Izmenjena stanja svesti i religijsko ponasanje, Ispiti' predlog Antropologija religije
vodenicar_iv
vodenicar_iv

Izmenjena stanja svesti i religijsko ponasanje, Ispiti' predlog Antropologija religije

23 str.
855broj poseta
Opis
Antropologija religije
20 poeni
poeni preuzimanja potrebni da se preuzme
ovaj dokument
preuzmi dokument
pregled3 str. / 23
ovo je samo pregled
3 prikazano na 23 str.
ovo je samo pregled
3 prikazano na 23 str.
ovo je samo pregled
3 prikazano na 23 str.
ovo je samo pregled
3 prikazano na 23 str.

1 i zmenjena stanja sves t i r

45

I i re l ig i j sko pona ian je

majkl vinkelman

lzrner~jena stapja svesti (1%) su dobro dokurnentovano religijsko ponaianje, rnoida i ~~niverzalno svojstvo ljudskih druStava. Burginjonova je, u oko 90 odsto druSta- va koja je istraiivala, naSla instituciortalne oblike ISS. Vinkelrnanova unakrsna kulturna istraiivanja pokazuju da su u svirn druStvirna ISS povezana s isceljivanjem, upudujudi na to da je isceljenje zasnovano na ISS univerzalna pojava.

Ta univerzalna zastupljenost ISS ukazuje na bioloSku osnovu ovog religijskog po- naSanja. Ovo poglavlje bavi se dokazirna u prilog univerzalnosti izrnenjenih stanja svesti kao korena religijskog iskustva i osnove nekih rnanifestacija religijskog ponaSanja.

U ovorn poglavlju uloga ISS u religijskorn ponaSanju razrnatra se s unakrsno-kul- turnog, fizioloSkog i kognitivnog stanoviSta. Univerzalnost pojave Sarnana, praoca ek- statitkog (ISS) religijskog ponaSanja razrnatra se s unakrsno-kulturnog stanoviSta. To Sto u lovatkirn i skupljatkim druitvirna Sirorn sveta srederno Sarnana, postavlja pitanje izvora tako univerzalnog ponaSanja. Pokazuje se da bioloSki uterneljeni potencijali ISS strukturiSu univerzalna svojstva Sarnana. PsihobioloSki model ISS i funkcionalne strane ISS u Sarnanskirn aktivnostima osnov su za objaSnjenje uloge ISS u ontogenezi religij- skog iskustva. Potorn je prikazan psihofizioloSki model ISS koji ilustruje raznorodne postupke koji izazivaju iste prornene u fiziologiji rnozga. FizioloSki dokazi ukazuju na to da se svest, razlititirn postupcirna izazivanja ISS, sisternatski rnenja na isti natin, Sto je osnov zajednitkih prornenjenih iskustava rnanifestovanih u transpersonalnirn oblicirna svesti. Te prornene podrazurnevaju stanje parasirnpatitke dorninacije u kojoj frontalnirn korteksorn dorniniraju sporotalasni obrasci iz lirnbitkog sisterna i s njirna povezane pro- jekcije u frontalnirn delovirna rnozga. Taj obrazac je odraz aktivacije bioloSki zasno- vanog oblika svesti s adaptivnirn funkcijarna. Ova bioloSka osnova je supstrat Sarnaniz- ma i drugih ISS tradicija u kojirna se koriste adaptivni potencijali ISS. Funkcionalne os- nove ISS kao terapije razrnatraju se kroz opSte delovanje ISS i specifitnih postupaka njihovog izazivanja. U razrnatranju fenornenoloSkih razlika ISS posebna painja posvedena je lebdenju duSe, posednutosti i rnistitkirn star~jirna. lspostavlja se da raz- lititi nazivi vezani za ISS zavise od druStvenih, fizioloSkih i psihokognitivr~ih prornen- Ijivih. Saieto se razrnatraju i odnos tipova ISS prerna druStvenirn uslovirna, zajednitke crte u mistitkirn iskustvirna i trajna uloga ISS u savrernenirn druStvirna.

