Medjunarodni krivicni tribunal za bivsu Jugoslaviju, Skripte' predlog Medjunarodno krivično pravo. University of Belgrade
amelie_frank
amelie_frank11 June 2017

Medjunarodni krivicni tribunal za bivsu Jugoslaviju, Skripte' predlog Medjunarodno krivično pravo. University of Belgrade

DOCX (52 KB)
13 strane
47broj poseta
Opis
Почетком деведесетих година прошлог вијека, ратна дешавања на подручују Европе и Африке, довешће до тога да Уједињене нације (у даљем тексту: УН) размотре концепт међународног кривичног правосуђа. Међународни кривични т...
20 poeni
poeni preuzimanja potrebni da se preuzme
ovaj dokument
preuzmi dokument
pregled3 strane / 13

ovo je samo pregled

3 shown on 13 pages

preuzmi dokument

ovo je samo pregled

3 shown on 13 pages

preuzmi dokument

ovo je samo pregled

3 shown on 13 pages

preuzmi dokument

ovo je samo pregled

3 shown on 13 pages

preuzmi dokument

УНИВЕРЗИТЕТ У БАЊОЈ ЛУЦИ

ПРАВНИ ФАКУЛТЕТ

БАЊА ЛУКА

МЕЂУНАРОДНИ КРИВИЧНИ ТРИБУНАЛ ЗА БИВШУ

ЈУГОСЛАВИЈУ: ОСНИВАЊЕ И НАДЛЕЖНОСТ

(СЕМИНАРСКИ РАД ИЗ МЕЂУНАРОДНОГ КРИВИЧНОГ ПРАВА)

Кандидат: Ментор:

Милица Ристић академик проф. др Станко Бејатовић

Број индекса: 73/14 асистент Оливера Шево

Бања Лука, април 2017. године

САДРЖАЈ

1

1. УВОД.....................................................................................................................................................3

2. ОСНИВАЊЕ МЕЂУНАРОДНОГ КРИВИЧНОГ ТРИБУНАЛА ЗА БИВШУ ЈУГОСЛАВИЈУ.. 4

2.1. Питање легалитета и легитимитета оснивања МКТЈ...............................................................4

2.2. Организација МКТЈ..................................................................................................................... 6

3. НАДЛЕЖНОСТ МКТЈ........................................................................................................................ 8

4. ЗАКЉУЧАК....................................................................................................................................... 12

5. ПОПИС ЛИТЕРАТУРЕ......................................................................................................................13

1. УВОД

Традиционално учење о суверености држава, везаност држава за њихова

национална кривична законодавства, али и бројни други политички и историјски фактори

2

утицали су на касни развој међународног кривичног права. Када се ради о

материјалноправним нормама, може се рећи да су оне дијелом и биле разрађене кроз тзв.

Хашке и Женевске конвенције, међутим, питање успостављања било какве међународне

надлежности за најтежа кривична дјела или кажњавања за иста дуго се пролонгирало.

Ипак, потреба да се процесуирају и санкционишу извршиоци кривичних дјела каква свијет

није видио до тада никада није била више изражена него након Другог свјетског рата.

Згражавајући се над оним што је чињено у тих шест година рата, међународна заједница

или боље речено, силе побједнице, основале су по први пут у историји, међународне

кривичне трибунале у Нирнбергу и Токију. Били су то први ad hoc трибунали, што је

практично значило да су основани искључиво за процесуирање лица осумњичених за

тешке злочине у Њемачкој и Јапану. О могућности да су исте такве злочине радили и они

са друге стране, дакле побједници, није се ни расправљало. Без обзира на то што се пред

трибуналима у Нирнбергу и Токију очигледно примјењивала „правда побједника“, ипак су

ови процеси ударили темеље међународном кривичном правосуђу и поставили принципе

који се у мало измјењеном облику примјењују и данас.

