Jungovi arhetipovi
Magdalena.Te_anovi
Magdalena.Te_anovi

Jungovi arhetipovi

23 str.
1broj preuzimanja
926broj poseta
Opis
maturski rad na temu - Jungovi arhetipovi
20 poeni
poeni preuzimanja potrebni da se preuzme
ovaj dokument
preuzmi dokument
pregled3 str. / 23
ovo je samo pregled
3 prikazano na 23 str.
preuzmi dokument
ovo je samo pregled
3 prikazano na 23 str.
preuzmi dokument
ovo je samo pregled
3 prikazano na 23 str.
preuzmi dokument
ovo je samo pregled
3 prikazano na 23 str.
preuzmi dokument

ВАЉЕВО, ВУКА КАРАЏИЋА 3 ТЕЛ: 014/221-622; FАX:014/227-927

e-mail: gimvaljevo@gmail.com www.valjevskagimnazija.edu.rs

Матурски рад из ПСИХОЛОГИЈЕ

ЈУНГОВИ АРХЕТИПОВИ 5

Ментор: Ученик: Весна Голубовић, професор Магдалена Тешановић, IV4

Ваљево, мај 2015.

САДРЖАЈ

Страна

1.УВОД....................................................................................................................2

2.ПОЈАМ АРХЕТИПОВА...................................................................................4

2.1. Биографија Карла Јунга................................................................................4

2.1. Појам архетипа..............................................................................................6

3.ТИПИЧНИ АРХЕТИПОВИ.............................................................................8

2

3.1. Персона..........................................................................................................8

3.2. Сенка..............................................................................................................9

3.3. Анима............................................................................................................11

3.4. Анимус..........................................................................................................12

4.ЗАКЉУЧАК........................................................................................................13

ЛИТЕРАТУРА.......................................................................................................14

5

УВОД

У току својевременог проучавања литературе психолошког жанра наишла сам на један занимљив и у великој мери оправдан цитат: ,,Ми, људи западне Европе, не знамо ништа о садржају душе”.

Цитат потиче из књиге једног од најзначајнијих психолога деветнаестог века, Карла Јунга, зачетника аналитичког правца у психологији и творца појмова попут колективно и индивидуално несвесног, архетипова, синхроницитета, процеса индивидуације и других.

Управо ме је ова Јунгова тврдња и заинтересовала за детаљније проучавање његових идеја, које су у већини случајева слабо, односно недовољно истражене.

Главни разлог томе лежи у чињеници да је модеран човек Запада далеко наклоњенији емпиријски утемељеним чињеницама које се тичу човекове психе, док су Јунгове идеје већином интуитивне природе.

У данашње време човек је навише усресређен на напредак цивилизације у технолошком смислу, оповргавајући све што није научно доказано. Међутим, кроз историју имамо забележене случајеве људи који су се трудили да помогну напретку цивилизације и у духовном смислу, проучавајући религију, алхемију и све што се данас може на неки начин повезати са психологијом.

Карл Јунг је био тај који је пробио баријере у размишљању савременог човека и посветио свој живот проучавању начина на које би могао да му помогне. Наиме, савремен човек достигао је

4

технолошко савршенство, као и изванредно развијен интелект, али није успео да оствари своје духовне потенцијале, који су у великој мери назадовали.

Један од начина духовног исцељења на који је Јунг указивао, а којим ћу се и ја бавити у даље приложеном, односи се на враћање људи давно заборављеним архетипским сликама, које им нуде излаз из духовне кризе у коју су запали.

Познавајући овакве архетипске слике, човек ствара могућност да сопствени душевни хаос врати у склад. Нажалост, већина људи уопште није ни упозната са овим појмом, већином због, као што сам већ напоменула раније, недовољне заинтересованости појединца за ствари интуитивне природе, то јест ствари које нису у потпуности прихваћене од масе.

