Izveštaj - PREDRASUDE PREMA PSIHOTERAPIJI, Istraživanja' predlog Opšta psihologija. University of Novi Sad
paradajzuliftu
paradajzuliftu8 June 2015

Izveštaj - PREDRASUDE PREMA PSIHOTERAPIJI, Istraživanja' predlog Opšta psihologija. University of Novi Sad

DOCX (15 KB)
2 strane
769broj poseta
Opis
Sa ciljem da se utvrdi količina predrasuda građana Srbije prema psihoterapiji, intervjuisano je 11 ljudi različitog uzrasta i iskustva sa psihoterapijom. Istraživanje je dalo rezultate na osnovu kojih se može utvrditi ka...
20 poeni
poeni preuzimanja potrebni da se preuzme
ovaj dokument
preuzmi dokument
pregled2 strane / 2
preuzmi dokument

PREDRASUDE PREMA PSIHOTERAPIJI

Sa ciljem da se utvrdi količina predrasuda građana Srbije prema psihoterapiji, intervjuisano je 11 ljudi različitog uzrasta i iskustva sa psihoterapijom. Istraživanje je dalo rezultate na osnovu kojih se može utvrditi kakvo je mišljenje ispitanika o psihoterapiji, njihova generalna informisanost, kao i mišljenje o situaciji u Srbiji kada su u pitanju predrasude i opštem stavu građana.

Prema dobijenim rezultatima, šest ispitanika ima pozitivno mišljenje o psihoterapiji, a petoro nema definisano mišljenje. Najrasprostranjenija je tvrdnja da psihoterapija može da pomogne ljudima kojima je ista neophodna, kao i da je razgovor jedan od načina rešavanja ličnih problema, ali i jedna vrsta olakšanja i oslobađanja od stresa. Razlozi za neodređeno ili nedefinisano mišljenje su uglavnom nedostatak ličnog iskustva sa psihoterapijom ili sumnja u njenu delotvornost, pa i mišljenje da bi bolju pomoć pružila crkva. Čak devet ispitanika misli da psihoterapija može biti delotvorna u rešavanju ličnih problema, a dvoje nije sigurno.

Ukoliko svoj problem ne bi mogli da povere članu porodice ili prijatelju, za pomoć psihoterapeutu obratilo bi se devet ispitanika, najčešće uz obrazloženje da bi to bio krajnji ishod i da u tom slučaju ne bi imali drugog izbora.

Dvoje ispitanika tvrdilo je da su finansijski razlozi presudni za donošenje odluke o takvom vidu rešavanja problema.

Što se tiče mišljenja o klijentima koji uživaju usluge psihoterapeuta, ono je uglavnom pozitivno.

Sledeća dva pitanja odnosila su se na mišljenje ispitanika o stanju u Srbiji, kada su u pitanju predrasude prema psihoterapiji. Devet ispitanika tvrdi da građani Srbije imaju predrasude prema psihoterapiji, od kojih osmoro smatra da je jedan od razloga za predrasude sam način tretiranja korisnika ovakvog tipa usluge kao „ludih“, „poremećenih“, ili sa stavom da sa njima nešto nije u redu. Još neki od navedenih razloga bili bi: neobaveštenost, strah, sramota, otuđenost, mentalitet ljudi u Srbiji koji su, iz datih odgovora, opisani kao zatvoreni i nespremni da priznaju da imaju problem ili da isti ne umeju sami da reše. Takođe postoji mišljenje da je u našoj zemlji psihoterapija relativno nova stvar i da nije dovoljno prihvaćena.

O tome kako umanjiti količinu predrasuda i kako obrazovati narod, više od polovine ispitanika (6) odlučila se za sredstva javnog informisanja kao najefektivnije rešenje. Promocija psihoterapije i edukacija putem specijalizovanih emisija, novina, magazina bile su neke od navedenih opcija. Pored toga, neki od čestih odgovora odnosili su se i na edukaciju mladih počev od osnovnih škola, organizovanjem predavanja, radionica, ali i odgovarajućom aktivnošću nevladinih organizacija, popularizacijom u knjigama i dr. Kao jedan od problema naveden je već ukorenjen stav ljudi prema psihoterapiji, koji se jedino može promeniti postepeno.

Od 11 ispitanika, dvoje je imalo iskustva sa psihoterapijom i smatraju da im je pomogla.

Najveći problem tokom sprovođenja ove ankete bilo je različito shvatanje pojma psihoterapije od strane ispitanika. Tokom interakcije, četvoro ispitanika pokazalo je neinformisanost i nerazumevanje značenja pojma psihoterapija, odnosno površno razumevanje, što je doprinelo kvalitetu dobijenih informacija. Naime, ispitanici mešaju zvanje psihoterapeuta sa zvanjem

psihologa ili zvanjem psihijatra, što ne mora da bude slučaj, i saobrazno tome njihovi odgovori bili su usmereni kroz njihove stavove ili o psihološkom savetovanju ili o psihijatrijskom lečenju. Samim tim, neinformisanost dovela je do neodređenih i nejasnih odgovora.

Isto tako, nije sigurno koliko pozitivnih odgovora na pitanja je stvaran stav pojedinca, a koliko odgovora sadrži društveno prihvatljivo mišljenje.

Na pitanje „Da li mislite da ljudi u Srbiji imaju predrasude prema psihoterapiji?“ od 11 ispitanika, dvoje je odgovorilo sa negativnim odgovorom. U odnosu na odgovore na ostala pitanja, svih 11 ispitanika ili favorizuje psihoterapiju, ili nemaju određeno mišljenje o istoj, a devet ispitanika misli da je delotvorna u rešavanju ličnih problema, dok u isto vreme devet ispitanika tvrdi da ljudi u Srbiji imaju predrasude prema psihoterapiji. Na osnovu ovakvih odgovora, ne može se dobiti jedan objektivan odgovor o zastupljenosti predrasuda prema psihoterapiji u Srbiji. Može se samo pretpostaviti da predrasuda prema psihoterapiji u Srbiji zapravo nema, sudeći po velikom broju pozitivnih odgovora na pitanje o generalnom mišljenju prema psihoterapiji, ali ostaje nam da se zapitamo – šta je sa onim pomenutim građanima Srbije koji imaju predrasude i koje, po mišljenju ispitanika, treba bolje informisati o korisnom uticaju psihoterapije?

Ako pođemo od opšteg mišljenja ispitanika da u Srbiji ima predrasuda, moglo bi se zaključiti da se ovaj ekonomskom situacijom oblikovan mentalitet uglavnom drži u mraku kada su u pitanju ne samo vrste problema sa kojima čovek može da se suoči – a ima ih – već i samo značenje pojma psihoterapija, koje se često vezuje za psihijatriju, za psihičke probleme, i samim tim deluje kao nešto „nastrano“ ili nešto o čemu ne treba pričati, verovatno zato što počinje na „psiho“. Pre nego što bilo kakvi stavovi počnu da se menjaju, trebalo bi početi od samog korena problema – obrazovanja.

Isidora Ković

180011/2012

komentari (0)

nema postavljenih komentara

budi prvi koji ce napisati!

preuzmi dokument