i sadnica u istom redu je isti i iznosi 4,5 metra.

Ako se leska gaji kao žbun, rastojanje između redova iznosi 5 metara, dok je u redu rastojanje između pojedinačnih žbunova 2 metra.

Prilikom sadnje, pored osnovne sorte uzimaju još dva oprašivača, a zbog razlika u vremenu zrenja, oni se posebno beru. Kvalitet ploda oprašivača je načešće slabiji u odnosu na osnovnu sortu. Na skici je dat primer mogućeg rasporeda dva oprašivača sa učešćem od samo 7%.

Sadnja na trougao Raspored oprašivača

Slika 6. Sistem sadnje leske sa rasporedom oprašivača2

5.1. Nega zasada

Održavanje zemljišta

Održavanje zemljišta u zasadima leske je obavezna agrotehnička mera, da bi se sprečio razvoj korovskih biljaka i da bi se ujedno poboljšala aeracija i održala potrebna vlažnost zemljišta. Zemljište u zasadu se održava na više načina: u vidu jalovog ugara (redovna obrada zemljišta između redova), ledine, malča, tretira se herbicidima, gaje se podkulture, npr. bundeva. U praksi se najčešće sreće kombinacija jalovog ugara sa tretiranjem herbicidima na površini oko biljaka.

U područjima sa dovoljnom količinom padavina obrađuje se samo jedan uski pojas u redu uz kombinaciju sa herbicidima, dok se zemljište između redova najčešće odrţava u vidu ledine. U Španiji i Italiji uobičajeno je kombinovanje herbicida i obrade zemljišta, pošto se na taj način olakšava inkorporacija organskih i mineralnih materija u zemljište. U zasadima podignutim na strmim terenima zemljište se održava u vidu ledine da bi se na taj način sprečilo negativno dejstvo erozije.3

U borbi protiv korova se sve više koriste prikladni herbicidi. Preporučuju se herbicidi za plantaže podignute na sopstvenom korenu, gde se javlja veliki broj izdanaka. Primenom herbicida uništava se i znatan broj izdanaka koji suvišno iscrpljuju matično stablo. U plantaži gde se obavlja mehanizovana berba ne preporučuje se držanje zemljišta u stanju ledine, jer bi to otežalo

Specijalistički rad: Isplatljivost sadnje leske

Miroslav Bajić 8

2 Šoškić, M.: Monografija „Orah i leska“,Partenon, Beograd, 2005, str.134. 3 Bulatović, S. Posebno voćarstvo, Zavod za izdavanje udžbenika, Beogra,1970, str. 144.

sakupljanje plodova. To znači da se zemljište u intenzivnoj proizvodnji održava u vidu jalovog ugara.

U slučaju da je plantaža na siromašnom zemljištu i da je potrebno bilans organskih materija izravnati gajenjem biljaka za zelenišno đubrenje, tada se međuredni prostor koristi za gajenje stočnog graška, grahorice, raži, deteline ili koje druge biljke koja daje dovoljno zelene mase. U jesen se najčešće seju: grašak, maljava grahorica ili panonska grahorica u kombinaciji sa raži. U proleće se masa zaore. U redu se zemljište prska herbicidima radi uništavanja korova i izdanaka. Od herbicida su dobri za uništavanje izdanaka: Praquat, (2–4 dihlorfenoksisirćetna kiselina), Gramokson u količini od 4 kg/ha površine koju bi trebalo tretirati. Tretiranje herbicidima se vrši tri puta u toku godine. U martu, u toku vegetacije, i na jesen pre sadnje.

Đubrenje

Đubrenjem se nastoji da se količine hranljivih materija održavaju u optimumu za stablašca. Od organskih đubriva najviše se koriste stajnjak i osoka, ređe zelenišno đubrivo. Stajnjak se unosi svake 3 ili 4 godine, rastura se kasno u jesen i odmah zaorava. Za normalan razvoj i rodnost leske, na umereno plodnom zemljištu potrebno je po 1 ha svake godine unositi oko 120 kg N, 30 kg P2O5 i oko 100 kg K2O. Đubriti na osnovu hemijske analize zemljišta i na osnovu rezultata folijarne analize (u septembru mesecu). Savremen način đubrenja je fertirigacija.

