Izlivanje nafte u Meksickom zalivu
Jovana24
Jovana24

Izlivanje nafte u Meksickom zalivu

18 str.
2broj preuzimanja
619broj poseta
100%od1broj ocena
Opis
Ugrozavanje zivotne sredine
20 poeni
poeni preuzimanja potrebni da se preuzme
ovaj dokument
preuzmi dokument
pregled3 str. / 18
ovo je samo pregled
3 prikazano na 18 str.
preuzmi dokument
ovo je samo pregled
3 prikazano na 18 str.
preuzmi dokument
ovo je samo pregled
3 prikazano na 18 str.
preuzmi dokument
ovo je samo pregled
3 prikazano na 18 str.
preuzmi dokument

Универзитет у Београду

Факултет безбедности

Изливање нафте у Мексичком заливу

Ментор: Студент:

Др. Зоран Чворовић Стефановић Јована 296/08

Београд, 2015.год

Садржај:

1

Увод ............................................................................... 3

Земља, наша водена планета ................................... 4

• Богата биолошка разноврсност.......................... 4

• Кључна улога за живот на копну и

велики утицај на људску историју...................... 4

Загађивање океана и мора нафтом ........................... 6

Законска регулатива САД

Закон о загађивању нафтом ( и дериватима ) ............ 8

Изливање нафте у Мексичком заливу

хронологија догађаја ...................................................... 9

Закључак ......................................................................... 14

Литература ...................................................................... 16

2

Увод: Тенденција експоненцијалног пораста становника Земље праћена је

потребом њиховог прехрањивања, обезбеђивања енергијом, разним индустријским

производима, а као резултат ових активности јавља се оптерећивање животне

средине разним врстама отпада. Загађивање животне средине пропорционално

порасту становништва, као и порасту стандарда тог становништва, расте из године

у годину, а великој групи загађујућих и опасних материја које угрожавају ваздух,

површинске и подземне воде, земљиште, биљни и животињски свет и здравље

човека, припадају и нафта и деривати добијени њиховом прерадом. Загађивање

нафтом свуда у свету може да буде резултат пропуштања опреме и недостатка

технологија у свим делатностима од процеса истраживања, експлоатације,

транспорта и прераде нафте, до примене нафтних деривата, резултат хаварија,

немара, незнања или избегавања одговорности.

Многе сировине, производи и отпадни токови из свих делатности нафтне

индустрије могу потенцијално да утичу на животну средину. Да ли ће уопште имати

утицај, или у коликој мери тај утицај може да угрози животну средину, зависи од

врсте супстанце, њене количине и садржаја при испуштању, као и од биотичке

заједнице која је изложена том дејству. Када се говори о опасности, којој су живи

организми изложени у додиру са опасном супстанцом, најчешће се мисли на

опасност коју представља њена токсичност.

3

Земља, наша водена планета

Океани прекривају 71% површине наше планете и чине до 95% простора који

је погодан за живот. Котрљајући таласи, стаклена мирноћа или хладан лед које

видимо на површинама океана крију задивљујућу разноврсност подземних

светова – од сунцем обасјаних коралних гребена до тамних бразда абисала, од

шума џиновског келпа до заједница шкољака груписаних око врућих

хидротермалних извора, од плимских мангрова до пространог отвореног океана.

Богата биолошка разноврсност

Живот је настао у океанима и наставља да постоји у њиховим разноврсним

стаништима. С више од стотину милиона врста – од највеће животиње која је

икада живела на Земљи, плавог кита, до најситнијих бактерија – морска

биоразноврсност далеко надмашује ону на копну. А нове врсте се откривају

стално.

Кључна улога за живот на копну и велики утицај на људску историју

Океани такође имају велики утицај на нас, љубитеље копна. Они производе 70%

нашег кисеоника, апсорбују топлоту и редистрибуирају ту топлоту широм света и

тако имају доминантни утицај на светски временски систем. Океани су такође

имали велики утицај на људску историју, културу и животе, а и дан – данас имају.

Хранимо се њиховим ресурсима, сунчамо на њиховим плажама, пливамо у

њиховим таласима, ронимо у њиховим лепотама, шаљемо своју робу и

необрађене материјале по њиховој површини и експлоатишемо минерале и нафту

4

са њиховог богатог дна. Ретки су људи који нису на наки начин под утицајем

океана, чак и ако никада нису имали прилику да га виде уживо.