Премда је свијет у педесет година доживио значајне промјене, револуције и

потресе, до 90 – тих година прошлог вијека, међународна заједница није нашла за сходно да реагује. Ипак, 1993. године Савјет безбједности Уједињених нација усмјерио се на

спречавање сукоба који је тих година буктао на територији бивше Социјалистичке

Федеративне Републике Југославије. Увидјевши да се у том сукобу на тежак и окрутан

начин немилосрдно крше људска права, Савјет безбједности основао је први међународни

кривични суд након трибунала у Нирнбергу и Токију. Иако је свега пет година касније

формиран и Међународни кривични суд, који се сматра највећим достигнућем држава у

области међународног кривичног права, Уједињење нације формирале су Међународни

кривични трибунал за бившу Југославију, који и данас дјелује и својим дејством значајно

утиче на животе народа бивше Југославије.

2. ОСНИВАЊЕ МЕЂУНАРОДНОГ КРИВИЧНОГ ТРИБУНАЛА

ЗА БИВШУ ЈУГОСЛАВИЈУ

3

Почетком деведесетих година прошлог вијека, ратна дешавања на подручују Европе

и Африке, довешће до тога да Уједињене нације (у даљем тексту: УН) размотре концепт

међународног кривичног правосуђа.1 Међународни кривични трибунал за бившу

Социјалистичку Федеративну Републику Југославију (скраћено: МКТЈ или чешће Хашки

трибунал) основан је Резолуцијом 827 Савјета безбједности УН од 25.маја 1993.године.

Неколико мјесеци раније, тачније у фебруару 1993.године, УН су усвојиле прелиминарну

одлуку, којом је оснивање овог суда одложено док год Генерални секретар УН не поднесе

потребан извјештај о стручним питањима и нацрту статута тог суда. Такав извјештај је

заиста и поднесен 3. маја 1993. године, гдје је Генерални секретар нагласио неопходност

експредитивности у формирању овог суда, те у том смислу предложио да Савјет

безбједности искористи своја овлашћења из главе VII Повеље УН и својом одлуком оснује

суд, умјесто да се приступи оснивању на темељу вишестраног уговора, како је

карактеристично за међународно кривично правосуђе.2 Након што је установљено да се на

територији некадашње Југославије тешко крше правила међународног хуманитарног

права, приступило се усвајању Резолуције, чији је саставни дио и Статут Међународног

кривичног трибунала за бившу Југославију. Суд је ефективно почео са дјеловањем 1994.

године када је покренута расправа у предмету против Душка Тадића, гдје је већ почело оспоравање легитимитета и легалитета овог суда.3

2.1. Питање легалитета и легитимитета оснивања МКТЈ

Након оснивања Хашког трибунала, било је очекивано и природно да ће највећи

број примјердби на његово функционисање, легалитет и легимитет имати управо они

правни стручњаци који потичу са теорије некадашње Југославије, гдје су и извршавана

кривична дјела која спадају у надлежност Хашког трибунала. Ипак, највећи број

аргумената против дјеловања овог трибунала који је представљан јавности био је углавном

политичког карактера, а разлози правне природе који се односе на легалитет најчешће су

остајали у позадини политичких дешавања. Стога је и данас, на простору обухваћеном

4

1Међународни, хибридни и национални кривични судови који процесуирају међународна кривична дјела, http://www.iclsfoundation.org/wp-content/uploads/2012/01/nastavna-oblast-4- medjunarodni-krivicni-sudovi.pdf, приступљено 4.4.2017. године 2 Шкулић, Милан, „Међународни кривични суд: надлежност и поступак“, Правни факултет Београд, Београд 2005. стр. 53. 3 Бабић, Милош, “Међународно кривично право“, Правни факултет Бања Лука, Бања Лука 2011. стр.184.

надлежности Хашког трибунала, веома тешко оцјенити колико је он заправо „политички

суд“, што је епитет који му се најчешће покушава надјенути. Како би се дошло до правих

одговора на то питање, најбоље је почети са анализом правног основа овог трибунала. То

је, како је већ истакнуто глава VII Повеље УН, тачније члан 39:

„Савјет безбједности процјењује да ли постоји пријетња миру, повреда мира или

агресија и даје препоруке или одлучује које ће мјере бити предузете, у складу са чланом 41.

