Medjunarodna ekonomija, Skripte' predlog Medjunarodna razmena
.31576
.31576

Medjunarodna ekonomija, Skripte' predlog Medjunarodna razmena

33 str.
6broj preuzimanja
194broj poseta
100%od1broj ocena
Opis
Medjunarodna ekonomija, ekof, ekonomski fakultet u Beogradu
30 poeni
poeni preuzimanja potrebni da se preuzme
ovaj dokument
preuzmi dokument
pregled3 str. / 33
ovo je samo pregled
3 prikazano na 33 str.
ovo je samo pregled
3 prikazano na 33 str.
ovo je samo pregled
3 prikazano na 33 str.
ovo je samo pregled
3 prikazano na 33 str.
1

Institut Leonida 065/ 36 00 063

1

čelik

15

8

7

0

x

15

8

7

0

Px/Py

Skripta za usmeni ispit iz Medjunarodne Ekonomije (pitanja od 4 i 6p)

1. Objasnite u tri rečenice depresijaciju i kako dolazi do situacije „siromašenja sopstvenog suseda“.

Depresijacija je smanjenje vrednosti valute jedne zemlje prema jednoj ili više stranih valuta ili prema zlatu. Depresijaciji

se najčešće pristupa pri fleksibilnom deviznom kursu kada na deviznom tržištu raste tražnja za stranom valutom ili pada

tražnja za domaćom valutom. Viši devizni kurs omogućava snižavanje cena na spoljnom tržištu čime se ugrožava plasman

proizvođača iz drugih zemalja, zbog toga se ovo naziva politikom osiromašenja suseda ili valutnim dampingom.

2. Nacrtati krivu agregatne ponude zemlje, ako je u zemlji2 Px/Py = 15, u zemlji1 je 7, a ravnotežni je 8. Ko će šta

proizvoditi i izvoziti.

* Količine X na grafiku možemo proizvoljno odrediti, ako

nisu date u zadatku.

Z1: Px/Py = 7

Z2: Pč/Px = 15

Ravnotežna cena: Px/Px = 8.

Zemlja 1 će se specijalizovati za proizvodnju proizvoda X, jer je relativna cena X u toj zemlji manja, pa će Zemlja 1

izvoziti X, a Zemlja 2 će uvoziti X od Zemlje 1.

Zemlja 2 će ostvarivati veći dobitak od razmene, jer je veća razlika između ravnotežne cene i relativne cene u

Zemlji 2, u odnosu na tu razliku u Zemlji 1 (Zemlja 2 uvozi X po relativnoj ceni od 8, a sama bi morala da ga

proizvodi po relativnoj ceni 15, dok Zemlja 1 sama proizvodi po ceni 7, a u razmeni izvozi po ceni 8, što znači da

takođe ostvaruje dobitak, ali je dobitak manji nego za Zemlju 2).

3. Da li Srbija treba da ograniči uvoz kako bi zaštitila svoja radna mesta.

Ne! Bilo kakvim ograničavanjem trgovine se smanjuje ukupno blagostanje. Neka ti radnici izgube posao, dobici od

slobodne trgovine će nadmašiti gubitke radnika, pa Srbija može uz adekvatno oporezivanje onih koji dobijaju na

slobodnoj trgovini izvršiti preraspodelu dohotka i na taj način kompenzuje gubitak radnicima. Time će biti blagostanje

veće nego u slučaju carina ili kvota.

4. Koja teorija objašnjava zašto će sindikati u razvijenijim zemljama biti veliki zagovornici spoljnotrgovinskih

ograničenja. Objasniti!

Prema H-O teoriji, trgovina povećava cenu obilnog i jeftinog faktora proizvodnje u zemlji i smanjuje cenu oskudnog i

skupog faktora. Tj. međunarodna trgovina dovodi do pada realnih nadnica i realnog dohotka rada u kapitalno obilnim i

radno oskudnim zemljama (tj. u razvijenim zemljama).

Sve ovo je rezultat Stolper-Semjuelsonove teoreme. Pošto je u razvijenim zemljama kapital relativno obilan faktor,

međunarodna trgovina ima tendenciju smanjivanja realnog dohotka rada i povećanja realnog dohotka vlasnika kapitala.

To je razlog zašto sindikati u razvijenim zemljama, u opštem slučaju, zagovaraju ograničenja trgovine.

Institut Leonida 065/ 36 00 063

2

5. Mastriški sporazum.

Mastriški sporazum formuliše uslove po kojima jedna zemlja može da pristupi Evropskoj Monetarnoj Uniji (EMU):

1. stopa inflacije ne sme da pređe 1,5 procentnih poena iznad prosečne stope inflacije tri zemlje u kojima je

inflacija najmanja

2. budžetski deficit ne sme da pređe 3% BDP-a

3. Ukupan dug ne sme da pređe 60% BDP-a.

4. Dugoročna kamatna stopa ne sme da premašuje za više od 2 procentnih poena prosečnu kamatnu stopu iz tri

zemlje u kojima je najniža inflacija.

