Logopedija-Fasper 2017, Skripte' predlog Logopedija
vuksanovic-dragana
vuksanovic-dragana

Logopedija-Fasper 2017, Skripte' predlog Logopedija

17 str.
5broj preuzimanja
409broj poseta
Opis
Skripta iz logopedije za 2. Godinu studija na fakultetu za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju
30 poeni
poeni preuzimanja potrebni da se preuzme
ovaj dokument
preuzmi dokument
pregled3 str. / 17
ovo je samo pregled
3 prikazano na 17 str.
ovo je samo pregled
3 prikazano na 17 str.
ovo je samo pregled
3 prikazano na 17 str.
ovo je samo pregled
3 prikazano na 17 str.

Logopedija – pojmovi, struktura, osnove

Logopedija – kovanica 2 grčke reči F 0E 0 logongovor i paideavaspitanje. Izvorno tumačenje je vaspitanje govora, a u širem smislu reči se vezuje za bolest i lečenje govora, te se kasnije primenjuje u smislu tretiranja govorne patologije. Tvorac termina – I s o k r a t e s , u V veku pne. Ovom problematikom su se uglavnom bavili lekari - o t o r i n o l a r i n g o l o z i, a nezvanično psiholozi, pedagozi, filozofi i fonetičari. Gucman1905. – ORL klinika u Berlinu – prvo odeljenje za lečenje govora – fonijatrijsko odeljenje. Tada fonijatrija dobija utemeljenje kao medicinska disciplina. Frešels1913. – ORL klinika u Beču – prvi upotrebio termin logopedija, prvi udžbenik, tvorac logopedije kao nauke. Struktura logopedije zavisi od geografskog područja, religijskog obeležja, statusa, nivoa standarda društva. Definicija logopedijeto je defektološka nauka, koja predstavlja sistem znanja, sveukupnost naučnih razmatranja organizma verbalne komunikacije, sistema sredstava verbalne komunikacije i čoveka komunikatora, odnosno, njihove patologije koja prouzrokuje ili može prouzrokovati gubitak ili nerazvijenost sposobnosti verbalne komunikacije, odnosno, dezintegraciju čoveka kao društvenog i komunikativnog bića. Bazični predmeti kroz koje se proučava logopedija F 0E 0 fonopedija, logometrija, teorija logopedije, istorija logopedije, afaziologija i klinička logopedija.

Struktura, predmet, objekat Logopedija ima svoj teorijski i primenjeni deo. Pojam i strukturu verbalne komunikacije određuju pojmovi strukture i funkcije organizma v.kom., sistema sredstava v.kom., i čoveka komunikatora, što znači da u pojam verbalne komunikacije ulazi intrapersonalna i interpersonalna komponenta verbalne komunikacije. Organizam verbalne komunikacije – receptorni, senzorni, transmitorni, integratorni, efektorni sistem i sistem komunikativne povratne sprege – komunikativni fidbek. Sistem sredstava verbalne komunikacije – jezik, govor, glas, sluh, pisanje i čitanje. Logopatija – zajednički naziv za sve poteškoće, smetnje, oštećenja, devijacije,odstupanja, poremećaje koji se patološki mogu ispoljiti na prethodne elemente. Logopat – lice ili osoba sa aberantnim, devijantnim i patološkim stanjem oralne v.kom. Objekat logopedije – osobe sa potencijalom ili prisutnom patologijom verbalne komunikacije, kao i sa nedovoljno razvijenom sposobnošću verbalne komunikacije. Predmet logopedije – proučavanje uzroka nastanka stanja i posledica patologije v.kom., odnosno, proučavanje lica sa patologijom verbalne komunikacije i njihova habilitacija i rehabilitacija, koje se ostvaruju kroz 3 područja – opšti, klinički i društveni deo. Opšti deo obuhvata – teoriju logopedije, metodologiju istraživanja u logpopediji, logopedsku epistemologiju i logopedsku terminologiju. Klinički deo – logopedsku preventivu, logopedsku dijagnostiku, tretman i protetiku. Društveni deo – socijalizaciju, integraciju, kulturizaciju, identifikaciju, emancipaciju, porodični život, društveni život, radnu i profesionalnu delatnost.

Komunikacija – osnovno, definicije

PAGE 1

Komunikacija – odnos među ljudskim jedinkama. Uvek je interakcija. Nema interakcije bez komunikacije. Ostvaruje se znakom. Znak – instrument, sredstvo komunikacije samo onda kada se koristi u interakciji. To su procesi koji izazivaju našu reakciju i deluju na ponašanje jedinke. 2 vrste F 0E 0 simboli i signali. Simboli – vrsta znakova koja se koristi za namerno označavanje predmeta, ideja, doživljaja kojih smo svesni i koje želimo da istaknemo i fiksiramo. U aktu v.kom. njima upućujemo poruke drugima. Signali – vrsta znakova koji se koriste za namerno izražavanje stanja organizma ili trajne karakteristike osobe. Kada se koriste namerno da bi izazvali određen utisak, onda postaju simboli – nosioci poruke. Osnovna razlika – smignali su vezani prirodnim odnosnom, oni su fizička pojava, dok je komunikacija čoveka zasnovana na simbolima u prvom redu. Reč – nosilac denotativnog i konotativnog značenja, čini osnovu međuljudske komunikacije, uključuje intra i inter personalnu komponentu. Zbog toga je proces v.kom. Verbalna komunikacija je jedna od osnovnih aktivnosti čoveka kao društvenog bića. On kroz nju : - ostvaruje interakciju sa društvenom sredinom,

- teži da promeni svoju životnu sredinu, - koristi je u dobru i zlu, konstruktivno i destruktivno, - meditira sa svetom i sam sa sobom.

V.kom. obuhvata komplex pozitivnih navika, sklonosti, informacija, odnosa, znanja, koja su povezana i koja određuju kada ćemo, kako i šta reći, i kako ćemo reagovati u određenoj situaciji na određene poteškoće. Engram – put kojim se usvaja jedno znanje. Nerazvijenost verbalne komunikacije menja status čoveka kao društvenog i komunikativnog bića. Usvajanje komunikacije je karakteristično za određenu socijalnu sredinu. Najkompleksnija definicija komunikacije – prema Andersenu Komunikacija je dinamičan proces u kome čovek svesno ili nesvesno afektira saznanje drugog čoveka kroz materijal i dejstva upotrebljena simboličkim putevima.

ORGANIZAM VERBALNE KOMUNIKACIJE Organizam verbalne komunikacije čini 6 sistema:

• Receptorni komunikativni sistem, • Senzorni komunikativni sistem, • Transmitorni komunikativni sistem, • Integratorni komunikativni sistem, • Efektorni komunikativni sistem, i • Sistem komunikativne povratne sprege – feed back.

RECEPTORNI komunikativni sistem Čine ga 3 podsistema – auditorni, vizuelni, taktilno-kinestetski podsistem. Auditorni čine – spoljašnje uho, srednje uho, unutrašnje uho. Spoljašnje uho – ušna školjka i spoljašnji ušni kanal. Srednje uho – počinje od bubne opne, u njemu se nalaze 3 anatomski i funkcionalno povezane koščice – čekić, nakovanj i uzengije. Unutrašnje uho – čine koštani i membranozni lavirint. Koštani lavirint čine predvorje, polukružni koštani kanal i kohlea – puž u kome je smešten Kortijev organ koji služi za pretvaranje zvučnog u nervni nadražaj.

