Kompanijsko pravo-Skripta-Pravni fakultet_Part1, Skripte' predlog Kompanijsko pravo. Univerzitet u Beogradu
dzepna.gnjida
dzepna.gnjida

Kompanijsko pravo-Skripta-Pravni fakultet_Part1, Skripte' predlog Kompanijsko pravo. Univerzitet u Beogradu

38 str.
50broj preuzimanja
1000+broj poseta
80%od5broj ocena
4broj komentara
Opis
Skripta iz Kompanijskog prava. Termin,pojam,grane prava,izvori,subjekti,preduzetnik,privredno drustvo,klasifikacija,konstitutivni elementi,otrakluk,preddrustvo,pravni subjektivitet,imovina,ogranak,delatnost,cilj,sistemi...
40 poeni
poeni preuzimanja potrebni da se preuzme
ovaj dokument
preuzmi dokument
pregled3 str. / 38
ovo je samo pregled
3 prikazano na 38 str.
preuzmi dokument
ovo je samo pregled
3 prikazano na 38 str.
preuzmi dokument
ovo je samo pregled
3 prikazano na 38 str.
preuzmi dokument
ovo je samo pregled
3 prikazano na 38 str.
preuzmi dokument

4. Privredni i neprivredni subjekti Pored preduzetnika (trgovac) i privredno društvo je trgovac. Za pojam trgovca – pretpostavke: ¬ Fizičko ili pravno lice ¬ To lice samostalno i trajno obavlja trgovačku (trgovinsku) delatnost ¬ To čini radi sticanja dobiti ¬ Da je reč o proizvodnji, prometu robe ili vršenju usluga na tržištu Građanski (neprvivredni subjekti) forme: građanska društva nelukrativnog tipa (razna udruženja fizičkih lica sa nelukrativnim ciljem, konzorcijum, sindikat), udruženja, ustanove, trgovačka društva sa nelukrativnim ciljem, fondacije, zadužbine. Trgovački (privredni) subjekti: INDIVIDUALNA forma: trgovac pojedinac – preduzetnik i jednočlano trgovačko društvo (d.o.o. i akcionarko društvo) i KOLEKTIVNE: ortačko društvo, komanditno društvo, d.o.o. i akcionarsko društvo. – dva ili više osnivača Status trgovačkih društava sa određenim specifičnostima imaju i zadruge (zadružna društva) sa profitnom ciljnom funkcijom, dok manji broj zadruga ima status građ.društava sa nelukrativnom funkcijom. 1. INDIVIDUALNO PREDUZEĆE (TRGOVAC, PREDUZETNIK) Karakteriše se odsustvom posebne pravne strukture i pravne nezavisnosti; Jedno fizičko lice vrši neku profitnu delatnost u cilju sticanja dobiti; Preduzetnik (trgovac) vrši sva vlasnička ovlašćenja od osnivanja, obavljanja delatnosti i ubiranja rezultata i snošenja rizika, i ima vlastitu odgovornost prema poveriocima. Trgovac se identifikuje sa svojim preduzećem i oni čine jedno telo. 2. KOLEKTIVNA ORGANIZACIJA PREDUZEĆA (PRIVREDNO DRUŠTVO) Karakteriše se posebnom pravnom strukturom, određena pravna samostalnost, može biti i potpuna pravna nezavisnost u odnosu na svoje osnivače i članove; osnivači i članovi dele upravljanje, rizike, odgovornost za obaveze preduzeća. Oni

Docsity.com

ne čine jedno telo sa preduzećem. Organizacija preduzeća, individualna ili kolektivna ima zajedničku ciljnu funkciju: sticanje dobiti (lukrativnost), a izuzetno uštedu troškova . Zato i 1. i 2. imaju poziciju trgovca u širem smislu, jer obavljaju trgovačke (profitne, lukrativne) delatnosti. Za razliku od njih građansko društvo nije trgovačko i nema tu ciljnu funkciju, već je uvek nelukrativna, ono ponekad može da ima poztivan poslovni rezultat, koji se ne naziva dobit već višak prihoda nad rashodima i ne pripada osnivačima već se raspoređuje za unapređivanje obavljabja delatnosti. 5. Preduzetnik Individualni trgovac – preduzetnik je redovna i uobičajena pravna forma za organizovanje individualne forme preduzeća. Preduzetnik (trgovac) jeste pravna forma organizovanja preduzeća, od strane fizičkog lica, radi obavljanja određene delatnosti i u cilju sticanja prihoda, pod individualnim (ličnim) poslovnim imenom i sa neograničenom odgovornošću celom svojom imovinom. Trgovac može biti isključivo fizičko lice, koje ima poslovnu sposobnost, a nikako pravno lice. IP može organizovati preduzeće, uslovi: 1) PRIJAVA – za upis u propisani registar (Agencija za registraciju privrednih subjekata), upis nema konstitutivno dejstvo sa stanovišta davanja posebnog subjektiviteta 2) DA NE POSTOJE ZAKONOM PROPISANE SMETNJE Individualno organizovano preduzeće NEMA: -poseban pravni subjektivitet -posebne imovine -posebnog stečaja (samo stečaj preduzetnika) -posebno zastupanje (obavlja sam P ili od njega imenovano lice-poslovođa) IP – trgovac odgovara lično, direktno i neograničeno celom svojom imovinom za obaveze koje nastanu iz obavljanja delatnosti individualno organizovanog preduzeća, bez mogućnosti ograničavanja takve odgovornosti. Preduzeće mora biti upisano u registar pod ličnim imenom (ime i prezime

Docsity.com

preduzetnika). + prednosti Niski troškovi osnivanja (samo t. upisa u registar), jednostavnost forme (nema organa), fleksibilnost (samo na osnovu odluke P može se lako adaptirati na sve promenjene okolnosti), nema dvostrukog oporezivanja.. -_nedostaci Finansiranje (P zavisi od svoje finansijske moći), rizik (neograničena odgovornost), ograničen prenos (primena pravila naslednog prava), trajnost preduzeća se teško obezbeđuje. Individualno organizovano preduzeće predstavlja najrašireniju i najkorišćeniju pravnu formu organizovanja preduzeća, odgovara potrebama malih perduzeća. Prestanak – pisanom odjavom (odluka o prestanku ili prenosu preduzeća na drugo lice) Po sili zakona (gubitak poslovne sposobnosti, smrću) 6. Jednočlano privredno društvo Netipična forma individualnog organizovanja preduzeća i privrednog (trgovačkog) društva. Društvo sa samim sobom, ima svojstvo pravnog lica! Tačka sporenja – obim odgovornosti jedinog člana: 1. pravac: neograničena odgovornost 2.pravac: ograničena odgovornost 2. kako zaštititi poverioce od moguće zloupotrebe od strane jednog vlasnika. 1. obezbeđuje poverioce, ali nameće neograničeni rizik vlasniku, a drugi obrnuto. Ipak se prihvata snošenje rizika do visine uloga, ali se ovde i najviše primenjuje ustanova probijanja pravne ličnosti. +prednosti jednočlanog društva (u odnosu na IP) Ograničavanje rizika i odgovornosti na ulog u društvo, garancija trajnosti (šanse da nadživi vlasnika veće su nego kod IP), lak prenos na drugo lice (prodaja udela ili