5. Dve godine pre pristupanju devizni kurs ne sme da pada više od 2,25% prosečne vrednosti EMS.

6. Zašto u zemljama u razvoju nije došlo do osiromašujućeg rasta?

Čak i kada se čini da su odnosi razmene pogoršani u zemljama u razvoju, ovo je više nego pokriveno povećanjima

proizvodnje, pa su njihovi realni dohoci po stanovniku i blasgostanje u opštem slučaju povećani.

7. Kakva je razlika između očekivane promene deviznog kursa i terminskog diskonta ili terminske premije na stranu

valutu?

Očekivane promene deviznog kursa su deo nepokrivenog kamatnog arbitražnog pariteta. Ovde investitori nailaze na

devizni rizik pri kupovini inostranih obveznica. S druge strane, terminski diskont ili premija su deo pokrivenog kamatnog

arbitražnog pariteta, a investitori se ne suočavaju ni sa kakvim inostranim rizikom u kupovini inostranih obveznica.

8. Tekući bilans sveta bi morao biti na nuli, ali svet je u deficitu. Zašto?

Slučaj nedostajućeg suficita. Najveći deo nedostajućeg suficita predstavlja neprijavljeni dohodak od kamata zarađenih u

inostranstvu. Prihodi od kamata zarađenih u inostranstvu česte se upućuju na račune stranih banaka, bez da prelaze

državnu granicu, pa ih je zbog toga teško detektovati.

Dokaz je:

1) vrednost nedostajućeg suficita je rasla u vremenima rasta svetske kamatne stope i obrnuto.

2) svetska prevoznička flota je po pravilu registrovana u zemljama koje svoje usluge prevoza ne prijavljuju MMF-u.

9. Pretpostavimo da je PK=2US$/£, a da je tromesečni terminski kurs TK=1,96US$/£.

Kako jedan uvoznik, koji treba da plati 10.000£ za tri meseca može da hedžuje svoj devizni rizik?

Uvoznik bi potpisao terminski ugovor da kupi 10.000£ za tri meseca po kursu 1£=1,96$. Za tri meseca uvoznik bi platio

19.600$ i za to dobio 10.000£ sa kojim bi platio svoju obavezu.

10. „Big Mek“ devizni kursevi

Dolarska cena Big Meka bi prema teoriji apsolutnog pariteta kupovne moći trebala da bude jednaka u svim zemljama,

ako bi devizni kursevi tih zemalja bili jednaki količniku nivoa cena u SAD-u i ostalim zemljama. Međutim dolarska cena

Big Meka izuzetno varira po zemljama.

Institut Leonida 065/ 36 00 063

3

Npr. cena od 2,95EUR za hamburger u EU znači da bi devizni kurs od 1,05 izjednačio cenu hamburgera na 3,1$

(2,95EUR*1,05=3,10$) u ova dva područija. To znači da je stvarni devizni kurs dolar-evro od 1,28$/EUR za oko 22%

precenjen u odnosu na dolar ((1,28-1,05)/1,05=22%).

11. Teorija endogenog rasta

Smanjenje trgovinskih barijera na dugi rok će ubrzati stopu ekonomskog razvoja tako što to:

1) omogućava apsorpciju tehnologije razvijenih zemalja od strane nerazvijenih

2) povećava koristi istraživanja i razvoja

3) promoviše ekonomiju obima

4) smanjuje distorzije cena pa je efikasnija upotreba domaćih resursa

5) ohrabruje rast specijalizacije i rast efikasnosti u proizvodnji međuproizvoda

6) brže uvođenje novih proizvoda

Teorija endogenog rasta objašnjava način stvaranja eksternalija od strane endogenih tehnoloških promena.

12. Razlike između uvoznih kvota i uvoznih carina. I šta je carinifikacija?

1) Kod kvota je prilagođavanje cenovno i kvote imaju ulogu tržišnog mehanizma.

Kod carina prilagođavanje je preko količina i imaju uticaj samo na tržišni mehaizam.

2) Prihodi se kod kvota formiraju preko aukcije cena uvoznih dozvola i tada je kvota vezana za raspodelu uvoznih

licenci. Ukoliko vlada ne pravi aukciju dozvola, firme prisvajaju monopolski profit. Kvote se mogu lobirati da bi se

dobile pa tako uvozne kvote sadrže klicu korupcije.

Carinama se ostvaruje jasan prihod u zavisnosti od visine carine i u zavisnosti od količine uvezene robe.

3) Kvota je restriktivnija mera zato što jasno ograničava uvoz na određeni nivo.

Kod carina je ishod neizvestan i zavisi od elastičnosti krivih ponude i tražnje.

Carinifikacija, tj. tarifikacija jeste aktivnost usmerena na konvertovanje svih postojecih poljoprivrednih necarinskih

barijera u trgovini u carine sa ogranicenim visinama stopa preko kojih nece moci biti postavljene, i koje ce biti

ukidane vremenom

13. Šta predstavlja PKAM? Objasniti kako biste tumačili vrednost PKAM*=-0,003?

Pokriveni kamatni arbitražni paritet je promptna kupovina strane valute i simulantna terminska prodaja (svop) strane

valute u cilju pokrića rizika deviznog kursa.

