Istorija umetnosti od praistorije do modernog doba, Skripte' predlog Uvod u istoriju
red84stars
red84stars

Istorija umetnosti od praistorije do modernog doba, Skripte' predlog Uvod u istoriju

328 str.
8broj preuzimanja
1000+broj poseta
100%od1broj ocena
1broj komentara
Opis
Edukativni segmenti za period od praistorije do modernog doba
30 poeni
poeni preuzimanja potrebni da se preuzme
ovaj dokument
preuzmi dokument
pregled3 str. / 328
ovo je samo pregled
3 prikazano na 328 str.
ovo je samo pregled
3 prikazano na 328 str.
ovo je samo pregled
3 prikazano na 328 str.
ovo je samo pregled
3 prikazano na 328 str.

ISTORIJA UMETNOSTI

od praistorije do modernog doba

SADR@AJ PRAISTORIJA

Istorijske prilike i op{te karakteristike umetnosti 9

Kameno doba 9 Metalno doba 13

STARI VEK EGIPATSKA UMETNOST Istorijske prilike i op{te karakteristike umetnosti 14 Skulptura 17 Reqef i slikarstvo 19 MESOPOTAMIJA I PERSIJSKA UMETNOST Istorijske prilike i op{te karakteristike umetnosti 22 Sumerska umetnost 23 Asirska umetnost 26 Persijska umetnost 27 EGEJSKA UMETNOST Istorijske prilike i op{te karakteristike umetnosti 29 Kikladska umetnost 31 Kritsko – Minojska umetnost 31 Mikenska umetnost 33 GR^KA UMETNOST Istorijske prilike i op{te karakteristike umetnosti 34 Geometrijski period 36 Arhajski period 36 Strogi stil – prelaz arhaike u klasiku 40

Klasika V veka 42 Poliklet 43 Miron 44 Fidija 45 Klasika IV veka 48 Skopas 48 Praksitel 49 Lisip 50 Helenisti~ki period 51 Gr~ko slikarstvo 53 ETRURSKA UMETNOST Istorijske prilike i op{te karakteristike umetnosti 58 RIMSKA UMETNOST Istorijske prilike i op{te karakteristike umetnosti 62 Rimska skulptura i reqef 63 Rimsko slikarstvo 68

SREDWI VEK SREDWEVEKOVNA UMETNOST Istorijske prilike i op{te karakteristike umetnosti 73 RANOHRI[]ANSKA UMETNOST Istorijske prilike i op{te karakteristike umetnosti 76 Umetnost katakombi 77

Slikarstvo 77 Umetnost bazilika 79 Slikarstvo 79 Vajarstvo 79 VIZANTIJSKA UMETNOST Istorijske prilike i op{te karakteristike umetnosti 81 Vizantijska simbolika 82 Raspored dekora u crkvama 83 Vizantijsko slikarstvo 84 Ikonografija 85 Mozaici i freske 87 I epoha – Zlatno doba Justinijanovo 87 II epoha – Ikonoklazam 90 III epoha – Doba Makedonske dinastije 91 IV epoha – Epoha Komnena 92 V epoha – Latinsko carstvo 92 VI epoha – Renesansa Paleologa i kraj Vizantijske umetnosti 92 Ikone 93 Minijature 94 Sitna plastika u zlatu i slonova~i 95

RUSKA SREDWEVEKOVNA UMETNOST Istorijske prilike i op{te karakteristike umetnosti 96 Moskovska {kola 96 Novgorodska {kola 97 SREDWEVEKOVNA UMETNOST NA ZAPADU Istorijske prilike i op{te karakteristike umetnosti 99 Ikonografija 99 Obnova monumentalne sculpture 100 PREROMANIKA Istorijske prilike i op{te karakteristike umetnosti 101 Kultura varvara (Merovinzi) 101 Karolin{ka umetnost 102 Otonska umetnost 103 ROMANI^KA UMETNOST X – XIII VEK Istorijske prilike i op{te karakteristike umetnosti 104 Skulptura 104 Slikarstvo 106 GOTSKA UMETNOST Istorijske prilike i op{te karakteristike umetnosti 108 Skulptura 109 Slikarstvo 114

NOVI VEK RENESANSNA UMETNOST

RENESANSNA UMETNOST U ITALIJI Istorijske prilike i op{te karakteristike umetnosti 116 Prete~e renesanse – tre}ento118 ^imabue 118 \oto di Bondone 119 Du~io di Buoninsegna 120 Simone Martini 120 Ambro|o Lorenceti 121 Lorenco Giberti 122 Rana renesansa u Italiji – kvatro}ento 123 Vajarstvo rane renesanse 124 Donatelo 124 Nani di Banko 126 Luka dela Robija 126 Andrea del Verokio 127 Fran~esko di Laureano 128 Slikarstvo rane renesanse 128 Masa~o 128 Fra Filipo Lipi 129 Fra An|eliko 130