Ustanovljeno je da se na korenu razvija mikoriza koja doprinosi opštem porastu i rodnosti lešnika, pa i njegovom zdravstvenom stanju. Mikorizu podstiče umereno vlažno zemljište sa dovoljno organskih i mineralnih materija. Koren lešnika fiksira slobodan azot iz atmosfere poput leguminoza.4

Navodnjavanje

Navodnjavanje predstavlja značajnu meru u poboljšanju opšteg porasta i razvijenosti, a samim tim i povećanja prinosa. Navodnjavanje se danas mnogo više primenjuje nego ranije, jer se shvatilo koliki doprinos ono ima u razvoju lešnika. Posebno je važno da se vodom interveniše dok su stabla mlada, odmah po sađenju, da sadnice u početku ne zakržljaju. Čim se oseti nedostatak vlage u zemljištu, trebalo bi primeniti navodnjavanje. Najrentabilnije je da se voćke zalivaju prve godine posle sadnje. U ostvarivanju stabilnih prinosa voda je značajan činilac. Navodnjavanje u sušnim uslovima je redovna mera od maja do kraja avgusta. Prosečno se ravnomerno raspodeli na ove mesece 950 do 1000 mm. Zbog lakšeg prikupljanja plodova izbegava se navodnjavanje iz brazda.

Preporučljivo je intenzivirati navodnjavanje u periodu porasta vegetativne mase i plodova, kao i u periodu posle lignifikacije ljuske kada se jezgro formira, jer su to kritični periodi za vodom. U vreme najveće potrošnje vode, od cvetanja do završetka intenzivnog porasta plodova, vlažnost zemljišta održavati u granici od 70 – 80% poljskog vodnog kapaciteta, a pre i posle od 60 – 70%.5

Rezidba

Rezidbom se neposredno utiče na oblik i produktivnost. Ovom pomotehničkom merom se vrlo mnogo doprinosi početku rodnosti, visini prinosa, kvalitetu plodova, ujednačenoj i redovnoj rodnosti, vitalnosti i dugovečnosti voćaka.

Specijalistički rad: Isplatljivost sadnje leske

Miroslav Bajić 9

4 Bulatović, S. Posebno voćarstvo, Zavod za izdavanje udžbenika, Beogra,1970, str. 148. 5 Bulatović, S. Posebno voćarstvo, Zavod za izdavanje udžbenika, Beogra,1970, str. 146.

Niski prinosi i ne redovna rodnost leske uzrokovani su u velikoj meri neredovnom i nepravilno izvedenom rezidbom. Utvrđeno je da postoji zona duž grančica između 15 i 40 cm na kojoj se sreće najveći broj glomerula, pa treba teţiti da se dobiju toliki prirasti, a ne duži jer će izazvati suprotne efekte. Dužina grančica od 5 do 10 cm je nepovoljna za formiranje glomerula pa treba nastojati da se njihov broj svede na što manju meru. Takvi prirasti se formiraju ukoliko se ne primenjuje rezidba.6

Leska koja spontano raste formira izuzetno gust žbun. Izdanci i izbojci koji se neprestano javljaju postaju duge grane koje su gusto isprepletane. Prekobrojne grane imaju tendenciju preteranog izduživanja bez diferencijacije cvetnih pupoljaka i u donjem delu žbuna postaju smetnja za obradu zemljišta i berbu plodova. Kod leske kao izrazitog heliofita treba formirati oblik krune koji je najpribliţniji prirodnom obliku uz usklađivanje rezidbe sa biološkim zakonitostima, kako bi one došle do punog izražaja.

Rezidbom se reguliše ukupna lisna površina i usklađuje sa ostalim neophodnim uslovima za efikasnu fotosintezu. Preteranom rezidbom smanjujemo ukupnu lisnu površinu, a time i mogućnost za veće korišćenje sunčeve energije, dok ostavljanje veće lisne površine dovodi do njenog lošeg funkcionisania i manjeg ukupnog učinka fotosinteze. Kada je jednaka dužina rodnih grančica i kada su bolje osvetljene, onda donose 2 do 3 puta veći rod od onih koje su zasenjene. U gustim neosvetljenim krunama zasenjena lisna masa troši više akumuliranih organskih materija za održavanje osnovnih životnih procesa nego što može da stvori.