У свом раду покушаћу да појединце упознам са овим појмом, бавећи се детаљним објашњењем архетипова, као и типичних примера кроз које се он испољава. Појам Сенке, Аниме, Анимуса само су једни од бројних архетипских слика, односно скривених фундамената под чијим је утицајем човекова психа. Како су архетипови смештени у колективно несвесном делу човекове психе, прво ћу покушати да објасним и значење овог појма, којим је Јунг употпунио психолошки лексикон.

Циљ ми је да читатеља што ближе приближим и заинтересујем за онај мање рационалан део којим се бави психологија, али и да на неки начин покушам да помогнем појединцу у упознавању сопствене психе и њених корена.

Делим мишљење са Јунгом да савремен човек, који је одсечен од своје најдубље природе и стварности живота, треба да се у највећој мери посвети проширивању свог знања о сопственој души. Модеран човек је превише усресређен на спољашњи, материјални свет и на потребу да у њему успостави мир. Али, по мом мишљењу, човек би прво требало да успостави сопствени душевни склад ако би желео да мења и све остало.

Јунг је сам тврдио да је психологија наука која нам је најпотребнија, јер се постепено све јасније испоставља да ни глад, ни земљотреси, ни микроби, ни карциноми нису највећа опасност, него је то човек човеку, и због тога што не постоји довољна заштита од психичких епидемија које делују много разорније од највећих елементарних непогода. Стога би у највећој мери било пожељно да се знање толико прошири да би људи могли да схвате одакле им прете највеће катастрофе.

5

БИОГРАФИЈА КАРЛА ЈУНГА

Карл Густав Јунг био је швајцарски психолог, рођен 26. јула 1875. године у Кесвилу, малом месту у северном делу данашње Француске.

Био је син протестантског свештеника, Пола Јунга, са којим је и током целог живота имао далеко бољи однос него са мајком, која је често била депресивна и имала назнаке шизофреније.

Иако је детињство провео у релативно материјално обезбеђеној породици, средина у којој је одрастао је била јако мучна за њега, највише због неусклађености сопствених родитеља, што се и одражавало и на Јунгов телесни и психички развој.

6

У току свог школовања, Јунг је у почетку желео да студира археологију, а потом филологију, да би се на крају определио за медицину, чије је студије завршио у Базелу. Након тога, одлучио је да се специјализује и за психијатрију, која његовим савременицима није била нимало привлачна.

Са двадесет пет година Јунг на психијатријској клиници у Цириху постаје асистент Еугена Блојлера, творца појма шизофреније. У двадесет седмој години је докторирао одбранивши тезу ,,Прилог познавању психологије и патологије окултних феномена''. Три године касније постао је и доцент на Циришком универзитету.

1903. године оженио се Емом Раушенбах, која му је била и супруга и сарадница до краја живота.Четири године касније догодио се и судбоносни сусрет са Сигмундом Фројдом у Бечу. Наиме, Јунг је био веома незадовољан начином рада на Циришкој клиници, где се у великој мери водило рачуна о статистици и дијагнози, док је пацијентова личност занемаривана. А управо је Фројд био тај који му је пружио подршку у истраживању оног што је најличније у психи болесног човека.

Фројд и Јунг су неколико наредних година сарађивали и одржавали предавања о психоанализи у Америци. Међутим, до престанка сарадње долази 1912. године након што је Јунг објавио књигу ,,Преображаји и симболи либида'', у којој је отворено критиковао Фројда. Наиме, Фројд је сматрао да сексуалност има велику улогу у животу човека, док се Јунг није у потпуности слагао са таквим идејама.

Након разилажења са Фројдом, Јунг оснива сопствену ,,аналитичку'', односно ,,комплексну психологију'', како би направио разлику између својих идеја и Фројдове психоанализе. У овом периоду Јунг ће у психологију увести и мноштво нових појмова, попут процеса индивидуације, колективно несвесног, архетипова(Сенка, Анимус, Анима, Персона), типова личности(интроверти и екстраверти) и др.