Pjero dela Fran~eska 131 Andrea Mantewa 132 Antonio Pizanelo 133 Paolo U}elo 133 Benozo Gozoli 134 Domeniko Venecijano 135 Domeniko Girlandajo 135 Sandro Boti~eli 136 Visoka renesansa u Italiji - }inkve}ento138 Slikarstvo visoke renesanse 139 Leonardo da Vin~i 139 Mikelan|elo Buonaroti 142 Rafaelo Santi 145 Peru|ino 147 \entile Belini 148 \ovani Belini 148 \or|one 149 Vitore Karpa~o 150 Ticijano 151

Skulptura visoke renesanse 153 Mikelan|elo Buonaroti 153 Leonardo da Vin~i 157 Kraj renesanse u Italiji157 Tintoreto 157 Paolo Veroneze 159 Kore|o 161 [kole renesanse162 RENESANSNA UMETNOST U NIZOZEMSKOJ Istorijske prilike i op{te karakteristike umetnosti 164 Jan van Ajk 165 Ro`e van der Vejden 167 Hans Memling 168 Kventin Metsis 169 Piter Brojgel stariji 169 RENESANSNA UMETNOST U NEMA^KOJ Istorijske prilike i op{te karakteristike umetnosti 171 Slikarstvo XV i XVI veka 171 Kelnska {kola171 Stefan Lokner 171

Albreht Direr 172 Albreht Altdorfer 173 Lukas Krana~ stariji 174 Matijas Grinevald 175 Hans Holbajn mla|i 178 Skulptura XV i XVI veka 178 Peter Vi~er 179 Hans Vi~er 180 RENESANSNA UMETNOST U FRANCUSKOJ Istorijske prilike i op{te karakteristike umetnosti 180 Slikarstvo XV veka 181 @an Foke 181 skulptura i slikarstvo XVI veka 182 @an Gijon 182 @an Klue 183 MANIRIZAM Istorijske prilike i op{te karakteristike umetnosti 184 An|elo Bronzino 186 Benvenuto ]elini 186 \ovani Bolowa 186

Parmi|anino 187 El Greko 188

UMETNOST BAROKA Istorijske prilike i op{te karakteristike umetnosti 192 UMETNOST BAROKA U ITALIJI Istorijske prilike i op{te karakteristike umetnosti 195 Skulptura 195 \an Lorenco Bernini 196 Slikarstvo 198 Gvido Reni 198 Karava|o 199 Antonio Kanaleto 200 Fran~esko Gvardi 201 \an Batista Tijepolo 202 UMETNOST BAROKA U [PANIJI - ZLATNI VEK Istorijske prilike i op{te karakteristike umetnosti 202 \uzepe de Ribera [pawoleto 203 Francisko de Zurbaran 204 Dijego Velaskez 205 Bartolome Esteban Muriqo 208 UMETNOST BAROKA U FLANDRIJI

Istorijske prilike i op{te karakteristike umetnosti 210 Piter Paul Rubens 210 Antonis van Dajk 212

HOLANDSKO SLIKARSTVO XVII VEKA Istorijske prilike i op{te karakteristike umetnosti 214 Frans Hals 215 Rembrant van Run 216 Mali majstori221 @anrslikarstvo 221 Harlemska {kola 221 Adrijen van Ostade 221 Gerard ter Bor~ 222 Lajdenska {kola 223 Delftska {kola223 Peter de Hoo~ 223 Vermer van Delft 224 Pejza`isti225 Jakob van Ruisdael 225 Adrijan van de Velde 227

Paulus Poter 227 Meindert Hobema 227

FRANCUSKA UMETNOST XVII I XVIII VEKA Istorijske prilike i op{te karakteristike umetnosti 229 Karakteristike francuskog “baroka” 229 Rafaeliti230 Nikola Pusen 230 Klod Lorejn 231 Karava|isti232 Luj le Nan 232 @or` de la Tur 232 Francusko vajarstvo XVII veka 233 Fransoa @irardo 234 Antoni Ko{e 234 Pjer Pu`e 234

ROKOKO - FRANCUSKA UMETNOST XVIII VEKA Istorijske prilike i op{te karakteristike umetnosti 234 Antoan Vato 236 Fransoa Bu{e 238

@an Onore Fragonar 239 @an Baptist [arden 239

ENGLESKA UMETNOST XVIII VEKA Istorijske prilike i op{te karakteristike umetnosti 241 Vilijam Hogart 241 Tomas Gejnsborou 241 Xo{ua Rejnolds 241

