Jankovic_predavanja-Skripta-Poreklo Slovena-Beleska-Arheologij, Skripte' predlog Poreklo Slovena
skywalker2
skywalker2

Jankovic_predavanja-Skripta-Poreklo Slovena-Beleska-Arheologij, Skripte' predlog Poreklo Slovena

47 str.
7broj preuzimanja
1000+broj poseta
Opis
Filozofski fakultet,ff,arheologija,klasicna arheologija,skripta,poreklo slovena,jankovic, predavanja,sloveni,zarubinjecka I pserovska kultura,kijevska I cernjakovska kultura,najstariji arheoloski tragovi slovena kod nas,sloveni u panoniji I podunavlju
20 poeni
poeni preuzimanja potrebni da se preuzme
ovaj dokument
preuzmi dokument
pregled3 str. / 47
ovo je samo pregled
3 prikazano na 47 str.
ovo je samo pregled
3 prikazano na 47 str.
ovo je samo pregled
3 prikazano na 47 str.
ovo je samo pregled
3 prikazano na 47 str.
СЛОВЕНИ 1-7

СЛОВЕНИ 1.-7. в. Историјски извори

- први пут их спомиње Плиније у 1. в. И смешта их под именом Венеди уз притоке Висле

- Тацит их смешта источно од Германа, између њих и Фина. По њему , крећу се по шумама, подижу куће, носе штитове, иду пешке и веома брзо. Убраја их у Германе

- Птоломеј у 2.в. помиње их источно од Висле, на Балтику - Табула Појтингеријана смешта Словене( Венеде) јужно од Балтика, између

Дунава и Дњепра, заједно са Гетима и Дачанима, а помиње и Венадисармате на извору Тисе.

Извесно је да Словени нису нападали римске границе све до 6.в., барем не по познатим именима- Склавини , Анти , Венеди. Проблем етничког опредељења Лимиганата, народа који средином 4.в.збацио власт Сармата Аргараната и кренуо у походе на римске границе ( вест Амијана Марцелина). О насељавању Словена на левој обали Дунава у 4-5.в.( пре Хуна) сведочи Псеудо- Цезарије, који спомиње Склавене (дивљи Словени у Подунављу). Такође и Приск (говори о народу у Војводини који живи под Хунском влашћу, користи чамце издубљене у деблу, пије медовину и једе просо- вероватно Словени) Зарубињецка и Пшеворска култура - најстарије словенске археолошке кулутуре Зарубињецка на истоку, датује се у 3.в.пре Х. До краја 2. по Х. ( датовање се заснива на фибулама и увозу грчких амфора), простирала се у сливу Дњепра и на простору источно од Буга. Главне карактеристике су: - укопане и надземне куће са огњиштем и зидови од дрвета и плетера са лепом (

конструкција од дрвета) - спаљивање покојника, пепео је засипан у кружне и издужене јаме, без урне, са

прилозима у храни и посудама - стона грнчарија је црна и глачана - кухињска грнчарија је груба, али има и глачане - накит чине најчешће запони- фибуле латенског склопа; касније се јављају

римске фибуле Пшеворска култура

- датује се у 2.в.пре Х. до 5.в. по Х - простире се од Одре на западу до горњег тока Тисе

Главна обележја: - користе се веће надземне , правоугаоне куће и мање укопана са огњиштима и зидовима од плетера са лепом - спаљивање , пепео спаљењих се ставља у кружне или издужене јаме, са или без урне, са прилозима у храни или оружју, касније се јавља и тризна ( култно ломљење керамике)

- стона грнчарија је глачана и украшена меандром - кухињска грнчарија је груба, са намерно окрњеном површином

- накит је латенске израде ( по њему датовање), а касније се јављају римске фибуле

- има доста римског увоза Сматра се да је ова култура искључиво словенска, али има мишљења да је на западу помешана са Германима. Кијевска и Черњаховска култура После померања Германа ( Гота) и Сармата са севера на југ, у јужну Русију, Пшеворска култура на западу опстаје. Зарубињецку културу на истоку замењују Кијевска- северно (2.-3-4.в-) и јужно од ње Черњаховска ( у Румунији Синтана де Муреш), која има различит етнички састав ( Словени, Готи, Сармати), а простире се од Дњепра до Доњег Дунава. У почетку се ослањала на Дакију, а касније се спушта у њу ( вероватно после 275.г.). На горњем току Прута и Дњестра ширила се култура Карпатских кургана ( тумула), а за њу се мисли да је претежно словенска. Све ове културе трају до 5.в. , када их уништавају Хуни. Главна обележја: - куће су исте као и пре, са огњиштем, а у 4. и 5.в. праве се и прве камене пећи (

могу бити укопане у зид полуземунице); постоје и издужене правоугаоне куће са више одаја у низу ( приписују се Германима у Черњаховској култури)

- покојници се и даље спаљују, али више нема оружја као прилога; посуде су ретке; има и животињских костију (даћа); на западу се често користе урне; јавља се и биритуално сахрањивање ( у Черњахову), а поред мешаних, постоје и раздвојена гробља ( посебно у Пољској)

- грнчарија се углавном прави на брзом витлу и то стоно и кухињско посуђе; стално се користе и груби лонци рађени гњетањем ( у 4-5.в. без наглашеног обода); не користи се брзо витло у Кијевској култури

- накит је римско-провинцијског типа и порекла; јављају се фибуле са повијеном стопом, крстасте и легионарске; има доста римског импорта

За Сармате овог периода је карактеристично да као и други номади живе у колима или шаторима, а ппокојнике сахрањују скелетно. Њима се приписује и глачана грнчарија ( римска провинцијска), а осебени предмети су огледала, звонца, перле...и окер на дну грла. Германи се од Словена разликују скелетним сахрањивањњем, станишта ссу им надземна. Карактееришу их особени запони у 5. и 6.в. и сиво-црна глачана грнчарија. За Хуне су , поред врхова стрела и лукова, карактеристичне коњске орме, а нарочито велики котлови од бронзе и накит невешто рађен од злата саа уметнутим пполудрагим камењем. Најстарији археолошки трагови Словена код нас Словенска грнчарија сред. 5.в. откривена је у Мушићима код Бајине Баште и везује се за налазе 4.-5.в. из Чехословачке и Мађарске. Посуде су рађене без витла и приглачане су површине, а откривени су трагови насеља са земуницама укопаним унутар античког архитектонског простора. Неки аутори датују ово насеље од 7.-9. в. Сличне посуде откривене случајно код ОПОВА, у Баранди (ископавања 1993.г.). Пронађене су целе посуде, по облику сличне онима у Мушићима. Околности указују да се ради о урнама или прилозима у спаљеним словенским гробовима, што је уобичајено за Пшеворску културу.

У близини Панчева је , изгледа, постојало гробље из ½ 5.в. Историјске вести Хуни 376.г. или нешто пре покоравају источно готски племенски савез и тиме наастају велика померања народа. Од тог периода па до 441-447.г. они су уништили Пшеворску, Кијевску и Черњаховску културу. Цела занатска производња нестаје, долази до општег осиромашења. Уопште, мало се зна о овом периоду. После слома Хунског савеза, после смрти Атиле 453.г., Готи напуштају Подунавље и 448.г. одлазе у Италију. После 535.г. у Подунављу остају само Гепиди и Херули настањени око Београда, и у Срему. Гепиди ратују са Лангобардима, који су од 546.г. настањени између Саве и Драве. Словени су живели у залеђу Германа, од Драве на ссевер, у Бачкој, Банату и даље на север и исток до ушћа Дунава. Археолошки трагови После слома Хуна и пресељења у римске провинције, код Словена се устаљују нови облици материјалне културе. Из овог периода потиче словенско насеље код Хоргоша ( 2/2 5.в.), које је живело неколико година и уништено или напуштено у неком походу на прелазу 5. у 6.в . Грнчарија – рађена гњетањем, украс у виду јамица на ободу и други налази припадају овој новој, раносредњовековној материјалној култури Јужних Словена, образованој пред почетак 6.в.. Јављају се лонци без наглашеног врата, са додатком дробљене керамике, а карактеристичне су кружне плоче за печење хлеба, зделе су ретке. Сличних налаза има и у другим деловима Бачке, у Сомбору и Каћу. Освајање Балканског Полуострва, 6.-7.в. -историјски извори Јорданес помиње 551.г. тадашњи словенски простор ( Гетика ), Венеди су многобројна племена са различитим етноименима. Склавени живе од Невиодунума и Мурсијанског блата до Дњестра, а између Дњестра и Дњепра живели су Анти, а иза њих до Балтика- Венеди. Прокопије ппомињње прве нападе Слловена ( De aedificiis ), затим Словене на Доњем Дунаву ( средина 6.в. -9.), написао је De belis ( Словени и Анти су свему једнаки- језик, обичаји, не помиње Венеде). Теофилакт Симоката у делу '' О историји'''описује ратове у време цара Маврикија. Псеудо Маврикије '' Стратегикон''- описује начин словенског живота, словенско друштво... Први напади Словена су време цара Јустина 518.-527. У време Јустинијана 1 527- 565 Словени су нападали 535.543. 545.548. преко Ђердапа, а нарочито 550-551. ( поход на цео Балкан, повратак у Бачку и Банат преко Срема, где их превозе Гепиди). Истовремено настају проблеми и са Лангобардима, Гепидима, Кутригурима и Уртригурима. Заједнички поход Лангобарда-Илдиг и Словена на област Венеције 549. 550/551. Словени први пут проводе зиму на територији Далмацијје, а напади на Византију углавном иду преко Баната и Ђердапа. Пред крај владавине Јустинијана 1 на доњи Дунав долазе Авари. Они у време Јустина 2 565.-578. прелазе у Панонију, где побеђују Гепиде, а Лангобарди одлазе у Италију. Доласком Авара, Словени насељавају нове просторе, углавном Византију ( споразумно или насилно).