Regulisanjem povoljnog odnosa između korenovog sistema i nadzemnog dela leske usmerava se sva aktivnost u proces reprodukcije. Rezidbom se uskladuje broj potrošača vode i mineralnih materija sa sposobnošću korenovog sistema da obezbedi iste. Ograničavanjem broja novih prirasta, odnosno lisne mase na neophodnu meru, svođenjem skeletnog drveta na neophodni minimum i skraćivanjem puteva za razmenu materija, mogu se uštedeti značajne količine energije i usmeriti u izgradnju plodova, formiranje novih cvetnih pupoljaka za sledeću godinu.7

Polazeći od navedenih činjenica, da bi se obezbedila redovna i obilna rodnost i dobar kvalitet plodova sorti leske, neophodno je svake godine obnavljati rodno drvo uz odbacivanje starog i izrođenog, jer bez rasta svake godine nema ni rodnosti, a to se uglavnom postiže rezidbom.

5.2. Bolesti i štetočine

Najčešće bolesti i štetočine kao i mere suzbijanja i zaštite su navedene u tabelama:8

Bolest i

Naziv na latinskom Suzbijanje i mere zaštite

1. Pepelnica Phyllactinia guttata - hz* preparati na bazi sumpora: Cosan, Kolosul

2.

Bakteriozna

plamenjača i uvelost

Xanthomonas campestris pv. coryllina

hz preparati na bazi bakra: Bakarni kreč. Bordovska čorba

Specijalistički rad: Isplatljivost sadnje leske

Miroslav Bajić 10

6 Ibid. 148. 7 Bulatović, S. Posebno voćarstvo, Zavod za izdavanje udžbenika, Beogra,1970, str. 150. 8 https://www.agroklub.rs/vocarstvo/leska-i-njene-bolesti-kako-ih-spreciti/26487/

leske • mo** obolelih biljnih delova

3. Bakteriozni rak leske

Pseudomonas syringae pv. avellanae

hz preparati na bazi bakra mo zaraţenih delova sadnja zdravog materijala

4. Virozno uginuće

(Hazelnut die back)

- sadnja zdravog sadnog materijala

manje značajne bolesti

5 .

Truleţ plodova Monilia fructigena - hz prskanje u toku i nakon cvetanja: Kaptan, Benomil

6 .

Pegavost lista Cylidrosporium, Gloeosporium, Phyllosticta

- hz: Bakarni kreč, Kaptan

hz* - hemijska zaštita mo** - mehaničko odstranjivanje

Štetočine Naziv na latinskom Suzbijanje i mere zaštite

1 .

Lešnikov žižak Curculio nucum preparati na bazi metidationa, Ultracid 40-WP

2 .

Leskina grinja Phytoptus avellanea preparati na bazi endosulfana, Tiocid E-35

3 .

Lešnikova strižibuba Oberea linearis odstranjivanje napadnutih delova

4 .

Leskina lisna vaš Mzsocalis coryli tretiranje akaricidima, Omite 57 E

5.3. Berba i čuvanje

Kada se omotač sasuši, tada su plodovi zreli i prilikom trešenja lako padaju na zemlju. Tada se počinje sa berbom, koje se obavlja u dva navrata, pogotovo ako se lešnici tresu tresačima. Trešenje u dva navrata se obavlja zbog neujednačenosti sazrevanja plodova, jer prerano ubrani lešnik ima loš ukus, a ako se zakasni sa branjem, lešnik mogu da ga desetkuju insekti.

Da bi se lešnik lakše sakupljao, pre trešenja lešnika, neophodno je pripremiti površinu između redova. Trešenje može da se obavlja ručno, udaranjem motkama o grane. Uglavnom se obavlja mašinsko trešenje, pomoću mašina tresača, pri čemu se lešnici po opadanju na zemlju, mašinski formiraju u redove, nakom čega se obavlja sakupljanje, sakupljačima plodova koji rade na principu usisivača.