Sarnan je najSire priznata institucionalna upotreba ISS. U Elijadeovorn inicijalnorn unakrsno-kulturnorn sagledavanju Sarnanizrna, klasitna suStina Sarnanizrna podrazurne-

va koriSdenje ))tehnika ekstazecc (izrnenjenih stanja svesti) u interakciji sa svetom duho- va u korist zajednice, naroEito u isceljivanju, divinaciji, zaititi i nalaienju iivotinja za lov. EkstatiEna stanja Saniana nisu posednutost; ona su ))trans tokorn kojeg se veruje da njegova duia napuSta telo i uspirlje se na neb0 ili se spuSta u donji svet(( (Eliade). Prema Elijadeu, izbor Sarnana uslovljen je krizom, razdobljern bolesti ili ludila shvade- nim kao patnja i bolest duha, u kojem boiansko bide bira pojedinca za tu ulogu i daje mu nova pravila iivljenja. Kriza inicijacije, po pravilu, podrazumeva iskustvo patnje, za kojirn slede smrt, izopgtenje, ponovno rodenje i uspon na neb0 i silazak u donji svet, kao i opStenje s duhovima i duSarna.

lstraiivanja su, isto tako, ukazala na to da je Saman univerzalna pojava i da iarnani u razlititirn delovirna sveta irnaju neka zajednitka svojstva i funkcije. (Npr. Eli- ade, Hultkrantz, Halifax; vidi pregled kod Sikala). Ipak, i dalje irna neslaganja. Mada je trend da se Sarnan smatra univerzalnom pojavorn, neki srnatraju da terrnin Saman treba koristiti samo za sibirske, evroazijske i podarMiEke praMiEare. Drugi su, pak, termin Sarnan proSirili i na druge praktitare, recimo, sve one koji su kroz ISS u interakciji sa duhorn sveta.

Problerni odredivanja toga Sta je Saman razmatrani su u ernpirijskom unakrsno- kulturnorn istraiivaEkom projeMu o rnagijsko-religijskirn praktitarima i Sarnanskim isce- liteljirna (Winkelman, Winkelrnan i White). To istraiivanje izbeglo je neke od apriornih problema i problema definicije koriidenjem formalne analize deskriptivnih unakrsno-kul- turnih podataka. To je ornogudilo da se empirijski odredi da li postoje unakrsno-kuItl.lrni praktiEari koji se uklapaju u klasiEni opis Sarnana i u kakvom su odnosu t i Sarnani i nji- hova svojstva prema drugirn tipovirna magijsko-religijskih praktitara i iscelitelja koji u svojirn aktivnostima koriste ISS.

Na osnovu forrnalne maternatiEke analize odlika i aktivnosti rnagijsko-religijskih praktitara do kojih se doSlo na unakrsno-kulturnorn uzorku, izvedena je empirijski odredena tipologija razlititih tipova 5arnanistiEkih iscelitelja i magijsko-religijskih prak- tiEara. Pri imenovanju razliEitih tipova ernpirijski odredenih rnagijsko-religijskih praktiEara i SarnanistiEkih iscelitelja koriideni su termini Eesti u antropologiji: Sarnan, Sanan/iscelitelj, medijum, sveStenik i vral;lveStac (Winkelman). Oni koji su nazvani Samani, iamani/iscelitelji, iscelitelji i medijumi imaju osnovne zajednitke karakteristike, ukljuEujudi i one najosnovnije koje je za Samanizam vezivao Eliade: to su koriidenje ISS za njihove zajednice i interakcija s duhovrli~n entitetima. Ovi praktiEari predstavljaju in- stitucionalizaciju univerzalno rasprostranjene prakse koriSdenja ISS kao osnove za is- celjenje i divinizaciju. Medutim, ovi SarnanistiEki iscelitelji razlikujl~ se ne sarno u pogle- du druitveno-ekonomskih karaMeristika druStava u kojirna deluju, ved i po svorn druS tveno-ekonomskom i politiEkorn statusu, postupcirna njihovog izbora i obuke, speci- fiEnostima ISS, izvorirna rnodi i dodatnim magijsko-religijskirn aktivnostirna. Ova una- krsno-kulturna analiza pokazala je da praktiEari iz udaljenih oblasti (npr. Afrike, Azije i obe Arnerike) irnaju viSe zajedniEkih karakteristika rnedusobno nego s ostalim iscelite- ljima u vlastitim kulturama i istim geografskim regionirna. U nekirn sluCajevirna su prak- tiEari, koje su etnolozi svrstali u Samane, ovde ernpirijski grupisani kao rnedijurni ili isce- litelji. Ernpirijska slitnost relevantnija je od a priori definicija i geografskih lokacija, Sto upuduje da terrnin iaman treba ogranititi na praktitare sa ernpirijski slitnim karakteri- stikarna o Eemu de nadalje biti reti.