Devizni rizik je prisutan zbog mogućnosti depresijacije strane valute.

PKAM obezbeđuje investitorima da u trenutku dospeća imaju iznos investiranog novca uvećanog za kamatu i to u

domaćoj valuti bez deviznog rizika.

PKAM = (i-i*)= T.D. ili T.P.

PKAM = (i-i*)/(1+i*) – (T.K.-P.K/P.K.)

PKAM < 0 - odliv kapitala u inostranstvo

PKAM > 0 - priliv kapitala u domaću zemlju

PKAM = -0,003 znači da je domaća kamatna stopa manja od inostrane kamatne stope za 0,003 i doći će do odliva

kapitala u inostranstvo.

14. Pakt za stabilnost i rast

Institut Leonida 065/ 36 00 063

4

Nastao je na zahtev Nemačke 1997. godine kako bi se osiguralo to da sve zemlje poštuju finansijsku discipline i da bi se

izbegla kasnija eventualna prekomerna novčana ekspanzija, odnosno slabljenje evra.

Zahtevao je da budžetski deficit bude manji od 3% BDP-a, da bi u slučaju recesije zemlja mogla da vodi ekspanzivnu

fiskalnu politiku, a da pri tom ostane ispod limita od 3%.

Zemlje koje bi ovo prekršile bivale bi visoko kažnjavane.

15. U tri rečenice objasnište šta je pokazao prvi, a šta kasniji test HO modela.

I) Prvi test je pokazao da su uvozni supstituti SAD bili K-intenzivniji od izvoza SAD, tako da je izgledalo da SAD

izvoze R-intenzivne proizvode, a uvoze K-intenzivne proizvode, suprotno od očekivanja prema HO modelu

(Paradoks Leontijeva).

Kasniji test je ipak pokazao valjanost HO modela za objavljanje trovine između razvijenih zemalja I zemalja u razvoju.

II) Kasnije testiranje pokazalo je ponovo isti problem zbog: dvofatorskog modela, carinske politike I neuključivanja

humanog kapitala.

16. Šta je međunarodna investiciona pozicija, odnosno njen bilans međunarodne zaduženosti?Kakva je njegova veza

sa platnim bilansom?

Međunarodna investiciona pozicija (bilans međunarodne zaduženosti) pokazuje ukupnu vrednost i raspodelu domaće

aktive u inostranstvu i spoljne aktive u zemlji na kraju godine. Pošto se u PB evidentiraju međunarodni tokovi dobara,

usluga i kapitala, PB odražava koncept toka, a međunarodna investiciona pozicija odražava koncept fonda.

17. Šta je reverzibilnost faktorske intenzivnosti?

Reverzibilnost faktorske intenzivnosti je situacija u kojoj je jedan proizvod R-intenzivan u R-obilnoj zemlji, a K-intenzivan

u K-obilnoj zemlji.

Institut Leonida 065/ 36 00 063

5

18. Intraindustrija (dati podaci – izračunati T i objasniti)

T = 1 – IX-MI/(X+M)

X – VREDNOST IZVOZA

M – VREDNOT UVOZA

T = 0-1 (INDEKS INTRAINDUSTRIJSKE TRGOVINE)

T= 0 (ZEMLJA IZVOZI ILI UVOZI SAMO DATI PROIZVOD – NEMA INTRAINDUSTRIJSKE TRGOVINE)

T=1 (AKO SU UVOZ I IZVOZ ZA DATI PROIZVOD JEDNAKI – INTRAINDUSTRIJSKA TRGOVINA JE MAKSIMALNA)

19. Zašto je pogrešan argument: ograničenja trgovine su potrebna da bi se zaštitio domaći rad od jeftinog stranog

rada?

Pogrešan je jer, čak i kada su domaće nadnice više nego nadnice u inostranstvu, domaći troškovi rada mogu još uvek da

budu niži ukoliko je produktivnost rada dovoljno visoka u poređenju sa produktivnošću rada u inostranstvu.

Čak i ako ovo nije slučaj, uzajamno korisna trgovina još uvek bi mogla biti zasnovana na komparativnim prednostima, gde

bi se zemlja sa jeftinijim radom specijlizovala za proizvodnju radno intenzivnog proizvoda, a zemlja sa skupljim radom za

proizvodnju i izvoz kapitalno intenzivnog proizvoda.

20. Negativni efekti koje MNK stvaraju kod kuće.

1. Gubitak radnih mesta

2. Izvoz napredne tehnologije (rizikuju gubljenje tehnološke superiornosti)

3. Transferne cene, premeštanje u zemlje sa nižim porezima i umanjuju poreske prihode svoje zemlje.

21. Negativni efekti koje stvaraju MNK u zemlji u koju dolaze.

1. Dominantna uloga MNK u njihovim privredama

2. Odlivanje fondova za istraživanje i razvoj što uzrokuje rast tehnološke zavisnosti

3. Privlače lokalnu štednju i talente i uvek izvlače najveću korist od investicija

22. Stolper-Semjuelsonova teorema

Institut Leonida 065/ 36 00 063

6

Porast relativne cene proizvoda dovodi do porasta cene faktora koji se intenzivno koristi u proizvodnji tog proizvoda.