Према професору А.С. Сведсену из Норвешке потенцијали океана могу се

сврстати у седам категорија:

Извор енергије (нафта, плин, плима и осека)

Резервоар минерала и сировина (со, песак)

Резервоар хране (рибе, шлољке)

Постојање морских биљки (морски коров, алге)

Резервоар воде за натапање пустиња и неплодних површина и за

људске потребе

Јефтини морски транспорт и дистрибуција робе

Подручје за рекреацију

Загађивање океана и мора нафтом

Највидљивија и најпознатија врста загађења мора и океана је она

узрокована изливањем нафте из танкера или као последица несрећа на нафтним

бушотинама. Учинци таквих несрећа су често катастрофални, вишеструки и

5

нажалост дуготрајни. Један од примера је и нафтна катастрофа у Мексичком

заливу, о којој ће бити више речи у даљем тексту.

Само 8 грама нафте довољно је да се загади кубни метар мора. Кубни метар

испуштене нафте исцрпљује кисеоник из 400 000 м3 мора. Сирова нафта садржи

стотине различитих типова молекула угљоводоника. Токсичност и потенцијални

утицај на животну средину различитих молекула је врло различит. Најтоксичнији

угљоводоници су аромати са ниском температуром кључања, посебно бензен,

толуен, етилбензен и ксилен. Ови угљоводоници у исто време показују и највећу

растворљивост у води. Велика растворљивост чини молекуле ових једињења лако

доступним биљкама и животињама. Утицај угљоводоника зависи и од облика у

којем се налазе – да ли су они растворени у води, дисперговани у њој или су у

суспензији. Токсичност угљоводоника зависи и од организма на који делује. Многи

фактори могу да утичу на токсичност, од којих је један и здравствено стање

организма. Ако је организам у стању стреса, онда је токсичност угљоводоника

већа. Салинитет воде, повишена или снижена температура, вишак или недостатак

хране могу да доведу морске организме у стање стреса. Тако токсичност може да

буде два пута већа у морској, него у слаткој води, да расте са смањењем

температуре и да се знатно мења у присуству других токсичних супстанци због

синергетичког ефекта. Допуштени садржај сирове нафте у води је различит за

различите организме и креће се у границама од 0,01 до 5 мг/л.

Процес истраживања и производње нафте, нарочито на мору, а затим прекоморски

транспорт нафте, у највећој мери је одговоран за загађивање мора

6

угљоводоницима. Укупна количина угљоводоника, која се годишње испусти у мора

и океане, процењује се на око 3,25 x 106 м3 .

Чињеница је да је укупно учешће производње нафте на мору у његовом

загађивању свега 1,54%, али загађивање проузроковано транспортом нафте,

терминалима, хаваријама танкера рафинеријама на обали и целокупним

прекоморским и ваздушним саобраћајем износи 54,5%, док загађивање из градова

и остале индустрије износи око 40%.

Нафта изливена у воду се врло брзо шири по њеној површини. На њено ширење

утичу силе гравитације, разлика у густинама воде и нафте и површински напон на

граници додира обе течне фазе, који тежи стварању мономолекулског слоја

нафтена воденој површини. Оваква нафтна мрља онемогућава снабдевање воде

кисеоником, угрожавајући флору и фауну у њој због недостатка кисеоника, али она

угрожава биљни и животињски свет и у директном контакту. Лепљењем по кожи и

перју животиња, она онемогућава њихове виталне функције, што за исход

најчешће има смрт. Из нафтне мрље испаравају испарљиве компоненте у

зависности од природе нафте, величине и снаге таласа и брзине ветра, део се

раствара у води, део оксидише или се разлаже микроорганизмима. Сви ти процеси

показују резултате у дужем временском периоду.

Законска регулатива САД – а

Закон о загађивању нафтом (и дериватима)

7

(OIL POLLUTION ACT)

Oвим законом су дефинисане стриктне обавезе и одговорности постројења

на копну и мору која у својим отпадним токовима садрже нафту и деривате.Од њих

се захтева да доследно примењују програм контроле испуштања загађених

флуида и програм мера за смањивање њихових количина.

Овим Законом обухваћено је планирање активности које се предузимају када

дође до хаварија, али су постављени и стандарди за резервоарску опрему и

посуде у циљу спречавања истицања флуида.

Под постројењима која могу да изазову озбиљна загађења сматрају се складишта

и бензинске пумпе са капацитетом изнад 160 м3, складишта и предузећа за водени

транспорт нафте са капацитетом од преко 3500 м3 уколико су за претходну годину

пријавила истицање преко 38 м3 и немају на посматраној локацији изграђен

контејнер за прихват просуте нафте на начин да се онемогући загађивање

изворишта воде за пиће. Ова регулатива се односи и на складишни простор

рафинерија, посебно на надземне резервоаре.

Изливање нафте у Мексичком заливу – хронологија

догађаја

8

20.април

Експлозија на “ Deepwater Horizon “ – платформи за подводно бушење нафтних

извора у Мексичком заливу, 84 км југоисточно од обале Луизијане ( САД ), убија 11

запослених. Извођач радова Transocean, под уговором за светског нафтног

гиганта British petroleum каже да није било никаквог претходног знака упозорења

о опасности од експлозије.Платформа је бушила извор на дубини од око 1525 м,

померајући досадашње границе технологије дубинског бушења извора.