Docsity.com

akcija), olakšano povezivanje (grupe društava). -nedostaci Troškovi osnivanja (ne samo registracija već i minimalan osnovni kapital), zahtevi forme u konstitutivnim aktima, formalizam (organi, procedura donošenja odluka), otežano finansiranje ako nema dovoljno sopstvenog kapitala, dvostruko oporezivanje (najpre samog društva koje je pravni subjekt, a zatim i vlasnika koji je fizičko ili pravno lice). U pogledu upravljanja jedan član vrši funkciju skupštine, a odluke koje se donose moraju biti unete u zapisnik ili sačinjene u pisanom formi. Ugovor između jedinog člana i društva koje on zastupa mora biti unet u zapisnik ili sačinjen u pismenoj formi. Kada vlasnik sklapa ugovor sa društvom, faktički je reč o sklapanju ug sa samim sobom, ali pravno nije tako (dva subjekta prava). Zakon o privrednim društvima prihvata koncepciju jednočlanog društva sa ograničenom odgovornošću i jednočlanog akcionarskog društva, koja mogu osnivati pravna i fizička lica. Jednočlano društvo ima sve organe kao i akcionarsko društvo, d.o.o... Kada jednočlano društvo stekne bar još jednog člana dužno je da se uskladi sa rešenjima zakona koja se odnose na višečlano društvo i da to upiše u registar. 7. Pojam privrednog (trgovačkog) društva ROMANSKI SISTEM (pod uticajem francuske pravne doktrine) trgovačko društvo definiše se nkao ugovor dva ili više lica, pravnih i/ili fizičkih, sa ciljem da uz oibavljanje neke trgovačke delatnosti pod personalnim ili realnim poslovnim imenom, na osnovu ulaganja određenih uloga i/ili rada, ostvare određenu dobit koju će između sebe podeliti prema kriterijumima utvrđenim tim ugovorom. Uz to definicija trgovačkih

Docsity.com

društava je proširena, njegova ciljna funkcija nije samo sticanje dobiti već i ušteda troškova. Po ovom sistemu svako društvo, građansko i trgovačko, jeste ugovor, ugovor je osnova na kojoj izrasta društvo, dok je samo društvo pravni subjekt, pravno nezavisan od subjektiviteta osnivača. Za određivanje pojma trgovačkog društva upotrebljava se izraz SOCIETE ! Trgovačkom društvu suprotstavlja se pojam ASSOCIATION – građansko društvo, udruženje. Svi elementi iz def.trgovačkih društava postoje i u građanskom društvu, osim elementa sticanja dobiti, jer imaju nelukrativni cilj. GERMANSKI SISTEM Ne postoji jedinstveni termin za trgovačko društvo adekvatan takvom pojmu u romanskim zemljama, sreću se 2 pojma: GESELLSHAFT (za societe) i VEREIN (za association). Kriterijumi razgraničenja ovde nisu adekvatni onima u romanskom sistemu, jer se građansko društvo verein može obrazovati sa ciljem sticanja dobiti, dok može postojati i trgovačko društvo Gesellshaft koje nema lukrativni cilj. U germanskom sis. Trgovačkom društvu odgovaraju pojmovi G. i V. kada imaju lukrativni cilj, a kada nemaju takav cilj, smatraju se građanskim društvima. ANGLO-AMERIČKI SISTEM Nema identičnog pojma koji bi bio komparativan pojmu trgovačko društvo. PARTNERSHIP je adekvatan samo formi ortačkog trgovačkog društva (društva lica) i to kad ima lukrativni cilj. Engleski pojam COMPANY i američki CORPORATION takođe nisu ekvivalenti pojmu trgovačkog društva, već samo društvima- institucijama koje imaju lukrativni cilj. Pojmu trgovačkog društva u anglo-američkom sistemu odgovara zajednica pojmova partership i company (corporation), pod uslovom da imaju lukrativni cilj. NAŠ SISTEM ZOPD upotrebljava ujedno termin „privredna društva“ za njihovo označavanje, a ne i termin „trgovačka (trgovinska) društva“. Naša definicija privrednog društva: pravno lice koje osnivaju osnivačkim aktom pravna i/ili fizička lica radi obavljanja delatnosti u cilju sticanja dobiti.

Docsity.com

8. Klasifikacije privrednih društava Nisu posao zakonodavca već pravne nauke. Klasična, uobičajena klasifikacija: DRUŠTVA LICA i DRUŠTVA KAPITALA. DRUŠTVA LICA (trgovački ortakluci) odlikuju personalna svojstva, poznanstvo i poverenje članova i neograničena odgovornost za obaveze društva. Dominiraju elementi intuitu personae. Činjenice vezane za ličnost ortaka (smrt, poslovna nesposobnost, istupanje iz društva, isključenje) po pravilu vode prestanku društva. Ovim drušvom upravljaju ortaci, a ne posebni organi (koje i ne mora da ima). Ortačko društvo, komanditno društvo DRUŠTVA KAPITALA (kompanije, korporacije) odlikuje isčezavanje personalnih svojstava i dominacija interesa kapitala. Udeli u društvu (posebno akcije) relativno su lako prenosivi. Društvo ne prestaje zbog činjenica vezanih za pojedinog člana ili akcionara, i ne postoji odgovornost za obaveze društva prema 3.licu, već samo obaveza snošenja rizika poslovanja do iznosa uloga. Upravljaju organi društva, a ne članovi ili akcionari. Akcionarsko društvo i d.o.o. -Druge podele: -Polazeći od načina određenosti kapitala: DRUŠTVA NA UDELE (javno trgovačkodruštvo, komanditno d, d.o.o.) i DRUŠTVA NA AKCIJE (akcionarska i komanditna društva na akcije). -Polazeći od organizacione strukture: INDIVIDUALISTIČKA i KOLEKTIVISTIČKA. Individ. pripadaju društvima lica a kolek druš.kapitala. -Polazeći od pravnog subjektiviteta: DRUŠTVA-UGOVORE (koja nemaju pravni subj.) i DRUŠTVA-INSTITUCIJE 8društva sa pravnim subjektivitetom) -Polazeći od načina osnivanja: DRUŠTVA SA JAVNIM UPISOM AKCIJA (akcionarska i komanditna d na akcije) i DRUŠTVA BEZ JAVNOG UPISA AKCIJA( javno trgovačko d, komanditno d, d.o.o. i akcionarsko d bez javnog upisa akcija)