Сматрао је да човекова психа има опште својство да се рашчлањава на делове, од којих неки могу да воде и аутономан, односно самосталан начин живота. Такви делови психе уствари представљају оно што су и Јунг и Фројд означили као несвестан део човекове психе.

Јунг је своја истраживања обављао и док је путовао, најчешће над примитивним народима Северне Африке, Кеније, Новог Мексика(проучавао Пуебло Индијанце) и других места. Са Рихардом Вилхелмом, директором Франкфуртског института за Кину, Хајнрихом Цимером, немачким индологом, и Карлом Кенрењијем, мађарским истраживачем митова, објавио је неколико заједничких радова из религиозне, психолошке и филозофске области Далеког истока.

Јунг се такође бавио и проучавањем митологије, религије, симболике, алхемије, као и дела великих уметника попут Пабла Пикаса и Џејмса Џојса.

Јунгови најзначајнији радови су: ,,Психолошки типови'', ,,Човек и његови симболи'', ,,Сећања, снови, размишљања'', ,,Однос између Ја и несвесног'', ,,Психологија и религија'', ,,Психологија и алхемија'' и др.

Умро је 1961. године у швајцарском месту Каснахту.

5

8

ПОЈАМ АРХЕТИПОВА

У току својих истраживања психологије сна и бављења упоредном митологијом, Карл Јунг је уочио да у већини бајки, прича, као и у митологији постоје бројни обрасци који су универзални, односно присутни су у свим културама, без обзира на њихову различитост и противречност.

Наиме, Јунг је извео хипотезу да постоји део човекове психе који садржи колективно несвесно, а ког деле сви чланови људске врсте. Сматрао је да је то нешто попут универзалне и примарне меморије свих људи.

Човекову психу поделио је на три дела: его, индивидуално несвесно и колективно несвесно.

Као једног од делова колективно несвесног издвојио је и појам архетипа.

Јунг је архетипове објаснио као факторе који нису видљиви, али у великој мери делују на човека кроз несвесни део његове психе.

То је нешто што не можемо рационално да сазнамо и објаснимо, већ само путем интуиције.

Јунг први пут употребљава овај појам тек 1919. године у једном од својих есеја. Израз је пронашао у спису Дионизијуса Ареопагите ,,Corpus Hermeticum’’, али оригинални назив потиче још из античке Грчке. Корени речи ,,archein’’, што означава нешто оригинално, првобитно, и ,,typos'', што подразумева неки образац, заједно се могу превести као ,,првобитни отисак'', ,,праслика'' или ,,праузорак''.

5

Архетипови су уствари фундаменти психе, доминантан део њене структуре, који уводе склад у душевном доживљају човека. Они мотиве који су смештени у несвесном уређују према неком обрасцу.

Јунг архетипове назива и психоидним, из разлога што би они требало да представљају нешто што нема способност свести, односно трансцеденталне су природе.

Он је сматрао да је битно направити разлику између прикривеног архетипа и архетипске слике. Прикривени архетип је структура која је унутар човекове психе, то јест, неодвојива је од ње. Са друге стране, архетипска слика подразумева манифестацију истих кроз различите архетипске појавне слике(Анимус, Анима, архетип оца и др.).

Битно је напоменути да архетипови нису садржајно одређени, већ само формално.

Наиме, садржајно је оно што је свесно и испуњено материјалом неког свесног искуства. Архетип је само празан, формални елемент, или како га Јунг назива - ,,априористичка могућност представе''.

Он је форму архетипова најчешће објашњавао упоређујући је са осовинским системом кристала, јер он сам на одређени начин доводи до обликовања кристала, али не поседује никакву материјалну егзистенцију, односно представља само њен потенцијал. Јунг је сматрао да је и архетип такав потенцијал.

Што се тиче њихове локације у психи, он сматра да су архетипови смештени негде близу инстиката. Јунг чак појаву архетипова назива ,,самоодсликавањем инстиката''.

Њихово порекло је тешко објаснити, али је највише прихваћено мишљење да су они настали из наслага искустава читавог човечанства, која се непрекидно понављају.