22.април

Deepwater horizon платформа тоне на дно залива након што је горела 36 сати,

повећавајући забринутост од катастрофалног изливања нафте из оштећеног

извора на дну. Представник Обалске страже Сједињених Држава изјављује да

подводни извор Макондо, који је ова платформа бушила, у океан може испуштати

до 8000 барела дневно ( око 939 тона ).

26. април

Званичници откривају да нафтни извор испушта нафту, а процена је да се у океан

дневно излије 117 тона нафте. Упозорења о неизбежној еколошкој катастрофи се

умножавају.

28. април

Обалска стража Сједињених Држава упозорава да ће ово бити највећа еколошка

катастрофа у историји САД – а. Наложена је истовремена истрага на два нивоа

која ће утврдити одоворност за експлозију и да ли је извођач радова Transocean

поштовао све законске протоколе. Површина океана под нафтном мрљом је већ

9

7400 квадратних километара. 49 пловила покушава да контролише ширење

нафтне мрље, прикупља нафту и одваја је од воде. Како се мрља приближила на

20 км од обале, Обалска стража САД разматра контролисано паљење нафте

обухваћене плутајућим граничницима на надувавање. Упркос негативном ефекту

спаљивања због дима и отровних гасова, консултовани научници тврде да би већа

штета настала уколико већа количина нафте запљусне обалу Луизијане која чини

40% мочвара у САД, и представља дом хиљадама врста птица и риба.

30. април

Нафта исцурела из оштећеног подводног извора Макондо допире до обала

Луизијане. У кратком року осетљиве мочваре у приобаљу бивају прекривене

густим, смеђим и масним блатом. Влада САД – а проглашава изливање нафте у

Мексичком заливу инцидентом на националном нивоу што омогућава да се

користе средства из федералног буџета, а гувернер Луизијане проглашава

ванредно стање и тражи помоћ 6000 војника Националне гарде за чишћење нафте

са обале. Обала Луизијане, богата раковима и шкољкама је најугроженија, а

страхује се и од штете коју ће нафта нанети рибњацима у суседним државама

Мисисипију, Алабами и Флориди. Најновије процене говоре да у океан дневно

истиче 5 пута више нафте него што се првобитно мислило, чак 585 тона нафте

дневно.

2.мај

Председник Обама одлази у захваћену област и изјављује како је British petroleum

у потпуности одговоран за инцидент и да ће платити санирање последица. Tony

10

Hayward извршни директор компаније British petroleum изјављује како прихвата сву

одговорност и потврђује да ће БП исплатити сву насталу штету.

10. мај

БП наглашава да свакоднево без престанка упумпава хемикалију која раствара

нафту иако научници изражавају забринутост да ће те супстанце неповратно

уништити водени свет.

14. мај

Пеликани су међу најугроженијим животињама пошто се хране тако што захватају

велике количине воде како би уловили рибучиме своје кљунове пуне лепљивим

нафтним блатом. Научници који проучавају подводни снимак са места изливања

нафте процењују да дневно у залив истиче преко 8000 тона нафте. Нафтна мрља

сада покрива површину одчак 9500 квадратних километара, а у операцијама

чишћења нафте и спречавању њеног цурења учествује чак 500 пловила.

19. мај

Океанографи процењују да је нафта доспела у „ Кружну водену струју „ океана која

је може однети до Флориде па чак и до источне обале САД.

26.мај

БП покушава да зачепи истицање нафте са густим блатом, користећи процедуру

под именом „top kill“. Поушај се проглашава неуспешнимтри дана касније.

11

30. maj

Carol Browner, председников саветник за енергетику проглашава изливање нафте

у Заливу најгором еколошком катастрофом у историји САД, гором од изливања

нафте из танкера Exxon Valdez 1989.год код Аљаске када се у океан излило 38 800

тона сирове нафте. До 2. јуна у океан је истекло око 76 000 тона нафте, која је

загадила преко 110 км обалског подручја Луизијане а БП је утрошио милијарду

долара на последице ове катастрофе.

8. јун

Скимери, укључујући и џиновски брод „ Кит“ скупљају нафту са површине воде.

Подводне морске струје разливају делиће нафте на веома велику површину, и

преко 65 км од самог извора. Велика дубина изузетно отежава праћење и

санирање таквих нафтних маса а последице по морски свет могу бити

катастрофалне због смањивања концентрације кисеоника.