MODERNO DOBA UMETNOST NEOKLASICIZMA Istorijske prilike i op{te karakteristike umetnosti 242 Slikarstvo neoklasicizma 243 @ak Luj David 243 @an Ogist Dominik Engr 243 Fransoa @erar 244 Andreja Apijani 245 Vajarstvo neoklasicizma 245 Antonio Kanova 245

UMETNOST ROMANTIZMA Istorijske prilike i op{te karakteristike umetnosti 246 Slikarstvo romantizma 246

Ferdinand Viktor E`en Delakroa 246 Teodor @eriko 247 Francisko Hoze de Goja 248 Kaspar David Fridrih 249 Johan Henrik Fuseli 249 Vilijam Blejk 250 Vajarstvo romantizma 250 Fransoa Rud 250

UMETNOST REALIZMA Istorijske prilike i op{te karakteristike umetnosti 251 Gistav Kurbe 251 Francuski realisti – Barbizonska {kola252 @an Baptist Kamij Koro 252 @an Fransoa Mile 253 Onor Dumije 253 Engleski pejza`isti253 Xon Konstabl 253 Xozef Malord Vilijam Tarner 254 Realizam u Italiji254

Realizam u Nema~koj254 Realizam u Belgiji254 Realizam u Rusiji254

IMPRESIONIZAM Istorijske prilike i op{te karakteristike umetnosti 255 Slikarstvo impresionizma 256 Edvard Mane 256 Klod Oskar Mone 257 Pjer Ogist Renoar 258 Kamij Pizaro 259 Hilar @ermen Edgar Dega 259 Xejms Meknil Visler 260 Skulptura impresionizma 260 Ogist Roden 260

POSTIMPRESIONIZAM Istorijske prilike i op{te karakteristike umetnosti 262 Pol Sezan 262 @or` Sera 263 Pol Siwak 264

Vinsent van Gog 264 Pol Gogen 265 Nabis – simbolizam266 Edvard Vilar 266 Gistav Moro 267 Odilon Redon 267

1. PRAISTORIJA

^ovek je nastao iz roda piteka . Homo habilis - snala`qiv ~ovek ( pre 1.600.000 g.pne ) Homo erektus - uspravni ~ovek ( pre 600.000 g.pne ), radoznalac , pronalazak vatre Homo sapiens - misle}i ~ovek ( pre 300.000 g.pne ), prvi alati , prvi grob pretka Homo sapiens sapiens - prve umetni~ke tvorevine ( oko 35.000 g.pne )

KAMENO DOBA ( od 360.000 - 2.200 g.pne ) paleolit - starije - nastao oko 360.000 g.pne (diluvujalna faza - o{tra, hladna, surova klima, `ivotiwe prilago|ene ovoj

klimi) STARIJI PALEOLIT: 1. faza Solska (severna Francuska) od 360.000 do 90.000 g.pne 2. faza A{elska od 90.000 do 60.000 g.pne SREDWI PALEOLIT : 3. faza Mustijerska od 60.000 do 35.000 g.pne MLA\I PALEOLIT : 4. faza Oriwa{ka (jug Francuske) od 35.000 do 15.000 g.pne

5. faza Solitrenska (istok Francuske) od 15.000 do 12.000 g.pne 6. faza Magdalenska od 12.000 do 10.000 g.pne

mezolit -sredwe ( 10.000 - 5.000 g.pne ) neolit -mla|e ( 5.000 - 2.200 g.pne ) (aluvijalna faza - bla`a klima i druga~ija fauna)

METALNO DOBA ( od 2.200 do 0.00 g.pne ) bakarno - eneolit ( od 2.200 do 2.000 g.pne ) bronzano ( od 2.000 do 1.200 g.pne ) prelaz na gvozdeno ( od 1.200 do 800 g.pne ) gvozdeno starije - Hal{tadsko ( od 800 do 400 g.pne) gvozdeno mla|e - Latensko ( od 400 do 0.00 g.pne)

KAMENO DOBA 360.000 - 2.200. g.pne

PALEOLIT - klesani kamen To je doba divqa{tva, u kome je ~ovek `iveo u krvno vezanim hordama, a vladao je matrijarhat. Polne veze su bile slobodne, otac nije bio poznat, jedini ciq je bio produ`ewe vrste. ^ovek je bio nomad, parazit u prirodi, skupqao je plodove, bavio se lovom i ribolovom. Kad bi iskoristio jednu oblast, selio se u drugu. To je bilo lova~ko - sakupqa~ko - selila~ko doba. ^ovek paleolita je bio umetnik i pre nego {to je po~eo da obra|uje zemqu, pripitomqava `ivotiwe ili pravi nastambe, a ono {to pleni u ovoj najstarijoj umetnosti je REALIZAM I PROSTOTA . Ona se iskazuje kroz skulpturu, reqef, gravuru, slikarstvo. ^ovek najpre bira pogodne oblike (soliti), kojima daje utilitaran i estetski karakter. Paleolit je podeqen na tri etape :

- stariji ( dowi 360.000 do 60.000 g.pne) - krajwe divqa{tvo - sredwi ( od 60.000 do 35.000 g.pne)

- mla|i ( gorwi 35.000 do 10.000 g.pne)

U starijem paleolitu (u periodu od 90.000 do 60.000 g.pne) ~ovek po~iwe da obra|uje kamen i kosti, da bi se wima slu`io i da bi im dao funkciju. To nisu zanatski predmeti, ve} instiktivno stvarawe estetskog.