Formalno unakrsno-kulturno istraiivanje ukazuje na postojanje jedne empirijske grupe pod nazivom Saman, koja se uveliko uklapa u mnoge opSte karakteristike koje nalazimo u klasitr~im opisinia Samanizma. Samani su harizmatske politiEke vode u lo- vaEkim i skupljaEkim druStvima LI kojima su politiEka integracija ili vodstvo ograniteni na nivo lokalne zajednice. Njihova politiEka mod uglavnom je neformalna; na nju upuduje njihov visok druStveni status ili ukljuEenost u vodstvo u ratu i pljaEkaSkirn po- hodima, organizovanju zajednitkih lovova i odluEivanju o odluEujudem pokretu grupe.

Samani koji rade u korist klijentske grupe ili zajedl-lice (najEeSde u isceliteljskirn i divinizirajudim aktivnostima), angaiovani su i u zlonarnernim magijskim Einovima koji treba da naude drugima. ISS je osnov njihovog sluienja pojedincima i zajednici. Samani se birajll i obuEavaju kroz niz predskazanja i postupaka. U njih spadaju nevoljne vizije; prirnanje znakova od duhova; ozdravljenje od teSke bolesti; namerno izazivanje vizija i uvodenje ISS primenorn razlititih sredstava i postupaka kao Sto SIJ halucinogeni, post i neuzimanje teEnosti, izlaganje ekstrernnirn temperaturama, intenzivna fiziEka aktivnost kao Sto su igranje ili trEanje na duge staze, razne askeze, nespavanje, sluSni stimulansi (kao Sto su bubnjaqje i pevarlje), druStveno i Eulno IiSavanje. Njihova izrnenjena stanja svesti obitno podrazumevaju lebdenje duSe, putovanja u donji svet i/ili transforrnaciju u iivotinje. Za Samana su takode tipiEna iskustva smrti i ponovnog rodenja, kontrola duhova posebno iivotinjskih, izvodenje lovne rnagije i sposobnost letenja (Winkelman).

Ovi medusobno povezani nalazi o Samanu traie objainjenje i to posebno: (1) prisutnosti Saniana u IovaEkim i skupljaEkim druStvirna Sirom sveta; (2) fundarnentalne uloge ISS u praksi Samana; i (3) univerzalnosti ISS i njihovo koriSdenje u isceljivanju i divinaciji.

PoSto se status Sarnana sa sliEnim skupom karakteristika, uloga, aktivnosti i verovanja srede u veoma udaljenim druStvima, postavilo se pitanje da li je to posledica difl~zije jedne i jedinstvene tradicije ili nezavisnog izumevanja u biti iste institucije. Ma- da je Samanizarn oEito bio deo kulture paleolitskih IovaEkih i skupljatkih grupa koje su iz Azije migrirale u obe Amerike (Furst, La Barre), autokorelaciona analiza pobija ob- jaSnjenje distribucije Sarnana procesom raseljavanja (Winkelman). Nepostojanje Samana u nekirn regionima uzorka vezano je za tamoSnje nepostojanje nomadskih lo- vaEkih i skupljatkih druStava bez politiEke integracije, pa se drugi Einioci rnoraju sma- trati kljutnim za prisutnost Samana u mnogim delovima sveta.

Haltkranc upuduje da Samanizam korespondira s ekoloSki i druStveno determi- nisanim ))tiporn religije((, po ugledu na korespondirajude shvatanje koje je predloiio Stjuart u vezi s ))tipovima kulture((. Po tom shvatanju ))tipa religije(( Samanizam potiEe iz izvora bliskih psiholoSkom sklopu Ijudi, a rljegova specifiEna forma zavisi od adaptacije uslovirna sredine. Tip religije ))sadrii one religijske obrasce i odlike koji pripadaju kul- turnoj suStini ili su s njom u bliskoj vezi, te su stoga rezultat adaptacije na sredinw (Hultkrantz). Haltkranc istiEe da iako SamanistiEke pojave proistitu iz ))religijskog osedaqja((, izvora vezanih za psiholoSki sklop Eoveka, uslovi sredine oblikuju te psiho- loSke osnove. Haltkrancovo religijsko osedanje korespondira s bioloSki zasnovanim ISS (vidi dalje). Samanisti~ke prakse su suitinski sliEne u unakrsno ispitivariini kulturama zbog interakcije izmedu urodene strukture mozga i odredenih ekoloSkih i druStvenih

uslova. Da bih potkrepio ovo objaSnjenje univerzalnih karakeristika Sarnanizma i drugih tradicija ISS, prvo du ilustrovati zajednitku psihobioloSkl~ osnovu razlititih ISS.