и 42. да би се одржали и успоставити мир и сигурност у свијету.“4

Претходно овлашћење Савјета безбједности није спорно, као што није спорно ни да

су се на територији Југославије у то вријеме дешавале тешке повреде мира, али је спорно

то колико далеко може Савјет безбједности ићи у давању препорука и предузимању мјера.

Наравно да би у складу са сврхом оснивања и дјеловања УН и Савјет безбједност морао

примјењивати правно допуштене механизме одржавања и успостављања мира. То

подразумјева различите мјере фактичког или правног карактера, међутим, питање које се

намеће јесте да ли се појам мјере може изједначити са оснивањем суда, поготово

кривичног? Чак се и у члановима 41. и 42. Повеље УН, као неке од потенцијалних мјера

спомињу: дјелимичан или потпун прекид економских или дипломатских односа, прекид

жељезничких, поморских, ваздушних веза, демонстрације, блокаде5 и тако даље, али се нигдје као мјера не спомиње оснивање судова, што указује на то да је Савјет безбједности

дјеловао ultra vires. Већ само поистовјећивање појма “мјере“ и „оснивања суда“ као и то да

је Генерални секретар, састављајући свој изјештај за УН, назвао будући суд помоћним

органом УН, оставили су негдје у позадини претпоставку кршења начела независности и

самосталности судова. Ту не помаже ни чињеница да дјеловање Хашког трибунала није

под надзором Савјета безбједности, нити он примјењује норме које пропише Савјет

безбједности, већ искључиво правила међународног кривичног права. 6 Ни други аргумент

који се често истиче у прилог легалитета оснивања Хашког трибунала није пуно

прихватљивији. Истина је да су на територији Југославије, у току трајања грађанског рата,

вршени бројни злочини и повреде међународног хуманитарног права, али је исто тако

важно не заборавити да се оснивање међународних кривичних судова на начин на који је

5

4 Повеља Уједињених нација, http://www.tuzilastvorz.org.rs/upload/Regulation/ Document__sr/2016-05/povelja_un_lat.pdf, приступљено 4.4.2017. 5 Повеља Уједињених нација ,http://www.tuzilastvorz.org.rs/upload/Regulation/ Document__sr/2016-05/povelja_un_lat.pdf, приступљено 4.4.2017. 6 Шкулић, Милан, op,cit., стр. 54.

то учињено са Хашким трибуналом не би смјело правдати „хитношћу ситуације“. Ово

стога што би адекватни механизми за кажњавање учинилаца најтежих кривичних дјела, с

обзиром на деликатност таквих дјела и могућности арбитрарног поступања у

инкриминисању одређених понашања, морали бити успостављени искључиво уговорним

путем од стране међународне заједнице.7 У том контексту, најсвјетлији примјер

представља оснивање Међународног кривичног суда, за чијим је дјеловањем такође

постојала хитна потреба, али је ипак настао усвајањем Римског статута и приступањем

довољног броја чланица том статуту. На концу, могло би се разматрати и да ли је један

класичан грађански рат требало посматрати као пријетњу међународном миру и

стабилности или се ипак радило у строго унутрашњем питању у Југославији. Ипак,

имајући у виду број избјеглица који је долазио са зараћене територије, могао би се

прихватити став да је рат у Југославији представљао оправдан разлог за страх да ће

међународна сигурност бити угрожена.

2.2. Организација МКТЈ

МКТЈ чине сљедећи органи: судска вијећа, која се састоје од три претресна и једног

жалбеног вијећа, тужилац и секретаријат, који обавља послове и за судска вијећа и за

тужиоца.8 О сваком од ових органа биће више ријечи у наставку.