Prema tome relativna cena faktora koji je u zemlji redak faktor proizvodnje porašće sa nametanjem carine.

Pošto se svaka jedinica rada sada kombinuje sa više kapitala → raste produktivnost rada, a rastu i

nadnice.

Kada zemlja nametne uvoznu carinu i Px/Py raste i zemlja se kreće iz B ka A i proizvodi više X, a manje Y. Pošto su obe

isprekidane linije iz ishodišta do tačke F strmije nego obe pune linije ishodišta do tačke B, K/R veće u proizvodnji oba

proizvoda uz carine nego u uslovima slobodne trgovine. Pošto se upotrebljava više kapitala po jedinici rada,

produktivnost rada raste, pa je zato dohodak rada veći pošto je uvedena carina, baš kao što tvrdi teorema.

23. Mecelerov paradoks

Mecelerov efekat je slučaj kada carina smanjuje, a ne povećava relativnu cenu uvoznog proizvoda za pojedince u zemlji,

dohodak oskudnog faktora takođe opada.

Institut Leonida 065/ 36 00 063

7

U uslovima slobodne trgovine Px/Py=1,25 (E), a izvozna carina daje Px/Py=1,1 za pojedince u zemlji 1. Pošto Px/Py opada

za pojedince kada zemlja nameće carinu, dohodak rada opada.

24. Teorija carinskih unija predstavlja specijalan slučaj jedne druge teorije, koje? Objasniti

Teorija drugog najboljeg rešenja: ”Ukoliko ne mogu da budu ispunjeni svi uslovi koji su potrebni za maksimizaciju

blagostanja onda pokušaj da se postigne najveći broj tih uslova dovode nužno do drugog najboljeg rešenja”. Primer je

potpisivanje različitih trgovinskih sporazuma koji se preklapaju. Primer je to što je Srbija potpisnica sporazuma o

Stabilizaciji i pridruživanju sa EU, pa države članice mogu da uvoze u Srbiju, a koristeći Sporazum o slobodnoj trgovini sa

Rusijom izvoze u nju. I na taj način se donekle omogućava slobodna trgovina EU i Rusije. Primer: US Steel koji je baš zbog

toga investirao u Srbiju.

25. Šta su dobrovoljna izvozna ograničenja.

DIO su jedna od najvažnijih necarinskih barijera i odnose se na slučaj kada zemlja uvoznica navodi drugu zemlju da

dobrovoljno ograniči izvoz nekog proizvoda kada uvoz ugrožava celokupnu domaću industriju, uz pretnju sveobuhvatnih

trgovinskih ograničenja.

26. Objasnite ulogu dolara u Bretenvudskom sistemu.

U Bretenvudskom sistemu, dolar je bio međunarodna valuta. Od sredine šezdesetih do raspada sistema 1971., stranci su

postali mnogo više voljni da drže dolar kao zvaničnu stranu valutu – i držanje dolara dovelo je do toga da on bude

značajniji od američkih deviznih rezervi u zlatu. Neke druge jake valute kao npr. Nemačka marka su takođe počele da se

drže kao međunarodne rezerve. Ali dolar je ostao kao najčešće i najšire korišćena međunarodna valuta.

27. Stopa efektivne zaštite:

Dok je nominalna carinska stopa važna za potrošače, efektivna carinska stopa je važna za proizvođače jer ona pokazuje

kolika je stvarna zaštita koja se pruža domaćim proizvođačima. Ona stimuliše domaću proizvodnju.

Računa se po formuli:

Institut Leonida 065/ 36 00 063

8

g=(t-a*ti)/1-ai

g – stopa efektivne zaštite

t- nominalna carinska stopa finalnog proizvoda

ai – odnos troškova uvezenog inputa prema ceni finalnog proizvoda

ti - nominalna carinska stopa na uvezeni input

1. ako je ai=0 onda je g=t

2. što je veće t to je veće g

3. što je veće ai to je veće g

4. ako je ti<t onda je t<g

5. ako je ti>t onda je t>g

6. ako je ti=t onda je t=g

7. ako je aiti>t onda je g negativno

28. Nesto tipa 1990 trebala da se uvede slobodna trgovina izmedju Meksika i SAD al se ne znam ko porotivio jer bi se

time SAD izgubio mnoge poslove zbog niskih cena rada u Meksiku bla bla i pitanje je zasto je to pogresno? Tačno je da su u Meksiku nadnice mnogo niže nego u SAD, ali je produktivnost rada u SAD mnogo veća nego u Meksiku. Tako da troškovi rada ne moraju nužno biti veći u SAD. U svakom slučaju, trgovina i dalje može biti zasnovana na komparativnim prednostima. 29. Terminski diskont ili premija. Dati svi podaci da se izračuna i objasni: Terminski kurs može biti isti, niži ili viši od promptnog kursa. Ako je TK<PK, onda strana valuta ima terminski diskont u odnosu na domaću valutu. Ako je TK>PK, onda strana valuta ima terminsku premiju u odnosu na domaću valutu. TD(-) ili TP(+) se obično izražava u procentima po godini i računa se po formuli: (TK-PK)/PK x 100 x 4 (ako je u pitanju tromesečni TD ili TP) x3 (ako je u pitanju četvoromesečni)