Lešnike posle sakupljanja, obično sadrže oko 30 % vlage, tako da ih treba prosušiti sve dok se vlaga ne svede na 8% . Koda proizvodnje

Specijalistički rad: Isplatljivost sadnje leske

Miroslav Bajić 11

Slika 7. Berba lešnika

lešnika u velikim količinama (preko od više tona), sušenje se obavlja u sušarama, u kojima temperatura ne treba da pređe 38 °C, kako ulje lešnika ne bi užeglo. Kada je proizvodnja lešnika manja, sušenje se ubavlja pod nekom nadstrešnicom na promaji uz obavezno povremeno mešanje. Odstranjivanje praznih i šturih plodovi obavlja se „Vakum mašinama“ a klasiranje se radi na osnovu krupnoće plodova. Plodovi lešnika mogu da se prodaju u ljusci ili jezgri. Bolje i duže čuvanje plodova je kada je lešnik u ljusci, jer jezgra ima nizak sadržaj vode, pa na je na taj način jezgra zaštićena ljuskom. Jezgra je bolje čuvati u tami.

Specijalistički rad: Isplatljivost sadnje leske

Miroslav Bajić 12

6. ANALIZA DINAMIKE REALIZACIJE INVESTICIJE U

PODIZANJU ZASADA ŠLJIVE

Red.br. Opis

1. Biznis plan

1.1. Naziv Podizanje zasada leske

1.2. Investitor Miroslav Bajić

1.3. Lokacija Sremski okrug

2. Predračunska vrednost investicionog ulaganja

2.1. ukupna ulaganja 664.699,00 din

2.2. ulaganja u osnovna sredstva 604,272,00

2.3. ulaganja u obrtna sredstva 60.427,00

3. Izvori finansiranja

3.1. ukupni izvori 664.699,00

3.2. sopstveni izvori 664.699,00

3.3. tuđi izvori ̶

3.4. početak investiranja 2017.god.

3.5. završetak investiranja 2018.god.

3.6. ekonomski vek eksploatacije 35 godina

3.7. tržište prodaje 1.domaće 2.inostrano

4. Očekivani efekti projekta

4.1. ekonomičnost 7,063

4.2. akumulativnost 83,427 %

4.3. rentabilnost 311,270 %

4.4. vreme povraćaja investicije 4 meseca

4.5. ukupna angažovanost radne snage sezonski radnici 1-3 po potrebi

Specijalistički rad: Isplatljivost sadnje leske

Miroslav Bajić 13

7. OSNOVNI PODACI O PORODIČNOM

POLJOPRIVREDNOM GAZDINSTVU

5.4. Podaci o nosiocu gazdinstva

Tabela 7.1.

Red.br. Opis

1. Ime i prezime Miroslav Bajić

2. Adresa Kneze Mihaila 48, 22330 Stara Pazova

4. Telefon 063/1601919

5. Elektronska pošta (e-mail.) mimabajic@gmail.com

5.5. Podaci o gazdinstvu

Tabela 7.2.

Red.br. Opis

1. Adresa Kneze Mihaila 48, 22330 S. Pazova

2. Broj poljoprivrednog gazdinstva 804401001365

3. Primarna delatnost ratarstvo

4. Sekundarna delatnost povrtarstvo

5. Broj uposlenih na gazdinstvu 1 (nosilac gazdinstva)

5.6. Vlasništvo i struktura poseda

Tabela 7.3.

Red.br. Poljoprivredno zemljište u upotrebi

osnov po kojem se koristi površina (ha)

1. vlasništvo 10

2. zakup 7

Specijalistički rad: Isplatljivost sadnje leske

Miroslav Bajić 14

Ukupno 17

5.7. Delatnost gazdinstva i organizacija posla

Porodično poljoprivredno gazdinstvo Bajić Miroslav trenutno se bavi

ratarskom i voćarskom proizvodnjom. U prethodnim godinama proizvodnja je bila

prvenstveno usmerena na proizvodnju ratarskih kultura koje su kod nas najviše

rasprostranjene: kukuruz (35 ha), pšenica (20 ha), suncokret (20 ha) i ječam (2 ha).