U mla|em paleolitu (u periodu od 35.000 do 10.000 g.pne) se javqaju prvi rudimentarni oblici umetnosti, vr{e se magijski obredi, postoje svetili{ta u prirodi ili pe}inama. Prvi bogovi, prvi crte`i, u mekom materijalu (u glini su {arali prstima, dobijaju}i tako meandre - sa 3 prsta obrazovane motive). Po~iwu oblikovati likove `ivotiwa, ko{tana oru|a i ko{tane igle za prvu ode}u. Koristili su ve} postoje}e izbo~ine i rupe, u koje je bilo pogodno ucrtati oko, wu{ku , ... pa su tome dodavali siluete. Tu su jo{ i otisci ruku (~itave {ake ili {ake na kojoj fale neki prsti) ili nogu (po ugledu na tragove `ivotiwa). Gravire u kostima dosti`u visok nivo. Skulpture su male forme , sitna plastika, idoli, figurine plodnosti - velika majka, sa nagla{enim naturalisti~kim oblicima (jakih bokova i grudi, malih, naj~e{}e skr {tenih ruku, noge su nazna~ene i bez stopala, glava zanemarena). Praistorijska majka personifikuje obli~je, ra|awe i razmno`avawe, obnavqawe u prirodi. Velika majka je plodonosna sila. Prvo slikarstvo je u paleolitu, a mla|a faza Magdalena je najsvetliji i najlep{i period. Vrhunac magdalenske umetnosti je pe}insko slikarstvo, u pe}inama ~ovek ne obitava - to su kao kapele. Sa skulpture se u Magdelenu prelazi na reqef, gravuru i crte` (postepeno se gubi tre}a dimenzija). U po~etku je to slikawe bilo monohromno, a kasnije polihromno, puno `ivota i izraza. Postoje slikane scene iz lova, gde figure ne stoje niukakvom me|usobnom odnosu, tj. nema govora o kompoziciji. Strukture su krajwe sa`ete, a crte`i `ivotiwa su veoma mo}ni i verni - ~ist realizam. Boje su providne, a preovla|uju crvena, oker, sijena, mrka, re|e bela, a konture se rade crnim ugqenom. ^esta je takozvana uvijena perspektiva - glava `ivotiwa je okrenuta prema telu. Paleolitski umetnik je besprekorno uo~avao oblik, akcentirao je va`no, a zanemarivao sporedno, suvereno vladaju}i elementima likovnog stvarala{tva. Svoje slike nije namenio gledawu, ve} je slikao da bi pozitivno predstavio borbu `ivotiwe i sebe. Zadivquje o{tra opservacija, profiweno kontrolisano sen~ewe, koje oblicima daje oblinu i plasti~nost. Onda{wi umetnici su imali sposobnost stilizacije. Misli se da je umetnost nastala iz iskonske ~ovekove potrebe za stvarawem i podra`avawem, da bi sa~uvao svoju sada{wost za budu}nost (magijom simpatije je slikao budu}e doga|aje). No, nesumwivo je to bila i namenska umetnost, svrsishodna i magijskog karaktera. Prirodne pojave su se identifikovale sa slikom - razre{avana su egzistencijalna pitawa : produ`avawe vrste i opstanak. Produ`avawe vrste je predstavqano u liku majke i `ivotiwa kojima se ~ovek hranio - bikovi, bizoni, kowi, ribe, irvasi ... (retke su predstave zveri). ^ovek je predstavqao rawenu `ivotiwu, da

bi, preko svojih umetni~kih dela, pozitivno uticao na ishod lova. Za svoje stvarawe je izabirao skrivena mesta, gde nema svetlosti - pe}ine, gde nema ni tragova stalnog boravka. Ne vodi se ra~una o kompoziciji i veli~ini oblika. Umetnost je bila imitativna i realisti~na, onako kako je umetnik znao da zapamti oblik. Kako je ~ovek bio stopqen sa prirodom, ova re{ewa su spontana, devi~anska i nekonvencionalno izvorna - u tome je wen visoki domet. Nema tipizacije i svaki je oblik ponovo do`ivqen . Dela: 1. Venera iz Losela , Dordowa, bareqef u steni (tehnika spqo{tene skulpture), 21.000 g.pne 2. Vilendorfska Venera , od 15.000 do 10.000 g.pne - J 16, K