571. бележи се упад на Тасос ( ово племе, под притиском Авара, је преко Ђердапа доспело до Пирота и спустило у долину Струмице а одатле на Тасос- вероватно су у питању потоњи Струмљани; сеоба се прати преко остава и оптицаја новца ), као и велики напад Словена средином 70-тих г. 7.в. Због тога Авари нападају Словене 578., на позив Јустина 2 да би опустошили словенске области. У време цара Маврикија 582-602., Словени почињу масовно да насељавају Балкан. Византија напушта последња упоришта у Панонији. Догађају се појединачна пресељења на Балкан (служба у виз.војсци, мирно насељавање уз сагласност Византије у тврђавама и градовима на доњем Дунаву). Словени су ступали у виз.војну службу као пешаци или коњаници, а помињу се и Словени- официри, па и један управник Тракије. Током 2/2 7.в. Словени су присутни у свим тврђавама на Дунаву, па и у ширем виз. Подунављу. У виз. утврђењима појављује се по неки комад словенске керамике ( Доњи Миллановац-Велики Градац; Хајдучка Воденица-Дукепрату; у Гамзиграду кућа Словена грађена на ромејски начин). Ови Словени насељени на граници са својим породицама напуштају обичај спаљивања покојника и прелазе на скелетно сахрањивање, а то се прати по женском накиту. У војсци Авара, Словени су чинили помоћне јединице за грађење мостова, скела и пловила. Походи 584.-586., када су Авари опљачкали скоро сва утврђена места у Подунављу, а градови им се потчињавају. По завршетку рата са Персијом 592. Византија пребацује војску у Европу и врше се походи на Словене 594. у област Доростола на Доњем Дунаву, 596. када се обезбеђује граница Прве Мезије, а 600. војска прелази Дунав и побеђује Аваре на Тителском брегу. Од 620. нема више писаних података о стању на граници. Да ли је било словенских и аварских напада на Балкан у време Фоке( 602.-627.), не зна се. Авари 617.-619. прво нападају Солун, а потом Цариград. У исто време и Египат пада у Персијске руке. Од 619.-627. Византија је у контраофанзиви и враћа све окупиране теериторије, 626.велиика опсада Цариграда о д стране Авара, али су поражени и то представља њихов крај. Око 600. Словени упадају у Италију. Нападају Сплит, Салона пада 615., опсада Солуна 618. и до 620. они завршавају своје походе на Балкан. Све тврђаве и утврђена места запустела су између 615.- 620.Singidunum, Viminacium, Naissus, Serdica Падом лимеса виз.власт у Подунављу није у потпуности и коначно нестала, о чему нам говори низ случајних налаза. У време Констанса 2 641.- 668. Арапи заузимају Египат, Јерменију, пљачкају Кападокију, Фригију, Кипар 649. и нападају Родос, Кос и Крит. Констанс 2 658. напада Словене и пресељава их у Малу Азију. Са Словенима напада 663. Сицилију. Наслеђује га Константин 4 668.—684., поражен од Арапа, а Цариград је под опсадом до 678. У то време и Словени опседају Солун, када је убијен Првуд, кнез Рихнина 674.- 684. 680. долази до сеобе Бугара, и тада на Доњи Дунав долази Аспарух, а у исто време се одиграва и Хуверова сеоба из подручја средњег Подунавља на југ. Јустинијан 2 685.-695.,705.-711. успева да сувоземним путем стигне до Солуна и у том походу расељава Словене у М.Азију, а одатле пресељава Мадраите на Пелопонез. Архелошки трагови -на левој обали Дунава утврђују насеља ( Хоргош ), на десној преузимају тврђаве -подижу дрвене куће, надземне или полукопане -укопане куће су на дубини 0,2-1,5м, прос.1м, углавном правоугаоне; на југу нема стубова, већ је конструкција била од наслаганих греда, изнад је кров на две воде;

уколико има стубова- конструкција је била лакша; има кућа и са 4 стуба и кровом на две воде, дим.3*3, 4*4; укопане куће користе зими -надземне куће се праве од дасака и дрвених греда, без стубова, истих су дим. као и укопане, а користе их лети -пећи- могу бити глинене или камене -камене су основе слова П, смештене у углу, дим. 1*1м, улаз је од два велика камена, а иза се налази ситно камење, лонац се ставља на горњу површину пећи -земљане пећи се праве укопавањем у зид куће, пречника 1 м, са калотом, користе се за печење хлеба ватришта- огњишта- појављују се некад у насељима, а особене су за Србе и Словене на западу У Подунављу је познато десетак сеоских насеља ( Велесница, Кула код Михајловца, Река на Болећици код Винче, Дунав код Хајдучке Воденице), смештена уз Дунав, на тлу благо нагнутом према обали реке, имају око 5 станишта једног покољења -углавном полукопане куће, на растојању од 30м, дим. 2*2 до 4,5*4.5м, дубине око 0,70м; под покривен слојем глине, ретки су укопи за стубове ( Река), а они указују на слабе конструкције и двосливне кровове, зидови су дрвени од водоравно наслаганих греда -надземне куће- на Кули и Дунаву, од дрвета , без стубова, вероватно дашчаре сличне оним у виз.утврђењима

- у угловима кућа су глинене пећи, најчешће правоугаоне, дужине око м, од камена, а прављене су и глинене пећи, најчешће кружне, р=1м, у зиду станишта, а има их и у угловима, са калотом од глине или сводом од камена

- постоје и пећи са решетком и ложиштем испод, па и димњаком - у насељима се праве и јаме-оставе, дубине до 0,5м, колико да стане лонац; биле

су покривене дрвеним поклопцем или каменом плочом - нађене су и велике јаме-трапови, на Дунаву дубине око 2,5м, р=око 1,5м, са

отвором 0,70м; служили су као трап за чување хране, али и као пушница за димљење меса и рибе; у трапу је нађена велика количина пепела, нагореле земље, делова посуђа и рибљих крљушти

Накит На Реци су нађена два камена калупа за ливење украсних предмета, једнострани су и овакви се јављају на виз.граници тек после 584.-586.г., нису особени за Ромеје, указују можда на изворно словенски начин ливења предмета. Највише накита је нађено у скелетним гробовима. Наушнице- ретко се налазе код Словена у овом периоду - са Реке потиче лунуласти привесак за огрлицу - словенске су оне са звездоликим привеском, рађене од сребра, из 7.в., украшене гранулацијом, јављају се и у Подунављу, Словачкој, Русији, често се налазе у оставама сребрног новца, које се повезују са насељавањем Бугара; има их и бронзаних израђених ливењем и налазе се у гробовима ( Оток код Винковаца, Зељански-Врбов у Словачкој, где се јављају заједно са наруквицама. За Византију су особене: - кукице - наушнице типа '' пирамида'', сребрне или златне, украшене гранулама, има их и

у Срему (З. Вински), где се посебно издваја Сентандрејски тип ( кнежевска некропола у Сент Андреји), датован у крај 6. и поч. 7.в., нађен и на Кипру ( па зато виз.продукт).

- наушнице са шупљом јагодом, има их и златних које трају до 8. века - истичу се нушнице са корпицом, прављене од филиграна у 6. и 7.в. на Кестлингу

, оваквих нема код Словена - запони- углавном се срећу у скелетним гробовима као најбројнији накит, а

уједно то је и најсложенији словенски украс, жене су носиле запоне у пару , на раменима као копче које држе горњи део ношње од тање тканине, праве се од бронзе и сребра, а особеност словенских запона је људски лик на врху који целом предмету даје изглед фигуре човека у кошуљи

- после насељавања на Балкан запони нестају из употребе што значи да се променила и словенска женска ношња

- праве се и на нашем подручју: тип Велесница-Љуљаково украшена на ромејски начин где су комади ливени од лошег сребра; други примерци су мањи и украшени једноставно те мотив подсећа на дуборез (Прахово)

- изузетан је запон из околине Беле Цркве, редак и богато украшен, њему слични нађени су у Љешу у Албанији и у Малој Азији; истовремен је и примерак из Северне Србије сличан комадима из Мале Азије Неа Анхијала у Тесалији; ови налази показују правце словенског расељавања из Баната, јер су ови запони прављени негде на простору између Београда и Прахова

- тип са делтоидним горњим делом - праве се исто између Београда и Прахова, али касније нађен је један примерак на некрополи Чик код Бачког Петровог Села (гробље првог каганата)

- тип Нови Бановци –Стењевац ; једноставни и ситни запони прављени на простору Срем-Славонија

- тип Марош-Гамбош-Крује; јављају се у Подунављу (Велесница, где се на обали испод села налази гробље спаљених покојника), потичу са доњег Дунава

- источнословенски тип- примерак из Врбаса (некропола првог и другог каганата), без механизма за закопчавање, пореклом са Дњепра, једини такав у Панонији, датује се у 7в., пореклом са Понта је запон нађен у Каменову, украшен кружићима

ГРНЧАРИЈА Грнчарство је било крајње једноставно. Рађено без употребе витла-гњетањем, углавном кухињска грнчарија која се не прави од обичне глине већ јој се додаје калцит, дробљена грнчарија, органске материје, што зависи од територије. Најчешће се срећу лонци, ретко црепуље и таве, а још ређе зделе и вршници. Ако се пронађе вршник у насељу мора да постоји глинена пећ или огњиште. Раширен је обичај крпљења лонца. Ово грубо посуђе ретко је украшено неком грубом, неправилно урезаном валовницом или, чешће, јамицама утиснутим по ободу. Овакво грнчарство траје до 7.в. У време сеобе стоно посуђе готово и не постоји. Са трајним насељавањем на десној обали Дунава појављује се и занатска грнчарија израђена на брзом и спором витлу. Словени су видели код Ромеја брзо витло са столом и замајцем па су направили једноставније коло -ручно споро витло. На спором витлу се већ у другој половини 6.в. имитирају византијски производи. На прелазу из 6. у 7.в. постаје омиљено украшавање горњих делова лонаца прављених на брзом витлу, орнамент у виду валовнице уоквирене водоравним тракама урезује се коштаним чешљем. Словени често користе и ромејско посуђе, пре свега у византијским тврђавама, али су Словени и тамо доносили своје лонце, а Ромеји из северних делова префектуре Илирик су од Словена преузели вршнике.