FIZIOLOSKE OSNOVE ISS

Kulturne uloge izmenjenih stanja svesti interesovale su rnnoge antropologe. Medutirn, tek nekoliko njih (npr. Lex, Prince, Winkelman, Laughlin, McManus i D'Aquili) bavilo se psihofizioloSkom osnovom ISS. Vedina istraiivata je implicitno ili eksplicitno pretpostavljala da su psihofizitki aspekti ISS razlititih praktitara Sarnanizrna i u razlititim druStvirna slitni ili identitni, ne objasnjavajudi osnov takvih pretpostavki. U ovom odeljku izloiidemo jedan psihofizioloSki model osnovne strukture, fiziologiju i funkciju rnozga u njihovom odnosu prerna ISS. Daju se dokazi koji pokazuju da je ISS odraz normalnog funkcionisanja rnozga. Vrlo raznolike tehnike izazivanja ISS vode istoj prorneni u biologiji svesti za koju je karakteristitno stanje dorninacije parasimpatikusa u kom frontalnim korteksorn dorniniraju sporotalasni obrasci koji potitu iz limbitkog sistema i s njima povezane projekcije u frontalnim delovirna rnozga.

Mnogirn ISS zajednitke su osnovne fizioloSke karakteristike, r n e d ~ ~ njirna i korti- kalna sinhronizacija i dominantno tropotropsko (simpatetitko) stanje. FizioloSki mehani- zarn za objaSnjenje ovih pravilnosti naznatio je Mendel, ukazujudi da se ))transcenden- talna stanja(( zasnivaju na zajednitkom neurobiohernijskom procesu koji ukljutuje i bio- gensku interakciju amino-ternporalnog reinja. On se manifestuje u visoko-voltaino sporotalasnoj EEG (elekroencefalograrnskoj) aktivnosti (alfa, delta i teta, posebno 3 do 6 ciklusa u sekundi), koja potite iz hipokampalno-septalne regije i frontalnirn reinjevi- ma diktira sinhroni sporotalasni obrazac. U sredstva i postupke koji izazivaju taj obra- zac spadaju halucinogeni, arnfetamini, kokain, marihuana, polipeptidski opijati, trtanje na duge staze, glad, ied, nespavanje, bubnjanje i pevanje, tulno IiSavanje, stanja sna, meditacija i mnoge psihofizioloSke neravnoteie ili osetljivosti koje su posledica pov- rede, traurne, bolesti ili naslednih labilnosti i osetljivosti nervnog sistema (Winkelman).

I Centralni fokus moidane aktivnosti u ISS je hipokampalno-septalna regija, srediS-

i oji deo limbitkog sistema koji predstavlja vratr~ice izmedu limbitkog sisterna i neoko-

I rteksa (Winston). I-imbitki sistem je centralni procesor mozga koji spaja ernocije i I memoriju, interoceptivne i eksteroceptivne inforrnacije (Maclean). Hipokampalno-septal- I na regija prima terminalne projekcije iz sornatskog i autonomnog nervnog sistema, kao

deo ekstenzivnog sisterna inervacije koji povezuje frontalni korteks i lirnbitki sistem. ! Hipokarnpalno-septalni sistern i amigdala primaju input iz hipotalarnusa i kon- ; troliSu ga. Hipotalamus direkno kontroliSe ninoge neurotransmitere, pa i one slitne I halucinogenima i opijatima. On isto tako ispuSta supstance koje deluju na retikularni ! aktivacioni sistern i regu1iS.e ciklus spavanja i budnog stanja. Smatra se da je hipotala-

rnus kontrolni centar autonornnog nervnog sistema. On reguliSe ravnoteiu izmedu sirn- 1

patitkog i parasimpatitkog dela autonornnog nervnog sistema, odriavajudi telesne funkcije u interakivnoj ravnoteii aktivacije i deaktivacije. Simpatitki nervni sistem je aktivizirajuci sistem, odgovoran za stiniulaciju lutenja adrenalina i dotok hormona. Akti- vacija simpatitkog nervnog sistema dovodi do dif~lzne kortikalne ekscitacije, desil-~hro- nizacije EEG-a i povedanog skeletnog tonusa, Sto se manifestuje u orijentacionoj reakci- ji i budnom stanju svesti. Aktivacija parasimpatitkog sistema dovodi do srnanjene kor- tikalne ekscitacije i povedane sinhronizacije medu sferarna Na parasimpatitki sistern

utiEu mnoge hemijske, hormonske, temperaturne i druge promene, pa i direktna stimu- lacija u rasponu od 3 do 8 ciklusa u sekundi. Dominacija parasirnpatitkog sistema izaziva reakciju opuStanja i, u krajnjem, san, komu i smrt. ISS uglavnom ukljutuju faze dominacije parasimpatitkog sistema vidljive u kolapsu i nesvesti do kojih, normalno, dolazi samo u snu.

lntenzivna stimulacija simpatitkog sistema dovodi do raspada normalnog stanja ravnoteie u autonomnom nervnom sistemu, i stanja parasimpatieke dominacije.