Pored toga, na gazdinstvu je organizovana i voćarska proizvodnja, i to: jabuke (1

ha) I kruške (1 ha). Voćarskom proizvodnjom gazdinstvo je počelo da se bavi 2003.

godine, kada je podignut zasad kruške, a odmah nakon godinu dana podignut je i

zasad jabuke.

Sve poslove na gazdinstvu, M. Bajić obavlja sam i dva stalno zaposlena radnika.

Po potrebi, a radi obavljanja sezonskih poslova, gazdinstvo angažuje i određeni broj

sezonskih radnika. Jedan od važnih elemenata poslovanja ovog poljoprivrednog

gazdinstva predstavlja i vršenje usluga raspoloživom mehanizacijom drugim

poljoprivrednim gazdinstvima.

5.8. Osnovna sredstva u upotrebi

Tabela 7.5.

Red.br. Naziv Jedinica mere Količina

Specijalistički rad: Isplatljivost sadnje leske

Miroslav Bajić 15

1. zemljište 1.1. oranice i bašte ha 15 1.2. livade ha - 1.3. pašnjaci ha - 1.4. voćnjaci ha 2 1.5. vinogradi ha - 1.6. šume ha - 2. objekti

2.1. kuća m² 500 2.2. staja m² 300 2.3. živinarnik m² 30 2.4. silos m³ - 2.5. ambar m³ 120 2.6. garaža m² 80 3. mehanizacija

3.1. traktor komada 2 3.2. kombajn komada 1 3.3. plug komada 2 3.4. tanjirača komada 1 3.5. drljača komada 1 3.6. setvospremač komada 1 3.7. sejalica komada 1 3.8. kultivator komada 1 3.9. rasipač min.đubriva komada 1

3.10. rasturač staj.đubriva komada 1 3.11. prskalica komada 1 3.12. berač kukuruza komada 2 3.13. prikolica komada 2

3.14. Mehanizacija koja se isključivo koristi u voć.proizvodnji

komada 5

8. TRŽIŠNI ASPEKTI

5.9. Tržište prodaje

Prodaja proizvoda gazdinstva se vrši manjem broju velikih kupaca. Glavni

Specijalistički rad: Isplatljivost sadnje leske

Miroslav Bajić 16

kupac za lšnik je firma ,,Ferero”. Isporuka se vrši na sabirnom mestu firme.

Miroslav Bajić kao nosilac porodičnog poljoprivrednog gazdinstva, ima u planu da

proizvedene lešnik plasira na više načina. Deo proizvodnje, namenjen je za

realizaciju na tržištu neposredno nakon berbe (u prodavnicama i na zelenim i

kvantaškim pijacama). Gazdinstvo ima nameru da lešnik koji će čuvati realizuje na

domaćem tržištu, kao i da vrši izvoz. U planu je izvoz dela proizvedenih lešnika na

tržište Ruske Federacije, što je moguće uraditi preko velikog broja preduzeća koja

se bave izvozom.

5.10. Tržište snabdevanja

Nabavka sadnica, opreme i materijala za zasnivanje voćnjaka obaviće se na

domaćem tržištu. U strukturi nabavke najveći značaj u periodu eksploatacije

voćnjaka imaće dobavljači za repromaterijal (đubrivo, sredstva za zaštitu, gorivo i

sl.). Visoki izdaci postoje i za gorivo, pri čemu su oni uzrokovani ne samo

odvijanjem redovne proizvodnje na gazdinstvu, već i velikim obimom pružanja

usluga poljoprivrednim mašinama drugim porodičnim gazdinstvima.

9. OSNOVNI PODACI O INVESTICIJI

5.11. Kratak opis poslovne ideje – projekta

Gazdinstvo želi da proširi kapacitete u pogledu proizvodnje voća. Zbog toga ima

nameru da podigne još jedan voćnjak pod leskom na površini od 1 ha. Pored toga,

gazdinstvo ima u planu da u bližoj budućnosti uđe u podizanje novih voćnjaka i

intenzivira proizvodnju. Proizvodnja leske, ni na koji način ne ugrožava životnu

sredinu. Ovim investicionim zahvatom ne dolazi do promena uslova u okruženju

koji bi degradirali eko sistem. Ukupne mere zaštite na radu koje će se koristiti u

Specijalistički rad: Isplatljivost sadnje leske

Miroslav Bajić 17

skladu su sa pozitivnim propisima i odgovarajuće su, odnosno primenjivaće se

mere zaštite na radu koje su uobičajene u ovoj delatnosti.