PAGE 1

Vizuelni – osnovni delovi su – očni kapci sa trepavicama, očne jabučice i očni mišići. Očnu jabučicu čine – 3 ovojnice, rožnjača, beonjača, sudovnjača, staklasto telo i očna

vodica. Ovojnice su spoljašnja, srednja i unutrašnja – mrežnjača. Taktilno – kinestetski – 3 grupe receptora F 0D C mehanoreceptori,termo, i receptori za bol. Za verbalnu komunikaciju su bitni samo mehanoreceptori, 2 grupe:

- taktilni – dodir, pritisak, vibracije, i - kinestetski – položaj i pokreti delova tela.

Postoji 6 tipova receptora za dodir – slobodni nervni završeci, taktilni receptori, nervna vlakna, Rufinijevo telašce, Majsnerovo telašce, Vater-Pačinijevi korpuskuli. Postoje 3 glavne vrste nervnih završetaka – tip sličan završecima receptora, tip sličan Rufinijevom završnom organu, i tip završetaka kao kod Vater – Pačinijevog korpuskulija. SENZORNI komunikativni sistem Čine ga 3 sistema – auditorni, vizuelni, taktilno – kinestetski sistem. Auditorni – kontroliše oralnu expresiju i suprasegmentnu strukturu. Vizuelni – značajan kao dupnsko sredstvo auditornom senzoru. Taktilno – kinestetski – koristi osećaje dodira, pritiska, pokreta i položaja radi gradnje i

praćenja govornih glasova. TRANSMITORNI komunikativni sistem Predstavlja anatomsku i funkcionalnu vezu između perifernih i centralnih delova organizma. Deli se na 2 podsistema – aferentni i eferentni transmitorni podsistem. A f e r e n t n i transmitorni podsistem čine 3 aferentna komunikativna transmitora – auditorni, vizuelni i taktilno – kinestetski transmitor. Auditorni – 3 dela F 0E 0 periferni – na nivou Kortijevog organa,

F 0E 0 srednji – na nivou slušnog živca, i F 0E 0 centralni – na nivou auditivnih regija korteksa – prenosnu funkciju.

Vizuelni čine – vidni živac i vidni put. Taktilno – kinestetski transmitor – odgovoran je za prenos impulsa iz perifernog dela organizma verbalne komunikacije u više delove nervnog sistema. E f e r e n t n i transmitorni podsistem – 4 eferentna transmitora – respitratorni, fonatorni, rezonatorni i artikulatorni. Eferentni transmitorni sistem prenosi nervne impulse preko viših i nižih moto-neurona do delova efektornog komunikativnog sistema. INTEGRATORNI komunikativni sistem Podela na F 0E 0 komunikativni integrator NIŽEG i VIŠEG reda. Komunikativni integrator n i ž e g reda – aferentni i eferentni integrator. Aferentni – ima funkciju uređivanja i potpomaganja verbalno-komunikativnog ulaza

informativnog signala.U aferentnom delu odnosi se na audio,vizuo,t-k sistem. Eferentni – olakšavanje izlaza verbalno-komunikativniog informativnog signala,

uključujući procese koordinacije i prečišćavanja. Komunikativni integrator v i š e g reda – odgovoran je za najkompleksnije i ključne komponente verbalne komunikacije koje se odvijaju na nivou CNS-a, a to su verbalna percepcija, shvatanje, formulacija, asociranje, interpretacija, memorije, i elaboracije. Integrator NIŽEG reda je organizovan i više automatski od integratora VIŠEG reda. EFEKTORNI komunikativni sistem Čine ga 4 mehanizma – respiratorni, fonatorni, rezonatorni i artikulatorni. Oni međuzavisnom i sinergetskom funkcijom realizuju jezik u akciji – govor. Respiratorni mehanizam – primarna funkcija je disanje, ali on je i aktivator glasa. Čine ga respiratorni trakt, koštane i mišićne strukture.

PAGE 1

Fonatorni mehanizam – osnovni organ je larinks – grkljan. Njega čine – hrskavice, zglobovi, fibrozno tkivo, mišići, ventrikularni nabor, glasnice, živci, šuljina. Rezonatorni mehanizam – 8 rezonatora koji sa ostalim mehanizmima formiraju pevane i govorne glasove. To su : - laringalni, - laringo-faringalni,

- oro-faringalni, - nazo-faringalni, - nazalni, - prednje-oralni, - zadnje-oralni, i . labio-dentalni rezonator.

Artikulatorni mehanizam – čine ga delovi koji imaju aktivnu i pasivnu ulogu. Usne, jezik, uvula – resica, donja vilica i meko nepce – aktivnu ulogu. Zubi, tvrdo nepce, gornja vilica i alveole – pasivnu ulogu. Sistem komunikativne POVRATNE SPREGE – komunikativni FEED – BACK Njegovu strukturu čine F 0E 0 auditorni, vizuelni i taktilno – kinestetski fidbek. Posmatrano sa komunikativnog aspekta, ostvaruje se sinergetskom funkcijom svih delova organizma u aferentnom i eferentnom delu i na svakom nivou oralne verbalne komunikacije.

Sistem sredstava verbalne komunikacije U sredstva verbalne komunikacije se ubrajaju – jezik, govor, glas, sluh, pisanje i čitanje. Jeziksistem simboličke komunikacije, karakterističan za određenu grupu ljudi. Kao najvažniji i najrazvijeniji simbolički sistem, karakterišu ga osobine :

Dualitet – određenim znakovima odgovaraju određena značenja, • Indipedentnost znakova – znakovi nisu vezani za određenu situaciju, te se mogu

koristiti u drugim situacijama, • Arbitrarnost – znakovi nisu prirodni, nego veštački, mogu se konstruisati novi, • Reprezentativnost – znakovi predstavljaju pojave, • Denotativnost – određeni znakovi označavaju nazive određene pojave, • Signifikativnost – znakovi su vezani za odlike onog što označavaju, • Diskretnost – znakove čine misaoni delovi koji se međusobno kombinuju, • Kategorijalnost – osobina simbola koja omogućuje označavanje objekta, klase, • Višeslojnost strukture – simboli omogućavaju veći broj nivoa povezivanja

jedinica iz kojih je jezik sastavljen – glasova u reči, reči u rečenice. Postoji još 4 najvažnije karakteristike kojima se jezik apsolutno izdvaja od simboličkih sistema : - istorijska promenljivost - način izražavanja sadržaja se menja kroz istoriju,

- formiranje funkcionalnog sistema – to je svojstvo jezičkog procesa, - kontekstualna promenljivost – jezički iskaz se menja u zavisnosti od situacije, - internalizacija – govor postaje instrument razmišljanja i sredstvo regulisanja

vlastitog ponašanja. Funkcija jezika je k o m u n i k a t i v n o s t – uvek je svrsishodn, jer svako kazivanje je namenjeno da bi se nekome nešto saopštilo. U aktu v.kom., ostvaruje 2 informativne funkcije – izražavanje i saopštavanje. One zajedno čine sistem govorenja. Jezik je sastavljen od jezičkih jedinica, ali nije prost zbir jedinica, već su one sastavni deo celine i nalaze se u međuzavisnom položaju, tako da jedne uslovljavaju druge. Osnovni delovi strukture jezika su – finema, morfema, reč, sintagma i rečenica. Prvi sloj F 0E 0 govorni glasovi – foneme, čine fonetsku strukturu jezika. Drugi sloj F 0E 0 morfeme – morfološku strukturu jezika. Treći sloj F 0E 0 reč – lexičku strukturu jezika. Četvrti sloj F 0E 0 sintagme i rečenice – sintaxičku strukturu jezika.