Апатин- локалитет Циганска кичма, насеље из сред. и др.пол.6.в.(полуукопана кућа са земљаном пећи), до доласка Обра. Карактеристични су лонци рађени гњетањем, украшени урезаним јамицама по ободу (ноктом или прстом) и валовницом на рамену, урезаном чешљем. Лонци у три различите величине. Истиче се и византијска грнчарија, рађена на брзом витлу (лончић), припада производњи Сирмиона. Нађена је једна плитка посуда приписана Германима. Винча - лок Река Болећица-насеље из друге половине 6.в, (два укопана станишта и један гроб ), ближе датовано од 566.-584.г. У насељу је нађено доста византијске грнчарије рађене на брзом витлу (лонци,зделе, дубља здела украшена глачањем), можда произведена у Сингедону, веома слична оној из Апатина а датује се оквирно у време Јустинијана и Јустина 2. Вероватно је становништво из Апатина кренуло у сеобе око 566.- долазак Обра, и населило се у Реку, споразумно са Византијом. Насеље Река живи до аварског похода 584-586 када је напуштено, а после се опет обнавља. Од словенске грнчарије истиче се она израђена без употребе витла, лонац са дршком и поклопац. Слатина- лок.Дунав, смештено поред визант.тврђаве Халиканбурго; има две фазе- раносредов. крај 6.в.-680.г. и средњов. 8.-пр.пол.10.в. Од грнчарије без витла- лонци са јамицама и без њих и таве. На спором витлу – лонци украшени чешљем у виду водоравних линија и валовницама као и са валовницом на ободу. На брзом витлу рађени су лонци. Ова грнчарија је византијска и набављена је у некој ромејској радионици. После освајања Обра 584.-586., тврђава Халиканбурго је страдала, а Ромеји је нису више обнављали већ су ту населили Словене и тако је настало насеље Дунав. Михајловац, лок. Кула насеље на обали Дунава, наспрам великог Острова, двослојно, датује се од 615.-680.г. Грнчарија рађена без витла и на спором витлу потпуно иста као на лок. Дунав. Од виз. грнчарије констатована је она са почетка Ираклијеве владе, вероватно припадао ромејским робовима или слободним људима. Насеље је настало после слома виз. одбране на Дунаву око 615.г. Текија, лок. Хајдучка Воденица- рано виз. тврђава Дукепрату коју освајају Словени 40тих г. 6.в. после чега остаје пуста до 596.г. када је обновљена, а нова посада је доведена из префектуре Тракије, а попуњена је и Словенима. Почетком Ираклијеве владе тврђава је напуштена. Од грнчарије на брзом витлу констатовани су лонци са дршкама пореклом из Тракије. Попино, Ђурђева лозја, Бугарска – насеље 6.- поч7.в. Грнчарија рађена без витла – лонци краћих обода, понекад са утиснутим јамицама по ободу, украс у виду валовнице, убода и јелове гранчице; има и здела . Друга фаза насеља је поч.7.в. – 680.г. Чести лонци рађени без витла, украшени чешљем у виду валовница и водоравних линија. Олимпија, Грчка. Насеље крај 6. – поч.7.в. срећу се урне украшене усправним урезаним линијама или изведеним метлицом, сличне посуде се јављају и у Војводини (Падеј). Срећу се и биконочни лончићи. Аргос, Грчка, насеље 7.в. – лонци скоро сви украшени урезаним валовницама и водоравним линијама, има и једноструке валовнице, слично Великом Острову. Чести су и биконични лонци који подсећају на Анте, карактеристичан је украс. Кашић, Маклиново брдо, лок.7.в. – Посуде рађене на спором витлу – лонци, украшене урезаним валовницама и водоравним линијама и косим цртицама. МЕТАЛ

Последица пол. нестабилности у 4. и 5.в. био је успон рударства и обраде метала. Када су поново успостављене везе са Византијом, метал почиње да се набавља трговином и пљачком. Гвоздени предмети су током 6. и 7. в. углавном набављани у виз. радионицама. Оружје и оруђе се не разликује од ромејског. Од оружја се срећу секире са крилцима, мачеви, копља, ножеви, а за Словене су нарочито особени врхови стрела типа ластин реп. Срећу се још и кресива. Посебно се истичу крстови од олова, датовани у 7.в. Они су нађени на низу налазишта, било као резултат ископавања – Б.П.Село, било случајно – Костолац, Јагодина и Река. Крстићи од олова познијег 7.в. присутни у Подунављу показују да се хришћанство одржало, па и да покрштавање целих племена у време Ираклија не треба искључити. ПРИВРЕДА Главнно занимање Словена у 6. и 7.в. – пољопривреда и риболов. Откривено је просо на лок. Реци. Житарице се мељу у кућним млиновима, састављеним од два камена – такав жрвањ је посебно чуван и ношен при сеобама. Налази костију оваца, коза, свиња, коња и говеда у насељима сведоче о сточарству, а кости птица и дивљачи о лову. Предмети од кости Недостатак гвожђа се прати налазима коштаног оруђа. Коштаних шила има у Мушићима и у Хоргошу у 5.в. али их нема у 6. и 7. в. – Река, Кула Дунав, када гвожђе почиње да се набавља. САХРАЊИВАЊЕ Равна поља са или без урни- За Словене је уобичајено спаљивање покојника са покопавањем у земљу са или без урне. Покојник се спали на посебном месту, а очишћене кости се стављају у урне које се стављају у плитке или дубоке кружне или издужене заобљене јаме. Има и сахрањивања у касетама од каамена или опека. Овај начин спаљивања води порекло од старијих времена. Урне су обични лонци за кување хране у 6. и 7.в., а налази се обично по једна урна, али се среће и до 6. Урне могу бити поклопљене каменом плочом, опеком, делом посуде, а понекад се нађу и посуде као прилози са храном уз урне. Понекад се предмети налазе измешани са костима, изобличени од ватре(покојник се спаљује са ношњом, кременом, кресивом, ножићем, запоном, наушницама). Урне су распоређене у групама унутар гробља, вероватно се ради о породицама, а има их и у низу. Гробови са урнама се не преклапају, јаме су дубине 0,20 – 1,80м. Најстарији овакво гробље је констатовано у Олимпији – 10 гробова са 4 урне. Већа гробља су сиистематски истраживана у с.Бугарској – В.Жарова, на лок.Разделнаја је истражен 221 гроб. 221 са урнама, а 13 без. Лок.Гарван 1 близу Силистрије 111 гробова 101 са урном. Код нас најстарије сведочанство оваквог начина сахрањивања могао би бити налаз посуда из околине Опова. Такав гроб је случајно откривен и истражен код Челарева. Две нешто млађе урне плитко положене у земљу нађене су и у Дворовима код Бијељине. Једно од најмлађих гробаља спаљених покојника 7.в. консатовано је у Новом Сланкамену, где је скелетно гробље 9.в. оштетило гробље спаљених покојника, откривен је по један гроб са и без урне. Од пространог гробља са урнама

у Ходбини код Мостара сачувани су само фрагменти украшене посуде. У БиХ истичу се још и гробља у Горњем Бродцу и Маховљанима код Бањалуке, која се датују у др.пол.6. – крај 8. поч. 9.в. Том периоду припада и урна откривена у праисторијском тумулу у Пађинама код Зворника. Сахрањивање са спаљивањем – није особено за Јужне Словене. То су хумке на Великом Острову које се састоје од мање гомиле камена измешане са уломцима грнчарије, налик оним нађеним на наспрамним насељима Кула и Дунав. Урне нису нађене. Овакав обичај сахрањивања забележен је за нека источнословенска племена – Вјатичи, Кривићи. Сличне хумке без остатка спаљених покојника нађене су у Љутићима код Пљеваља и у Крајини и БиХ -Султићи код Коњица, крај 8.в. Датују се у 7.-8.в. Овде су нађене посуде особене за Подунавље, Византију, као и за Западне Словене. Ове хумке – громиле могу се повезати са Србима. Скелетно сахрањивање се веома рано појављује код Ј.Словена. Ови грообови издвојени су од гробова других народа особеним предметима – накит, делови ношње, пре свега сачуваним у ж.гробовиа. Запони су знак распознавања словенских жена. У гробљу Чик код Б.П.Села нађени су у једном гробу словенски и ромејски запон из раног 7.в. Исто и у Каменову код Петровца на Млави. Пар запона откривен је и у Корбову и Прахову. Посебан случај је откриће гроба са згрченим скелетом жене са лок.Реке. Она је сахрањена са једностраним чешљем у руци. Гроб је датован у 4/46.в. Ово је усамљена појава. Јужни Словени су најкасније у 2/26.в. почели и скелетно да сахрањују своје покојнике. Промена начина сахрањивања уз виз. тврђаве била је последица примања хришћанства. БУГАРИ

-историјски подаци У изворима се између 472.г.- долазак Гота у пров.Прва Панонија и Валерија- и 480.г.- Готи освајају Сирмиум, помињу Бугари као учесници у овим сукобима. Ови делови Бугара су највероватније Кутригури, који су заједно са Гепидима бранили Сирмијум. Када се Лангобарди повлаче из Паноније у Италију 568.г. са њима одлази и део Бугара, тзв. Бугари из Пентаполиса. Кутригури, под влашћу Авара, по наредби кагана Бајана, пустоше Далмацију, после 568.г. Пре 558.г. неколико бугарских племена: Кутригури, Утригури, Ултизури, Оногундури, становало је у Великој Бугарској на Азовском мору. 589.г., под Заберганом, Кутригури допиру до Доњег Дунава и у зиму продиру до Цариграда. Виз.дипломатија наговара Утригуре под вођом Синдихом, да ступе у борбу и они су уништили Кутригуре при преласку Дунава. После овога, распоред Бугара у 7.в. је овакав: на Азовском мору- Оногундури под доминацијом Хазара, Кутригури западно од Дона исто под утицајем Хазара, делови Кутригура који су се пред Хазарима повукли у Бесарабију, делови Оногундура који су се пред Хазарима повукли на ушће Волге и касније на средњу Волгу, и мања група Бугара која је са Аварима 568.г. доспела у Панонију. По подацима Ибн Фадлана, Бугари на Волги се сахрањују у тзв. гробовима са нишама, а у 7.в. у Панонији овакав начин сахрањивања се среће само на подручју Кереш-Мориш. Прва побуна Бугара против Аварске власти била је на сев.Кавказу. Орхан, бугарски кан, био је савезник Царства и 619.г. примио је у Цариграду хришћанство и титулу патриција. Његов нећак , Куврат је у Цариграду остао као талац, и примио је и он