Docsity.com

-Ostale klasifikacije -Način nastanka: 1)slobodnom voljom uz saglasnost nadležnog org i 2)zakonom,upravnim aktom -Ekonomsko-finansijski kriterijum. 1)mala i 2)velika -Vreme osnivanja: 1) na određeno i 2) neodređeno vreme -Delatnost: 1) komercijalne delatnosti i 2) delatnosti javnog sektora -Odgovornost članova: 1) ograničena o i 2) neograničena -1) privredna d sa subjektivitetom i 2) bez subjektiviteta -1) opšta i 2) specijalizovana -1) registrovana i 2) faktička -Broj članova: 1) jednočlana i 2) višečlana -Delatnost i cilj: 1) lukrativna i 2) nelukrativna 9. Konstitutivni elementi privrednog društva UGOVOR O OSNIVANJU PRIVREDNOG DRUŠTVA – OSNIVAČKI AKT Pravno, privredno društvo je ugovor. Ugovor o osnivanju mora biti sačinjen u pisanoj formi (forma ad solemnitatem),nekad se traži i svečana forma (overa potpisa u sudu, overa od strane notara). Zahtevaju se opšti uslovi koji se traže za punovažnost ugovora (sposobnost ugovornih strana, forma, predmet, saglasnost volja,kauza), on ima obligaciona dejstva. Može da ima i statusna – institucionalna dejstva (kada na njegovoj osnovi nastaje privredno društvo kao pravni subjekt. Posebna pravila ovog ugovora: 1. za akcionarsko društvo sa javnim upisom akcija ugovor potpisuju samo osnivači društva, ne i ostali akcionari i 2. moguće su izmene ugovora o osnivanju za društva kapitala bez saglasnosti svih članova (akcionara), tehnikom rada skupštine, zakonom.. ZOPD uređuje bitne elemente ugovora o osnivanju priv.društva, izostanak nekog od njih čini ugovor ništavim i fakultativne elemente, čije izostajanje ne čini ug po zakonu ništavim. Ugovor o osnivanju pored obligacionih, može da ima i statusna (institucionalna) obeležja (društva sa pravnim subjektivitetom). Statusna obeležja ga čine specifičnim u odnosu na ug. koji imaju samo obligaciona dejstva, što je posledica činjenice da na osnovu ovog ug može nastati privredno društvo kao pravni subjekt koji se upisuje u registar. Ugovorne strane mogu biti i fizička i pravna lica. Po pravilu, ug. je multilateralan a ne bilateralan, ali se uglavnom ne propisuje maksimalni broj ugovornih strana.

Docsity.com

(iako je priroda privrednih društava ugovorna, zakoni po pravilu nikad ne traže automatski prestanak društva kada ono u toku poslovanja spadne na jednog ortaka, već redovno ostavljaju rok za preobražaj takvog društva u drugu pravnu formu ili pristupanje novog ortaka) Privredno društvo se uvek bazira na ugovoru, a nikad na samom zakonu ili drugom izvoru. ZAJEDNIČKI CILJ Privredno društvo se osniva po pravilu radi obavljanja određene lukrativne delatnosti u cilju sticanja profita, a izuzetno za neke druge neekonomske ciljeve: ušteda troškova, zaštita životne sredine, edukacija, poboljšanje zdravstvenog stanja zaposlenih.. nije isključena ni kombinacija ova 2 cilja. Cilj osnivača ostvaruje se obavljanjem delatnosti čiji je izbor slobodan, ako je ta delatnost u skladu sa dobrim običajima. Svaki osnivač (ortak, član, akcionar) društva ima pravo da učestvuje u dobiti, a u slučaju gubitka članovi društva pošto preuzimaju rizik poslovanja, učestvuju i u snošenju gubitaka. Postotak udela u društvu ujedno je i mera učešća u dobiti, odnosno snošenja gubitaka društva. Nisu dozvoljene tzv.lavovske klauzule, ugovaranje učešća samo u gubitku a ne i u dobiti, ugovaranje učešća samo u dobiti, ili one koje članove društva stavljaju u neravnopravan položaj. Sve ove klauzule smatraju se ništavim, a ugovor o osnivanju PD punovažan. UDRUŽIVANJE LICA I/ILI KAPITALA Zajednički cilj nije dovoljan, potrebno je da se osnivači društva udruže i da na osnovu ugovorno izražene volje udruže svoj rad ili se obavežu na uzdržavanje od konkurencije. Ulog je stvar, pravo i novac (negde i rad i usluge) za koje osnivač preuzima obavezu da ih stavi na raspolaganje trgovačkom društvu, a za uzvrat stoče člansko pravo u osnovanom društvu u kojem ima određeni udeo ili akcije srazmerno svom ulogu. Sticanje članskog prava vezano je za unošenje uloga i ulog predstavlja limit obaveza osnivača prema društvu. Ulozi uneti u svojinu društva postaju njegova imovina. Ulozi mogu biti u novcu, u naturi (koji moraju biti novčano procenjeni, nepokretne i pokretne stvari, prava industrijske svojine, potraživanja) u radu i uslugama. Vrednost uloga u novcu i naturi čini početni osnovni kapital kapital društva (izvori

Docsity.com

sredstava društva, pasiva društva(, dok sami ulozi čine imovinu društva (aktiva, sredstva društva). Pravilo je da se u momentu konstituisanja društva imovina i osnovni kapital poklapaju. AFFECTIO SOCIETATIS (VOLJA DA SE OSNUJE DRUŠTVO) Konstitutivni element PD je i volja da se stvori druptvo i da se u njemu sarađuje sa drugim osnivačima i članovima društva (affectio societatis). Ova namera pretpostavlja aktivan, zainteresovan pristup, ravnopravnost članova. Intenzitet ove namere zavisi od vrste društva, ako je veći rizik ortaka (neograničena odgovornost9 AS je jače izražen. Što je društvo manje, čvršća je veza osnivača i članova društva sa društvom. Čak i unutar iustog društva AS nije uvek podjednako izražen kod svih članova. AS mora da postoji tokom trajanja članskog statusa u društvu. 10. Preddruštvo i građanski ortakluk PREDUGOVOR