Kre~wak 11.0 cm, simbol plodnosti - `ena u matrijarhatu sa nagla{enim atributima `enstvenosti : ogromne grudi, zadwica i bitine, trbuh. Ostalo stilizovano i upro{}eno: pramenovi kose na glavi, bez crta lica. Simboli~ka predstava onda{we `ene, praistorijske majke, bez estetskih vrednosti. Steatofijalna - sklona gojewu. 3. Solitren Rok, reqef u steni, dve `ivotiwe : kowi} i gove~e ( bizon ). 4. Bizon iz Le Madeleine, Dordowa, od irvasovog roga, - J 17, K, HG 41A

F 0B 2Le`e}i bizon F 0B 2 glava okrenuta ka zadwem delu tela za 180, uko~en pokret i oblik tela `ivotiwe saop{tava svoje realisti~ko vi|ewe te forme. Bizon nema nikakvog skra}ewa ( ovako se predstavqa sve do Gr~ke, bez skra}ewa i perspektive). Ve{to iskori{}en prirodni oblik roga.

5. Reqef dva bizona , iz Tik d’’Oubera - A 5b 6. Pe}ina Cabrerets 7. Pe}ina Lorte, - A 4, K Grupa jelena u trku, ribe i magijske o~i. Nema kompozicije, a ne postoji

frontalitet. Pojedina~ni oblik se identifikuje sa `ivim, crte`i imaju svoju namenu i magijski karakter. Obratiti pa`wu na razli~ite polo`aje nogu jelena - kao niz fotografija `ivotiwe u trku - promena polo`aja nogu.

8. Raweni bizon, Altamira, [panija, 15.000 do 10.000 g.pne - IS 1, J 11, K Altamira je praistorijska Sikstinska kapela. Nema kompozicije, ~ak su oblici

dati jedni preko drugih. Predstave su ra|ene zemqanim bojama, ra|eno je brzo i sigurno - crte` kao kroki. Prikazana je strahovita snaga rawenog bizona koji se brani i tako rawen (skupqeno telo), bez nepotrebnih pojedinosti koje bi optere}ivale predstavu. Ose}aj za oblik i pokret je izvanredan. U pe}ini naslikani mnogi bizoni, kowi, jeleni, divqe sviwe,...., u duplo mawoj razmeri od prirodne veli~ine. Prefiweno

kontrolisano sen~ewe, koje oblicima daje oblinu i plasti~nost.Magijsko simulirawe rawenog bizona uti~e na lov. Dramati~nost bez nepotrebne poetike, fantasti~an realizam.

9. Slike iz pe}ine Lasko (Lascaux), ju`na Francuska, 15.000 do 10.000 g.pne - IS 1, J 12,13, K

Pe}ina Lasko je otkrivena 1940 g. te{ko je pristupa~na i neosvetqena. Da su slike bile namewene gledawu, ~ovek bi ih kompozicijski sredio, ali on to on nije uradio, ~ak je slikao oblik preko oblika, tela u sasvim slu~ajnim relacijama. Visok domet ~ednog stvarawa, koje je neoptere}eno bilo kakvim pravilima. ^ovek je stvarao potpuno spontano. Imprensionira sve`ina i nekonvencionalna izvornost. @ivotiwe crtane jedna preko druge, probodene kopqima i strelama. Ne pravi se razlika izme|u `ive `ivotiwe i wene slike (mo`da `eqa da se ne ubiju, ve} da im se pove}a broj - vi{e hrane). ^esto su obline `ivotiwa diktirane prirodnim oblikom stene. Besprekorna ta~nost i ve{tina izra`avawa pokreta.

NEOLIT - gla~ani kamen

Traje kra}e, klima je bla`a, {to mewa faunu, pa privreda nije vi{e sakupqa~ka. Razvijaju se lov i ribolov, zemqoradwa i sto~arstvo. Nastaju prve nastambe, naseqa kraj reka - dakle vezivawe za odre|eno zemqi{te - stepen kultivacije i domestikacije (sojenice). Kamen se gla~a i finog je oblika. Nema zna~ajnijih ostataka umetnosti, ve} postoje ostaci grn~arije (u posudama se ~uvalo `ito,..), oru|a, oru`ja, a radili su i u drvetu. Razvija se arhitektura (dolmeni, menhiri i kromlensi), kult i vlada patrijarhat. Pripitomqavaju se prve `ivotiwe - pas, govedo, koza, kow, ovca i javqa se privatna svojina i porodica. Qudi razmewuju vi{kove proizvoda, dolaze u dodir jedni sa drugima, sukobqavaju se i dolazi do prvih ratova. Na ovu neolitsku revoluciju uti~u i idoli, kroz koje je ~ovek izra`avao svoj strah od prirodnih sila (od kojih je zavisio i koje su mu odnosile letinu, npr.). Pored idola prirodnih sila (npr. mita o suncu) postoje i idoli predaka. On prirodne sile vidi kao `ive - animizam (mrtvim stvarima daje osobine `ivih bi}a). Idoli su posrednici izme|u ~oveka i vi{ih sila. Karakteristi~na je magija na vi{em stupwu. Tako nekada{wi konkretan paleolitski ~ovek, blizak prirodi, postaje ~ovek neolita koji prelazi na apstrakciju - animista. Pravih umetni~kih dela gotovo da i nema.Umetnost neolita nema pokreta, to su oblici van vremena, sintetske predstave odre|enih pojmova, sa jakom GEOMETRIZACIJOM (razvijen linearni ornament), stilizacijom i imaginacijom. Dar