Он је сматрао да су архетипске слике нешто што је са почетком модерног доба, а самим тим и појавом рационалистичког правца, доста било потцењено и гурнуто у несвестан део психе. Људи су их потиснули у несвесно, али их нису и искоренили.

Наиме, Јунг сматра да су архетипови у великој мери почели да се испољавају у књижевности, филму и осталим видовима уметности. На пример, један од универзалних архетипова управо је испољен у миту о јунаку, који уствари представља човеково духовно, то јест унутрашње сазревање. И управо су из тога потекли бројни романи криминалистичког и авантуристичког жанра, стрипови, као и филмови са јунаком као централном линошћу. Супермен, Хари Потер, Робин Худ, Фродо – све су то типичне представе овог архетипа.

Такође, он је у својој књизи ,,Неоткривено Ја'' тврдио да је већина проблема присутна у савременом друштву проузрокована управо човековим удаљавањем од својих фундаменталних инстиката и архетипова.

Сматрао је да се највише може уочити смањена улога архетипова Аниме и Анимуса, односно женског принципа у мушком, и насупрот томе мушког принципа у женском. На пример, Јунг сматра да су ова два архетипа творевине колективних искустава мушкараца и жена који су у прошлости живели у заједништву и једнакости. Међутим, у савремено доба, мушкарци нису ни најмање подстакнути да испољавају своју феминистичку страну, односно своју Аниму, а жене своју мушку, то јест Анимуса.

10

Јунг за ово највише криви присутност патријархалног система у савременом друштву. Он сматра да је то у великој мери довело до сузбијања феминистичких квалитета, и самим тим, до духовног несклада у човеку.

Тврдио је да интегрисање архетипова може да помогне у сазревању личности и до успеха у процесу индивидуације. Међутим, њихово занемаривање може да доведе до потпуно супротног ефекта. Особа која је превише сузбијала архетипске слике може да доведе себе у неуротично, па чак и психотично стање.

Јунг је тврдио да су уметници ти који најчешће успевају у интеграцији архетипова, управо због тога што их у великој мери испољавају кроз разне уметничке форме.

Све у свему, значај архетипова може се схватити и кроз Јунгов цитат из књиге ,,Структура психе'': ,,Све најмоћније идеје у историји човечанства могу се свести на утицај архетипова''.

5

ПЕРСОНА

Јунг је тврдио да, као и у природи, и у човековом психичком животу постоји систем поларитета, односно систем супротстављених енергија. Као што психа поседује природну тежњу ка сопственим расцепом, што се може огледати у појави шизофреније код неких људи, исто тако у њој постоји и потпуно супротни систем тежњи.

Психа такође може и да тежи ка остварењу целовитости, то јест јединства.

Процес овладавања овим принципом Јунг је назвао индивидуационим процесом, а јединство ка којем човек тежи у истом процесу је означио појмом Сопственост,односно Јаство.

Први корак који може довести човека до успостављања Јаства је ослобађање од несвесног дела психе који у великој мери обмањује човека. Тај део колективно несвесног Јунг је назвао Персона.

Назив потиче од латинске речи ,,persona” која означава маску.

Јунг је тврдио да људи често изједначавају сопствени Его, односно себе са архетипом Пероне и на тај начин сматрају себе тзв. ,,индивидуом''.

Међутим, Персона није ништа друго до маске, лажног омота психе иза којег се крију праве човекове тежње које, из друштвених и конвенционалних разлога, он не сме да испољи.

Функција ове ,,маске душе'' је да заштити човека од рањивог отварања себе другима. Персона чини да се особа понаша у складу са улогом коју му је друштво наметнуло. Она прикрива човекову праву природу и чини да човек непрестано испуњава захтеве који су само друштвено, односно конвенционално прихватљиви.

За оне који не верују у постојање овог архетипа се са психолошке стране може рећи да су се у толикој мери изједначили са својом Персоном да нису ни свесњи ње, док су они који су свесни постојања ове ,,маске'' углавном одбачени од друштва управо због тога што су другачији од остатка и испољавају своју праву природу.