5.12. Ukupna investiciona ulaganja

Pri utvrđivanju potrebnih investicionih ulaganja u podizanje zasada leske, pošlo se

od sledećih pretpostavki:

• zasad se podiže na površini od 1 ha;

• zemljište na kome se planira podizanje zasada se ne koristi za kulture koje

donose prihod;

• klimatski uslovi za uzgoj zasada su odgovarajući;

• priprema zemljišta i sadnja se vrše u nultoj godini (jesen pre početka

perioda podizanja zasada);

• period podizanja zasada traje 3 godine;

• „mali rod“ se javlja u trećoj godini;

• zasad se podiže odjednom na celoj površini.

Posle povraćaja sredstava države ukupna ulaganja u višegodišnji zasad leske

prikazana su u sledećoj tabeli.

Tabela 9.2.

Red.br .

Opis Uneta sredstva Nova ulaganja Ukupna ulaganja

Učešće u ukupnim ulaganjima (%)

I Osnovna sredstva

◌̶ 604. 272.00 604.272.00 90,00

1. zasad leske ◌̶ 604.272.00 604.272,00 90,00

II Obrtna sredstva

◌̶ 60.427.00 60.427.00 10,00

Ukupno (I + II) ◌̶ 664.699.00 664.699.00 100,00

* Za slučaj podizanja višegodišnjih zasada, vrednost obrtnih sredstava iznosi 10%

od vrednosti osnovnih sredstava.

Specijalistički rad: Isplatljivost sadnje leske

Miroslav Bajić 18

5.13. Ulaganje u osnovna sredstva

Tabela 9.3.

Red.br. Naziv osnovog sredstva 0 33 8Komada ha Cena po komadu sa uračunatim

PDV-om

Vrednost

I Višegodišnji zasadi

1. sadnice 500 585.00 292.500,00

2. atomizer 1 85.534,97 85.534,97

3. kultivator 1 104.539,50 104.539,50

4. objekat 1 80.694,57 80.694,57

5. ograda 1 41.005,96 41.005,96

Ukupno 604.275,00

5.14. Izvori finansiranja

Tabela 9.4.

Red.br. Opis Uneta srestva

Nova ulaganjaUkupna ulaganja Učešće u ukupnim ulaganjima (%)

I Sopstveni izvori ◌̶ 664.699.00 664.699.00 100 %

1. Osnovna sredstva

◌̶ 604. 272.00 604. 272.00 90 %

2. Obrtna sredstva ◌̶ 60.427.00 60.427.00 10 %

II Tuđi izvori ◌̶ ◌̶ ◌̶ ◌̶

1. ◌̶ ◌̶ ◌̶ ◌̶ ◌̶

Ukupno (I +II) ◌̶ 664.699.00 664.699.00 100 %

Specijalistički rad: Isplatljivost sadnje leske

Miroslav Bajić 19

10. FINANSIJSKI PLAN

5.15. Formiranje ukupnog prihoda

Red

br.

Proi- zvod

JM Godine projekta

I II III IV V

cena po JM

god.ko l u JM

ukupan prihod

cena po JM

god. kol.

u JM

ukupan prihod

cena po JM

god. kol.u JM

ukupan prihod

cena po JM

god.ko l.

u JM

ukupan prihod

cena

po JM

god.ko

l. u

JM

ukupan

prihod

1. leska kg 620,0 12.400

,0

786.800,

0

620,0 23.200

,0

143.840.

00

620.0 30.800

,0

19.096.0

0

620,0 38.400

,0

23.808.0

0

620,0 40.000

,0

24.800.00

UKUPNO 786.800,

0

143.840

.00

19.096.0

0

23.808.

00

24.800.0

0

5.16. Struktura troškova

10.1. Direktan material

Tabela 10.2.1.