zapa`awa opada, a sposobnost apstrakcije raste, u obradu predmeta unosi se estetski kvalitet. Grn~arija se ukra{ava najpre utiskivawem prstom, a zatim geometrijskim ornamentima. Pomo}u vitla dobija se podjednaka povr{ina suda.

10. Lepenski vir, kamena glava, - K Oko 5.000.g.pne stanovnici Lepenskog vira, koji nam otkrivaju neolit, su se bavili lovom, ribolovom i skupqawem plodova - skupqa~ki, lova~ki i sedela~ki stepen. Gradili su neobi~ne ku}e sa slo`enom geometrijskom osnovom - deo kru`nog ise~ka. Ima 146 ku}a trapezaste osnove sa {irim delom prema reci. Relacija kulturnog stadijuma sa ekonomskim (nizak ekonomski razvoj). Glave se obra|uju sa posebnom pa`wom i re{avaju se kao oblutak. Produkt tla, kamena i vode. Glave, kao duhovni deo ~ovekovog bi}a, ribolike su, jer je ribqi svet deo ~ovekove egzistencije. Obluci su dono{eni rekom, buqave o~i, ribolika usta, nos, pramenovi kose - senzacija. 11. Idol iz Vin~e - K Grupa idola, animisti~ko poimawe sveta. Idoli malih razmera li{eni pokreta. Ovaj ima jako istaknut nos; nagove{taj ode}e.

METALNO DOBA 2.200. do 0.00 g.

BAKARNO DOBA - tehnika obrada metala se prenosi i na keramiku. Ornament je dubqi i {iri, jo{ uvek je linearni. Nema predstavqawa bo`anstva. BRONZANO DOBA - bronza = bakar + 10% kalaja.

12. Idol iz Kli~evca, seqak antropomorfna plastika, iski}en idol od pe~ene zemqe, ogrlica oko vrata sa priveskom, ruke savijene u laktu, poku{aj prikazivawa no{we i nakita. 13. Dupqajska kolica, ( po Vladi Maku spadaju u neolit ) - K Intrepetira se solarni tip u rudimentarnom vidu, kult sunca - krug simbol ve~itog kretawa sunca. ^uvena, barska kolica na kojima je prastari Apolon, mu{ka figura u `enskoj haqini, sa rukama savijenim u laktu. Kola vuku tri barske ptice, na kolima je sa unutra{we strane urezan sun~ev disk (Gr~ki mit o Apolonu koji se vra} a u Delfe na kolima koja vuku barske ptice ). Vezano za kult plodnosti i vegetacije.

2. EGIPATSKA UMETNOST

Oko 3.300 g.pne faraon Menes je ujedinio Gorwi i Dowi Egipat i od tada je dr`ava delovala kao jedinstvena.

Periodi : 0. Predinasti~ki period do 3.300 g.pne 1. Tinitsko doba (3.300 - 2.800 g.pne) I i II dinastija 2. Staro carstvo (2.800 - 2.200 g.pne) od III do XI dinastije (gra|anski ratovi - prelazni period od VI do XI dinastije) 3. Kriza 2.200 - 2.100 g.p.n.e 4. Sredwe carstvo (2.100 - 1.800 g.pne) XII i XIII dinastija 5. Upad Hiksa - Azijski narod ( 1.800 - 1.550 g.pne) do XVIII dinastije 6. Novo carstvo ( 1.550 - 720 g.pne) od XVIII do XXVI dinastije - Imperijalna faza ( 1.550 - 1.100 g.pne ) - ( Amenofis IV 1361 -1347 g.pne) 7.Saitsko carstvo - pozno doba ( 720 - 525 g.pne) od XXVI do XXVIII dinastije 8. Upad Persijanaca ( 525 - 404 g.pne ) 9. XXVIII - XXIX dinastija ( 404 -341 g.pne ) 10. Upad Persijanaca ( 332 g.pne ) 11. Ptolomejska epoha (285 - 31 g.pne) 12. Helenizam, Egipat pod Rimskom vla{}u od 31 g.pne