PAGE 1

Među ovim elementima postoji sistemnost, te se jezička struktura naziva jezički sistem. Govorrealizacija verbalno simboličkog sistema. U konkretnom međuljudskom komuniciranju, čovek misleći, saznavajući i gradeći iskaze, svoje misli, želje, težnje, namere izražava jezičkim sredstvima koja pripadaju određenoj jezičkoj sredini. U tom dijalektičkom spajanju individualnog i opšteg nastaje g o v o r. On se pojavljuje kao jezik u akciji i razvija se kao potreba za realizaciju jezičkog sistema, dok jezik nastaje kao predmet i produkt govora. Konkretna primena jezičkih sredstava kroz 2 funkcionalne forme – usmenu i pisanu reč. Usmeni govor – realizuje se fonatornim putem pomoću sistema znakova. Ima 2 forme : - monološku – akt v.kom. ostvaren kroz monolog gradi se i razvija kao kod pisane reči, - dijalošku – govor predstavlja osnovni oblik exponiranja jezika, a osnovna karakteristika je neposrednost komunikacije sa sagovornikom. U jeziku se razlikuju – narodni i standardni – književni jezik. Narodni govor – determinisan je određenom teritorijom, te se naziva teritorijalnom jedinicom, a više njih čine grupu govora, koja ako je povezana zajednčkim osobinama čini d i j a l e k a t. Standardni jezik – on je određen i normiran, što znači da je tačno utvrđeno koja se jezička sredstva mogu koristiti u komuniciranju, a koja ne. Postoje još spoljašnji i unutrašnji govor. Spoljašnji govor – zvučan, realizuje se fonatornim putem, koristi se za izražavanje misli i komunikaciju sa spoljašnjom okolinom. Unutrašnji govor – ne čuje se, podložan je preoblikovanju, dobijajući oblik unutrašnjeg reda misli i unutrašnjeg razmišljanja – omogućuje nam da razumemo ono što nam drugi govore. Glas – govorni glas fonemanajmanja jezička jedinica koja se koristi za gradnju zvučne celine. Foneme čine glasovni sistem koje se razlikuje u odnosu na prirodu,broj i osobine foneme. Gradnju fonema ostvaruje efektorni komunikativni sistem sinergetskom funkcijom 4 mehanizma. Foneme imaju određene funkcije, vrednosti i akustičke osobine. 2 psiholingvističke funkcije : - perceptivna – obezbeđuje opažanje jezičkih jedinica, i

- signifikativna – razlikovanje značenja jezičkih jedinica. 3 osnovne vrednosti F 0E 0 fiziološku ili artikulacionu,

F 0E 0 fizičku ili akustičku, i F 0E 0 funkcionalnu ili lingvističku.

4 osnovne akustičke osobine : • Jačina glasa – određena je jačinom vazdušne struje kojom se generiše glas i

amplitudom glasnica – najveće rastojanje između glasnica u toku jednog expirijuma,

Visina glasa – određena je brojem treptaja glasnica u jednoj sekundi, • Dužina ili trajanje – određuje vreme trajanja izgovora, koje zavisi od prirode tog

glasa, pozicije glasa u kontextu, intralexičke glasovne pozicije suprasegmentnih uslova izgovora – melodije, intonacije, pauze, akcent,

Boja glasat e m b r – određuje je veličina i oblik rezonatora. Klasifikacije glasova preko 2 osnovna kriterijuma – akustike i artikulacije. Artikulacijska klasifikacija – bazirana na tipovima artikulacije. Vazdušna struja može imati slobodan, sužen ili potpuno zatvoren prolaz. Na osnovu toga, glasovi se dele na :

PAGE 1

- vokale – slobodan prolaz, i - konsonante – sužen i potpuno zatvoren prolaz. Vokali se prema stepenu podignutosti jezika dele na otvorene, zatvorene, poluotvorene, poluzatvorene, i neutralne. Prema stabilnosti na monoftong, diftong i triftong vokale. Konsonanti se dele na palatalne i velarne, odnosno, prednje i zadnje. Akustički glasovi se dele na zvučne i bezzvučne. Zvučne karakteriše vibracija glasnica. Zvučni kontext govora čine 3 oblika akustičke energije – formantni,šumni i kombinovani. Akustička energija vokala se distribuira u frekvencijskom području do 4 000 Hz , konsonanata do 8 000 Hz. Glasovi se dele još na trenutne i trajne, kao i na pregradne u koje spadaju : - bilabijalniB,P, - palatalniK,G, - alveolarniT,D, - nazalniM,N,Nj, - lateralniL,Lj, - vibrantiR, - frikativiF,V,S,Š,Z,Ž,H,J, i - afrikatiC,Č,,Đ,Ć. Sluh – čine ga biološka, psihološka, lingvistička, socijalna i fizička komponenta. Njega inače čine 3 međuuslovljena procesa – slušanje, čujenje i auditivni fidbek. S l u š a nj e – neurofiziološki proces na nivou uha – receptora i senzora – predstavlja fundamentalnu komponentu. Slušanje podrazumeva primanje informacija u obliku akustičkih impulsa iz spoljašnje sredine, zatim pretvaranje mehaničkog u čulni kvalitet, te u električni potencijal, u serije i sekvence elektro impulsa i njihovo prenošenje kroz slušni živac do regija u mozgu gde se raspoređuju. Č u j e nj e – psiholingvistički proces – na nivou mozga – predstavlja svesni doživaljaj akustičkog nadražaja i obradu serija i sekvenci elektro impulsa. To znači integraciju, memoriju, prisećanje i povlačenje završnih operacija dekodiranja. A u d i t i v n i f i d b e k – obezbeđuje celovitost strukture i funkcije komunikativnog lanca koji uključuje bilione nervnih ćelija koje spajaju mozak odašiljaoca i mozak primaoca poruke.Najvažniji aspekt ovog povezivanja je servomehanizam – samoslušanje. To je razlog zašto govorimo upotrebom auditivnog sistema, to je auditivni fidbek. Razvojno posmatrano,sluh se razvija prvi,pa na osnovu tog razvoja dete usvaja jezik. Pisanjepismosistem znakova kojima se beleže glasovi u određenom jeziku. Pismo se još naziva g r a f i j a. Glasovni sistem jednog jezika čine glasovi, a grafički slova. Slovo – grafički zapis glasa. Slova se č i t a j u, a glasovi se i z g o v a r a j u. Pošto je glasovni sistem složeniji od grafičkog, oni se ne podudaraju, a da bi se to regulisalo postoje pravopisna pravila, koja nazivamo o r t o g r a f i j o m. Fonetski princip – kod pisma gde se pisanje reči podudara sa njihovim izgovorom. Morfološki princip – u jeziku gde se čuva jednakost pisanja određenih delova reči koje su međusobno srodne – koren reči,bez obzira što se u nekim situacijama različito izgovaraju. Istorijski princip – reči se pišu onako kako su se pisale od davnina. Hronologija pisama: - piktografsko – koristi crtež da izrazi sadržaj,

- hijeroglifsko – ideografsko – koristi simbole, izražava i rečenicu, - slogovno – znacima se označavaju delovi reči – slogovi, i - zvukovno – jedan znak označava jedan glas, odnosno, zvuk.