хришћанство. Пошто је наследио стрица , Куврат се ставио на чело побуне на Кавказу. Виз.дипломатија је потпомогла ову побуну и склопила је савез са Кувратом. По Фредегаровој хроници, 631.-633.г. избила је побуна Бугара у Панонији, која је била угушена. Око 9000 Бугара је потражило уточиште код франачког краља Дагоберта и по његовом наговору, примили су их Баварци, али су их напали и већину убили. Бугарски вођа Алциок са 700 Бугара је нашао уточиште код карантанског кнеза Валука. По Павлу Ђакону, кнез Алциок је три деценије касније дошао код лангобардског краља Гримоалда тражећи простор за насељавање и обећавајући војну службу. Краљ га је отпратио свом сину Ромуалду у Беневент, где су ови Бугари колонизовали околине градова Сепијане, Бовијане, Исреније...Бугарски насељеници су се овде задржали до краја .в., говорећи поред латинског и свој матерњи језик. По Теофану, после смрти кана Куврата, Бугари су се у Великој Бугарској на Волги поделили око 678.г.- петорица синова кана Куврата се раздвоје и тројица стигну у Подунавље. Кан Аспарух са једним делом Бугара прешао је Дњепар и Дњестар и настанио се на левој обали Дунава 679.- 680.г.. Тих година провалили су Бугари под Кувратовим сином Аспарухом у Тракију, победили царске трупе Константина 4. 68.- 685.г. и завладали над тамошњим словенским племенима (7 слов.племена). Да би се осигурала западна бугарска граница према Аварима, извршена је сеоба словенског племена Севераца са Брегавских кланаца (Чалкавски и Риски кланац). Тиме је Аспарух проширио своју државу на цело Доње Подунавље. Други буг. кланови под вођством 4. Кувратовог сина Кувера, прешли су Дунав и настанили се у Каганату, у Панонији, признавши врховну власт кагана. Пети Кувратов син спровео је своје кланове од истока на запад, прешао у Италију, у Равенски егзархат, у Пентеполис, где су ови буг.кланови примили хришћанство. Око 680.-685.г. догађа се једна друга сеоба. Вођа оних Бугара који су се покорили кагану, Кувер, добија од кагана на управу народ настао од заробљених Ромеја. Они су били хришћани, настањени на простору западно од Дунава. На њихову жељу и са присталицама из других племена, преселио се на југ. Када су стигли у залеђе Солуна, Ромеји су пребегли Византији, а остали су се сместили у планинске пределе, између Охридског и Скадарског језера, где настаје тзв. Коман култура.

АРХЕОЛОШКИ ТРАГОВИ Бугара, који су дошли у Доње Подунавље није било много, па су се брзо стопили са Словенима. Они у д. Подунавље доносе своју номадску културу са глачаним посуђем, своју ношњу и опрему. Њихова материјална култура је на запад допрла до области Видина, а затим се расплинула.

САХРАЊИВАЊЕ

Бугари се у 7. и 8. в. скелетно сахрањују, док се Словени све до 9.в. сахрањују са или без урне, са или без сандука-касете. Међутим, и пре тога , јављају се словенски скелети, али без оружја, а у гробовима се појављују и прилози, углавном посуде. Од времена покрштавања, јављају се и хришћански гробови, оријентације И-З, са рукама положеним поред тела, а уочавају се гробне раке –овалне и сандуци. Некрополе: Долни Луковит- 45 урни, 5 без урни, 49 скелетних гробова; Галиче- 12 с урнама, 71 скелетни. Материијал из спаљених гробова ½ 9.в.:

- лонци-урне, рађени руком, украшени чешљем у виду валовница и хоризонталних линија на разне начине

- лонци са дршкама, на витлу

- крчази- раније особени за Бугаре, тзв. амфороидна стомна, рађено на витлу - ножићи - кресива - стрелице - огрлице од стаклене пасте - наушнице од бронзе и сребра

Материјал из скелетних гробова: - амфоре - наушнице с гроздоликим привеском - наушнице с нетакнутим чланкастим привеском - каричице - огрлице од стаклене пасте - торквеси - бронзана дугмад - прстење са пентаграмом или птицом; јавља се у две варијанте: са затвореним

или са отвореним крајевима У 9. и 10.в. појављују се чисто хришћанска гробља, нпр. Градешница - 220 скелетних гробова, Виница, Туховиште. Покојници су сахрањивани у раке, понекад са гробном конструкцијом од камена и двосливним кровом. Јављају се и раке са јамама. Други начин је сахрањивање у гробницама- направљеним од камених плоча, римских опека, у облику саркофага, зидане гробнице, у виду корита у камену- и тако се сахрањују имућнији. Од прилога се углавном срећу:

- крчази - каричице са плочицама од лима - наушнице са лунуластим привеском, украшене филиграном - огрлице од стаклене пасте или шупље ( од лима, бронзе, сребра и злата) - прстење украшено пентаграмом птицом, геом, орнаментима и др.( има их и у

11.в.)

НАСЕЉА (в. Вжарова, 1965.)

У оквиру насеља углавном се срећу укопане куће са каменом пећи у углу куће, дим. 1,2*1м. Пећ може бити укопана и у зид ( калотасте пећи, р- 1м), а може бити и поплочана античком опеком. Јављају се и пећи за посебне намене ( топљење стакла или метала) и такве пећи се налазе изван куће. Овакви објекти се састоје од приступне јаме и пећи копане у зид јаме, а могу служити и за становање.Пећ је направљена или од камена или од опеке ( која може бити и на поду пећи). Грнчарске пећи и пећи за обраду гвожђа, које служе за једнократну употребу. Гвожђе се прерађивало у сваком већем селу. Плиска се оснива крајем 10.в., а оснивање двораца пада у крај 9. и поч.10.в. Преслав се оснива у 10..в., а зидан је тесаницима, има кружне и петоугаоне куле.

ГРНЧАРИЈА За Бугаре је карактеристично номадско глачано посуђе, рађено на брзом витлу, понекад са урезаном бугарским знацима. Истичу се крчази. Бугарска традиционална производња прати се до 9.в.

ОРУЂЕ И ОРУЖЈЕ

Од оружја и оруђа срећу се следећи налази: - коштана шила од костију оваца; праве се у жљебовима опеке или камена - тегови од античких опека - ножеви - кресива - стрелице за лов на дивљач, троугластог и делтоидног облика - секире - асови - српови - астрагали од овчијих костију ( пиљци); могу да имају урезе и натписе - млинови-жрвњеви - сврдла и длета - писаљке ( стила) од гвожђа или бронзе

СЛОВЕНИ 7.-1/2 11.в.

Словени у Панонији и Подунављу у 7.и 8.в. Последица доласка Бугара била су разорена словенска насеља и настанак две нове државе: бугарског ханата Аспаруха у Доњем Подунављу и 2.Аварског каганата у Панонији. Десетак словенских насеља 7.в. уништено је , а у 8.в. могу да се датују 3-4 насеља. На насељу Дунав долази до промене становништа. Раније настањено племе, које се изједначује са Тимочанима, одлази у нове области, а на њихово место долазе нови Словени, непознатог порекла. Тимочани вероватно одлазе у Јужни Банат- насеље Кошића Брег- и касније у Срем. Пошто су обновили власт у Панонији западно од Дунава, Обри нападају словенску кнежевину Карантанију 40-тих г. 7.в. Истовремено, са запада се шири Франачка. Карло Велики- 768-814.г.- предузима рат против Обра. У походу 791.г. франачка војска је жестоко потукла Обре, негде између Блатног језера и Дунава. Убрзо су Франци, са Словенима и кнезом Војномиром поново напали, тада је опљачкан ринг- кружни обор, а граница Франачке се шири до окуке Дунава. Независност Обра је коначно нестала ширењем Бугара. Хан Крум- 803.-814.г., заузима источне делове Паноније, па и бугарска граница избија на Дунав, наспрам Франака.

СЛОВЕНИ У ПАНОНИЈИ И ПОДУНАВЉУ У 9.в.

Када су се учврстили ханат, Бугари крећу у нава освајања, у 2/28.в. На Средњи Дунав избијају 804.г., а већ 811.г., уз помоћ Словена, жестоко поразили Византију и угрозили Цариград. Ширење Бугара изазива низ поремећаја- нека племена средњег Подунавља одлазе даље на запад, а друга се са истока насељавају на њихово место. У Франачким изворима се помињу Бодрићи и Тимочани ( Ајнхардови анали). По њима, Тимочани су 818.г. одрекли савезништва с Бугарима и пришли Францима, а убрзо и њих напуштају и придружују се устанку Људевита Посавског против Франачке. Бодрићи ( помињу се 818.,822..и 824.г.), живе у суседству Бугара, у Дакији која леже на Дунав. Устанак Људевита је избио 819.г., а угушен је 822.г. Хан Омуртаг- 814.-831.г. започиње преговоре са Францима, али неуспешно, па крене у рат. Користећи флоту, Бугари заузимају Подравину у два похода, 827. и 829.г., када се у Тиси удавио војсковођа Онегавон. Рат је завршен склапањем мира 832.г.- Бугарској су призната проширења, вероватно у области Вуке и Босута до Подравине, где је за кнеза постављен Ратимир.

Област Тимочана је вероватно обухватала западни Срем и Тамнаву ( Бољевци на Сави), а можда и подручје источно од Београда. У међуречју Саве и Дунава, обухватајући и јужну Бачку, издваја се простор са особеном грнчаријом, откривеном у насељима и гробљима. Овако археолошки издвојене област, са посебном занатском грнчарском производњом, указује на постојање посебне словенске кнежевине 8.-9.в., за коју се у изворима не зна. По доласку Бугара у Подунавље, Тимочани су напустили крајеве око Тимока, и преко јужног Баната настанили се у источни Срем и Тамнаву. Западно од њих, у области у чијем је средишту Фрушка Гора, живело је словенско племе непознатог имена, најкасније од касног 8.в. или раног 9.в. Пошто су Франци поразили и опљачкали Обре, они сада постају суседи Словенима у горњем току Тисе и у Трансилванији. Бугари су у савезу са Тимочанима, покорили преостале Обре. Тимочани касније раскидају савез са Бугарима и прилазе Францима, али се убрзо предомишљају и укључују у Људевитов устанак, у области Сиска. Бугари крећу у рат против Франачке, зауизимају области Тимочана, па и западније делове Посавине, а на крају прекидају утицај Франака на Потисје. У освојеним областима, од Славонијје и среама на југу, до Словачке на северу, насељавају се Словени и Бугари. Токоом 9.в ,уу делу Панонског баасена под бугарскиим утицајем, развила се особена култура. СЛОВЕНИ У ПАНОНИЈИ И ПОДУНАВЉУ У10.-1/211.В. У време хана Симеона- 893.-927.г. Бугарска је била највећа, али управо таада и губи огромне области северно од Дунава. Симеон се лако одреккао великих степскких пространстава и усмерио снагу на освајање Византије, потпуно словенизирајући земљу. Бугарска у 10.в , у доњем Подунављу је потппуно христијанизованатериторија Слловена земљорадниикка. Византија, да би ослабила Симеонов притисак, позивааа Мађаре да нападну Бугарску с леђа. Симеон, као одговор на то ,позива Печењеге, да заједно отерају Мађаре из црнномоорских степа. У томе су успели, па су Мађари приморани да се селе с Црног мора, и спуштају у Панонски басен. Под вођством Арпада- 8896.-907.г. они су прво савладали кнеза Салана, скоро самосталног бачког владара чије је средиште било у Тителу. Мађари су после тога победилли Бугаре под Беогарадом и принудили их да поткупе мир. Затим су, изгледда, долином Мораве и преко Косова, продрли до мораи опљачкали Србију и Хрватску. Приликом освајањаисточних делова Панонског басена, одупрли су им се кнежеви меннумморт и Гелу у Трансилванијји и Глад у Банату. У овим кнежевинама су поред Словена жжживели и Власи и Бугари за које није јасно шта су- Бугари- номади, Бугари Словени са Балкана, или само становннници бугарске државе. Сведоци мађарског пустошења су насеља у којима је живот преннут. Најјачи и најдужи отпр ширењу Мађара, пружио је банатскки кнез Гллад. Он је , изгледа, био заповедник одбране на Дунаву ( Анониммус). У борбама против машђарсих насртаја стекао је велику славу, а сећање на њега је сачувано у називима некких места у Подунављу. Мисли се да је Кладовооо добило име по њемму, као иКладово у Руммунијии нестали '' Гладов манастир''. У његово време помињу се Ковин, Харам ( Банатска Паланка) и Оршава, као и места где су биле битке и пружен отпор Мађарима. На страни Глада били су и Печењези. После смрти цара Симеона –0о 918.г. цар- настављају се мађарски пљачкашки ппоходи