А) Претресна вијећа Хашког трибунала састављена су од тројице судија који доносе пресуде у поступцима које је покренуо тужилац. Жалбена вијећа броје пет судија, који

поступају по жалбама. Каснијим резолуцијама Савјета безбједности уведене су и судије ad

litem, у циљу убрзања поступака. Листу кандидата за судије саставља Савјет безбједности,

а бира их Генерална скупштина. Приликом избора судија, води се рачуна да то буду лица

високих етичких и моралних особина, са интегритетом и стручним квалификацијама, те

посебним искуством у области кривичног права. 9 Ова лица бирају се на период од четири

године, с тим да за сталне судије, за разлику од судија ad litem, постоји могућност

6

7 Бабић, Милош, оp.cit., стр.185. 8 Симовић Миодраг и др., „Међународно кривично право“, Правни факултет Универзитета у Источном Сарајеву, Сарајево 2013. 9 Уједињене нације, Ажуриран статут Међународног кривичног суда за бившу Југославију, септембар 2009., http://www.icty.org/x/file/Legal%20Library/Statute/statute_sept09_bcs.pdf, приступљено 1.4.2017.

реизбора. У изузетним случајевима, умјесто избора, може се приступити и именовању

судије од стране генералног секретара УН.

Б) Тужилаштво је независан орган МКТЈ, који је одговоран за вођење истраге и

кривично гоњење лица одговорних за тешка кршења међународног хуманитарног права на

подручју бивше Југославије од 1. јануара 1991. године. Чине га главни тужилац и његови

помоћници.10 Од самог оснивања Хашког трибунала највећи број критика упућиван је

управо тужилаштву и у том погледу интересантни су ставови судије Касезеа, који је од

1993 – 1997. године предсједавао судом. Одговарајући на опаске правних теоретичара да је

суд анти – српски настројен, Касезе је изјављивао да он као судија прима само оно што

тужилац упути и не може утицати на специфичан избор који направи тужилац, не

настојећи притом да нарочито одбрани рад тужилаштва. Другим ријечима, ако би се и

могло говорити о селективној правди пред Хашким трибуналом, рекло би се да онда ту

селективну правду спроводи тужилаштво кроз селекцију оних против којих подиже

оптужнице.11 Бројне сумње у непристрасност Тужилаштва изазива и канцеларија

регистратора коју оно дијели са судом. Данас је и у многим другим државама, па и у самој

Босни и Херцегогини (конкретно Суд БиХ) честа појава да тужилаштво и суд имају

одвојене канцеларије у истим објектима, али је то учињено са циљем смањивања непотребних трошкова. Ипак, чињеница да једна административна служба чува податке и

за тужилаштво и за суд отвара многа питања, али чак и да се ради само о просторној

повезаности ова два тијела, тај аспект и даље није најпроблематичнији. Како истиче H.

Köchler у свом критичком осврту на легалност и легитимитет Хашког трибунала: „Савјет

безбједности није само креатор суда; он директно утврђује процедуру за поступање од

стране тог органа и индиректно се мијеша у његову функцију. Тиме што прави листу

кандидата за судије, преузима одлучујућу улогу у именовању судија, а директно именује

тужиоце. За такво овлашћење могла би да буде компетентна Генерална скупштина, али не

и Савјет безбједности. На овај начин врши се двоструко мијешање извршне власти у

послове који су у начелу судски.“ 12

7

10 Уједињене нације, Ажуриран статут Међународног кривичног суда за бившу Југославију, http:// www.icty.org/x/file/Legal%20Library/Statute/statute_sept09_bcs.pdf, приступљено 1.4.2017. 11 Шкулић, Милан, op,cit., стр. 63. 12 H.Köchler, Global Justice or Global Revenge? – International Criminal Justice at the Crossroads, “Springer”, Wien, 2003, str. 171 – 172. – наведено према Шкулић, Милан, , „Међународни кривични суд: надлежност и поступак“, Београд, 2005, стр. 64.

В) Секретаријат МКТЈ бави се пословима управљања и организације, те

комуникације са странкама.13 На челу секретаријата налази се секретар, којег поставља

генерални секретар УН, на период од четири године, са могућношћу реизбора.

2. НАДЛЕЖНОСТ МКТЈ

Према Статуту МКТЈ, надлежност овог трибунала се састоји у кажњавању

физичких лица одговорних за тешка кршења међународног хуманитарног права извршена

на територији бивше Југославије од почетка 1991.године. 14 Оваква једна констатација

укратко говори о свим видовима надлежности које један суд може имати.