Docsity.com

Osnivači koji nameravaju da osnuju PD mogu da zaključe predugovor o zaključenju ugovora o osnivanju PD. Traži se ista forma kao i za ugovor o osnivanju društva, pisana i svečana. Predugovor (predosnivački ugovor) ,ora da sadrži i sve bitne elemente budućeg osnivačkog ugovora da bi bio punovažan kao predugovor. Sticanje pravnog subjektiviteta PD tek registracijom, onemogućuje ga da postane titular bilo kojih prava i obaveza u osnivačkoj fazi. Praktični razlozi nalažu da osnivači pre registracije društva, u njegovo ime zaključe niz pravnih poslova (ugovori o radu, kupovini, zakupu). PITANJE JE ko treba da izvrši ovaj pravni posao – PD kad postane pravni subjekt ili osnivači? PREDDRUŠTVO Zakon može kreirati ortačko građansko društvo, koje, iako nije pravni subjekt, može da preuzima prava i obaveze za buduće društvo, kao prava i obaveze zajedničke nepodeljene imovine osnivača članova preddruštva, a ne posebne imovine svakog člana preddruštva. U pravnom prometu preddruštvo ne nastupa za svoje osnivače, nego za buduće trgovačko društvo koje će iz njega nastati, odnosno čijim nastankom preddruštvo prestaje. Prava i obaveze preddruštva se nastankom PD automatski prenose na njega i preddruštvo prestaje da postoji. SOLIDARNA ODGOVORNOST OSNIVAČA I DRUŠTVA NAKON RATIFIKACIJE Sami osnivači iz ugovora o osnivanju PD mogu se tretirati kao neka vrsta ortačke zajednice i oni po zakonu odgovaraju solidarno neograničeno prema poveriocima. Po nastanku PD, u ovom slučaju nema automatskog prenosa prava i obaveza osnivača, već društvo preuzima ova prava i obaveze u skladu sa pravilima ugovornog prava. Čini se da je prihvatljiviji princip da solidarno i neograničeno odgovaraju lica koja su zaključila dati pravni posao, osim ako je drugačije ugovoreno sa 3.licima. izuzetak treba da bude ratifikacija pravnih poslova, od strane PD nakon nastanka, koji su zaključeni u ime društva, kada i društvo postaje solidarno odgovorno sa osnivačima. Ovakav koncept odgovornosti osnivača za obaveze iz faze osnivanja PD, a u vezi sa njegovim osnivanjem PRIHVATA NAŠ RANIJI ZOPD, dok NOVI ZAKON O TOME NEMA IZRIČITA REŠENJA.

Docsity.com

11. Pravni subjektivitet privrednih društava PD predstavlja institucionalno jedinstvo personalnog (zaposleni i uprava) i materijalnog (imovina) supstrata. PITANJE JE DA LI SE RAĐA NOVI PRAVNI SUBJEKT KOJI SE NE GUBI U SVOM SUPSTRATU, VEĆ U IZVESNOJ MERI OD NJEGA DISTANCIRA I IMA SAMOSTALAN PRAVNI ŽIVOT? NEGACIJA Nepriznavanje svojstva pravne ličnosti PD. Negatorske teorije imaju različite varijante (teorija interesa, teorija ciljne imovine, teorija kolektivne imovine), ali zajedničko im je isticanje u prvi plan personalnog i materijalnog supstrata PD. AFIRMACIJA Drugi pravac priznaje svojstvo pravne ličnosti PD koje se osamostaljuje nad svojim supstratom. Takođe ima više varijanti. Po teoriji fikcije, pravno lice je fikcija pravnog poretka, budući da jedino fizička lica uistinu mogu biti lica koja imaju svoju volju i samo ona mogu tu volju izražavati. Teorija realnosti pravno lice shvata kao druptvenu stvarnost, realnost, pa su i pravni odnosi u koje ono stupa realni odnosi. Institucionalna teorija PD u njemu vidi samostalni subjekt, potpuno odvojen od personalnog supstrata, zaposlenih i osnivača, sa mogućnošću institucionalizovanja vlastitih interesa (interes PD), koji mogu biti suprotni čak i interesima većinskog vlasnika. Teorija realnosti od institucionalne t. prihvata samostalnost pravnog lica u odnosu na svoj personalni supstrat, ali za razliku od nje, ne zanemaruje realnost društveno-ekonomskih odnosa koje proizvodi supstrat PD. Naša teorija prihvata teoriju realnosti pravne ličnosti koja izražava realnost personalnog i materijalnog supstrata iu realnost priznanja od strane pravnog poretka. STICANJE I PRESTANAK Pravni subjektivitet PD redovno se stiče upisom osnivačkog akta u propisani registar. Naše kompanijsko pravo za razliko od uporednih zakonodavstava, ne poznaje PD bez pravnog subjektiviteta. Pravni subj. PD traje do prestanka

Docsity.com

momentom brisanja iz registra. Tokom postupka prestanka (stečaj, likvidacija) PD zadržava pravni subjektivitet (ograničena pravna sposobnost) u meri koja mu je potrebna za potrebe prestanka. Pravni subjektivitet PD ima imovinska i vanimovinska dejstva. Imovinska dejstva su višestruka: 1) imovinska samostalnost PD; 2) za naplatu iz imovine društva mogu konkurisati samo poverioci društva, a ne i lični poverioci osnivača,članova; 3) poverioci PD nisu i poverioci osnivača, članovaosim u sl. kada postoji njihova solidarna neograničena odgovornost; 4) dugovi i potraživanja PD u odnosu na ugovorene uloge ne mogu se kompenzovati sa individualnim potraživanjima i dugovima osnivača, članova-nema uzajamnosti; 5) PD samostalno preuzima prava i obaveze u pravnom prometu; 6) stečaj PD ne vodi stečaju njegovih osnivača, članova; 7) PD je subjekt imovinske odgovornosti za štete koje 3.licima nanesu njegovi organi, izuzetno i članovi organa; 8) PD je subjekt kaznene odgovornosti. Vanimovinska dejstva pravnog subj. PD: 1) PD ima samostalno pšoslovno ime; 2) sedište; 3) delatnost, predmet poslovanja; 4) svoju pripadnost nekoj državi, 5) poslovni račun; 6) matični broj pod kojim se vodi u registru i 7) obavezno je da vodi poslovne knjige. 12. Probijanje pravne ličnosti U društvima kapitala (akcionarsko i d.o.o.) ne postoji odgovorsnot osnivača i članova za obaveze PD, izuzev snošenja rizika do iznosa svog uloga. Jer društva kapitala imaju pravni subjektivitet, posluju namenskom imovino, a vlasnici (osnivači, akcionari, članovi) zaštićeni su ogradom, velom njihove pravne ličnosti, što je pravna garancija da poverioci ne uđu u zabran njihove lične imovine. Pravni subjektivitet društva kapitala ipak nije uvek neprobojan zid za poverioce. Ovaj zid je neprobojan ako se pravna ličnost privrednog društva ne koristi za zakonom nedozvoljene ciljeve (oštećenje poverilaca, mešanje imovine sa imovinom vlasnika, prevarne radnje) U protivnom se diže ograda, veo pravne ličnosti i ulazi se na teren neograničene odgovornosti vlasnika druptva kapitala, čime se brišu prednosti ove forme društva nad formama društva lica (javno trgovinsko društvo, ortakluk,komanditno d.). Ustanova probijanja pravne ličnosti kao tvorevina sudske prakse, još nema adekvatno zakonsko uređenje. Ograda-veo pravne ličnosti se probija u slučaju kada je subjektivitet društva kapitala zloupotrebljen na štetu poverilaca i