Čitanjeveština koja se na osnovu određenih sposobnosti razvija putem određenih tehnika. Izraženo je u prepoznavanju grafičkih simbola, povezivanju slogova u reči, reči u rečenice, rečenice u tekst, povezivanju grafičkih simbola sa određenim značenjem, procenjivanju vrednosti pročitanog, shvatanju smisla napisanog i korišćenju pročitanog.

PAGE 1

4 tipa čitanja – radi proširivanja i sticanja znanja, radi izražajnog tumečenja teksta – estetsko, radi uživanja u literarnom delu, informativno čitanje. 2 tehnike čitanja – glasno i čitanje u sebi. Obuka čitanja se uvek počinje glasnim čitanjem.

Akt verbalne komunikacije Čine ga 3 dela – sintaxa – formalni odnos između znakova, – semantika – značenje, i – pragmatika – odnos između znakova i njihovih tumača. Akt verbalne komunikacijeje lanac događaja koji uključuju i spajaju organizme v.kom. kod komunikatora. Svaki se sastoji od 5 stepeni – nivoa operacija: - fonetski sistem – glasovi i reči se izvlače i skladište – govornik, - glasovni sistem – motorna fiziologija – govornik, - akustička biofizika – govornik i sagovornik, - auditorni sistem – senzorna fiziologija – slušaoc, - komunikativni lanac povezan u mozgu slušaoca – njegovim fonetskim sistemom. D e k o d i r a nj eproces primanja poruke, pretvaranja primljenih kod-znakova u pojam, odnosno, saznanje koje oni nose. Realizuje se kroz 3 sistema : - projekcije – otkrivanje i prepoznavanje signala, - integracije – obrada, pravljenje obrazaca, prizivanje iz memorije, i - reprezentacije – uključivanje u ranije verbalno i simboličko iskustvo. E n k o d i r a nj eproces pretvaranja ideje u poruku, odnosno kod-znak.Kodskup uslovnih znakova koji se upotrebljavaju u prenosu poruke. Karakteristike: - reprezentuje značenje, - grupiše ljude u različite tipove korisnika, - omogćuje komunikacione potrebe, uslužuje potrebe na promenljivim nivoima kom., i - nekim korisnicima donosi značenje poruke, a od nekih to značenje prikriva. Kontextprisutnost određene stvarnosti koju po navici vezujemo za upotrebu jednog značenja umesto drugog. On menja smisao, informaciju i funkciju same poruke. Okolnost komunikacije–odnosi se na rešenje problema vezanog za referenta nekog znaka. M o d e l k o m u n i k a c i j e F 0E 0 izvorodašiljačkanalprimalaccilj poruke. Varijable F 0E 0 ko šalje, šta kaže, kojim kanalom, kome kaže, kakav je efekat poruke. Model komunikacije služi za objašnjenje i usavršavanje sistema prenosa informacija na određenu udaljenost. Najstariji model komunikacije F 0E 0 odašiljač – poruka – primalac. Jednosmeran i linearan. Šenon – Viver model, 1943.g., posle 1960.g., SMRC model – jednosmeran i kružan. Nema ni početak ni kraj. S – izvor, M – poruka, R – primalac, C – kanal. Pozitvni fidbek – pojačava uspešno delovanje, negativni fidbek – utiče na greške.On služi odašiljaocu za praćenje kvaliteta, celovitosti, efikasnosti i primljenosti njegove poruke, odnosno, ideje koja je postala materijala kroz poruku. Rejmond Ros model – 1965.g. – zasnovan na kružnom fidbeku. Miler model – uz to uključuje 3 faktora poruke – verbalni, fizički i vokalni stimulans. Sve tri dimenzije poruke se enkodiraju simultano i poruka funkcioniše kao celina. Enkoder prvo privuče pažnju, potom je usmeri na poruku, onda dekoder obezbeđuje skup značenja za poruku, te dolaze procesi shvatanje i ponašanje. Moguće je odgovoriti na najmanje 2 kategorije, udruženo. Model ima didaktičku vrednost.

PAGE 1

Proces komunikacije : - izvorosoba koja poruku smešta u kanal prenosa – može biti prirodan i artificijelan, - kanalmedijum u kome poruka egzistira i spaja njenog primaoca i izvor. U oralnoj v.kom. funkcioniše 3 kanala – audio, vizuo i taktilno – kinestetski kanal. Karakteristike kanala – priroda medija, stanje i način funkcionisanja kanala, selektivne funkcije čula, - porukapostavljenost fizičkih podsticaja u komunikativnom kanalu. Karakteristike – poruka postoji nezavisno od postojanja ili nepostojanja odgovora, značenje nije u njoj, nego u svesti čoveka,njeno značenje danas ne mora biti isto sutra,strukturno mora biti ista i ista poruka kod različitog primaoca i u različitim okolnostima ne mora imati isto značenje, - primalaclice koje u kanalu prenosa opaža poruku, - fidbekostvaruje se čulno i verbalno, - kontext komunikativnosg spajanjaputevi kojima idu svi delovi i elementi procesa komunikacije koji deluju u samom procesu. Čine ga efekat vremena, interakcija elemenata, priroda komunikacije i komplexnost, - specifična situaciona okolnostto su uslovi u kojima se komunikacija ostvaruje, priroda predmeta razgovora i uslovi interakcije. Opšta okolina – sve što može da utiče na proces verbalne komunikacije. Elementi oralne verbalne poruke – ideje, sadržaj, organizacija, jezik i stil, način dostave poruke. Cilj i izvor poruke su međuuslovljeni i određuju se kroz – znanje, iskustvo, ideje, ponašanje, potrebe, želje, percepciju, komunikativne sposobnosti, interese i ciljeve. Oni omogućuju primaocu da odredi sadržaj poruke i obezbedi odgovor. Aspekti razmatranja procesa oralne verbalne komunikacije – bio,psiho,socio, lingvistički. Lingvistički aspekt čine 11 elemenata : - enkodiranje – semantičko, gramatičko, fonološko, - odašiljanje –od mozga prema efektornom sistemu,pomeranje delova efektornog sistema, - transmisija – vibracije molekula vazduha, - primanje – pokreti delova uha, od uha ka mozgu, - dekodiranje – fonološko, gramatičko, semantičko. Uzrast i auditivni kapacitet su obrnuto proporcionalni stepenu oštećenja procesa OVK. Proces komunikacije je složen integrativni proces. Komunikativni proces odojče 6m. i majka – čine ga 6 elemenat, 1 je semantički element. Nagluvo dete – govornik – proces je ograničen i oštećen – semantičko enkodiranje je pogrešno, gramatičko i fonološko ograničeno, a semantičko dekodiranje je netačno. Kod osoba sa patološkom verbalnom komunikacijom, tipovi ograničenja i oštećenja procesa OVK zavise od lokacije, vrste i lediranosti organizma verbalne komunikacije. Govornik – nagluvo dete – zaobilazi auditivno dekodiranje, realizuje kroz vizuelno i taktilno – kinestetsko dekodiranje. To je b a j p a s fenomen.