30. Princip najpovlašćenije nacije

Na osnovu ovog principa zasnovan je Zakon o trgovinskim sporazumima iz 1934.godine kao i svi naredni trgovinski

propisi. Ovaj nediskriminatorni princip odnosi se na sve trgovinske partnere i na svako recipročno smanjenje carina koje

je postignuto pregovorima Sjedinjenih Država sa bilo kojim trgovinskim partnerom. Sjedinjene Države bi imale sličnu

korist od svakog bilateralnog smanjivanja carina koje je postignuto pregovorima između bilo koje dve druge zemlje, a

koje su potpisnice sporazuma o najpovlašćenijoj naciji.

31. Na koji nacin se pri zlatnom standardu deficiti i suficiti automatski eliminisu? Kako je ovaj mehanizam

funkcionisao u praksi?

Zlatni standard je bio na snazi otprilike od 1880. do 1914.godine. Posto je zlatni sadrzaj novcanica bio fiksan,

devizni kursevi su takodje bili fiksni. To se zvalo zlatni paritet. Mehanizam prilagodjavanja pri zlatnom

standardu koji je opisao Hjum, bio je automatski mehanizam tokova cena i zlatnika. Posto se ponuda novca

svake zemlje sastojala ili od zlatnika ili od novcanica za zlatnim pokricem, novcana ponuda bi padala u

zemljama koje su belezile deficit, a rasla tamo gdje suficit. To bi izazvalo pad cena tamo gde je deficit i rast

cena tamo gde je suficit. Kao rezultat, to je podsticalo izvoz u zemlji sa deficitom, a destimulisalo uvoz sve dok

se platnobilansni deficit ne bi eliminisao.

Institut Leonida 065/ 36 00 063

9

U praksi Tausig i njegovi studenti sa Harvarda su pronasli da su se 20-tih godina XX veka procesi

prilagodjavanja odvijali jako brzo i glatko uz minimalne (skoro nulte) tranfere zlata izmedju zemalja. Utvrdio je

da su platnobilansne ravnoteze uglavnom finansirane medjunarodnim tokovima kapitala, umesto isporukama

zlatom.

32. Na koji nacin se moze meriti intraindustrijska trgovina? Koji su nedostaci?

Nivo intraindustrijske trgovine moze se meriti pomocu indeksa intraindustrijske trgovine (T)

T= 1- |X-M|/X+M

Postoje ozbiljni nedostaci u merenju intraindustrijske trgovine putem indeksa T, to je rezultat cinjenice da

dobijamo veoma razlicite vrednosti T zavisno od toga koliko siroko definisemo neku industriju ili grupu

proizvoda. Što je šira definicija, to je verovatnije da ce neka zemlja izvoziti neke od diferenciranih proizvoda, a

uvoziti druge. (sira definicija, veca vrednost indeksa T)

33. Izvesti krivu relativne ponude sa obiljem KAPITALA?

34. Razlika carina I subvencija za opstu ravnotezu?

Institut Leonida 065/ 36 00 063

10

35. Koristi i troskovi od uvodjenja evra?

Uvodjenje evra kao zajednicke valute zemalja evrozone donelo je velike koristi zemljama ucesnicima, ali

izazvalo je I znacajne troskove.

Koristi su:

a) nestanak potrebe konverzije valuta unutar zemalja clanica

b) Nestanak valutnih fluktuacija medju zemljama clanicama

c) brza ekonomska I finansijska integracija

d) mogucnost da ECB vodi ekspanzivniju monetarnu politiku

e) Veca ekonomska disciplina(za zemlje poput Italije I Grcke)

f) Emisiona dobit od stampanja evra kao medjunarodne valute

g) smanjeni troskovi pozajmljivanja na medjunarodnom finansijskom trzistu

h) Rastuci ekonomski I politicki znacaj EU u medjunarodnim odnosima.

Nedostatak (najozbiljniji) – Problem recesije u jednoj ili vise zemalja ili neki drugi asimetricni sok. Zemlja

pogodjena recesijom, ne moze da koriguje devizni kurs, niti da upotrebi monetarnu politiku, manevarski

prostor za fiskalnu politiku je veoma ogranicen. (problem mora da se resi sam od sebe)

36. Da li je medjunarodna trgovina dovela do neslaganja nadnica u SAD-u? Da li ce se to ponoviti I u Srbiji?

Medjunarodna trgovina jeste povecala nejednakost u nadnicama u SAD-u, ali ona verovatno nije glavni uzrok.

Jedna grupa ekonomista (Vud, Bajros I Remi…) tvrde da je rast izvoza preradjevina iz novoindustrijalizovanih

privreda bio glavni uzrok rasta nejednakosti u nadnicama u SAD-u i nezaposlenosti u Zapadnoj Evropi.