Персона би на најједноставнији начин могла да се дефинише као ,,оно што човек уистину није, него оно што он сам и други мисле да јесте''.

Познати амерички психијатар, Ерик Берн, сматрао је да се Персона формира у периоду од шесте до дванаесте године, када већине деце постаје бар мало самосталнија и остварује контакт са другим људима. Она се тада јавља како би деца полако усвојила жељене обрасце понашања, односно оне који остављају добар утисак на друге, и одбацила оне нежељене.

12

Такође, Јунг је сматрао да је Персона у великој мери повезана са архетиповима Аниме и Анимуса.

СЕНКА

Сенка је, поред Персоне, један од делова колективно несвесног, односно један од значајних архетипова.

Јунг је Сенку објаснио као негативни део човекове личности, тачније као њен непризнати, мрачни или инфериорни део. Чине је све тамне карактерне црте и мрачни аспекти личности. Его овај део личности одбацује или га пројектује.

У Сенци су смештена сва скривена, друштвено неприхватљива својства психе.

Јунг је сматрао да би човек, како би остварио Јаство или другим речима Сопственост, требало да тежи ка спознаји, а потом и асимилацији овог архетипа. Међутим, Јунг сматра да у стварности не постоји ,,човек без Сенке'' и да су чак и најрелигиознији људи прожети њом.

Може се рећи да се у овом архетипу потхрањују све оне карактеристике које се људи не усуђују приписати себи, али нам припадају у великој мери. То су уствари сви нагони, жеље и црте карактера од којих зазиремо и које презиремо.

Људи код којих Сенка највише ради су они који се и најчешће повинују нагонима, а најнижи слојеви овог архетипа се могу упоредити са сировим животињским нагонима.

Препознавање Сенке код другог човека, најчешће особе истог пола, иницира веома интересантан емоционални одговор. Наиме, све оне нежељене и неприхватљиве особине које Его препозна као своје у другој особи могу да проузрокују врло снажан антагонизам према тој особи. Тада човек постане изиритиран самим постојањем одређеног појединца, јер је у њему наша

5

подсвест детектовала сопствену Сенку. Овај процес назива се пројекција, и представља један од механизама одбране.

У реалности, Сенка се често испољава врло непријатно, силовито и нагло, углавном у ситуацијама када је особа под великим психичким оптерећењем. Једна од наглих реакција коју појединац тада може испољити позната је као ,,Фројдова омашка''. То су несвесне мисли и жеље које су тежиле за артикулацијом, и које су све време радиле у позадини на вредносном и мисаоном систему индивидуе.

Као и реалност, и снови и визије су плодно тле за сусрет са овим архетипом.

Јунг је тврдио да је сваком човеку дата судбина да постане свестан своје Сенке и да научи како да овлада и да се опходи са њом.

По њему, ово је једна једноставна истина, али, нажалост, нимало препозната међу људским родом.

Човек који је постао свестан своје Сенке остварује неку врсту унутрашње прибраности. Тада постаје свестан свега што је у свету, али и у њему самом погрешно, и борећи се са Сенком може да утиче на побољшање таквих ствари. Свест тада спознаје истину двојакости у свему, све више тежи ка објективности и код човека се јавља изразита флексибилност, као и отвореност и потпунија спиритуалност.

Сенка се може испољити и у сновима, где жене често сањају проститутке или сличне ликове истог пола, а мушкарци провалнике, алкохоличаре, скитнице и друге.

Јунг је као пример архетипа Сенке навео Адолфа Хитлера, сматрајући га оличењем инфериорног и негативног дела личности. Хитлер се може користити као персонификација свих људских инфериорности, и због тога је немачки народ у толикој мери био и опчињен чим. Сенка је успела да преовлада.

У култури и религији постоје бројни примери овог архетипа. Као најбољи пример могу се узети Мефисто, као Сенка Гетеовог Фауста или Сатана, као Сенка Исуса Христа.