Docsity.com

uzvišenih potreba pravne sigurnosti. ZOPD uz odgovornost (solidarnu) članova i akcionara dodaje i odgovornost komanditora za obaveze društva koji zloupotrebe pravilo o ograničenoj odgovornosti u kom slučaju odgovaraju za obaveze društva i svojom imovinom. Zloupotreba postoji kad: ¬ Upotrebe društvo za postizanje cilja koji im je inače zabranjen ¬ Koriste imovinu društva ili njome raspolažu kao da je njihova lična imovina ¬ Koriste društvo ili njegovu imovinu u cilju oštećenja poverilaca ¬ Radi sticanja koristi za sebe ili 3.lica umanje imovinu društva ¬ Rok za ostvarivanje prava poverilaca je 6 meseci od dana saznanja za zloupotrebu, odnosno 5 godina od dana zloupotrebe!!! Prema opštem pravnom principu, na vlastitom nepravu ne može se zasnivati pravo, te otuda zloupotreba pravnog subjektiviteta, rađa ustanovu njegovog probijanja i zanemarivanja, kao izuzetka. ϑI nakon ozakonjenja ove ustanove probijanja pravne ličnosti, naša sudska praksa je i dalje kolebljiva prema primeni ovog instituta. Ali ona polako i stidljivo ulazi u naš pravni život 13. Imovina privrednog društva i imovina članova privrednog društva Materijalni supstrat PD čini njegova imovina. Imovinu PD čine pravo svojine, udeo i akcije u drugom PD, pravo industrijske svojine, potraživanja i druga imovinska prava. Predmeti ovih prava čine imovinsku masu (stvari i novac). Svako PD ima svoju imovinu kojom obavlja delatnost i kojom odgovara za preuzete obaveze u pravnom prometu sa 3.licima. Poreklo sredstava određuje svojinski režim PD, a sve što unutar njega ulazi u njegovu imovinu koja ekonomski pripada vlasnicima and PD, ali pravno pripada tom društvu. Razlikuje se svojinski režim nad PD i svojinski režim unutar PD!

Docsity.com

Personalni deo supstrata PD čine osnivači i zaposleni. Imovina PD obuhvata celokupnost prava koja pripadaju jednom pravnom licu, a ona mogu biti stvarna (pravo svojine,zaloge) i obligaciona (pravo zakupa, posluge). Neto imovina PD je razlika između imovine i obaveza društva. Osnovni (registrovani) kapital društva je novčana vrednost upisanih uloga članova društva u društvo. Imovina PD je jedinstvena-jedno PD može imati samo jednu imovinu, kojom odgovara za svoje obaveze u izvršnom, likvidacionom i stečajnom postupku. Ista imovina ne može pripadati različitim subjektima, već samo jednom licu (pravnom ili fizičkom). Usled toga omogućuje se i konstreukcija pojma imovine PD, koja je svojina PD, i odvajanje njenog pravnog režima od pravnog režima pravnog ili fizičkog lica osnivača, člana PD. Obaveze ne čine imovinu, već su njeni tereti, jer imovinu čine samo prava. Otuda imovina nema aktivu i pasivu, već može postojati samo aktiva i pasiva imovinske mase. Ako su obaveze (tereti) veći od imovine (prava), PD je prezaduženo ili insolventno, što vodi njegovom stečaju. PD postoji sve dok postoji njegova imovina. IMOVINA VLASNIKA PD (SVOJINA NAD DRUŠTVOM, AKCIJE I UDELI) Ako je predmet uloga svojina na stvari, vlasnik gubi to pravo (koje stiče PD) ali u obimu svog uloga vlasnik stiče svojinu nad društvom , odnosno akcije ili udele. U imovinu vlasnika ulazi udeo ili akcije u PD. Ako je predmet uloga svojina na stvari, vlasnik nad PD prestaje biti vlasnik te stvari koja ulazi u imovinu PD i postaje vlasništvo tog društva. ODVOJENA ODGOVORNOST Odvojenost imovine imaoca udela i akcija od imovine privrednog društva vodi i odvojenoj odgovornosti PD za obaveze koje preuzima u pravnom prometu. UZAJAMNA ODGOVORNOST Vlaasnik nekih formi PD odgovara neograničeno solidarno i svojom imovinom (ortačko društvo) Takođe u svim slučajevima zloupotrebe subjektiviteta PD imalac udela ili akcija u PD odgovaraće neograničeno solidarno i svojo imovinom za obaveze PD.

Docsity.com

ZNAČAJ AKCIJA I UDELA (SVOJINA NAD PD): ¬ IZBOR FORME PD; vlasnik uz svojinski rizik bira formu PD za koju veruje da će mu najbolje omogućiti maksimilizaciju dobiti. ¬ UPRAVLJANJE; vlasnik upravlja osnovnim PD bilo direktno, bilo izborom profesionalne uprave ¬ NADZOR; vlasnik može izabrati i profesionalne kontrole poslovanja PD, da blagovremeno dobija kvalifikovane izveštaje o radu PD ¬ DOBIT; vlasnik sudeluje u rezultatima poslovanja PD, deli dobit ili snosi gubitke. Ekonomski rezultati poslovanja PD izražavaju se direktno u imovini vlasnika ¬ RASPOLAGANJE VLASNIŠTVOM; vlasnik akcija ili udela PD ima mogućnost raspolaganja, na način koji zavisi od forme Pd ¬ IZVRŠENJA NA AKCIJAMA I UDELIMA; mogu biti predmet izvršenja u izvršnom, stečajnom i likvidacionom postupku koji se vode nad vlasnikom ¬ UGOVORNI KARAKTER RADNOG ODNOSA; zaposleni stupaju u radni odnos sa PD, koje sa njima sklapa ugovor o radu u svoje ime i za svoj račun, ali ekonomski to čini za račun vlasnika akcija ili udela u PD. ¬ PRESTANAK; vlasnik odlučuje o sudbini PD (likvidacija), ako Pd ne daje očekivane efekte, vlasnik može odlučiti, da ono prestane likvidacijom.