Red.br. Naziv

Iznos troškova po godinama projekta

I II III IV V

1. materijal 10.286,98 19.232,18 25.534,48 31.816,45 33.137,90

Ukupno 10.286,98 19.232,18 25.534,48 31.816,45 33.137,90

10.2. Energija i gorivo

Tabela 10.2.2.

Red.br. Naziv

Iznos troškova po godinama projekta

Specijalistički rad: Isplatljivost sadnje leske

Miroslav Bajić 20

I II III IV V

1. gorivo(D₂) 13.377,14 25.026,23 32.182,39 41.412,21 43.140,26

Ukupno 13.377,14 25.026,23 32.182,39 41.412,21 43.140,26

10.3. Amortizacija

Prilikom izračunavanja amortizacije, uzima se u obzir samo osnovna cena koštanja

(bez uračunatog PDV-a).

Tabela 10.2.3.

Redbr .

Naziv Nabavna vrednost

Stopa amortizacij e(%)

Iznos troškova po godinama projekta Neamortizovana vrednost

I II III IV V

0 1 2 3 4 = 0 3 3 82x3 100

5 = 0 3 3 82x3 100

6 = 0 3 3 82x3 100

7 = 0 3 3 82x3 100

8 = 0 3 3 82x3 100

9 = 2 – (4+5+6+7+8)

I Višegodza sad

1. zasad leske

483.417,6 5,00 24.170,88 24.170,88 24.170,88 24.170,88 24.170,88 326.563,20

Ukupno (I+II+III+IV+V+VI) 24.170,88 24.170,88 24.170,88 24.170,88 24.170,88 326.563,20

10.4. Radna snaga (spoljni radnici)

Pored postojeće radne snage, gazdinstvo planira da uposli i spoljne radnike.

Prosečne zarade sezonskih radnika po godinama projekta, prikazane su u tabeli koja

sledi.

Tabela 10.2.4.

Red.br. Naziv Iznos troškova po godinama projekta

I II III IV V

1. sezonski radnici

16.833,24 31.491,17 41.798,48 52.126,12 54.281,10

Ukupno 16.833,24 31.491,17 41.798,48 52.126,12 54.281,10

10.5. Ukupni troškovi

Specijalistički rad: Isplatljivost sadnje leske

Miroslav Bajić 21

Tabela 10.2.5.

Red.br. Naziv troškova Godine projekta I II III IV V

I Materijalni troškovi

23.664,12 44.258,41 57.716,87 73,228,66 76.278,16

1. sirovine i materijal

10.286,98 19.232,18 25.534,48 31.816,45 33.137,90

2. el. energija ◌̶ ◌̶ ◌̶ ◌̶ ◌̶ 3. gorivo 13.377,14 25.026,23 32.182,39 41.412,21 43.140,26 4. ostali

nematerijalni troškovi

- - - - -

II Nematerijalni troškovi

56.678,55 84.977,91 104.880,98 124.824,71 128.992,36

1. amortizacija 24.170,88 24.170,88 24.170,88 24.170,88 24.170,88 2. radna snaga 16.833,24 31.491,17 41.798,48 52.126,12 54.281,10 3. zakup ◌̶ ◌̶ ◌̶ ◌̶ ◌̶ 4. usluge ◌̶ ◌̶ ◌̶ ◌̶ ◌̶

Ukupno (I+II) 80.323,53 129.236,32 162.597,85 198.053,37 205.270,52

10.6. Bilans uspeha

Tabela 10.2.6.

Red.br. Naziv Godine projekta

I II III IV V

I Ukupan

prihod

768.800 14.384,00 19.096,00 23.808,00 24.800,00

II Ukupan

rashod

(1 + 2 + 3)

56.144,79 105.065,44 138.426,88 173.882,49 181.099,64

1. materijalni

troškovi

23.664,12 44.258,41 57.716,87 73.228,66 76.278,16

2. nematerijalni

troškovi bez

amortizacije

32.480,67 60.807,03 80.710,01 100.653,83 104.821,48

Specijalistički rad: Isplatljivost sadnje leske

Miroslav Bajić 22

III Bruto dobit 0 3 3 6(I II)

712.655,21 1.3333.334,60 1.771.173,20 2.206.917,60 2.298.900,40

IV Porez na dobit

(10%)

71.265,52 133.333,46 17.711,32 22.0691,76 229.890,04

V Neto dobit 0 3 3 6(III IV)

641.389,69 1.200.001,20 1.594.055,90 1.986.225,90 2.069.010,40

Specijalistički rad: Isplatljivost sadnje leske

Miroslav Bajić 23

11. OCENA EFEKATA PROJEKTA

11.1. Gotovinski tok

Tabela 11.1.