Јунг је сматрао да су бајке управо приче о ситуацијама у којима се човек суочава са својом Сенком. У књижевности, као класичан пример архетипа може се узети ,,Чудни случај доктора Џекила и господина Хајда'', приче коју је 1886. написао Роберт Луис Стивенсон. Доктор Џекил, познат по својој љубазношћу и позитивним карактерним цртама, развија експериментални лек, који потом и тестира на себи. Као резултат, у доктору се јавља једна потпуно супротстављена личност, ружни и убилачки настројен господин Хајд, који се управо може схватити као Џекилова Сенка.

Такође, битно је напоменути и могуће психичке поремећаје које може изазвати претерано блокирање овог архетипа. Наиме, ако се Сенка блокира до те мере да се одвоји од личности као целине и постане самосталан комплекс, може изазвати неурозу код човека.

14

5

АНИМА

Да бисмо уопште разумели појмове Аниме и Анимуса, прво треба објаснити Јунгову претпоставку о бисексуалности као првобитном облику живота. Наиме, Јунг је сматрао да је током прошлости овај облик живота у једном тренутку почео да се дели на полове, што је оставило доста дубок траг на данашњег мушкарца и жену, и у психичком и у телесном смислу. Када кажемо у психичком смислу, мислимо на мушке одлике које су остале наталожене у женској психи, а које се називају Анимусом, и женске одлике у мушкој психи, односно Аниме. Ове супротне одлике се испољавају у разним сферама живота: од одабира партнера, на шта имају и највећи утицај, до стварања уметничких дела, за шта се сматра да уметник уноси одлике оба пола која носи у себи.

Анима је архетип који представља душевни живот и женскост код мушкарца у несвесном делу његове психе. Сматра се да сви мушарцу одувек носе у себи слику жене и да сам архетип представља искуства читавог низа предака на женском бићу, сублимација свих утисака о жени.

Несвесну женскост мушкарци доживљавају у свим пројекцијама на сасвим одређене жене, попут мајке, супруге, сестре и бројне друге женске особе.

Развој душевне слике у мушкарцу се најчешће одвија у четири степена, који не морају нужно да следе један другог. Први степен подразумева сретање своје женске стране у свим природним стањима, на пример, у примитивним или сексуално изазовним женама. Други степен чине еротски јако привлачне жене, и он је повезан са романтичним сањарењима или идеализованом лепотом. Трећи је продуховљени облик, и за пример се може узети Девица Марија, односно Богородица. И на крају, четврти степен подразумева жене које су проглашене за божанство. Као пример се може узети Атина, богиња мудрости или у неким случајевима пророчница, која у сну саопштава неку битну поруку.

Анима може да утиче позитивно, али и негативно на мушкарца. Позитиван утицај огледа се у односима љубазности и поверења према људима из околине, као и у креативности. Негативан утицај, који је уствари мушкарчев недостатак суочавања са својом Анимом, огледа се у испољавању карактерних црта попут ћудљивости, осетљивости и раздражљивости.

Бројне појаве Аниме могу се наћи у бајкама, митовима, религијама и литератури у облику вила и вештица, краљица и богиња.

16

Такође, сматра се да је Анима одговорна за душевну структуру интуиције, маштовитости, ирационалности, магичности, склоности ка мистериозном, као и емпатије као квалитет који се најчешће доживљава као женски.

Наравно, битно је напоменути да ступање у однос са Анимом не означава трансформацију сексуалности, већ проналазак здраве равнотеже измећу практичног и креативног.

АНИМУС

За разлику од Аниме, Анимус је мушка душевна слика у женској психи. Сам појам означава разум или дух. Он је уствари logos у несвесном код жене, односно све повезано са сазнањем, моћи расуђивања и, уопште, разумом.

Анимус се развија под утицајем оца дотичне жене, као и других мушких узора.