Institut Leonida 065/ 36 00 063

11

Druga grupa ekonomista (Krugman I Lorens…) isticu da je uvoz (bez nafte) iz zemalja sa niskim nadnicama

predstavljao svega 3% GDP industrijskih zemalja I da zato nije mogao biti glavni razlog velikog pada realnih

nadnica u SAD-u

37. Razlika izmedju OPTIMALNE VALUTNE ZONE i rezima deviznog kursa?!

Optimalna valutna zona je grupa zemalja koje su medju sobom trajno fiksirale devizne kurseve nacionalnih

valuta ili se pak odrekle nacionalne valute u korist jedinstvene valute podrucja. Ukoliko ova oblast funkcionise

optimalno uz navedene pretpostavke ona se naziva optimalno valutno podrucje. S druge strane fiksni devizni

kursevi su vezivanje nacionalne valute za neku inostranu valutu ili korpu valuta.

38. Argumenti za i protiv protekcionizma

Pogresni argumenti :

1) ogranicenja trgovine su potrebna da bi se zastitio domaci rad od jeftinog inostranog rada

2) argument o naucnoj carini (naucna carina je ona carina koja bi izjednacila cene uvoza sa domacim cenama)

Argumenti pod znakom pitanja :

1) zastita je neophodna radi smanjivanja domace nezaposlenosti

2) radi ozdravljenja platnog bilansa zemlje

Argument za zastitu jeste argument MLADE INDUSTRIJE – zemlja moze imati potencijalne komp.prednosti ali

zbog nedostatka know-how I na pocetku male kolicine autputa, industrija nece biti osnovana.

Povecavanjem cena prizvoda trgovinska zastita koristi proizvodjacima I steti potrosacima (I obicno zemlji kao

celini). Posto je proizvodjaca malo I ispada da dobijaju veliki deo od ukupnih efekata zastite, postoji jak

podsticaj za lobiranjem u vladi da primeni protekcionisticke mere.

39. Graficki predstaviti carinsku uniju koja preusmerava trgovinu?

Institut Leonida 065/ 36 00 063

12

Do preusmeravanja trgovine dolazi kada je uvoz sa nizim troskovima koji dolazi izvan carinske unije

zamenjen uvozom sa visim troskovima iz zemlje clanice carinske unije. Samo preusmeravanje trgovine

dovodi do pada blagostanja. Carinska unija koja preusmerava trgovinu dovodi I do stvaranja trgovine I do

preusmeravanja trgovine, pa zato moze dovesti I do porasta ili do pada blagostanja clanica unije, zavisno

od snage ove dve suprostavljene sile

40. Uticaj promene deviznog kursa na platni bilans pri fiksnom I fleksibilnom kursu.

Institut Leonida 065/ 36 00 063

13

41. Izvodjenje uticaja carinske unije koja preusmerava trgovinu ali metodom opste ravnoteze.

42. Objasni i graficki prikazi teoremu Ribcinjskog

Uz konstantnost cena proizvoda, porast raspolozivosti jednog faktora proizvodnje dovodi do veceg od

proporcionalnog rasta autputa proizvoda koji je intenzivan po tom faktoru I da ce smanjiti autput drugog

proizvoda.

Institut Leonida 065/ 36 00 063

14

Da bi cene proizvoda ostale nepromenjene sa porastom jednog faktora I cene faktora moraju ostati

konstantne (w i r), samo ako K/R I produktivnost I K I R za oba proizvoda ostaju konstantni.

43. Objasnite empirijsku relevantnost teorije pariteta kupovne moci (PPP)

Kada je rec o empirijskoj relevantnosti PPP teorije, moze se izvuci opsti zakljucak :

1) Ocekujemo da ce PPP teorija raditi sasvim dobro (vazice zakon jedne cene) kada je rec o pojedinacnim

razmenljivim proizvodima, ali nece sasvim dobro raditi kada su u pitanju sva razmenljiva dobra u celini,

a nece uopste dobro raditi ukoliko ukljucimo sva dobra ( I nerazmenljiva)

2) Za bilo koji nivo agregacije, PPP radice poprilicno dobro pri analizi vrlo dugog roka (mnogo decenija), ali

ne tako dobro kada se posmatra period od par decenija , a nimalo nece biti upotrebljiva na kratak rok.

3) PPP teorija radi dobro u slucaju cisto monetarnih poremecaja I u vrlo inflatornim periodima, ali ne tako

dobro u periodima monetarne stabilnosti, dok je potpuno neupotrebljiva svim slucajevima kada se u

privredi odvijaju strukturne promene.

44. Sta je princip kompenzacije i gde se koristi?

Da bi bile od koristi, krive indiferentnosti ne smeju da se seku. Medjutim svaki poseban skup, ili mapa krivih

indiferentnosti odnosi se na neku posebnu raspodelu dohotka unutar zemlje. Razlicite raspodele dohotka

dace potpuno drugaciji skup krivih indiferentnosti koje mogu da seku ranije krive indiferentnosti. Jedan od

nacina da se izadje iz ovakvog corsokaka je da se uvede PRINCIP KOMPENZACIJE. Prema ovom principu, zemlja

ce biti na dobitku od razmene, ako dobitnicima bude bolje (ako zadrzavaju deo dobitka), cak i posto je

gubitnicima u potpunosti nadoknadjen (kompenziran) pretrpljeni gubitak. Jedan od nacina da do kompenzacije

zaista dodje jeste da vlada dovoljno oporezuje dobitke da bi u potpunosti kompenzirala gubitke putem

subvencija ili poreskih olaksica).