А) Стварна надлежност: Међународни трибунал за бившу Југославију стварно је

надлежан да гони особе које су починиле или наредиле да се почине тешке повреде

Женевских конвенција од 12. августа 1949. (члан 2. Статута)15. Његова стварна

надлежност регулисана је члановима Статута у наставку ( чл. 3 – 5). Као суд међународног

карактера, МКТЈ је практично надлежан за процесуирање учинилаца класичних

међународних кривичних дјела: геноцида, злочина против човјечности и ратних злочина,

односно за кршења Женевског и Хашког права, Конвенције о спречавању и кажњавању

злочина геноцида и тзв. Де Мартенсове клаузуле која се најчешће посматра као историјски

темељ за инкриминисање злочина против човјечности. Надлежност МКТЈ примјењује се

на дјела почињена током међународних оружаних сукоба, али и унутрашњих оружаних

сукоба, у складу са чланом 3. Статута. Посебну пажњу ипак, заслужује одредба члана 9.

Статута којом се дефинише равноправна надлежност националних судова и МКТЈ у

процесуирању лица осумњичених за вршење кривичних дјела из надлежности трибунала.

Начелно, национално и међународно правосуђе имала би у кривичном гоњењу

осумњичених лица подједнака права, да се ставом 2. истог члана не даје примат МКТЈ и

прописује да у било којој фази поступка трибунал може тражити уступање надлежности у предметима које је већ преузео национални суд. Тако се равноправна, упоредна

надлежност прокламована ставом 1. у ставу 2. практично анулира. 16 Питање принципа ne

8

13 Бабић, Милош, оp.cit., стр.187. 14 Ibid. 15Уједињене нације, Ажуриран статут Међународног кривичног суда за бившу Југославију, http:// www.icty.org/x/file/Legal%20Library/Statute/statute_sept09_bcs.pdf, приступљено 1.4.2017. 16 Бејатовић Станко, Бановић Божидар, „Основи међународног кривичног права“, Крагујевац: Институт за правне и друштвене науке, Београд, 2012. стр. 249.

bis in idem, такође је ријешено у корист МКТЈ. Наиме, према члану 10. Статута,

национални судови немају могућност преиспитивања предмета већ пресуђених од стране

МКТЈ.17 Ипак, обрнут случај је могућ и то ће бити онда када је национални суд водећи

поступак, погрешно оквалификао неко дјело као обично кривично дјело, када национални

судови нису показали довољну непристрасност или су поступак водили ради избјегавања

утврђивања кривичне одговорности појединаца, односно када поступак није ревносно

спроведен. Притом треба нагласити да национални судови немају могућност да одбију

уступање надлежности. Овакву одредбу не треба тумачити као још један вид арбитрарног

поступања Хашког трибунала, с обзиром на њену уобичајену примјену у односима између

међународних кривичних и националних кривичних судова. Нарочито у прилог томе

говори и могућност МКТЈ, предвиђена Правилима поступка и доказивања, да по својој

оцјени сам уступи надлежност националним судовима, узимајући при томе у обзир

критеријуме као што су тежина извршеног кривичног дјела, правичност суђења и

немогућност изрицања смртне казне пред националним судовима. 18

Б) Територијална надлежност Хашког трибунала заснива се на територијалном

принципу и обухвата она кривична дјела која су извршена на територији бивше

Југославије. Временска надлежност такође је утврђена Статутом, а њен почетак одређен је 1. јануаром 1991. године. Није познато из којих разлога је узет баш овај датум, с обзиром

на то да је у различитим дијеловима Југославије рат почео и завршио се у различитим

периодима. Такође, не треба изгубити из вида и то да је Трибунал основан тек у мају

1993., па се овдје очигледно ради о ретроактивној примјени права, односно кршењу једног

општијег начела, начела законитости. Иако су прецизно одредили датум почетка дјеловања