Egipatska dr`ava nastaje u dolini Nila, jedinoj plodnoj oazi u severnoj Africi. Posebni klimatski uslovi omogu}ili su rani prelazak ka poqoprivredi - sedela~ki stepen zemqoradni~kog stadijuma. Stanovni{tvo se povla~i iz Sahare u dolinu Nila (1000 km du`ine i oko 20 km {irine). Sistematsko izlivawe i vra}awe Nila u ta~no odre|eno doba godine je omogu}ilo razvoj zemqoradwe i priliv stanovni{tva u IV milenijumu pne. Kolektivan rad na kro}ewu reke - sistem kanala, brana i ustava - irigacioni sistem je napravqen jo{ u doba Starog carstva. Egipat je bio dr`ava sa robovlasni~kim ure|ewem, sa faraonom na ~elu, koji je bio sin boga Ra. Oko faraona su bili visoki slu`benici i milionsko bespravno stanovni {tvo. Wihovo pismo je kasno de{ifrovano, u XIX veku ([ampolion), pa je wihova istorija dugo bila nepozanata. Postojala su dva pisma, celim tokom razvoja Egipta : 1. sve~ano - hijerati~ko (za rukopise, poveqe i slu`bena pisma) 2. svetovno - demoti~ko (narodno) Poznavali su mnoge nauke: matematiku, geometriju, astronomiju, medicinu, muziku, kwi`evnost, arhitekturu...Zahvaquju}i poznavawu in`ewerskih disciplina, imali su i po dve `etve godi{we. Godinu su ra~unali sa 365 dana i 1/4. Mumificirawe je bilo javni ~as anatomije - va|eni su: utroba, mozak i svi meki delovi tela, pa se u~ilo balsamovawe. Religija je imala veliki uticaj na razvoj umetnosti. Koreni : 1. Po{tovawe prirodnih sila - Nil - bo`anstvo Kapi. Nil je prvo zelen - alge , pa crven - zemqa , zatim se izliva. 2. Po{tovawe kosmi~kih sila, kao i sve zemqoradni~ke kulture imali su razvijen solarno - lunarni kult ( Horus - jutro, Amon - podne i Oziris - ve~e ). Po{tovali su prirodne sile i imali su svoje toteme. Wihova religija je neeti~ka. Eti~ki pojmovi se javqaju vrlo kasno, u Novom carstvu. Duboko su verovali u zagrobni `ivot, da fizi~ki kraj nije i kona~an, ve} je postojalo uverewe o trajawu kroz ve~nost. Vladari su pothrawivali ovo verovawe. Religija diktira monumentalnost, uniformnost, frontalnost i uko~enost u umetnosti. Gradili su hramove i grobnice, u koje su sme{tali svoja umetni~ka dela ( slikarstvo, vajarstvo podre|eno arhitekturi ), odvojena od profanog (svakodnevnog) `ivota. Postojala je skulptura, reqef i slikarstvo. Realisti~ki su predstavqali oblike iz prirode, sve manifestacije ~ovekovog `ivota na ovom svetu.

Egipatska umetnost je realisti~ka i nije bila stati~na ve} je evoluirala. Umetnost je bila kultnog karaktera, vezana za hramove i grobnice i wihovu unutra {wost. Umetni~ka dela su potpuno izolovana od masa, pa su ulazi u grobnice