на Бугарску., подстицани од Византије. Мађари користе смену на бугарском престолу и 927.г. заузимајју Оршаву и упадају у Бугарску, проваливши до Македоније и Црног мора. Средином 10.в., граница Мађарске почињала од

Трајановог моста – Кладова. До тог времена је Бугарска изгубила и Влашку ниизиијју, заправо целу леву обалу Дунава, ккоју је препустила некадаашњим савезницима Печењезима.

На западу, уз помоћ Византије, ослободила се и Србија, и под кнезом Чаславом- 927.- 959/60.г. брзо обновила. Он је, изгледа погинуо негдде на Сави у борби са Мађарима.

Средином 10.в. помиње се кнежевина Морава- Константин 7. Поргирогенит- која се налазила у сливу Велике Мораве, Млаве и Пека. Србија се вероватно тада проширила до Београда, обухватајући слив Колубаре. Такко се Бугарска свела на подручје доњег Подунавља.

Војно опадање Бугарске користи Византиија, која позива Русе да нападну Бугаре. Кијевски кнез Свјатослав-946.-972.-, се радо прихвати освајања Бугарске 968.г. и коначно је покори следеће године. Међутим, он је хтео да новоосвојене територије прикључи Русији па је Византија, тек после тешких борби успела да ослободи Свјатослава 971.г. Цар Јован Цимискије ( 9699999.-976.г.), кои је победио Русе, припојио је Бугарску Византији, тако ада је граница Царства, ппосле више векова избиила на Дунав, низводно од Ђердапа.

Византија ниије могла одмах да успостави чврсту власт на овако великоој ериторији, па се на западу зато осамостаљују кнежевине ( Морава). Најјачи међу племенима били су тад Брсјаци, под кнезом Николом. Његови синови су одбили потчињеност Византији што су подржале и остале кнежевине некадашње Бугарске. Тако настаје савез словенских кнежевина са Брсјацима и Самуилом на челу –976.-1014.г., проглашеним за бугарског цара.

Самуило је тежиоо да уједини све словенске области, од Дунава до Пелопонеза. Цар Василије 2. (986.-1025.г.) је тек 1000.г. успео да преокрене ток рата у своју корист. После опсаде од 6 месеци, Вааасилије 2. 1002. освојио је Видин, тако да је доњоподунавска Бугарска враћена под византијску власт. Ссавез Брсјака је коначно покорен 018.г., а врховну власт вВизантије признали су иудаљени Хрвати. Кнез Сермон, владар Митровице и Срема, одбиио је да се поккори, али је на превару убијен, а Византија је коначно заузела средње Подунавље.

У време Византијских освајања средњег Подунавља, у Банату постоји независна област кнеза А хтума, са седиштем на Моришу Ценад-, коју су Мађари покоорили 1028.г.. Ахтум је крштен у Видину, у његовом манасстиру у Ценаду служилли су грчкии монаси, па је и Банат могао признати власт Византије.

Послле завршетка ратовања није било већих промена у власти, постављени су самммммо нови заповедници у новоорганизованим темамам. Охридској аархиепископппији су ппотврђана стара права, што значи да су јој у Подунављу припадале епископпијее у видину, Браничеву, Београду и Срему. Уведена је управа са службеницима који који користе грчки језик, а и на положаје архиеппископа, еппископпа и нижег свештенства постављени су, такође, они који се користе грчкиим језиком. Временом се увећава број намета и уводи се плаћање новцем, што је све довелло до устанака, који захватају словенске области од Дуунава до Вардара.

АРХЕОЛОШКИ ТРАГОВИ насеља 8.в.- доласком Бугара десетак насеља 7.в. је уништено , а у 8.в. се може датовати само 3-4 насеља

- лок. Дунав има нова станишта 8.в. - лоок. Кошића брег код Дубовца, откривена је словенска полуукоопана кућа с краја 7.в. - у селу Бољевци на Сави у Срему, откривано је трајниије насеље, настало крајем 7.в. или касније; у насељу се наишло на неколико полуукопаних кућа, пећи, јама, које припадају целом 8.в. насеља 9.в. - српскоооо насеље код Батковића близу Бијељине, насеље дугог зрајања ( 7.-9.в.) - насеља у Срему: Челарево- пполуземуница и Футог- две полуземунице, из ½ 9.в. - обновљено насеље у Реци - насеља код Панчева - насеље Дунав насеља 10.в - приликом доласка и најезде Мађара страдала су следећа насеља: код Панчева, Синор код Великог села и Река, у унурашњости, даље на југ насеље у Ковачевцу кооод Младеновца и насеље на улазу у Јагодину - приликом мађарског похода 927.г. страдају следећа насеља: Дунав, Михајловац, Фетислам, утврђења изнад Поречке реке, тада се слклања и чувена остава из Бољетинаа - за походддде Русаможе се повезати напуштање насеља са гробљем код Грабовца ГРНЧАРИЈА Грнчарија 2-2 7-8 века. Код Словена се грнчарски занат развија од 7 века. У 8 веку се препознаје грнчаарија Тимочана.

1. ДУНАВ Овде је у неколико нових станишта 8 века откривена грнчарија која није настала развојем старије.

2. КОШИЋА БРЕГ Уцелини датованој у крај 7 ека нађено је доста уломака различитих лонаца и делови две таве. Десетак ситних уломака лонаца рађено је гњетањем, без украшавања, а исто тако су прављене и таве. Крупнији деелови лонаца зидаани су на витлу и украшени чешљем (валовнице и водоравни снопови) на наачин особен за 7 век у областсти низводно од Ђердапа. Становници Дубовца дакле користили су домаће гњетано посуђе, али и оно које је пппрооизводио грнчар досељен из шире области Тимока (Тимочани).

3. 3. БОЉЕВЦИИ НА САВИ Трајније насеље ииз краја 7 и8 века. Овде је нађена грнчарија слична онојиз Банаа, али губље зидаана на спором витлу. Код лонаца није наглачшена седина трбуха, а украс је исти. Вероватно се ради о Тимочаниима.

ГРНЧАРИЈА 9 и 10 века Почев од 9 века , на низу налазишта појављљује се на дну посуда отисаак осовине спорог витла у виду кружног удубљења, ређе испупчења, пречника 10мм. То је доказ занатске производње (Дунав, Београд, Мировица). Занивљива је појаваа печата на данцима, ретко у 10 в (Рекаа, Велики Градац, Дунаав).То су увек појединачни ппримерци, печат се не понавља. Из тога произилази да то посуђе није прављено у местима где је откривено већ потиче из непознатих радионица великих градова. Од облика посуђа углавном се срећу лонци, ретко зделе и неке друге форме.

1.РЕКА Грнчарија из полуземунице. Крај9, поч.10 в. Лонци су једноставног, кратког, мало разгрнутог обода, прављени на спором витлу и немају наглашено раме, украси су изведени урезивањем чешља у виду валовница или наизменичних водоравних трака и валовница. 2.ОПОВО Насеље из 9 в. Слична грнчарија као на Реци. 3.ПАНЧЕВО Доњоварпшка Циглана, налази грнчарије краја 9, поч. 10 в., слично Реци. 4.ДУНАВ Грнчарија из објјекта 9-1-2 10 в., слично Реци. У међуречју Дунава и Саве, обухватаајући и јужну Баачку, издваја се простоор са особеном грнчаријом откривеном у насељима и гробљима. На том просторру појављује се за пПодунављље јединствена грнчарија, украшена само водоравним линијама, наајчешће дубоко урезаним. Углавноооом су то лонци кратких обода и широке усне. Оваква грнчарија се углавном датује у прву половину 9 в., почевши од средине8 в- 1.ЧЕЛАРЕВО полуземуница. 2.ФУТОГ 2 полуземунице. Једнаа од њих садржи подунавскку грнчарију познату у бугарском Подунављу (сл. Реци). То су лонци украашени урезивањем чешљем у виду валовница или валовница изнад водоравних линија. Друга полуземуница такође садржи такве лонце, али и оне који су украшени само водоравним линијаама. Поред тога, у њој су нађени и делови сивог, глачаног лонца доњеподунавске производње, са задебљалим и заобљеним ободом (бугарски) и уломак словенског лонца на којем је са унутрашње стране урезан бугарски знак. 3.СЛАНКАМЕН урне украшене водоравним линијаамаа. 4.Лончићи украшени водоравним линијама из скелетних гробоваа у Војки, С.Митровици и Сланкамену. Трапеезна (стона) грнчарија на наалазиштима доњег Подунавља је обично украшена глачањем, али се осим изворно бугарскихпосудда израађује на споромвитлу. Од облика су најчешћи крчази са две дршке (тзв. амфороидни крчази), који одликују средње и источне делове балканског простораа 9-10 века. Они су пре свега особениза подручја низводно од Ђердапа (Дунав) али их понекад има и узводније (Велики Градац, Река). У Панонском басену, а посебно у његовим заападним деловима, чести су крчаи без дршки (гробље уБајмоку из 9 в.), украшени валовницама и крупном цик-цак линијом урезаном помоћу чешља. НАКИТ Накит 8 века По доласку Бугара обновљено византијско златарство, представљено звездоликим наушнацама, било је привремено прекинуто. Словени су овајј недосстатак у 8 в. Надокнадили ливеним накитом. То су лунуласте наушнице које подражавају оне визаантијске са звездоликим привеском, али су од бронзе и и сребра, ливене на словенски начин у једноделним калупима. Оне се развијају из наушница 7 века израђиваних у техници филиграна и гранулације. Њих има на Баллкану и у Русији, а у нашем Подунављу су нађене и на левој (Нови Баановсци –79-1, Земун) и на десној страни Дунава (Даљ, Винча, Колари, Оток). Оне су познате и у целом Панонском басену, осим у областима између Дунава иТисе, где су Обри 2. каганата. Послее франачког упада у Панонију крајем 8 в., производња ливених наушница са звездоликим привеском је прекинута.