трибунала, оснивачи МКТЈ пропустили су да исто учине у погледу завршетка рада

9

17 У јавности је једно вријеме био актуелан случај Насера Орића, правноснажног ослобођеног од оптуженог пред МКТЈ, против којег је ипак на крају подигнута оптужница Тужилаштва БиХ. Орић је од МКТЈ тражио да обустави поступак у Тужилаштву БиХ, позивајући се на члан 10. Статута МКТЈ, тврдећи да се ради о кршењу начела ne bis in idem. С обзиром на то да се оптужница пред Судом БиХ фундаментално разликовала од оптужнице пред МКТЈ у погледу наводних жртава, карактера, мјеста и времена извршења кривичних дјела, није се могло говорити о повреди споменутог начела и захтјев је одбијен у цјелости. Предмет Насер Орић, Предмет бр. MICT-14-79, Одлука по другом захтјеву у вези са повредом начела ne bis in idem, 10.12.2015. ¶9 18 Међународни, хибридни и национални кривични судови који процесуирају међународна кривична дјела, http://www.iclsfoundation.org/wp-content/uploads/2012/01/nastavna-oblast-4- medjunarodni-krivicni-sudovi.pdf, приступљено 4.4.2017.године

трибунала, па је општеприхваћен став правних теоретичара да се овим путем покушало

продужити дјеловање трибунала и у будућности. Често се истиче да је доказ за овакве

ставове касније подизање оптужница за кривична дјела на Косову и Метохији. Премда је

испрва било предвиђено да се истраге пред Хашким трибуналом окончају до краја 2004.

године, првостепени поступци до краја 2008 – е, а жалбени до краја 2010 – е године,

према развоју ситуације очигледно је да ће тачку на дјеловање Трибунала ипак ставити

Савјет безбједности.19 Иако се не зна када ће то тачно бити, Резолуцијом 1966. Савјета

безбједности одређено је да ће мандат трибунала бити окончан увођењем Међународног

резидуалног механизма за кривичне судове, који ће имати задатак да обави недовршене

обавезе Међународног кривичног трибунала за бившу Југославију.20

В) Персонална надлежност и индивидуална кривична одговорност: У складу са

једним од најбитнијих начела кривичног права, начелом индивидуалне и субјективне

кривичне одговорности, Хашки трибунал може да суди искључиво физичким лицима, која

су планирала, покренула, наредила, чињењем или нечињењем извршила или на неки други

начин помогла или учествовала у планирању, припреми или извршењу кривичних дјела из

надлежности Трибунала. Другим ријечима, први међународни кривични трибунал након

Нирнбершког и Токијског суда стриктно одбацује постојање објективне одговорности и дистанцира се од тога да поједину организацију или чланство у њој прогласи злочиначким.

У односу на ad hoc трибунале формиране након Другог свјетског рата, то је велики

напредак; међутим, иако се формално Хашки трибунал ограђује од утврђивања објективне

одговорности, ипак се не може порећи да је исти институт посредно покушао наметнути у

случајевима утврђивања удруженог злочиначког подухвата и командне одговорности. Он

то чини већ у првом предмету против Душка Тадића, без обзира на то што примјера ради,

институт удруженог злочиначког подухвата није био познат ранијем југословенском

законодавству, али још трагичније, ни Статуту МКТЈ. Другим ријечима, овај облик

одговорности, његове карактеристике и видови формирали су се управо кроз процес

суђења Душку Тадићу, што је неприхватљиво одступање од начела законитости. Ипак,

када су први пут у овом случају постављене основни концепти удруженог злочиначког

подухвата, он је само даље разрађиван у случајевима Крнојелац, Квочка, Крстић, Брђанин

10

19 Бабић, Милош, оp.cit., стр.188. 20 Међународни, хибридни и национални кривични судови који процесуирају међународна кривична дјела, http://www.iclsfoundation.org/wp-content/uploads/2012/01/nastavna-oblast-4- medjunarodni-krivicni-sudovi.pdf, приступљено 4.4.2017. године

и др. Удружени злочиначки подухват као један вид одступања од начела индивидуалне