Institut Leonida 065/ 36 00 063

15

45. Kako se formalno izvodi kriva relativne ponude zemlje koja OBILUJE RADOM?

46. Prikazite uticaj izvozne subvencije na parcijalnu ravnotezu?

Izvozne subvencije su direktna placanja izvoznicima iz zemlje (ili potencijalnim izvoznicima) kako bi se

stimulisao izvoz zemlje. Mogu se posmatrati kao oblik dampinga.

Institut Leonida 065/ 36 00 063

16

47. Sta je dolarizacija ? Sta time gubi zemlja? Sta zemlja zadrzava angazmanom deviznog veca?

Dolarizacija je situacija gde zemlja uzima valutu neke druge zemlje za svoju. Uzimanje druge valute kao svoju,

podrazumeva kompletno odricanje od monetarnog suveneriteta, sto predstavlja veliki nedostatak za zemlju.

Aranzmanom deviznog veca, zemlja rigidno fiksira svoju valutu za stranu valutu, a njena centralna banka u

osnovi prestaje da funkcionise. Prednost valutnog odbora sto moze da obezbedi kredibilitet ovog rezima

ekonomske politike, sto dovodi do nizih kamatnih stopa i nize inflacije u zemlji.

48. Uticaj rasta i razvoja na autput i blagostanje velike zemlje !

Rast → povecava obim trgovine → pogorsavaju se odnosi razmene

Rast → smanjuje obim trgovine → poboljsavaju se odnosi razmene

Efekat rasta na blagostanje zavisi od neto rezultata efekta na odnose razmene I efekta na blagostanje.

Zemlja je dovoljno velika da utice na odnose razmene. Za odnose razmene koji se pogorsavaju sa Pm=Pb=1 na

Pn=1/2 , zemlja proizvodi u tacki N a trosi u tacki T, koja se nalazi na nizoj krivoj indiferentnosti . Ukupno

blagostanje je opalo!

Obrati pažnju može da dodje i osiromašujući rast

49. Kako dolazi do preusmeravanja trgovine i da li je ovo danas pozitivan trend?

Do preusmeravanja trgovine dolazi kada je uvoz sa nizim troskovima koji dolazi izvan carinske unije

zamenjen uvozom sa visim troskovima iz zemlje clanice carinske unije. Samo preusmeravanje trgovine

Institut Leonida 065/ 36 00 063

17

dovodi do pada blagostanja. Carinska unija koja preusmerava trgovinu dovodi i do stvaranja trgovine I

do preusmeravanja trgovine, pa zato moze dovesti I do porasta ili do pada blagostanja clanica unije,

zavisno od snage ove dve suprostavljene sile

50. Pokazati rast I razvoj kod male zemlje?

51. Koji se uslov mora ispuniti da bi rast pozitivno uticao na odnose razmene i blagostanje?

Ukoliko ekonomski rast dovodi do povecanja obima trgovine, tada se pogorsavaju odnosi razmene. Medjutim

ukoliko rast smanjuje obim trgovine to dovodi do poboljsanja odnosa razmene. Ovo predstavlja efekat rasta na

odnose razmene.

Efekat rasta na ukupno blagostanje zavisi od neto rezultata efekta na odnose razmene I efekta na blagostanje.

52. Graficki prikazati koja zemlja ima vece dobitke od razmene, sa manje ili vise zakrivljenom krivom

ponude?

Izabereš koju zemlju želiš da predstaviš I nacrtas promenu kada zemlja ima veće dobitke od razmene

Institut Leonida 065/ 36 00 063

18

53. Kako se odvija I ko ima dobitke dobitke od trgovine u slucaju 3 zemlje I dva proizvoda?

ZEMLJA A B C

Px/Py 1 2 3

Ukoliko imamo 3 zemlje I 2 proizvoda (žito i platno) i ukoliko je ravnotezna relativna cena Px/Py= 2, zemlja

A ce da izvozi zito Zemlji C u zamenu za platno. Zemlja B nece ucestvovati u razmeni jer je njena

relativna cena jednaka ravnoteznoj relativnoj ceni. Tako da dobitke od razmene imaju zemlja A i C

54. Sta je kontradiktorno u vezi sa neotkrivenim komparativnim prednostima Kine?

Prema tabeli koja pokazuje promene otkrivene komparativne prednosti, vidi se da Kina i Indija imaju

komparativnu prednost za kapitalno intenzivne proizvode (1973.godine) , sto ne prilici zemljama koje

su siromasne poput njih i koje obiluju radnom snagom. To predstavlja najvece izoblicenje koje se

pojavilo u toku 70-tih godina. Medjutim kasnije se ta prednost preokrenula u komparativno

zaostajanje, sto i prilici siromasnim zemljama

Institut Leonida 065/ 36 00 063

19

55. Balaša –Semjuelsonov efekat?

RAZVIJENE

ZEMLJE znak NERAZVIJENE

ZEMLJE

RAZMENLJIVA DOBRA

Produktivnost > Produktivnost

Cene > Cene

NERAZMENLJIVA DOBRA

Produktivnost = Produktivnost

Cene > Cene

Balas –Semjuelsonov efekat proistice iz toga sto je produktivnost rada u sektoru razmenljivih dobara u

razvijenim zemljama mnogo veca nego u nerazvijenim, dok je potpuno ISTA u sektoru