Појава мушкости у женској психи представља менталну и друштвену моћ у жени. Жена која има изражен Анимус има моћ да делује на свет, да утиче на њега и да га мења по својој сопственој вољи. Њихове главне карактерне црте су непоколебљивост и одлучност, као и јако изражена воља.

Анимус код жене представља и нешто попут унутрашњег водича душе и посредника између свесног и несвесног.

Овај архетип има и своје позитивне и негативне стране, односно двојаку природу. Како се Анимус развија под утицајем раног искуства девојчице са својим оцем, позитивна искуства доводе до духовно развијенијег Анимуса, а негативна као последицу имају једну деструктивну и осветољубиву личност, неспремну и неспособну за љубав и одабир одговарајућег партнера.

Јунг је сматрао да је Анимус доста копмлекснији архетип од Аниме, пре свега зато што се код мушкараца у Аними јавља један доминантан женски лик, док је код Анимуса присутно много више фигура.

5

ЗАКЉУЧАК

18

Кроз човекову историју увек би се са времена на време појавио и по који визионар, који би увео радикалне промене у начину размишљања код целокупног људског рода. Један од таквих визионара био је и Карл Јунг. Иако је овај психолог остао доста више упамћен по својим типологијама личности и размишљањима о симболима, у свом раду сам покушала да људима скренем пажњу и на онај мање познат, али у великој мери битан део његовог учења.

Сваки човек би требало да постане свестан сопственог душевног склопа, а архетипови су управо слике које му најбоље могу помоћи у самоспознаји.

Иако су архетипови резултат Јунговог интуитивног размишљања, чињеница је да се доста појава у психи човека може објаснити помоћу њих. Можда ће чак и у блиској будућности психолози почети да се ослањају много више на архетипове, јер, као што сам већ напоменула у свом раду, њихов негативан утицај може довести до психичких проблема код човека, у неким случајевима чак и до неурозе.

Све у свему, сматрам да је најбитније за човека да што више напредује у духовном смислу, а упознавање са сопственом Сенком, Анимусом или Анимом и др. му доста могу помоћи у томе.

5

ЛИТЕРАТУРА

1. Харк, Хелмут, Лексикон основних јунговских појмова, Дерета, Београд, 1998. 2. Јунг, Карл Густав, Динамика несвесног, Издавачко предузеће Матице српске, Нови Сад, 1996.

3. Јунг, Карл Густав, Цивилизација на преласку, Атос, Београд, 2006. 4. Требјешанин, Жарко, Јунгова анализа нелагодности појединца у савременој култури, Часопис Култура, 2008, стр. 139-146

5. http://www.frenzyspark.com (http://frenzyspark.com/2012/03/25/zenski-i-muski-princip- u-delu-k-g-junga-i-deo-anima/) 21.05.2015.

6. http://www.frenzyspark.com (http://frenzyspark.com/2012/07/01/zenski-i-muski-princip- u-delu-k-g-junga-ii-deo-animus/) 21.05.2015.

7. http://www.frenzyspark.com (http://frenzyspark.com/2012/11/14/jungova-senka-svacije- tamno-ja/) 21.05.2015.

8. http://www.psychology.about.com (http://psychology.about.com/od/ personalitydevelopment/tp/archetypes.htm) 14.04.2015.

9. http://www.carl-jung.net (http://www.carl-jung.net/archetypes.html/) 16.04.2015. 10. http://www.hahnemanninstituut.nl (http://www.hahnemanninstituut.nl/admin/uploads/

pdf/Archetypes.pdf/) 11. http://sr.wikipedia.org (http://sr.wikipedia.org/sr/Карл_Густав_Јунг/) 12. http://www.pulse.rs (http://pulse.rs/temelji-jungove-duhovne-revolucije/)

20

Датум предаје:

Комисија:

5

Председник ________________________

Испитивач ________________________

Члан ________________________

Коментар:

22

Датум одбране: ________________ Оцена: ______________(___)

5

nema postavljenih komentara
ovo je samo pregled
3 prikazano na 23 str.
preuzmi dokument