- коментар у Каталогу Сеобе народа: лукксузан накт рађен према понтским и византијским узорима са карактеристичним звездоликим привеском, у Подунављу се ппојављује већ почетком 7.в. и траје и у 9-том в.; у ливеној

техници има тај накит континуитет од аварско-словенске културе углавном 2. каганата до у белобрдску културу, тј. Приближно од 8 до 10 в. Облик тог накита без обзира на технику израде прихватили су Словени према старијим понтским и византијским традицијамаа.

- Накит 9 века - Традицију словенског ливења накита 8 в. Одржале су кроз 9 лиунуласте

наушнице. Оне подражаваају визаантијске облике са гранулираним троугаоним додаацима (Б.Паланка, Корбово-израђена у једноделном каалупу са имитацијом гранулације. Њих има, мада мали број, у областима од Блатног језера –Кестхељ до ушћа Дунава, у врло сличном калупу али не више са сасвим равном полеђином ливење редакк приерак из Неготина. Ова наушница изливена је у калуппу који већ представља неку врсту дводелног калупа, на прееедњој страни иитира фину гранулцију, кариччица је накнадно уметнута, негде на прелазууу у наредни век по узору на златне наушнице из Велкке Мораве.

- У Панонији се истиче слој 9 века који се пррриписује Бугаима. Појављују се гробови са металним оковима са утиснутим круговима, сличним онима из 2. каганата.Не зна се поуздано коме они тачно припадају, али се одрђују у крај 2. каганата и почетак бугарске доминације.

Накит 10. века После овог преиода преовлађује ливење накита у дводелним калупима на широком ппростору Пподравине, Посавине, Подиувавља, осим између Дунава и Тисе, јер су ове области заузели Мађари. По врстама наушница ливених од бронзе дводелним калупима разликују се поједине области:

- У Посавини са срдиштем у Сиску користе се ливене наушнице са ппроломљеном лунулом (лунула на прообој) , заједно са каричиицом на којој су подражаване грануле; лију се у дводелном калупу; појављују се и на Дунаву око Београда- Карабурма, Винча, Ритопек и Кладова.; могу бити старије од 10 века, а после 10.векаа више их нема.

- На подручју од Панчева до Банатске Паланке и Костолца, Браничева и даље ин исток до Бора, густо су распоређени налази веома сличних наууушница али са шишаркастим привеском; њихова распрострањеност можда указује на кнежевину Мораву са сеиштем у Дубравици или мна ону кнеза Глада у Банату.

Пре средине 10. века, једноставне гроздолике наушнице са два бочна коленца на карици, свуда исте дебљине израђене од сребра у техници гранулације и филиграна, познате сем из оставе у Великом Градишту и низводно од Ђердапа из гробља у Грабовици, Михајловцу и Прахову. Њихове лимене имитације у др. Пол. 10. в. Познате су од Прахова до Београда. Гроздолке наушнице су византијског порекла и датоване су новцем оддр. Пол.8. века до средине 11. века, аа израђују их углавном путујући златари. Остава из Великог Градишшта, налазиште Град, случајно откривена осстава накита 10. века у лонцу, налази се у Пожаревцу, о остави писали Д.Минић и М.Томић, Старинаар 13. Остава садржи

- пар гроздоликих сребрних наушница рађених у техници гранулације, са два коленца на карици

- пар сситнијих гроздолких наушница рађених у техници гранулације, са два коленца на карици

- пар гроздоликих сребрних наушница рађеених у техници ливења, са 4 коленца на карици

- пар сребрних наушница са 4 шупље јагоде у облику кошарице, рађених у техници плетеног и зрнастог филиграна и гранулације

- сребрни прстен, затворене карике са гранлираном плочицом главе (овална) у коју је уметнута стаклена паста

- купаст бронзани прстен, са затвореном каариком, израђен ливењем - лончић ирађен на спором витлу, на рмену украшен дубоком валовницо,м, има

задебљали обод и отисак грнчарском печата на дну За облаасти низвииодно од Ђердаапа и долину Тимока и Видина особене су наушнице са посебно ливеним чланковитим прривеском. Утврђено је да су прављене у Кладову, у пр. Пол. 10. века, а има их и у Грабовици. Ове наушнице су оквирно опредељене као белобрдске и издвајају се као најбројнији и специфични домаћи накит у периоду од 9 до 11. века. Сви привесци наушница су ливени у више варијанти грубих дводелних калупа без каричице и облик им је чланковит. Кроз изливени привезак са отвором пречника око два милиметра проввлаачена је кааричица пречника 1ммм, на којој су накнадно обликована коленц од танког бронзаног лима.Ове наушнице осим на кључу Дунаав веома су бројне у СЗ бугарском Подунављу а бројни наалаази ппотичу још само из јужне Моравске. Радионица за израду наушница са посебно ливеним привесцима постојала је негде окоо Трајановог моста.Друга радионица је можда била у Прахову. У Грабовици се по ппрви пут код нас срећу и варијанте са две шупље јагоде на централном привеску и боочним клленцима на каричици, свуда исте дебљине. У Грабовици су ппо први пут нађђђене и ливене наушнице са 4 шупље јагоде. Оне су копија сребрних, калајисаних и поззлааћених наушница са 4 јагоде каквих има у Прахову, Великом Селу и другде на Дунаву али и у осдталим средњим и западним деловима балканског полуострва (раде се у техници филиграна и граанулације). Највећи број ливеених наушноица са 4 јагоде у наашем Подунављу наађен је у оклини Прахова па се претпопставља да су ту и прављене. Ливене наушнице са 4 јагоде датују се у дрр.пол.10. и пр. Пол.11. века. Овај тип нааушница је византијског порекла и распрострањен је на Балкану од 9 до 11. века. У з производњу наушбница потврђена је и производња пуујућих златара. У остави из Бољетина ( лок. Градац на Лепени; остава је нађена у оквиру античког утврђења), изгледа склоњеној у земљу пред мађарски напад 927.г. поред ливених лунуластих наушниица налазе и полумесећчасерте наушнице од лима уктрашеног гфилигрантском жицом. О остави је писала С. Ерцеговић- Павловић. Садржај оставе:- - лунуласта тророга наушница од бакреног лима са таанким премазом сребра,

украшена филигрантском жицом, са крушколиким привеском( који има аплицирану филигрантску жицу)

- лунуласта тророга наушница, од бакреног ллима са премазом сребра, украшена филлигрантском жицом, привезак у обликз сузе

- фрафментована ( без карике) луналаста дворога наушница, од посребреног бакреног лима, украшена филигрантском жицом, има једну шупљу јадгоду

- два пара лунуластих тророгих наушница, израђених ливењем од бронзе, као и калаисањем и лемљењем( карика), имају крстасте ппривеске

- фрагмеснтована( без карике) лунуласта тророоога наушница, лицвена од бронзе, са крстастим привесском

- фрагнментована( без карике9 тророга наушница, ливена од вбронзе , са привеском у облику сузе, једина која подсећа наа наушнице из оставе израђене у техници филиграна

Сличне наушнице откривене су и у насељу Дунав које је страдало у исто време. Лунуласте наушнивце уизрађене од сребрног лима у техници гфиллиграна византијског цсу ппоррекла. САХРАЊИВАЊЕ Спаљивање јеее напуштено најкасније у 9.в. Најмлађе гробње спаљених покоојника је оно из Новог Сланкамена, датовано око крала 8.в., као и у околним областима ( Пљевља, Бугарска, Сомешени, Морава). Са Бодрицима се можда могу пппповезати спаљени гробови под великим хумкама 8.в. из околине Клужа у Трансилванији. Скелетно сахрањивање Тимочани су изглаеда јошш пре краја 7.в. прешли на скелетно сахрањивање ( Корбово). У таквој промени хришћанство је имало одлучујући утибцај. Тако се током 8.в. раширио, а у 9.в. преовлсда о оцбичај скелетног сахрањивања. Покојник је полаган на леђа, пружених руку , са главом на СЗ, З или ЈЗ. Најчешћи прилог је храна у виду комадаа меса, или нечег куваног и остављеног у посуди у гробу. Храна се остављала код ногу или код главе. У 9.в. постоји разлика у скелетном сахрањивању: - јужно од Дунава, где је познато мало гробова, уз посуде је нађено мало

предмета, на некрополама у Звечки, Гомолави, Винчи и можда и Брестовику. - Северно од Дунава, у Панонијји, под итицајем номада гробни инвеентар је

моного је богатији. У женским је нађен разноврстан накит, појас о којји је била окачена ифггленица, кесица са пршљенком ножем понекад са кресвоми кременом ( Нови Сланкамен). Још увек се јављају коњанички гробови, у којима је уз покојника сахрањен његов ккоњ са потпуном ормом и седлом са узенгијама. Таквих гробова је мање него пре, али се ѕсрећу до доласка Мађара.

Покрштавање доноси велике промене у обичају сахрањивањаааааа. У гробовима више нема хране, нити коња и оружја. Гробља покрштених Словена, настала кр.9. и поч.10.в. константована су :

- Дунав, на вису у залеђу насеља, око 100м од насеља, на бившшој римској кули - Михајловац, лок. Блато, на бившој римској киули, укупно 8 истражених

гровбоваа, са накитом раног 10.в. - Винча, лок. Бели Брег, изнад Дунава, на другој страни речици Завојнице, око

3000м узводно од Реке, вишеслојно гробље 11.-15.в. - Рам, неопознато налазиште - Калдово, Трајанов мост, гробље 10.в., са 25 скелетних гробова - Грабовица, лок. Позајмиште, са 226 скелетних гробава, крај 10. прва пол. 11.в.

