Liberalni institucionalizam_13_14.ppt, Ostalo' predlog Medjunarodna razmena. University of Belgrade
ammar.jusufspahic
ammar.jusufspahic30 June 2017

Liberalni institucionalizam_13_14.ppt, Ostalo' predlog Medjunarodna razmena. University of Belgrade

PPT (1 MB)
65 str.
45broj poseta
Opis
Liberalni institucionalizam_13_14.ppt
20 poeni
poeni preuzimanja potrebni da se preuzme
ovaj dokument
preuzmi dokument
pregled3 str. / 65

ovo je samo pregled

3 prikazano na 65 str.

preuzmi dokument

ovo je samo pregled

3 prikazano na 65 str.

preuzmi dokument

ovo je samo pregled

3 prikazano na 65 str.

preuzmi dokument

ovo je samo pregled

3 prikazano na 65 str.

preuzmi dokument
Либерални институционализам

Либерални институционализам

Традиција оптимизма као историјска алтернатива реализму

Сарадња уместо надметања и сукоба

Самоограничење Умереност Компромис Мир

Због чега избијају ратови? Империјалистичке тежње Последица уравнотеживања снага Понашањa недемократских режима

Како доћи до мира? Успостављањем система колективне

безбедности Развојем трговине и отвореног тржишта Установљавањем светске владе

Richard Cobden (људска природа)- слободе појединца, слободно тржиште, напредак, међузависност

Woodrow Wilson (држава)- колективна безбедност

J. A. Hobson (структура система)- светска влада

Children of the Light- Конфуције, Еразмо Ротердамски, Вилијем Пен, Имануел Кант, Џон Стјуарт Мил, Џереми Бентам, Френсис Фукујама

Како сарадњом наћи равнотежу између интеграције и аутономије?

Периодизација: Либерални интернационализам

(Immanuel Kant, Jeremy Bentham, Michael W. Doyle, Bruce Russet)

Идеализам (J. A. Hobson, Woodrow Wilson, David Held, Norberto Bobio)

Либерални институционализам (David Mitrany, Ernst B. Haas, Robert Keohane, Lisa L. Martin)

Појединац је циљ а не средство

Да ли је могућ “напредак” после Аушвица?

Дејвид Митрани: Функционалистички одговор

Ramification  Integration Cooperation Forms follows Functions Peace through parts

 “Безбедносна заједница је скуп људи који су се удружили. Под удруживањем овде мислимо на достизање унутар једне територије, духа заједништва и успостављање снажних и широко распрострањених институција и делатности довољних да осигурају... поуздану мирољубиву сарадњу између њеног становништва. Под духом заједништва мислимо на веровање... да заједнички друштвени проблеми морају и могу бити разрешени кроз процесе мирољубиве сарадње која даје сигурност да се чланице неће међусобно физички борити, него сукобе решавати на неки други начин” (Karl Deutsch)

 “Безбедносни режими (Security Regimes) настају када група држава сарађује у управљању спорним питањима с циљем избегавања рата, настојећи да смање безбедносну дилему тако што уз истовремено самостално деловање узимају у обзир и понашање других” (Robert Jervis)

 “Безбедносни комплекс (Security Complex) укључује групу држава чији су безбедносни проблеми толико блиско повезани, да се њихове националне безбедности не могу разматрати одвојено једне од других” (Barry Buzan)

 “Усвајање заједничке безбедности (Common Security) као организујућег начела у напорима да се умањи ризик од рата, ограничи наоружавање и крене ка разоружавању, значи, у принципу, да ће сарадња заменити конфронтацију у решавању сукоба интереса. Ово не значи очекивање да разлике између народа треба да нестану... Задатак је само осигурати да овакви сукоби не доведу до рата, или припрема за рат. То значи да народи морају да схвате да одржавање светског мира има првенство у односу на њихове властите идеолошке или политичке ставове”. (Palme Report, 1992)

One Liberalism, or many?

Postoje tri grane liberalnog mišljenja: ekonomsko, društveno (ono koje se odnosi na organizaciju društva) i političko. Političko mišljenje ima dve grane, jednu koja se odnosi na ustanove i drugu koja se odnosi na demokratiju. (Džozef Naj)

Ekonomski liberalizam  Ekonomski liberalizam se usredsređuje u

najvećoj meri na trgovinu. Liberali smatraju da je trgovina važna, ne iz razloga što sprečava države da idu u rat, nego zbog toga što vodi države definisanju vlastitih interesa na način kojim rat postaje manje značajna tema za njih. Trgovina nudi državama način da transformišu svoj položaj (nabolje) uz pomoć ekonomskog rasta, pre nego putem vojnih osvajanja.

 “Možemo svet održati bez rata, i ja sam uveren da svet to može uraditi putem trgovine. (Ričard Kobden, 1840.)

 “Do rata svetskih razmera neće doći jer je ekonomski neisplativ” (Norman Endžel - 1909. godina; knjiga „Velika iluzija“)

 ONO ŠTO JE INTERESANTNO I ŠTO RAZLIKUJE SVET OD 1945. U ODNOSU NA PRETHODNA RAZDOBLJA, JESTE DA JE JEDNA MIROLJUBIVA TRGOVAČKA STRATEGIJA DRŽAVA USREDSREĐENIH NA TRGOVINU DONELA MNOGO VEĆE REZULTATE I BILA MNOGO EFIKASNIJA NEGO IKADA PRE TOGA. PREKO MEHANIZMA INDUSTRIJSKO-TEHNOLOŠKOG RAZVOJA I MEĐUNARODNE TRGOVINE, DRŽAVE MOGU DA PROMENE VLASTITI POLOŽAJ U MEĐUNARODNOJ POLITICI, I TO MOGU DA URADE PUTEM POVEĆANE TRGOVINE I EKONOMSKOG RASTA KOJI JE EKONOMSKA SARADNJA UČINILA MOGUĆIM. ( Ricrad Rosecrance, The Rise of Trading State)

 Primer Japana – od politike koja je kulminirala porazom u Drugom svetskom ratu do “osvajanja drugim putem”

 Nasuprot politici koju je vodio 1930-ih godina, Japan je danas izmenio svoj položaj u svetu uz pomoć trgovine. Udeo Japana u ukupnom svetskom proizvodu narastao je sa 5% 1960. godine, na oko 15% 1990. godine, što ga je učinilo drugom najvećom ekonomijom sveta našeg vremena.

Bez obzira na ishod, argumenti ekonomskih liberala kažu da trgovina možda ne može sprečiti rat, ali može dovesti do promena u tome kako države vide prilike koje im se ukazuju, što zauzvrat vodi formiranju društvene strukture koja je manje sklona ratu.

For example, Chinese exports to the United States were a whopping 5 percent of Chinese GDP (19 percent of total Chinese exports) and critical to Chinese economic growth. U. S. exports to China, by contrast, were a mere 0. 16 percent of U. S. GDP (Stephen M. Walt)

Glavni predstavnici

Richard N. Rosecrance

komentari (0)

nema postavljenih komentara

budi prvi koji ce napisati!

ovo je samo pregled

3 prikazano na 65 str.

preuzmi dokument