Docsity.com

14. Deo privrednog društva (ogranak) Ogranak (deo PD, filijala, podružnica) nema svojstvo pravnog lica, ali se u konstitutivnim aktima samog društva utvrđuje koja ovlašćenja ima u pravnom prometu. Sa stanovišta 3.lica oni istupaju u ime društva. Ogranak nema svoju imovinu – imovina je jedinstvena i nedeljiva kategorija celog PD. Moguće je da ogranak kao deo PD vodi poseban obračun rezultata poslovanja. Ovaj obračun može se organizaciono voditi ili na nivou PD ili na nivou ogranka, ali on ne može voditi njihovoj imovinskoj samostalnosti, pošto je subjekt i ovog dela imovine PD kao celina. Činjenica je da ogranak nema svojsto pravnog lica, iako se obavezno upisuje u registar! Ogranak nema svoje organe koji bi izražavali njegov pravni subjektivitet. On može da ima svog rukovodioca koji nema status uprave (direktora) PD, ali moće na osnovu akta o obrazovanju ogranka da ostvaruje neka zastupnička ovlašćenja za ogranak. Ogranak odlikuju sledeća obeležja: ¬ Nema svoje poslovno ime, ali ima svoj naziv koji sadrži i poslovno ime PD ¬ Nema svoju delatnost (obavlja poslove iz delatnosti PD) ¬ Nema svoje sedište, ali ima mesto obavljanja poslova iz delatnosti PD ¬ Nije subjekt statusnih promena ¬ Nije subjekt stečaja i likvidacije ¬ Nije subjekt promene pravne forme PD ¬ Nema parničnu sposobnost ¬ Registruje se prema mestu obavljanja poslova ili sedištu društva Predstavništvo stranog privrednog društva je njegov izdvojeni deo koji može

Docsity.com

obavljati prethodne i pripremne radnje za zaključivanje pravnog posla tog društva. Predstavništvo nema svojstvo pravnog lica. 16. Sistemi osnivanja privrednih društava ZAKONSKI SISTEM PD mogu se osnivati samim zakonom ili upravnim (administrativnim) aktom donetim na osnovu zakona. Ovaj sistem osnivanja, dominantan je u fazi tzv. administrativnog upravljanja privredom, danas je izuzetan, ali ipak postoji u svim zemljama u domenu javnog sektora (javne službe, preduzeća u državnoj svojini) NORMATIVNI SISTEM Dominantan sistem osnivanja PD u svetu i kod nas, koji omogućuje osnivanje svakom osnivaču (pravnom i fizičkom licu) koji ispuni uslove unapred u zakonu propisane i ako poštuje propisani postupak. Ovaj sistem praćen je registracijom, ali registar nema ovlašćenje da procenjuje celishodnost osnivanja, već samo ispituje ispunjenost uslova (formalnih) za osnivanje PD. SISTEM DOZVOLE Osnivanje nekih PD i registracija preduzetnika uslovljena je odobrenjem nadležnog državnog organa. U nekim slučajevima nadležni organ ima diskreciono ovlašćenje da ceni opravdanost osnivanja i da zavisno od takve procene izda ili uskrati dozvolu za osnivanje. Za osnivanje poslovnih banaka potrebna je dozvola narodne banke Srbije.

Docsity.com

SISTEM KONCESIJE Podvarijantu sistema dozvole predstavlja sistem koncesije., kada osnivanje PD ili registracija preduzetnika je uslovljeno davanjem koncesije nadležnog državnog organa u propisanom javnom postupku. Za obavljanje zakonom propisanih delatnosti: eksploatacija prirodnih bogatstava rude, nafte, , korišćenje gradskog građevinskog zemljišta, korišćenje infrastrukturnih delatnosti... 17. Načela i vrste registracije, subjekti i predmet upisa Privredni subjekti regisruju se u registru koji je propisan zakonom (sudovi, komore, specijalizovane agencije) kod nas Agencija za privredne registre. Registar privrednih subjekata je javan i ima značajnu ulogu, omogućuje poslovnim partnerima (3.licima) upoznavanje sa svim bitnim činjenicama značajnim za pravni promet, i smanjuju se rizici zaključivanja poslova sa insolventnim partnerima i neovlašćenim licima. Registar priv.subjekata sastoji se iz registarskih uložaka sa registarskim listovima. Registarski uložak ima 2 dela: aktivan i pasivan. Aktivni – važeći podaci o subjektu upisa, sve promene registarskog stanja Pasivni – reg.listovi koji više ne odgovaraju stvarnom stanju SUBJEKTI I PREDMET

Docsity.com

U registar privrednih subjekata registruju se obavezno sva privredna društva, preduzetnici, zadruge, registruju se i ogranci i predtavništva! Radi sigurnosti u pravnom prometu registruju se sve činjenice koje su relevantne za stupanje tog subjekta u pravni promet: poslovno ime, sedište , datum i vreme osnivanja, matični broj , pravna forma, brojevi računa u bankama, podaci za identifikaiju osnivača, matični broj direktora, zastupnika, prokuriste...podaci o likvidaciji, stečaju, godišnji finansijski izveštaji.elektronska adresa i adresa internet stranice..ragistar sadrži i sve promene registrovanih podataka. VRSTE REGISTRACIJE Zavisno od postupka mia više vrsta registracije: 1) zavisno od kategorije inicijatora: po prijavi subjekta upisa ili na zahtev nadležnog organa 2) zavisno od dejstva: konstitutivne i deklarativne Posebnu vrstu čine zabeležbe: imaju deklarativno dejstvo. NAČELA ϖ Načelo javnosti – registrovani podaci su dostupni zaineteresovanim licima ϖ Načelo istinitosti i savesnosti – 3.lica koja se pouzdaju u podatke iz registra ne mogu snositi štetne pravne posledice ϖ Načlo samostalnosti u rešavanju ϖ Načelo efikasnosti ϖ Načelo dostupnosti ϖ Načelo ekonomičnosti ϖ Načelo prioriteta u vremenu donošenja ϖ Načelo jedinstva unosa podataka prilikom registracije osnivanja