Komunikacija – vrste H a p t i č n aostvaruje se signalima koji se generišu dodirom ili neposrednim kontaktom. Osnovni senzorni modaliteti – dodir, pritisak, miris, ukus.

PAGE 1

Spic – beba 8 dan po rođenju okreće glavu ka osobi koja je podiže. U 2 mesecu pokreti odraslih umiruju gladnu bebu koja otvara usta i pravi pokrete sisanja. U 3 mesecu beba opaža biće, pažljivo prati pokrete, povezuje glas i lice. Rudimentna haptična komunikacija – osnova za prelaz na više oblike komunikacije. Zadržavaju elemente – rukovanje, ljubljenje, grljenje, tapšanje po ramenu, stavljanje ruke preko ramena. I t e r a t i v n amanifestuje se kroz nizove vibrantnih impulsa sa stabilnim oscilatornim oblikom. Karakteristike ranog ponašanja – ponovljivost i stereotipnost. Često ritmično klimanje glavom, ponavljaju iste reči i slogove, igraju se rimovanjem reči. Zadržavaju – rukovanje, ritmično klimanje glavom, tapkanje radi tešenja. K i n e z i č k amanifestuje se kroz signale koji se stvaraju pokretom, a primaju vizuelno. Pokreti imaju široku raznolikost i povezani su sa čulom vida. U 3 mesecu gestikulacije izvan facijalnog područja. Stepen sazrevanja kinezičke komunikacije – vizuelna forma znakovnog jezika. Upotreba signala gestova tela – postoji kada dete pruža ruke ka majci. Kasnije se u sistem gestova ugrađuju pokreti tipa „pa – pa“. Zadržavaju – blago depresivno sleganje usnama, sleganje ramenima, kolutanje očima, lagano širenje ruku. P a r a j e z i č k ato je prvi oblik oralne verbalne komunikacije. Njene akustičke jedinice nose samo jedno značenje. Neke životinje raspolažu sa 5 signala, majmuni 29 signala. Poljske životinje koriste vizuelne, a šumske audio signale. Postoji 4 vrste akustičkih signala – alarmni, oni koji drže grupu zajedno, grupni glasovi za kolektivno signaliziranje, glasovi za glasno izražavanje posebnog raspoloženja. Postoji 4 grupe glasova za posebno raspoloženje – za agresivnost, naklonost i ugodnost, bol i strah, razdražljivost. Signali su tipizirani – 1 signal – 1 značenje. Beba to usvaja do kraja 1 godine. U jezičkoj komunikaciji obuhvata svojstvo fonacije. J e z i č k arealizuje se kroz govorne glasove uređene u konvencionalne sekvence kojima se formiraju morfeme u reči i primaju sluhom. Bitne karakteristike – fonacija i rezonantnost. Karakteristike jezika – raspolaže skupom fonema, pravilima kombinovanja, određuje precizna značenja, to je jezgrovit sistem koji može da prenese najfinije nijanse značenja, raspolaže skupom pravila kojima može upravljati samo čovek koji ima razvijenu sposobnost oralne verbalne komunikacije. Jezička komunikacija je svojstvena jeziku, ostale 4 su u n i v e r z a l n e .

Faktori razvoja sposobnosti verbalne komunikacije Postoje 4 područja ljudske sposobnosti : - senzorne F 0E 0 perceptivne – čulni doživljaj, - manuelne F 0E 0praktične–proizilaze iz čovekove aktivne potrebe za oblikovanjem materije, - intelektualne F 0E 0 mentalne – predstavljaju bazu za razvoj sposobnosti, i - komunikativne – različite su u odnosu na vrste izražavanja. Postoje verbalne i neverbalna, simbolička i signalna, namerna i nenamerna. Augmentativna komunikacija – kod osobe koja je izgubila sposobnost verbalne komunikacije, ali je očuvane inteligencije. Podela ljudskih sposobnosti prema organu – spoljašnje –fizičke i unutrašnje–mentalne. Razvoj sposobnosti verbalne komunikacije je stečena na osnovu predispozicije, uz uticaje faktora društvene sredine, kao i faktora aktivnosti ljudske jedinke.

PAGE 1

RAZVOJ SPOSOBNOSTI VERBALNE KOMUNIKACIJE Ontogeneza jezičkog sistemaje zakonomeran proces, koji otpočinje prvim krikom novorođenčeta, a završava se oko treće decenije života (oko 27 god). Ontogeneza jezičkog sistema klasično se deli na 3 faze:

1. prelingvalnu ( do 3 god), 2. lingvalnu (do 7 god), 3. postlingvalnu ( do 26-28 god)

Razvitak sposobnosti v.kom odvija se kroz 5 integralnih delova: 3..aprejezičko izražavanje 3..b fonološki razvitak 3..csintaksni razvitak 3..d morfološki razvitak 3..esemantički razvitak

P r e j e z i č k o i z r a ž a v a nj e Postoje 4 forme prejezičkog izražavanja:

1. plač 2. glasovi neudobnosti 3. glasovi udobnosti 4. vokalna igra

Pojavljuje se u toku 1 godine života, prethodi pojavljivanju prve reči traje sve dok dete ne sazri za izražavanje rečima. Smatra se da prejezičke forme uključuju prozodijske i fonetske osobine. Karakteristike:

1. pojava artikulacije zadnjih konsonanata i zadnjih vokala u korelaciji je sa pokretima gutanja i podrigivanja kod ishrane male bebe.

2. pojava i artikulacija bilabijalnih, alveolarnih i labiodentalnih konsonanata kao i prednjih vokala u korelaciji je sa pokretima jezika koji se izvode pri isturanju usana prilikom iščekivanja hrane

3. artikulacija palatalnih konsonanata i neutralnih vokala je u korelaciji sa pokretima usana i jezika kod sisanja

4. identični i slični slogovi pojavljuju se u fazi brbljanja 5. glasovne kombinacije mama, papa, tata, baba i sl. javljaju se među prvim zato što

roditelji nagrađuju svojim oduševljenjem ili reakcijama na način kao da one nose određeno značenje

6. znatno sazrevanje koordinacije pokreta i pokreta mehanizama efektornog sistema koji su nužni za artikulaciju govornih glasova uočava se još u toku prve god života

7. do kraja prve god kada se pojavljuju reči javlja se artikulacija glasova A, M, B, T, D, P, V

8. vokalne aktivnosti kod deteta pojavljuju se još u prvih 6 meseci života 9. u periodu prejezičkog izražavanja preovladava brbljanje uzorcima intonacije 10. u ovom periodu uspostavlja se petlja fonoauditivnog fidbeka kao akustički

doživljaj ili osećaj koji je povezan sa taktilnim ili kinestetskim impresijama.