Ovaj obrazac parasimpatitkog kolapsa temeljni je mehanizam kojim se Samani- stiEki iscelitelji koriste u izazivanju izmenjenih stanja svesti. Gelhorn je pokazao da naj- razlititiji uslovi izazivaju ovaj sled od ekscitacije do kolapsa. U sledecem odeljku razmo- tridemo neke od postupaka koji izazivaju taj ~iorinalni bioloSki zasnovan obrazac svesti. Osnovni izvori informacija o tome nalaze se u ranijim publikacijama (Winkelman). Sada demo izloiiti materijal koji pokazuje da razlititi postupci izazivanja ISS dovode do s t a~ ja parasimpatitke dominacije u kome frontalnim korteksom dominiraju slabotalasni obras- ci prainjenja koji potiEu iz niiih moidanih centara.

FlZlOLOGlJA POSTUPAKA IZAZIVANJA ISS

Auditivno navodenje. RitmiEka sluSna stimulacija namede mozgu obrazac koji se razlikuje od normalnog asinhronog obrasca. To se naziva ))navodenjem~ jer stimulus ta- lasinia mozga sluSaoca namede obrazac meriv elektroencelafografom; obrazac obiEno ukljuEuje alfa i teta talase. Aktivnosti kao Bto su bubnjanje, pevanje i muzika mogu iza- zvati ovu navodedu reakciju. Mada je Neerovo ran0 istraiivanje bilo metodoloiki ospo- ravano, novija istraiivarija potvrduju predominantnu aktivaciju EEG-a u teta polju (Max- field, Rogers i Walters, Wright).

Ekstenzivno motorno ponas'anje. Ekstenzivno motor110 ponaSanje i produieno ponavljanje motornog ponaSanja izazivaju sporotalasnu aktivnost (2 do 3 ciklusa u sekundi) i halucinogena iskustva (Prince, Leukel). lgranje i sliEni ekstenzivni fiziEki na- pori i stimulacija ekstremiteta takode izazivaju IuEenje endogenih opijata (Thoren et al., Rahkila et al., Sforzo, Mougin et al.), koji takode dovode do ovog osnovnog ISS obras- ca. Napor moie slomiti mehanizme regulacije temperature toplotnim udarom, koji izazi- va povedano IuEenje endogenih opioida. (Appenzelleer).

Gladovanje i nedostaci u ishrani. Gladovanje povedava podloinost uticajima na- vodenja EEG-a (Strauss, Ostow i Greenstein). LiSavanje hrane i vode neposredno utiEu na hipotalamus i hipokampalno-septalni sistem. I nedostaci u ishrani mogu doprineti izazivanju ISS. Gasler prikazuje Eitav niz Einilaca u ishrani i pothranjenosti koji 11tiEu na sintezu serotonina i dovode do emotivnih poremecaja, halucinacija, promena u kogni- tivnom i emotivnoin funkcionisanju i, u nekim sluEajevima, do simptoma kao Sto su konvulzije koji se Eesto tumaEe kao posednutost.

h i n o liiavanje i stimulacija. Socijalna izolacija i redukcija motornog ponaBanja obiEno dovode do povedanja kortikalne sinhronizacije, vede osetljivosti na parasim- patitku stimulaciju i usporavanje alfa i pojavu delta talasa. Mendel iznosi istraiivanje koje ukazuje da smanjenje Eulnih stimulacija moie dovesti do gubitka inhibicije sero- tonina slitno uplivu halucinogena na sintezu serotonina i njegovo IuEenje. Ekstremni nivoi Eulne stimulacije mogu dovesti do istih posledica do kojih i Eulno IiSavanje. FiziEki i psiholoBki bolna Eulna stimulacija moie, takode, izazvati ISS (Gellhorn). Mnogi stimu-

nema postavljenih komentara
ovo je samo pregled
3 prikazano na 23 str.