pa`qivo skrivani. Ta umetnost nije bila profanog karaktera, jer nije bila namewena prostorima ~ovekovog `ivqewa. Ako je i bilo profanih tema, postojale su da bi se `ivot umrlog {to potpunije prikazao i tako da na onom svetu simulira isto `ivqewe (svaka ovozemaqska tema je mogla biti motiv ). Portretna skulptura se radila za slu~aj da mumija umrlog propadne, ~ija se du{a F 0B 2Ka F 0B 2 u tom slu~aju mogla preseliti u skulpturu od ~vrstog materijala (moglo ih je biti i vi{e).Te skulpture su morale li~iti na umrlog, a predstavqale su mlade modele ( faraoni nisu ~ekali neizvesnu starost, ve} su mladi mislili na svoje grobnice). Svojstva su: 1. Stav uvek smiren, i kod sede}e i kod stoje}e figure. Ponegde izba~ena noga, nije kretawe ve} pove}ava stati~nost figure. 2. Uzdr`anost, dvojnik ne sudeluje ni u kakvoj akciji, koja bi bila trenutna. Te skulpture su bile zami{qene da traju kroz ve~nost. 3. Reprezentativnost, odre|ena doza monumentalnosti. 4. Nagla{ena osa simetrije, figura je uvek predstavqena su~eono (froantalno) {to je skulptoru olak{avalo rad. Reprezentativno, uko~eno su predstavqene zna~ajne li~nosti (vladari, wihova porodica i visoki slu`benici). Robovi su prikazani u akciji - razni zanati ( zidari, drvodeqe ), nemaju portretna svojstva ve} su svedena uniformisana stopqena masa i predstavqena kao figurine. Tako su predstavili sve {to je potrebno umrlom da bi `iveo na onom svetu. Poznavali su odli~no anatomiju i proporcije, pa je telo izvanredno prikazano. Skulptura se razvija od V veka pne. Vajano je pomo}u projekcija, pa su figure F 0B 2 sapete F 0B 2 ( tri projekcije su iscrtavane na kamenom bloku, pa se onda klesalo istovremeno ). Zadwa strana skulpture je uvek vezana za zid - poza|e. Reqef i slikarstvo imaju iste motive kao i skulptura. Motivi vezani za `ivot ilustruju `ivot umrlog ( scene lova, ribolova, borbe sa neprijateqima). Sagledava se i put umrlog na onome svetu. Reqef Plitak je i bli`i je slikarstvu nego skulpturi. Ra|ene su dve vrste reqefa: 1. Reqef male ispup~enosti - niski bareqef, sa blago ispup~enim oblicima. Ra| en je u kamenu ili drvetu. Oblik je malo izvu~en iz okolne povr{ine koja se skida. 2. Upu{ten reqef - koilanaglif. Udubqen reqef, urezana, udubqena kontura kojom se izvla~i plasti~nost, u okviru koje se interveni{e.

Reqef je blizak gravuri, svetlosti i senke nema, jer je plitak i ~esto je bojen istim bojama kao i u slikarstvu. Mu{ka tela su tamnija od `enskih ( mu{ka tamno braon, `enska svetli oker ) a kosa je bojena crno. Bojewe je bilo kontinuirano i uniformno, bojene su velike povr{ine bez nijansi, sa jako izra`enim crte`om, a povr{ine su uokvirivane tamnom bojom. Konture reqefa su isto {to i crte` u slikarstvu, reqefi deluju sli~no kao i slikarstvo, pokre}e istu skupina problema. Slikarstvo Nema ni sopstvene ni ba~ene senke, nema plasti~nosti oblika. To je u potpunosti umetnost dve dimenzije - tre}a nije ni postojala. Sjajan, brz crte`, brzo se hvata karakter slike i svojstvo polo`aja, bojene plohe kontrirana crte`om. Problemi : 1. Trodimenzionalni oblik se svodi na dve dimenzije ( ravan slike i reqefa). 2. Problem realizacije prostora u ravni slike. 3. Pitawe kompozicije. Odnosi izme|u skulpture, reqefa i slikarstva :

- Reqef i slikarstvo imaju sli~nost u akciji. Skulptura je smirena, dostojanstvena, bez pokreta ( ~eka du{u da u|e u wu ).

- Slikar vodi ra~una samo o obliku koji slika, a ne o predhodnim oblicima i poretku istih (ne zanima ga kompozicija). On ispoqava svoj odnos prema `ivotu a ne daje predstavu o `ivotu. Javqa se problem predstaqawe trodimenzionalnih oblika `ivotiwa kad se deo tela na|e u akciji, {to se re{ava tako {to se glava okre}e za 180 F 0B 0, projektuje se u potpuno razvijenom obliku bez skra}ewa. U Egipatskoj umetnosti postoji zakon FRONTALITETA, ortogonalno predstavqewe: uglovi se mewaju samo za 90 F 0B 0 ili 180 F 0B 0, oblici se vide pod pravim uglom. Frontalno {}u qudsku figuru svode na dve dimenzije bez poznavawa perspektive : GLAVA ^IST PROFIL, OKO FRONTALNO, GRUDI SU^EONO, NOGE U PROFILU, razmaknute da se ne bi poklopile i izbeglo skra}ewe stopala (oba stopala vi|ena sa strane palca). Slu`ili su se posrednim putem da do~araju dubinu prostora. Poznavali su samo upravni na~in predstavqawa ( prva i druga projekcija ). Koriste princip SUPERPONIRAWA za dubinu prostora - najbli`a li~nosti su u najni`em horizontalnom redu, slede}i je daqi i tako sve do posledweg koji je najudaqeniji. Kompozicija je tako sre|ena i smirena. Koriste jo{ i IZOKEFALIJU - glave li~nosti istog ranga su na istoj visini ( to je hijerarhijsko dimenzionisawe: robovi su najmawi a vladar je najve}i). Perike : staro carstvo - perike otvorene u poqe, kao lepeze ili u obliku zaokrugqene i kratke kacige;

ovo je samo pregled
3 prikazano na 328 str.