PAGE 1

11. do pojave prve reči dolazi tek kada je uspostavljena petlja vokalnog, audiovizuelnog, taktilnog i kinestetskog fidbeka.

F o n o l o š k i r a z v i t a k Manifestuje povećanjem broja i tipova govornih simbola koje proizvodi samo dete. Ekspresivna forma jezika u osnovi ima motornu karakteristiku i veoma komplexnu funkciju pa proces njenog savladavanja traje do 8 godine. U periodu od 5 – 8 godine dolazi do pročišćavanja i stsabilizacije artikulacije fonema u svim fonemskim pozicijama i u svim leksičkim položajima.

S i n t a x n i r a z v i t a k Kod praćenja ovog razvoja treba razlikovati pojam jezičke sposobnosti od pojma jezičkog izvođenja. Jezička spsosobnostje biološki kapacitet odnosno skup predispozicija koje su prisutne u svakom živom organizmu, dok je jezičko izvođenjekorišćenje tog kapaciteta kroz razvitak jezičkog shvatnja jezičkog izražaja. Sazrevanje ovog jezičkog podsistema je u periodu između 24 godine. Posle toga ovaj kapacitet postepeno opada i nestaje tek u adolescenciji. Postoji 5 stepeni u sazrevanju sposobnosti kombinovanja u oralnom verbalnom iskazu: I – kombinacije 2 reči – stožerske konstrukcije otvorene klase. II - imeničke fraze – 3 do 4 reči. III – označavajuće, predikativne i glagolske konstrukcije fraza. IV – jezgrovite rečenice. V – na ovom stepenu pojavljuju se tipovi komplexne rečenice kroz određene transformacije, formulisanje potvrdne i odrične rečenice. Utvrđeno je da u ovom periodu dete ostvaruje veliki napredak na svakih 60-90 dana, tako da dete od 30 meseci starosti ima oko 2,65 reči u rečenici, u 31 mesecu 4,3 i u 32 mesecu 6,5 reči. Brzina napretka kasnije opada tako da u 3g. imamo prosečnu rečenicu od 4 reči dok u 8g. imamo upotrebu najduže rečenice od 7 – 8 reči. U 3g. oko 50% dečjeg izražavanja je gramatički korektno a 76,1% u 8 g.

M o r f o l o š k i r a z v i t a k Postoje dve vrste morfema slobodne i ograničene. Morfeme ako stoje samostalno zovu se slobodne a one koje ne mogu stajati samostalno nazivaju se ograničene.

S e m a n t i č k i r a z v o j Prva reč u 12 mesecu života. U 2 godine receptivni fond je oko 1000, expresivni oko 250 reči, dok u 6 g. R13000, E2500, 7g. 20 000, 8g. 26 000 reči. Utvrđeno je da prosečan rečenički kapacitet iznosi 4 000 reči mada se rečnik čitanja kreće od 300 000 do 400 000 reči.

Praćenje razvoja Krajem 3 godine je dete osposobljeno za osnovno v.kom. S obzirom da su roditelji u najpovoljnijem položaju da prate razvitak deteta, a takođe i da otkriju eventualne probleme u razvoju veoma je važno njihovo osposobljavanje za praćenje razvitka

PAGE 1

sposobnosti v.kom. u prvih 36 meseci života deteta. Postoji više modela za praćenje razvoja a najjednostavniji je Hardijev model. Novorođenče – iznenadni refleks prema zvuku, relativno glasan zvuk ga može probuditi, obično spava 20 – 22h dnevno. 4 mesečna beba – beba tipično okreće glavu i oči u pravcu izvora zvuka, budi i uspavljuje na zvuk majčinog glasa, spontano se smeška i vokalizira, može okrenuti glavu tačno ka izvoru zvuka. 8 mesečna beba – okreće glavu i gornji deo tela prema interesantnim zvucima posebno tihim, obično odgovara kada čuje svoje ime, zvono telefona, lavež psa, buku usisivača, utišava se kad čuje majčin glas. Odgovori bebe bi trebalo da su brzi. Odloženi odgovori ukazuju na mogućnost oštećenja sluha. Osmomesečna beba sa oštećenim sluhom odgovara kao četvoromesečna beba. 12 mesečna beba – odgovara na mnoge irazličite zvuke različitim reakcijama, brblja kao odgovor na ljudski glas, prejak zvuk i buka izazivaju plač, mršti se kada je grde, pokazuje ili gleda u poznati predmet kad se to od nje traži, upotrebljava glasove kada se igra svojim igračkama, pokušava da imitira neke jednostavne glasove, pojavljuju se prve reči. 18 mesečna beba – može da identifikuje delove tela ako to od nje tražimo, obraća pažnju i identifikuje udaljene zvuke, može se očekivati smanjenje ili prestanak gukanja kod deteta sa oštećenim sluhom, sposobno je da odgovara na širok dijapazon vrsta i izvora zvukova koji su van kuće. 24 mesečno dete – sposobnost izvršavanja verbalnog naloga F 0E 0 da podigne nešto, identifikuje poznati objekat kada ga nazovete imenom, može spontano da imenuje poznate delove objekta ili predmeta, može da ponovi i zapamti jednostavnu reč kada je samo jednom čuje. 30 mesečno dete – identifikuje predmet ili aktivnost sa slike, svoj pol, razume neke glagole, zamenice i predloge, može da ponovi rečenicu od 4 reči može da upotreblja i neke glagole, priloge, zamenice i predloge, odgovara na čiste tonove tonalne audiometrije na govor ali ne na probu slušanja.

Komunikativni fidbek Fidbek kao termin prvi su uveli kibernetičari u drugoj polovini prošlog veka. Termin je kovanica engleske rečI FEED – hraniti i BACK – natrag. To je proces povratnog delovanja. Jedna poznata klasifikacija je Džonsonova klasifikacija fidbeka : - unutrašnjiproces autopercepcije ili autofidbek (samokontrola ili samoregulacija). On smatra da se viši stepen percepcije postiže tek onda kada se unutrašnji fidbek kompletira sa spoljašnjim odgovorom na poslatu poruku, i - spoljašnji fidbek.

Miler : – pozitivni povezan sa nagradom, i – negativni povezan sa kaznom. To znači da on služi za oblikovanje i modifikovanje ponašanja govornika, jer su odgovori za koje postoji verovatnoća da budu nagrađeni (aplauz, klimanje glavom, budna pažnja) označeni kao pozitivni fidbek.

PAGE 1

A oni koji za koje postoji verovatnoća da budu kažnjeni (zevanje, zviždanje, mrštenje) označeni su kao negativni fidbek. Međutim strukturu v.kom. čine dve osnovne komponente:

• unutrašnjailiintrapersonalna, koja određuje intrakomunikativni fidbek, i • spoljašnjailiinterpersonalna, koja određuje interkomunikativni fidbek.