Mira

Forumas u usponu Postovi: 216

Mood: Pridružio se: 07 Mar 2007 00:06

Docsity.com

Cash on hand: 276.00 [Donate] Has thanked: 0 time Have thanks: 0 time

Re: Kompanijsko pravo

od Mira » 24 Maj 2012 12:09

18. Postupak registracije privrednih subjekata Registracija se vrši prema pravilima upravnog postupka. Registraciona prijava podnosi se na propisanom obrascu i sadrži podatke koji se registruju. Podnosilac je osnivač ili od njega ovlašćeno lice, ili zastupnik PD. Registrator AZRPS proverava samo ispunjenost formalnih uslova za registraciju, a ne tačnost podataka i verodostojnost dokumenata. Registrator u propisanom roku donosi rešenje o usvajanju zahteva za registraciju ili zaključak kojim odbacuje registracionu prijavu, koji se istog dana objavljuje na net strani Agencije. Protiv ovog rešenja i zaključka podnosilac registracione prijave ima pravo na žćalbu u roku od 8 dana od dana prijema ministru nadležnom za poslove privrede, preko Agencije ZPR, čiji registrator može ako oceni da je žalba osnovana, doneti rešenje kojim će promeniti raniju odluku i usvojiti zahtev iz registracione prijave. Ako registrator nađe da ćalba nije osnovana, on je dužan da je bez odlaganja najkasnije u roku od 5 dana od dana prijema žalbe dostavi ministru koji odlučuje u roku od 30 dana, može odbaciti ili opdbiti žalbu ii usvojiti zahtev iz registracione prijave i naložiti registraciju. Protiv rešenja ministra moguć je upravni spor u roku od 30 dana od dana prijema rešenja. Ako registrator propusti da odlluči po prijavi u roku od 5 dana postoji ćutanje uprave , smatra se da je zahtev iz registracione prijave usvojen. PD koje je u propisanom postupku i registracijom steklo pravni subjektivitet, a koje ne ispunjava uslove za osnivanje je ništavo. Naziva se faktičko društvo – tobožnje društvo. Ništavost faktičkog društva, međutim, nema retroaktivan karakter, izjednačena je sa prestankom društva! Ništavost nema dejstvo za pravne

Docsity.com

poslove sa savesnim 3.licima. Registrovani podaci su od velikog značaja za pravni promet i objavljuju se istog dana po donošenju rešenja o registraciji na internet stravici AZPR. Nakon registracije PD i preduzetnika, pristupa se izradi pečata, upisu u registar carinskih obveznika, podnose se zahtevi nadležnim inspekcijskim organima.. 19. ? 20. Odgovornost za obaveze privrednog društva Svaki privredni subjekt sa pravnim subjektivitetom odgovara za svoje obaveze celom svojom imovinom. Članovi drupštva odgovaraju zavisno od pravne forme društva. Svaki preduzetnik ili drugi privredni subjekt koji nema pravni subjektivitet ne može u pravnom prometu odgovarati svojom imovinom koju zbog izostanka subjektiviteta ne poseduje. Osnivači pravnih formi društva kapitala ne odgovaraju za obaveze PD, osim ako su ispunjene pretpostavke za primenu ustanove: probijanje pravne ličnosti. Nasuprot, osnivači u društvima lica (osim komanditora) odgovaraju po samom zakonu za obaveze PD solidarno neograničeno celom svojom imovinom. Ovo važi i za preduzetnika. Od odgovornosti PD za obaveze u pravnom prometu treba razlikovati odgovornost osnivača za rizik poslovanja osnovanog PD kapitala, koja je po zakonu limitirana na sredstva uložena u osnivanje. ODGOVORNOST ZA DRUGOG Odgovorsnost PD može biti poduprta odgovornošću drugih društava, najčešće kad postoji uzajamna povezanost PD-ava , horizontalna povezanost. Za razliku od

Docsity.com

fakultativne odgovornosti za drugoga, postoji i obavezna odgovornost za drugog: ¬ Kod primene isnstituta probijanje pravne ličnosti ¬ Prilikom osnivanja ortačkih društava ili komanditnih dr (za sve ortake i za ortake sa statusom komplementara) ¬ U određenim sl. statusnih promena Odgovornost za drugog po vrsti može biti: SOLIDARNA I SUPSIDIJARNA neograničena o.!! Ako je ustanovljena vrsta odgovorsnosti ali je izostalo ustanovljenje obima o., reč je o neograničenoj odg., ograničena o. se nikad ne pretpostavlja, ona se izričito ustanovljava. SOLIDARNA ODGOVORNST Može nastati na osnovu zakona (odg. Komplementara, ortaka) ili na osnovu osnivačkog akta (vertikalna odg. Vezanih društva, horizontalna).. Reč je o odgovornosti više lica za preuzetu ugovornu obavezu glavnog dužnika na način da poverilac nije vezan nikakvim redosledom, te izvršenje obaveze može tražiti od bilo kog solidarnog dužnika, od nekih ili od svih, s tim da se može naplatiti samo jedanput. Solidarna odg. Iz ZOPD po svojoj pravnoj prirodi predstavlja solidarno jemstvo. Razlike: način nastanka (jemstvo-samo ugovorom), u dejstvu (jemac odgovara in concreto, a solidarni dućžnik in abstracto) i u formi ( jemstvo se ne upisuje u registar, a solidarna odg se registruje). SUPSIDIJARNA ODGOVORNOST Nastaje na osnovu ugovora(vertikalna odg. povezanih društava, horizonatalna). Po pravnoj prirodi predstavlja obično jemstvo, od kojeg se razlikuje. Supsidijarna o. se od solidarne o. ne razlikuje po dejstvu, jer ima više supsidijarnih dužnika koji su međusobom solidarni. Jedina razlika je u redosledu naplate. Kod supsidijarne o. poverilac mora prvo da traži naplatu svog potraživanja od glavnog dužnika, pa tek ako ne uspe da se naplati može tražiti naplatu od supsidijarnih dužnika po načelu solidarne odgovornosti. 21. Sedište i pripadnost privrednog subjekta Sedište PD je bitan element individualizacije u pravnom prometu. Svako PD mora imati svoje sedište koje se utrđuje u konstitutivnom aktu. 1. KONCEPT sedišta je KONCEPT OSNIVANJA – INKORPORACIJE – KONCEPT REGISTROVANOG SEDIŠTA PO MESTU OSNIVANJA