NERAZMENLJIVIH dobara

56. Stvaranje I preusmeravanje trgovine na dva odvojena grafikona?

Institut Leonida 065/ 36 00 063

20

57. Monopol i blagostanje potrosaca u intraindustrijskom modelu?

58. Indija treba da uvozi radno intenzivan proizvod , a izvozi kapitalno intenzivan proizvod. Cemu to

vodi?

Institut Leonida 065/ 36 00 063

21

Posto je Indija radno obilna I ogranicava kapitalno intenzivan proizvod, vlasnici rada su na gubitku, a

vlasnici kapitala na dobitku.

59. Prikazati prebačaj DEVIZNOG KURSA?

60. Transportni troskovi u uslovima parcijalne ravnoteze ?

Institut Leonida 065/ 36 00 063

22

61. Dolarizacija – pojam, slicnosti i razlike sa valutnim odborom?

Dolarizacija je situacija gde zemlja uzima valutu neke druge zemlje za svoju. Slicnosti sa valutnim odborom

je sto zemlja rigidno fiksira (cesto I zakonom) svoju valutu za stranu valutu, a njena Centralna banka u

osnovi prestaje da funkcionise. Dok je razlika sto kod valutnog odbora ne dolazi do potpunog odricanja

monetarnog suveneriteta, dok dolarizacijom se potpuno gubi monetarni suverenitet.

62. Model uravnotezenog portfolija – ako domaca valuta depresira, a ljudi drze strane obveznice sta ce

se desiti, tj.kakva ce biti putanja prilagodjavanja prema ovom modelu?

KNJIGA STRANA 557.

Platni bilans Fleksibilni kurs IZVOZ/UVOZ Vraćanje u ravnotežu

PB u deficitu Depresijacija valute Z1

Apresijacija valute Z2

Podstiče IZVOZ u Z1 Raste PB i dolazi u

ravnotežu!

PB u suficitu Depresijacija valute Z2

Apresijacija Z1

Podstiče UVOZ u Z1 Opada PB i dolazi u

ravnotežu!

63. Zasto se postavljaju carine i druga ogranicenja ako je slobodna trgovina najbolja politika?

Iako slobodna trgovina dovodi do povecanja blagostanja svih zemalja, koje u njoj ucestvuju, vecina zemalja

u svetu uvodi razlicita trgovinska ogranicenja da bi :

1) Zastitile mladu industriju

2) Zastitila domace industrije koje su vezane za nacionalnu odbranu

3) Poboljsala odnose razmene i blagostanje putem optimalne carine

64. Nacrtati na jednom grafiku dobitke od trgovine i specijalizacije

Institut Leonida 065/ 36 00 063

23

65. Nacrtajte krive relativne ponude za Zemlju 1 i Zemlju 2 koje pokuzauju da je Zemlja 2 mala zemlja koja

trguje po relativnim cenama proizvoda Zemlje 1 u autarkiji. Na koji način su raspodeljeni dobici od trgovine

između 2 zemlje. Zašto?

Zemlja 2 može da uveze dovoljno malu količinu X bez značajnog uticaja na relativnu cenu Zemlje 1. Zemlja 2 ima sve

koristi od trgovine. Ovo bi važilo i da su u pitanju 2 velike zemlje sve dok zemlja 1 ima konstantne oportunitetne troškove

i dok se potpuno ne specijalizuje za proizvodnju proizvoda X.

Institut Leonida 065/ 36 00 063

24

66. Nacrtati i objasniti trgovinu sa ekonomijom obima ako dve zemlje imaju istu granicu proizvodnih mogućnosti i:

a) iste ukuse

b) različite ukuse

67. Stabilna i nestabilna ravnoteža

Institut Leonida 065/ 36 00 063

25

68. Princip najpovlašćenije nacije

Na osnovu ovog principa zasnovan je Zakon o trgovinskim sporazumima iz 1934. godine kao i svi naredni trgovinski

propisi. Ovaj nediskriminatorni princip odnosi se na sve trgovinske partnere i na svako recipročno smanjenje

carina koje je postignuto pregovorima SAD sa bilo kojim trgovinskim partnerom. SAD bi imale sličnu korist od

svakog bilateralnog smanjivanja carina koje je postignuto pregovorima između bilo koje dve druge zemlje, a koje

su potpisnice sporazuma o najpovlašćenojoj naciji.

69. Prikažite grafički posledice uvođenja carina na proizvodnju, potrošnju, razmenu i budžet

70. Kako biste izveli krivu relativne ponude u nekoj zemlji koja obiluje radom?

nema postavljenih komentara
ovo je samo pregled
3 prikazano na 33 str.