Гробови су имали белеге, дрвене крстове. Нема примера прекклапања гробова. Покојницима су рујкке прекрштене на гругдима, по хришћанском обичају. Једини налази су: накит у женским гроцбовим,а.

Карактееристичан је избор узвишења за сахрањивање, па макар и бивше римске кујле кооја подсећа на хумку. ППИСМЕНОСТ У пОДУНАВЉУ је постојала и пре примања хришћанства. Први трагови писмена везани су за Бугаре и Хуно-бугарско, односно турско писмо. Омно се у различитим видовима јавља на посуђу, опекама, зисдовима. Н јајстарији знкаак је нађен неа унутрашњој стррани уломка словенског лонца из Футога. Бугарски знаци се јављају наа опекама из гробова у Сланканмену. Појава стављања оппеке са записиом одозго на гроб, први путт је утвввррђаена у Челареву. Ту се уз менору налазззе и хебрејски симбооли. У 9.-10-.в. ччеста је појава обележавањапосуда намењених пићиу неким графитом; накнадно урезаним знаком или натписоооом- ознаке власника посуде.

Такви знаци откривени су у Дунаву и др. Често су то цртежи, тотеми или хијероглифи, у значењу имена или сл. На посудама се појављују и читави записи, можда имена. Бугарски знаци, слова, појављљују се као печати грнчарских радиооница. Глагољица се после 862.гг. јавља запаадноо од Бугарске, а после 885.г. и у њој. У бугарској је преовладала ћирилица већ у 10.в. , тако да је глафгољица тамо врло ретка. ВЕЛИКА МОРАВА, ПААНОНИЈА И ЧЕШКА Историјски извори Франци, поред САвара, почетком 9.в. потчињавају и подунаавска словенска племена, као и Чееехе и Моравце. Тада почиње и њихово покрштааваање и понемчавање. После ссмрти К.Великог настаје племенски савез под именоммввелика Морасва. На челло стаје кнез Мојмир1. 830-835 до 846 г. Са седиштем у Нитри. Ускоро прротерује кнеза Прибину842, који бежи немачком владару Лудвигу 840-876. Овај га кршштава и поставља за грофа Паноније са седиштем у Блатограду (Залавар), на Блатном језеру.847.г. Панонија обухвата простор између Дунава, Драве и Рабе. Њега наслеђује син кнез КОцељ 861-876, јер Прибин гине у борби са Моравцима 860-861. Кнез Коцељ влада у Панонији која је захватала области око Вуке, Срем, БАчку, тзв. Доња Панонија. Седиште Коцеља је било у Митровици. Фраанци воде ратове против Моравске и свргавају кнеза Мојмира 846 а за кнеза постављају Ростислава 846-870. Он наставља Мојмировву политику и 848 Мораска постаје самостаална. Од 858 до 861 Моравска је у наааметнутиом савезу са Фраанцима. Ростислав покушава да од папе добије бискупа за Моравску, аали га не добија, па 862 шаље посланство у Цариград цару Михајлу3. 842-867 и Констатин (Ћирило) и Методиј е крећу 863 у мисију.864 Лудвиг крштава Ростислава у Девину, ушће Мораве у Дунав. Око 867 Ћирило и Методије се враћај у Цариград а панонски кнез Коцељ тражи од папе да постави Методија за архиепископа што оваји чини. Тако је основана панонска архиеписскопија. Њено седиште се не зма, можда код Митровице или близу Будима. Ускоро Ћирило уире, а Мораввска и Панонија се ослобађају Немаца. 870 Сватоплук 870-896 диже устаанааааааак пррротив Рпстислава и испоручује га Немцима који га ослепљљују. Истовремено је и Методије зааробљен. Франци потпуно овладавају Моравском. Сватоплук се ослобађа 872-873 и склапа мир са Немцима. Истовремено Немци ослобађају Методија и враћаају га Коцељу. Сваатоплук усскоро поражава Коцеља, осваја кнежевину Панонију, све до Срема и проширује Моравску до Чешке (до Лабе), а на истоку заузима Потисје а држи и део Пољске. КОнстантин 7. ставља границу Моравске негде код Сирмујума. 883-884 избја рат Моравске са Немачком и Бугарссском које су у савезу.Моравци припајају Бачћку. 889 папа постава Вићину з а бискупа у Митри против Методија. Методије умире 885. а Вићина постаје надбискуп. Словенски свештеници су протерани из Моравске, Климент, Наум и Ангела стиж 886 у Београд и даље у Плиску. Климент постје епископ Кутничевице. Око 881 први пут се спомињу Угри, када допиру до Беча. По смрти Сваатоплика на престо долази Мојмир2. 896-906 и у његово време се распаада моравски савез. Угри се 896 досељавају у Панонију , упадају у Итаалију

898 а до 906 уништаавајју Моравску. Ускоро су и Баварци поражени 9007 код Братиславе. Сваатоплук 886 поствља кнеза Броивоја за владара Чешке који вввлада до 902 заједно са женом Људмилом , ћерком српског кнеза. Она касније постаје светица. Боривоја заменује Братислав 902-925 а овога кнез Вацллав 929-935. Он страда у оквиру пгансог устакна који су дигли пагански Словени на чеклу са Србима. Вацлац ј епрви чешки светитељ. Убија брат Болеслав 1. 935-972. Око 967 папа забрањује Болеславу да на епископско место довееде неког које словенског порекла. Археолошки трагови У Чехословачкој је аархеологија Велике Мораве добро испитана. Откривемни су велики гррадови, утврђена нассеља, цркве и гробља. Велику Мораву одликује изузетно богат накит пронађен у некрополама. Најстарија налазишта су Микулчице, Старо Место, Нитра, Кулце и Бреслав и други . Разликује се неколико фаааза раазвоја: 1. 680-7991-796 2. 79-око867 3. 3. 867-896-906 4. завршна фаза, остаци кулртуре у 10.веку(Чешка и др.) Пстоји и подела на два основна слоја: 1 1. предвеликоморавски или Блатница-Микулчице хоризонт (прериод од кр. 8.в.до

сред 9.в.) Археолошки наалази овог слоја одговарају онима из Челарева, Сланкаамена, Војке.То су фазе 1 и 2 када су особена гробља са појасевима 2. великоморавски слој (од времена Ростислава око 860-870). Материјал се мења. Ради се о фазама 3 и 4 , за које је особен накит византијског порекла, познат и у Бугареској. Фаза 1 и 2 налази из овог форизонта су скоро јединствени на простору од Мораве со Срема, а то се објашњава сродношћу становништва. У тој области су претежно били настањени Јужни Словени , преостаки Обри, а и ширење Бугарске на С је утицало на мат. Културу Мораве. У мучким гробовим апојављује се оружје и опрем а а у женским накит. Накит повезује предвеликоморавски слој са моравским слојем, па се он временски додирује: - наушнице вса стошцем ) има и код нас) - карике наушница четвороугаоног пресаека - наушнице са привезком малих јагода - наушнице сличне аварским , са малим гранулиарним јагодама Од оооорушжја и оруђа су каракретеристичне секире. Потом долазе копља, стрела, српови, кресива. Истиче се и посуђе. Фазе 3. и 4. ( великоморавски слиој) На нестанак и гашење предвеликоморавског слоја на северу панонског баена иутицало је више чинилаца. Пре свега принмање хришћавнства и утицај друге културе, промена ношње, замена појасева другим сталешким обележјиа, уништење и гашење радионичких цеентара, забрана убијања и сахраањивања коња са покоојниицима. ГРОБЉА У великомиравским гробљима мушкарци се сахањују са ратничмком опремом као што су оружје, мамузе, дрвена ведра са гвозденим оковима, гвоздене пређице, али никада са коњем. То је због утицаја Франака. Карактеристичне су бојне секире са крилцима. Од оружја истиче се мач из Блатнице. Мачеви су исти као коод Хрвата.

Гробља су или на редове ( слична аварским) или под хумкама ( залеђе Моравске, Чешке и Слловачке). Код грааобаља под хумкама има више варијанти ( са раком, са нишом), а у њима се покојник или спаљујуе или сахрањује,. Код гробаља на редове гробови могу имати даску на дну раке, али изнад покојника и др. Видови. Покојници су положени на леђа, ориј. З-И. Сахрањују се у одећи , са накитом или ратном опремом. Приклози су у виду хране, пппосуда и др. НАКИТ Права особина великоморавског слојја је богатство и разноврсност накита византијаског стила. Он је прављен од сребра и злата сложенм техникама отисдкивања матрицом, гранулацијом, филиграном, позлатом и ажурирањем. 1. наушнице- најомиљенији накит, у разним варијантама - са привесцима од шупљим јагода; оне могу имати уместо 3или4 чак 7 и више

јагоодаа, веелики број наушница је са 4 јагодддде, оне се праве од злата, у свим комбинацијамам и техникама; на јагодама сее ссреће гранулација

- саа привесцимаааа од гранула - облика шишарке - са коленцима на алци - златне , лунуласте, покривене грануллацијом; имају низ варијанти, са или без

привезка; сличне наушнице се јављају и у Подунављу. 2. дугмад- исто омиљена,; велика и шупља, богато украшена наа различите

начите, са представама врежа, листића, птица; носе се у пару, као што су некада ношене мале парте, у 2. каганату; раскошнија се раде од ссребра, у техници граннулације и филиграна

3. прстење- истиче се оно виизантијскоог порекла, пре свега купасто, рађено у техници филлиграна ( трака ) и гранулације ( круна прстена )

4. привесци- облика крста 5. огрлице- сачињавају их перле различитих облика, од стаклене пасте; не јављају