Patologija verbalne komunikacije Patologija v.kom. je grana logopedije koja proučava promene stanja i procesa strukture v.kom., odnosno, čoveka kao komunikativnog bića, kao i stanja izazvana različitim faktorima koja ga mogu ograničiti ili dezintegrisati kao društveno i komunikativno biće. Struktura patologije je određena stukturom v.komunikacije. Posmatramo : - stanje čoveka komunikatora – može biti : F 0 E 0 suspektno – simptomi razvojne, socio-kulturne i patološke prirode, F 0 E 0 aberativno – nema simptoma, ali je prisutna aberativnost uzrokovana razvojnim, socio-kulturnim i patološkim faktorima, F 0 E 0 patološko – stanje i procesi patološke prirode. - patologija organizma v.kom.–stanje i procesi na nivou sistema,podsistema i mehanizma organizma v.kom. koji prouzrokuje poremećenost stanja i

funkcije sistema sredstava v.kom. i usporenu sposobnost v.kom.,

- patologija sistema sredstava v.kom. – stanje koje onemogućava simboličku intra i inter komunikaciju, zbog patološkog stanja na nivou organizma v.kom. ili intra i inter sistemskih funkcija i relacija.

- intra i inter sistemska patologija – poremećenost i isključenost intra i inter sistemskih funkcija i relacija, koje obezbeđuju sinergetsku funkciju organizma i sistema sredstava v.kom.

- logopatija, - logopat. Klasifikacija – simptomatološki i kauzalistički pristup Simptomatološki – praktično neodrživ, jer najbanalniji oblik artikulatornog poremećaja može biti perifernog ili centralnog porekla. Kauzalistički – uz simptomatološku komponentu u prvom planu objašnjava različite lokacije, vrste i stepen oštećenja organizma koji na različitom nivou mogu dovesti do distorzije, omisije i supstitucije. Pri klasifikaciji se O B A V E Z N O polazi od obrade stanja i funkcije organizma, jer patologija bilo kog dela organizma v.kom. može prouzrokovati posledice na stanje i funkcije svakog dela sistema sredstava v.kom., bez obzira što organske disfunkcije mogu biti prouzrokovane spoljašnjim i unutrašnjim etiooškim faktorima. Klasifikacija patologije – jezik, govor, glas, sluh, pisanje, čitanje. PATOLOGIJA RECEPTIVNOG KOMUNIKATIVNOG SISTEMA Patologija AUDITORNOG receptora E – opšta i specifična kongenitalna stanje, traume, infekcije, toksikoze. S – prenatalna i perinatalna oštećenja sluha, displazije, osteopatije, cerebralna paraliza. L – dislalije, displazije, distorzije glasova različitog tipa, sigmatizam – šuštanje, aneneja, Diseneja, surdomutitis, disfonija – kod ektodermalne displazije. Patologija VIZUELNOG receptora

PAGE 1

E – razni faktori, od lake slabovidosti do amaurosis. S – Sy Halerman – Strajf, Sy Rodžers L – problemi u v.kom. : - primarni – otsustvo svesne kontrole pokreta, mimike, poteškoće

u razvoju komunikacije, - sekundarni – teškoće u izgovoru glasa koji sadrži vizuelnu

komponentu – S,Š,T,C,H,K. BIRECEPTORNA patologija - gluvo – slepa lica – ne mogu da primaju poruke – nasledna gluvoća, stečeno slepilo, - slepo – gluva lica – ne mogu da šalju poruke – nasledno slepilo, stečena gluvoća, - slepo – gluvonema lica – ne primaju, ne šalju poruke – sa kongenitalnom ili prelingvalnom slepoćom i gluvoćom.

PATOLOGIJA SENZORNOG KOMUNIKATIVNOG SISTEMA PatologijaAUDITORNOGsenzoraR A Z V O J N EprirodeE – nepoznata, obuhvata razvojne činioce S – auditorna senzorna nezrelost i auditorna senzorna nedovoljna zrelost L – auditorna senzorna n e z r e l o s t – eholalija, brbljanje, paleo-vokalno ponašanje, produžena pregovorna faza, kasnije razvija unutrašnji govor, teškoće u uspostavljanju i kontroli fidbeka. – auditorna senzorna n e d o v o lj n a z r e l o s t – poteškoće u sklapanju rečenica, pseudoafazija, teškoće u kontroli visoko-frekventnih konsonanata – S,Š,T,C,H,K. Monoton, visok, glasan govor, hipernazalnost – kod senzo-neuralne redukcije sluha.

PatologijaAUDITORNOGsenzora izazvana D I S O L U C I J O M Manifesuje se kroz smanjenje sposobnosti govora i motorike. L – palilalija, apoteosis – nesposobnost započinjanja rečenice, verbomaniju – visok i brz protok reči, embolofrazije – poštapalice, poremećaj artikulacije, jačine i visine glasa, pogrešan izgovor reči zbog nerazumevanja, nemogućnost sklapanja rečenica.

PatologijaTAKTILNO – KINESTETSKOGsenzoraR A Z V O J N Eprirode Ovaj senzor je značajan u pregovornom u vangovornom stadijumu. L – teže uspostavljanje artikulatornog automatizma, poteškoće u ponavljanju istog glasa, poteškoće u brzini i lakoći atrikulativnog niza.

PatologijaTAKTILNO–KINESTETSKOGsenzora izazvana D I S O L U C I J O MNastaju kao posledice traume. L – lomljenje glasova, gubitak ili ograničenje artikulacionog pokreta – artikulacija je pri tom slaba, neujednačena i neprecizna, nesposobnost razlikovanja fonema sa sličnom artikulacijom. PATOLOGIJA TRANSMITORNOG KOMUNIKATIVNOG SISTEMA PatologijaAFERENTNOGdelaE – neoplazme živaca i srednjeg mozga, infekcije, traume, perinatalna anoxija, nasledna i degenerativna oboljenja. S – uglavnom auditorni simptomi L – aneneja, diseneja, auditorna atrofija, poremećaj percepcije govornih signala.

PatologijaEFERENTNOGdelaE i S – kongenitalne anomalije sa cerebralnom paralizom, traume mozga, oslabljenje

PAGE 1

mišića, jezika i mekog nepca, infekcije – encefalitis, saobraćajne traume, labioplegije, lingvoplegije, Sy Avelis, Sy Babinski, Sy Smit, kombinovane laloplegije. L – paraliza usana, jezika i mekog nepca, pri tom je isključen akcent.