Docsity.com

Prema ovom k. PD ima svoje registrovano sedište po mestu osnivanja (registracije) koje ne mora biti vezano za mesto obavljanja delatnosti društva, niti za mesto odakle se upravlja društvom. Prihvataju ga Velika Britanija, Irska, Holandija, Danska.. Teorija inkorporacije prihvata koncept nacionalnosti kompanije – društvo je vezano za domaće pravo zemlje gde je osnovano-registrovano. 2. KONCEPT, KONCEPT REALNOG (STVARNOG) SEDIŠTA PD Prihvata ga većina evropskih zemalja, sedište je tamo gde društvo obavlja glavnu delatnost ili odakle se upravlja društvom (registrovano sedište je sedište uprave ili mesto obavljanja delatnosti). Ovaj koncept i to varijantu mesta uprave prihvata i naš ZOPD. Ovde je PD podvrgnuto pravu zemlje sedišta mesta uprave (ili mesta delatnosti uprave) te ovaj sistem ne prihvata koncept nacionalnosti društva. Od stvarnog (realnog) sedišta razlikuje se statutarno sedište. Statutarno sedište je mesto koje je u statutu označeno kao sedište. Sedište ima višestruk pravni značaj, pre svega fiskalni i poslovni: ¬ Za ispunjavanje fiskalnih obaveza ¬ Za određivanje mesne nadležnosti registra ¬ Određivanje mesne nadležnosti sudskih i upravnih organa ¬ Mesne nad. Organa za vršenje nadzora ¬ Mesta sklapanja ugovora ¬ Merodavnog prava koje će se primeniti na ugovor ¬ Nadležnost u stečajnom postupku Promena sedišta obavezno se registruje i propisno objavljuje. 22. Pojam, elementi i upotreba poslovnog imena

Docsity.com

PD i preduzetnik moraju se pojavjivati u pravnom prometu pod posebnim imenom. To ima naziva se poslovno ime (raniji termin: firma). Poslovno ime preduzetnika je obavezno, a pos ime trgovačkih društava lica (komanditna i ortačka) po pravilu sastoji se od personalnih imena preduzetnika, ortaka. Oznaka pos.imena je obavezan element osnivačkog akta svakog PD. Pos.ime je obeležje PD kao celine, kao pravnog subjekta, a ne njegovih ogranaka. Ipak i ogranci imaju određeno označenje (naziv, koji ima više interni karakter). Obavezni elementi poslovnog imena: ¬ Oznaka imena, naziv, u punom ili skraćenom ili modifikovanom obliku ¬ Označavanje oblika PD (akcionarsko-a.d.,d.o.o. doo, k.d.) ili oznaka da je reč o preduzetniku ¬ Oznaka sedišta ¬ Oznaka posebnog statusa „u stečaju“, „u likvidaciji“ Izbor oznake imena (naziva) i poslovnog imena načelno je slobodan, a izuzetno uslovljen: kada je reč o nazivu države, domaće ili strane, kao i drž. grbova, zastave, amblema, ili međunarodne organizacije - takav naziv može se uneti u poslovno ime PD samo po odobrenju nadležnog organa. Odobrenje će se uskratiti ako karakter delatnosti PD kompromituje njihov ugled . Isto važi i za unošenje u poslovno ime imena ličnosti – traži se pristanak te ličnosti, odnosno zakonskih naslednika ili dozvola nadležnog organa kad tih srodnika nema. Fakultativni elementi: ¬ Opis predmeta poslovanja PD ¬ Dodaci u vidu crteža, boja, slika ukrasa ¬ Oznaka godine osnivanja Poslovno ime PD upotrebljava se u poslovanju, pravnom prometu, u svakodnevnim poslovnim komunikacijama sa 3.licima i na memorandumima. Značaj poštovanja načela istinitosti! Poslovno ime mora se upotrebljavati kako je i registrovano jer samo tako uživa pravnu zaštitu. Ako je neki element pos.im. promenjen a nije registrovan, čak i ako se upotrebi u pravnom prometu sa 3.licima neće uživati pravnu zaštitu – savesno 3.lice obavezuje registarsko stanje. Drugi način upotrebe pos.imena je isticanje na poslovnim prostorijama.

Docsity.com

Treći način upotreba poslovnog imena je fakultativan, za razliku od prvva 2 koja su obavezna – reč je o mogućnosti upotrebe (najčešće određenog dela) kao robnog ili uslućnog znaka ili zaštitnog znaka. 23. Zaštita poslovnog imena Naziv kao element poskovnog imena uživa višestruku pravnu zaštitu: po samom zakonu (ex officio), po osnovu postojanja opravdanog poslovnog interesa (tužba), po osnovu nelojalne utakmice i krivičnopravno. U pogledu zaštite poslovnog imena postoje 2 teorije: 1. TEORIJA POSLOVNOG IMENA KAO SUBJEKTIVNOG PRAVA smatra da je reč o zaštiti subj.prava, te samo lica čijin je subjektivni interes povređen mogu podneti tužbu i 2. TEORIJA POSLOVNOG IMENA KAO OBJEKTIVNOG PRAVA – reč je o zaštiti obj.prava, obj.interesa, i tužbu može podići svako ko štiti opšte interese. Naše pravo kombinuje obe teorije. ZAŠTITA PO SLUŽBENOJ DUŽNOSTI načelo prioriteta u vremenu! A drugom društvu se uskraćuje registracija. Naziv kao element poslovnog imena je najznačajniji element individualizacije PD i preduzetnika u pravnom prometu, te otuda i potreba za ovakvom zaštitom. Ipak ova zaštita ima teritorijalno ograničenje-teritorijalna nadležnost datog registra.ϑRegistar nadležan po mestu sedišta PD (ili mestu obavljanja delatnosti PD) dužan je da ex officio vodi računa da u svoj registar ne upiše 2 ista poslovna imena, 2 PD ili preduzetnika. Ako se desi ovakav slučaj, prihvata se registracija imena onog PD koje je prvo prijavilo registraciju sa takvim nazivom PRIOR TEMPORE POTIOR IURE ZAŠTITA PO TUŽBI Nedostatak prvog načina zaštite, teritorijalna omeđenost, kompenzovan je postojanjem drugog oblika zaštite – zaštita po tužbi zainteresovanog PD ili preduzetnika. Sprovodi se na području cele zemlje. Za uspeh tužbe potrebno više uslova: ♣ Da je reč o istom ili sličnom poslovnom imenu koje može da izazove zabludu u pogledu identiteta sa drugim PD ♣ Da je reč o PD ili preduzetnicima koji obavljaju istu ili srodnu delatnost

Docsity.com

Skripta je odlicna
Au bre - ubi mi rejting!
ovo je samo pregled
3 prikazano na 38 str.
preuzmi dokument