Red.br. Naziv Godina podizanja zasad *

Godine projekta

I II III IV V

I Ukupni primici (1+2 +3)

678.253,01 768.800,00 1.438.400,00 1.909.600,00 2.380.800,00 2.902.990,40

1. Ukupni prihod

13.554,01** 768.800,00 1.438.400,00 1.909.600,00 2.380.800,00 2.480.000,00

2. Izvori finansiranja

664.699,00 ◌̶ ◌̶ ◌̶ ◌̶ ◌̶

Sopstveni izvori

66.469,90 ◌̶ ◌̶ ◌̶ ◌̶ ◌̶

Tuđi izvori ◌̶ ◌̶ ◌̶ ◌̶ ◌̶ ◌̶

3. Ostatak vrednosti projekta

◌̶ ◌̶ ◌̶ ◌̶ ◌̶ 422990,40

Osnovna sredstva

◌̶ ◌̶ ◌̶ ◌̶ ◌̶ 362.563,20

Obrtna sredstva

◌̶ ◌̶ ◌̶ ◌̶ ◌̶ 60.427,20

II Ukupni izdaci (4+5 +6+7)

66.469,90 127410,31 238.398,90 315544,20 394574,25 410.989,68

4. Vrednost investicije

66.469,90 ◌̶ ◌̶ ◌̶ ◌̶ ◌̶

U osnovna sredstva

604272,00 ◌̶ ◌̶ ◌̶ ◌̶ ◌̶

U obrtna sredstva

60427,20 ◌̶ ◌̶ ◌̶ ◌̶ ◌̶

5. Poslovni rashodi bez amortizacije

◌̶ 56.144,79 105.065,44 138.426,88 173882,49 181.099,64

6. Porez na dobit

◌̶ 71265,52 133.333,46 177117,32 220691,76 229.890,04

III Netoprimici 0 3 3 6(I II)

13.554,01 641.389,69 1.200.001,20 1594055,90 1986225,90 2.069.010,40

Specijalistički rad: Isplatljivost sadnje leske

Miroslav Bajić 24

11.2. Ekonomski tok

Tabela 11.2.

Red.br

.

Naziv Godina podizanja

zasada

Godine projekta

I II III IV V

I Ukupni primici (1 + 2)

13.554,01 768.800,00 1.438.400,00 1.909.600,00 23.808,00 2.902.990,40

1. Ukupan prihod 13.554,01 768.800,00 1.438.400,00 1.909,600,00 23.808,00 2.480.000,00

2. Ostatak vrednosti projekta

- - - - - 422.990,40

Osnovna sredstva

- - - - - 362.563,20

Obrtna sredstva

- - - - - 60.427,20

II Ukupni izdaci (3+4+5)

664.699,00 127.410,31 238.398,90 315.544,20 394.574,25 410.989,68

3. Vrednost investicije

664.699,00 - - - - -

U osnovna sredstva

604.272,00 - - - - -

U obrtna sredstva

60.427,00 - - - - -

4. Poslovni rashodi bez amortizacije

- 56.144,79 105.065,44 138.426,88 173.882,49 181.099,64

5. Porez na dobit ◌̶ 71.265,52 133.333,46 177.117,32 220.691,76 229.890,04

III Neto primici 0 3 3 6(I II)

651.144,99 641.389,69 1.200.001,10 1.594.055,80 1.986.225,80 2.069.010,40

11.3. Ocena projekta (statička)

Statička ocena investicionog projekta se odnosi na poslednju godinu projekta.

11.3.1. Ekonomičnost proizvodnje

Specijalistički rad: Isplatljivost sadnje leske

Miroslav Bajić 25

nema postavljenih komentara
ovo je samo pregled
3 prikazano na 29 str.