PATOLOGIJA INTEGRATORNOG KOMUNIKATIVNOG SISTEMA PatologijaAFERENTNOGdela integratoraNIŽEGredaE – cerebralna paraliza, cerebro-vaskularna oboljenja, lezije, encefalitis, neoplazme. S – nerazvijenost i poremećenost automatizovanih procesa – pobuđivanje, određivanje i praćenje verbalnih simbola, teškoće u održavanju selektivne i audio-vizuelne pažnje. L – dislalije, disfazije, dislexije, teškoće u održavanju selektivne i audio-vizuelne pažnje. PatologijaEFERENTNOGdela integratoraNIŽEGredaE – traumatizam, neoplazme, infekcije, vaskularna oboljenja, heredo-degenerativna oboljenja, alkoholizam. S – glavobolje, nistagmus očiju i glave, poremećaj u izvođenju uzastopnih pokreta. L – disritmija – ubrzan, isprekidan govor, mucanje, – diskoordinacija – manifestije se kroz bradilaliju, – diskinezija – zbog intencionog tremora logopatija govora i pisanja. – disintegracija – ukazuje na oštećenje cerebeluma, – emocionalno – motorni poremećaj – zabrinutost, krivica, razočarenje, frustracije, brz govor koji može biti pogrešno dijagnostikovan

kao mucanje. Patologija integratoraVIŠEG redaR A Z V O J N EprirodeE – odsustvo i neadekvatnost verbalne stimulacije, teškoće u formiranju asocijacije i korelacije za ustanovljenje jezika zbog genetske dezorganizacije funkcije mozga. S – poremećaj artikulacije, odsustvo verbalne expresije, zahvata jezik,govor,glas,pisanje i čitanje. L – nerazumljivost artikulacije zbog niskog držanja jezika, eholalija, žargonlalija, alalija, alogija – mutizam i MR, afemija – nerazvijenost sposobnosti verbalne komunikacije zbog moždane lezije, produžena faza pregovornog razvoja – pedolalija, holofrazije, perseveracije. Patologija integratoraVIŠEG redaG E N E T S K A patologijaE – nedovoljno obrađena. S – sporost u savlađivanju reči i fraza, teškoće u savlađivanju pisanja i čitanja, teškoće u formiranju reči, rečenice, teškoće u shvatanju značenja reči, pronalaženju prave reči, omisije, poremećaj artikulacije, prodozije, zaobilazan govor, poremećaj ritma i tempa. L – dislalije, disfazije, dislexije, disgrafije, disgramatizam, tahifemije.

Patologija integratoraVIŠEG redaG N O S O G E N A patologijaE – porodične predispozicije – Sy De Lange, hromozomske anomalije – Sy Down, Sy Klinefelter, Sy Tarner, trizomije 16,18,22 hromozom, ring 18 hromozom, delecije 18 par hromozoma, cerebralne intoxikacije, poremećaj metabolizma. S – zaostalo početak govora kod MR L – DMR – bez govora, TMR – početak govora u 3 godine, UMR – upotreba reči u 2g.

Patologja integratoraVIŠEG redaP S I H O G E N A patologjakod dece Prouzrokuju je psiho-patološka oboljenja.

PAGE 1

E – dečje shizofrenije,dečji autizam, simbiotske psihoze. S – dečje shizofrenije – nastaje posle 5 godine, EEG disritmije, uznemirenost, – dečji autizam – odsustvo socijalne igre, socijalnog smeha, ne pokazuje zadovoljstvo zbog prisustva majke, insistiranje na održavanju istovetne prakse. – simbiotske psihoze – nastaju između 2,5 – 5 godina,nizak prag frustracije,vezanost za majku, protivljenje izdvajanju, anakliktičko i panično ponašanje. L –poremećaj percepcije i shvatanja,formulacije i produkcije govora,verbalnog mišljenja, shizofrenija – neolalija i pomankanje govora, autizam – eholalija, alogija i mutizam, simbiotske psihoze – eholalija, palilalija, govor u 3. licu jednine.

Patologija integratoraVIŠEG redaP S I H O G E N A patologijakod odraslih E – shizofrenije, manično-depresivne psihoze, histerije, opsesivno ponašanje. S – shizofrenije – pormećaj mišljenja, ponašanja, raspoloženja i v.kom. – manično-depresivne psihoze – 2 dela F 0E 0 depresije i ushićenje. Depresije – melanholije, stalna i preterana briga o zdravlju, gubitak apetita i težine, Ushićenje – akutno i umereno ludilo, manično stanje delirijuma. – histerije – preuveličavanje, izopačenost, gluvoća, slepoća, nemost. – opsesivno ponašanje – opsesivnost, sumanutost,češće pranje ruku, oblačenje za krevet Uvek istim redom, izbegavanje ili gaženje u jedno isto mesto. L – poremećaj percepcije i shvatanja govora – pseudokomunikacija, mutizam, – poremećaj formulacije i produkcije govora – monoton govor, neolalija, koprolalija, – poremećaj verbalnog mišljenja – namere pacijenta su ambivalentne, njemu nepoznate.

Patologija integratoraVIŠEGredaN E U R O G E N Apatologijakod deceE – traume mozga, konvulzivna i cirkulatorna oboljenja i poremećaji, hidrocefalija, Infekcije, neoplazme. S – poremećaj percepcije i shvatanja,formulacije i produkcije govora,verbalnog mišljenja. L – gluvoća za reči, zaostalost u razvoju govora, tranzijentna – motorna afazija, afazije, disfazije, pseudoafazija, anomija, agramatizam, koprolalija, distorzije, supstitucije, omisije, glosolalije, neolalije. Patologija integratoraVIŠEGredaN E U R O G E N Apatologijakod odraslihE – traumatizam, vaskulrna oboljenja, heredo-degenerativna oboljenja, infekcije. S – poremećaj percepcije,shvatanja, formulacije, produkcije govora,eho,kopro, palilalije. L – poteškoće u razumevanju složenih i prostih pojmova – nalik na Alchajmer, teškoće u razumevanju brzog i bučnog govora, parafazija, žargonofazija, Wernike afazija, transkortikalna-senzorna afazija. Patologija integratoraVIŠEGredaS O C I O G E N Apatologija Manifestuje se kroz zaostalost u govoru zbog faktora okoline. E – po Misaku – 4 faktora – nedostatak stimulacije, neadekvatnost stimulacije, redukcija u stimulaciji za govor, neodgovarajuće nagrađivanje deteta za govor. S – identično drugim. L – zahvata jezik, govor i glas – imitativne disfonije, dislalije,laka sintaxička i gramatička nezrelost.

PATOLOGIJA EFEKTORNOG KOMUNIKATIVNOG SISTEMA E – respiratornog – bolesti pluća, anomalije skeleta, mišića,

PAGE 1

– fonatornog – opšta i specifična morbidna stanja, neoplazme, različite neuropatologije, – rezonatornog – rascep usne, tvrdog i mekog nepca, – artikulatornog – anomalije usana, zuba, kongenitalne anomalije jezika. S – respiratornog–poremećaj govornog i pevanog disanja-skelet,mišićna distrofija-mišići, – fonatornog – paraliza, pareza – specifična, slabost mišića – opšta morbidna stanja, – rezonatornog – rascep, kombinovani rascep, – artikulatornog – širok, uzan, mali ili odsustvo jezika, abnormalno velike ili male usne. L – respiratornog – poremećaj govornog i pevanog disanja remeti oralnu expresiju. – fonatornog – poremećaj trajanja, visine, dužine i stabilnosti glasa, – rezonatornog – promene u nazalnoj komponenti akustičke strukture glasa – pojava nazalnog govora – snižena, zubna, negativna nazalnost, – artikulatornog – dislalije F 0E 0 labijalne, dento – okluzivne, palatalne, lingvalne- teškoće u izgovoru L,R, distorzije – F,V, tetacizam – T,D, betacizam – P,B,M.

Oznake E – etiologija, S – simptomatologija, L – logopatija, MR – mentalna retardacija, Sy – sindrom, EEG – elektro-encefalogram.

PAGE 1

nema postavljenih komentara
ovo je samo pregled
3 prikazano na 17 str.