се у великом броју као на Балкану. ГРНЧАРИЈА Срећу се често лонци украшени водоравним и валоовитим линијама, као и тачкастим убодима. На лонцима се појављују и печати. Особени су крчази са једном или д ве ддрршке, као и без дршки. ЦРКВЕ - веома особене за великоморавску У Микулчицама је откривено укуппно 7 цркава, углавном централног плана ( ротоонде и четворолисти). Подужне цркве датју се у време покрштавања од сстране Немаца ппоч. 9.в. Таквих цркава има и у Фрначкој и у Хрватској. Особене ссу и цркве са контрафорима. Око цркава се често налазе и гробља. По Константину Поорфирогениту, на простору Босута и Вуке, између Саве, Дунаваи Драве налази се пагански део Велике Моравске, до доласка Мађара још некрштени. У Бродском Дреновцу, З од Славонског Брода, истражено је гробљље кооје би могло одговарати овим подацима. То су пагански гробови међђу којима има и коњаниччких. Метални делови појаса су ретки. Малобројни окови припадају појасевима који претходе доласку Мађара. Нађени су и лончићи украшени чешљем, чести у нашем '' бугарском'' Поунављу. Има особених наушница са '' с'' завршецима,

које као накит преовлађују касније , до средине 13.в. Све ово упућује на јаке утицаје са простора источно од Дунава. Ово би исто тако сведочило да је Славонија касно доспела под Великоморавску и да је до тада била на периферији Бугарске. Када су Мађари упали у средње Подунавље, маса избеглица из Велике Моравске преплавила је околне земље. То на нашем тлу потврђују особени моравски налази, нпр. секире из околине Вршца, наушнице са Карабурме, судић са две дршке из околине Пожаревца. Изгледа да су Бугари тада организовали против Мађара јако упориште у Раму, са Великоморавском посадом. ВИЗАНТИЈА - архелолошки материјал

грнчарија- најбоље позната из Велике Царске Палате у Цариграду ( R. Stevenson, The pottery I). Палта у Цариграду није најјасније датована. Откопан јее само део атријума, који се на основу мозаика датује у 4. или 5.в. Није искључено да је палата и млађа. Издвојено је 5 слојева:

1. друга пол.7.в. ( новац Константина4.) 2. прва четвр. 9.в. ( опсада Цариграда 887.г.) 3. 9.в. ( новац Василија 1., танак слој с мало материјала) 4. 10.в. ( новац Василија 2., побуна у Цариграду) 5. 12.в. ( времммме Комнина, до 1204.)

Украшавање - у 9. и 10.в. користи се бела и ружичаста глина

-можже бити: - једнобојно од 9. – 10.в.- стављају се налепци од глине, па се то све глеђоше;

може дда се нанесе и црвена енгоба, а потпом се наноси жута глеђ; енгоба је квалитетна глина, добро прочишћена кооја сее наноси као бооја; могу се сессти и урези испоод глеђи кооја може бити жута или зелена, са или без печатног украса

У ово време настаје и техника зграфито. - вишебојно од 10 – 11.в- сликање испод провидне глеђи које може бити

набаченом црвенкастом енгобом или без ње посуде могу сликане само разнобојном глееђи ( жута, браон зелена и плава) код украшавања енгобом, најпре се на посуду наноси енгоба , па се на њу наносе разнобојне шаре, а преко њи х глеђ

Основни облици посуда су зделе , крчази и лонци, који су нам најмање познати. Слој 2.3 9.в. –све посуде радерађене на брзом витлу

1. Лонци -лоптасти са кратким правим ободом који је глеђосан

- са наглашеним раменом и вратом и профилисаним ободом, имају печат на дну - -са налепцима , имају две дршке(комади глине се лепе не посууду након чега се

глеђђошу у једу боју, смеђа или зелена, а могу бити од глине друге боје са глеђу преко)

2.Тањири и зделе - тањири са профилисаним ободом - -зделе (чиније, дубоки тањири) са стопом - -зделе са наглашеним аменом - - зделе са стопом и шупљином у коју се убацује жар како би јело било топлије

(карактеристика 3. слоја) Тањири и зделе су различито украшени , углавном у унутрашењосто посуде. Срећу сер мотиви птице, сунца, гео мотиви, троуглови по ободу- Јављају се и печати, тј.

Украси изведени печатирањем (Кртст), који ће у 3. слоју постати још развијенији и сложенији. Има и оних који су уктрашени уцртавањем једноцставних шасра. Слој 4 10.век 1.Поклопци 2.Тањиири и зделе -различити облици -украси се зуглавном налазе на дну плићих тњира и здела у овом прериоду почиње и сликање посудаа, зграфифито и урезивање цртежа. Мотиви су разни: птица, 2 птице, коњ са крилима, фантсастичне животиње, актови и др.Слични укрси се срећу и на минијатураама истог периода, а представе птица су сличне представама птица на прстењу. Сликају се и ободи неких тањираа, углавним глеђосаним мрежастим украсом 3.Крчази -различити облии, са 1 или2 дршке, дугме на дшци -сликање, од мотива се среће врежа -сличан материјал у Украјини

Амфоре У 9. в. Су све сличне израде; раде се не витлу, пресек им је жуте светле боје, а површина беличасте и жућкасте. Од старијих античких амфора разликују се потањим дршкама и по томе што им дршке почињу испод обода и иду до средине врата. Јављају се и водоравна ребра, жлебови- Свач, Будббва.Срећу се и печати радионица перрчника 1-2цм Особене врсте амфора налазе се као незаобилазан прилог на гробљима у Бугарској. Накит -слабо познат; карактеристичан је накит из Коринта 1.наушнице-лунуласте, сличне карантанским, у 9.в.; од сребра су а лунула израђена у техници филиграна; при дну је6 гроздоликих гранула и између њих 2 концентричма круга; јављају се у Бугарској (НИшевско, Грубеново) и на Сицилији

2. наруквице- карактеристичне су оне од стаклене пасте и то у 10.в. и јављају се у унутрашњости Балкана

3. прстење- украшено крстом 4. копче. Са Крима 9.в., на шарнир, сличне мааађарским; имају биљни мотив(копче

које су у употрби код Мађара и бугара су визаантијског порекла 5. огрлице- сачињавају их перле од стакла или од злата

Стакло, чешљеви, керамичке плоче као украси за зидове цркава и паалата. ХРВАТИ -ИСТОРИЈСКИ ИЗВОРИ Најранији подаци о Хрватима налазе се код К.Порфирогенита поглаавља 29, 30, 31. По њему, они долазе из Беле Хрватске, пре Срба и 3 год. Ратују са Аварима, па их протерују. Од насељених Хрвата, један део се одвојио и населио се на граници паноније и Илирика (''негде на саве'', око Б:Градишке), одржааавјући добре односе међу собом. Прва група Хрвата населила се између Истре и Цетине ( НИн, Задар), испод Велебита. Бела Хрватска се по Порфирогенитту налази у суседстввву Франачке (Немачке) и Турске (Маађарске), поред Беле Србије. По руским истраживачима, Бела Хрватска се налазила на простору Украјине и Гаалиције. Хрвтаи се поињу међу племенима која су укључена у Кијевси савез. Једна група научника сматра да су Хвврваати дошли на Балкан око 800. г. (Н.Клаић, Маргетић и др.).

Хрвати се насељавају у време цара Ирааклија 610-641, протеравши Аваре са територије Далмације. Исти цар их је и покрстио. Не зна се одакле су дошли, вероватно из данашње Галиције. Мисли се да су живели у околини Кракова. 778 Франци заузимају Истру, а 799 нападају Хрвате. Ун борби гине фурлански марк- гроф Ерих. Његов наследник Кадолах покорава Хрватску до 803. Далматински градови и Венеција предали су се Карлу Великом, а мир је склопљен 812, по коме Истра остааје Франаачкој. Због насилног спровођења феудализма и увођђења хришћанства долази до побуне кнеза Људеввита, који819.г. побеђује Кадолаха, па му се прикључују Доња Панонија и Тимочани. Неки Словени остају на страни Франака, међу њима и кнез Борна, воођђа Гудушчана. Људевит је поражен на Драави, али усппева да победи Борну на Купи. Следе франачки походи на Хрваате 820 , 821, 822 , а Људевит се склања код Срба, да би касније био убијен 823. Од 828 фран. Власт у Хрватско слаби и кнежеви постају саамосталнији. Далм. Хрватске потпаада под власт краља Италјије. За време бугарског хана Пресијана извршен је 1. напад на Србију, а у време Борис аМИхааила и на Србе и на Хрвате, али безуспешно. Сматра се да у хрватској влада кнез Мислав 836-845 који пребаацује престоницу из Нина у Клис. Среввдином 9 в. Оснива се тема Далмација са седиштем у Задру,. Рватском влада Терпимир 855-864. Њега наслеђују синови Петар, Здеслав и Мутимир (непуздано). У то време долази до поновног покрштавања Хрвата, оснивају се епископије, а у Нину се оснива Хрватска биспупија. Смењују се кнежеви Здеслав, Домаагој, Браанимир. У то време избија борба између ррриммма ии Визаантиијјее окоо покрштаваааа, а Бранимир стаје на страну Рима. Далматинским гадови су потчиињени Цариграду. Византија у тоо врем,е плааћа данак Хрватттима. Хрвати се тада поовезују а Нереетвљани и ту побеђују 867 Млечане код Макарске. У црквеном погледу градови су били ктолички. После овог сукоба Рим и Цариггграад се мирае и заједно боре против словенске сллужбе у цркви. У време кнеза Мутимир 888-901 нинска бискупија постаје сплитсккка надбискупија. Овај ввладар влада у иииитсо време када и српски кнез Мутимир. Крајем 9в појављују се Угри, а избеглице беже у Хрватску. Мискли се да је кнез Томислав910-930 иступиоо као заштитник Словена и присајединио је Посавину Хрватској. Буг. Цар Симеон заузима Србију 924 а потом напдааа Хрвватску где је пораажжен. Хрвати склапају савез са Византијом и добијају од ње градове. У Сплиту је 9225 одржан црквени сабор у коме уучествује и захумски кнез Михајло Вишевиић, где је хрватска бискупја са Гргуром на шчелу прикључена сплитској надбискупији, а словенска служба је забраањњена. Та борба је коооначно завршена927 на штету словвна, када је укинута нинска бискупија. У Хрватсској се смењују ввладари, а она временом поччиње да слаби. Хрвати од 995 нападају млетачке бродове. Са ЈИ се шири Самуило који продире у Хрватску све до Задра. У хрватсској избија грађански рат око10000 у који се мешају Млечани и оссвајају Задар, Трогир, и Ссплит. На престо долази Крешимир 1000-1036. Хрватска 11102 пада под Угарску- битка на Петровој гори. Археологија У Хрватској аархеологији најбоље суу испитана гробља и цркве док се о насљеима веома мало зна. Грробља 7-9в

nema postavljenih komentara
ovo je samo pregled
3 prikazano na 47 str.