Председник САД, Обама, наводи да је ова несрећа још један показатељ да је

неопходно у што краћем року окончати зависност човечанства од фосилних горива

и затражио од Сената да подржи нови Закон о енергији који би омогућио већа

улагања у нове изворе енергије.

На саслушању у Конгресу, Tony Hayward изазива бес и згражавање чланова

Конгреса својим упорним неприхватањем потпуне кривице БП за катастрофу која

је, према свим показатељима истраге, изазвана људским фактором, непажњом и

игнорисањем безбедносних правила.

15. јул

12

Са постављеним новим поклопцем БП каже да су први пут од 20. априла када се

догодила експлозија на нафтној платформи Deepwater horizon зауставили

истицање нафте, али само привремено, како би проверили целовитост самог

извора и проверили постојање потенцијалних оштећења у структури.

22. јул

Десетине пловила укључујући и платформу која буши помоћни бочни извор који ће

трајно зауставити цурење из оштећеног извор, су уклоњени из области због

надолазеће тропске олује.

25. јул

Бродови који учествују у коначном затварању оштећеног извора се припремају да

наставе посао након слабљења тропске олује. Последице олује, осим одлагања

коначне операције затварања изливања нафте су и донекле растворене нафтне

мрље на површини и очишћене одређене плаже од нафте.

2. август

Агенција за заштиту природне околине САД саопштава да испитивање негативних

ефеката растварача нафте који је коришћен приликом чишћења воде од нафте

показују да сама хемикалија није ништа штетнија од саме нафте. Конгресни

истражитељи су били забринути да су растварачи нафте коришћени вишенего што

је то наређено.

Врше се последње припреме за финално затварање извора које ће бити извршено

у неколико корака;

13

• Пре свега, тестирањем се утврђује да ли се нафта може потиснути надоле

у извориште.

• Уколико процедура успе, тзв. „static kill“ операција почиње пумпањем блата

под мањим притиском.

• Након тога, инжењери треба да одлуче да ли ће упумпати цемент на врх

извора или сачекати и упумпати цемент из правца помоћног извора са доње

стране оштећеног извора.

3. август

Према последњим проценама, не рачунајући намерно истакање нафте у Залив

од стране Ирака 1991., ово је највеће проливање нафте икада, са 4,9 милиона

барела односно око 575 000 тона. Научници кажу да је из океана у свим

операцијама извучено само око петина исцуреле нафте.

Закључак:

Климатске промене које су се дешавале на планети од средине 2010. године до

данас јасно потврђују да је томе главни узрочник потрага за високим

профитима са последицом у виду изливања нафте у Мексичком заливу. Од

2010. године па до данас нам загађени Мексички залив преко Голфске струје

шаље смртоносне „поздраве“. Августа 2010. године др. Зангари са Института

геофизике из Фрескате, који спроводи надгледање Мексичког залива,

упозорава да се „огромна количина нафте константно шири у обиму, обухвата

14

такве огромне области да озбиљно утиче на цео систем терморегулације

планете, путем рушења граничних слојева топлог протока воде“.

Конвејнер у Мексичком заливу прекинуо је са радом, а подаци јасно показују да

Северно-атлански ток не постоји и Голфска струја почиње да се распада на

делове, око 250 км од обале Северне Каролине у САД.

Термоглинени спојни систем где топле воде теку кроз хладније показује веома

велики ефекат не само на океан већ и на горње слојеве атмосфере висине до

седам миља.

Непостојање те обичне појаве у источном делу Северног Атлантика омета

нормалан ток атмосферских прилика током лета, резултат чега су неиздрживо

високе температуре и поплаве у Централној Европи, са високим

температурама у многим земљама Азије и масовне поплаве у Кини, Пакистану

и другим земљама Азије.

Просечна температура воде на северу Голфске струје опала је на десет

степени Целизијуса у поређењу са температурама до катастрофалне 2010.

године. Тракасти конвејнер је подељен на посебне делове и престао је да

преноси у Европу топлу воду, а др Зангари констатује да су ,,Они убили кардио

стимулатор светске климе на планети,,.

Несумњиво је да ће због похлепе, брзоплетости и немара дуго патити

сви, и људи и животиње. Човек, у незадрживој одлуци да узме од природе и

више него што му она може пружити, изазива еколошке катастрофе попут ове.

15

Незадржива глад за човечанства за енергијом узела је свој данак, не по први

пут.

Литература:

1. Гордана Р ., Нафта и животна средина: заштита, загађивање

и ремедијација, Београд, 2007.

2. Фрањо В ., Човјекова околина – Облици и начин угрожавања

и заштите, Загреб, 1982.

3. http://www.wwf.rs

4. http://www.zivotinjsko-carstvo.com

16

17

18

nema postavljenih komentara
ovo je samo pregled
3 prikazano na 18 str.
preuzmi dokument