кривичне одговорности заправо је плод англосаксонске правне културе и у пракси МКТЈ

он је углавном примјењиван кад су у доказивању одговорности за одређена кривична дјела

постојале тешкоће. Иако се негдје у основи може назрети сврха увођења овог облика

одговорности, то и даље не оправдава исувише широко тумачење његовог трећег,

проширеног вида, о чему је Суд БиХ заузео интересантан став: „...протежући се

хоризонтално и вертикално, наводни УЗП је прерастао у гигантску хоботницу која

обухвата и захвата сваку особу од највишег официра до најнижих обичних војника ВРС и

МУП – а РС, чиме се укупност злочина приписује групи као цјелини.“ 21 Ово је само још

један аргумент у прилог тезе да се УЗП тумачи исувише екстензивно, при чему се

изостављају неопходне чињенице које би утицале на постојање релевантног, одлучујућег

доприноса извршењу кривичног дјела, нужног да би се могао засновати било који облик

саизвршилаштва.22

3. ЗАКЉУЧАК

Међународни кривични трибунал за бившу Југославију први је међународни

кривични суд након ad hoc трибунала у Нирнбергу и Токију и први међународни кривични

суд који је основао УН. Од његовог оснивања прошло је тачно двадесет четири године.

11

21 Суд БиХ, Божић Здравко и др.,пред. бр X –KRZ – 06/236, другостепена пресуда, 5.10.2009. ¶122 22 Бабић, Милош, оp.cit., стр.189.

Ова чињеница, као и то да се претпоставља да раду трибунала ускоро долази крај, свакако

су повод за анализу свега што је до сада тај трибунал урадио и крајњи закључак да ли је

оснивањем и дјеловањем овог трибунала заиста остварен циљ који се тиме желио постићи.

Позивајући се на члан 39. Повеље УН, Савјет безбједности је оснивање суда

окарактерисао као мјеру неопходну за успостављање и одржање мира и сигурности у

свијету. Узевши у обзир да је након 1993. године кад је трибунал формиран, рат на

подручју Југославије трајао још пуне двије године, а да су оружани сукоби на Косову и

Метохији чак и настављени, те да је пет година касније дошло и до НАТО агресије на

Србију, оправдано је поставити питање колико се заправо постигло у достизању жељеног

циља на самом почетку. Чак и данас, питање спорне надлежности Савјета безбједности да

формира овај суд, али и дјеловање суда, поготово тужилаштва, преширока тумачења

појединих института, атрибути као што су „политички суд“ или „селективна правда“ који

му се покушавају приписати, много више доприносе раздвојености и јазу између народа

некадашње Југославије, него што помажу интеграцији, суживоту и помирењу.

И поред великог броја критика које се свакодневно упућују на рад Хашког

трибунала, не може се занемарити улога коју је овај суд имао у процесуирању лица

одговорних за тешка кршења међународног хуманитарног права, те да ли би, да је искључиво њима препуштено кривично гоњење ових лица, национални кривични судови

бивших југословенских република показали довољну спремност и ефикасност у овом

пољу. Без обзира на све недостатке, Хашки трибунал фактички постоји и државе које су

учествовале у грађанском рату у Југославији прихватиле су његово дјеловање

приступањем Дејтонском споразуму. Пракса Хашког трибунала данас има огроман утицај

не само на судску праксу и законодавство бивших југословенских држава, већ је оправдано

претпоставити да ће у будућности тако значајан утицај имати и на формирање појмова и

правила међународног кривичног права уопште.

4. ПОПИС ЛИТЕРАТУРЕ

1. Бабић, Милош, “Међународно кривично право“, Правни факултет Бања Лука, Бања

Лука 2011.

12

2. Бејатовић Станко, Бановић Божидар, „Основи међународног кривичног права“,

Крагујевац: Институт за правне и друштвене науке, Београд, 2012.

3. Симовић Миодраг и др., „Међународно кривично право“, Правни факултет

Универзитета у Источном Сарајеву, Сарајево 2013.

4. Шкулић, Милан, „Међународни кривични суд: надлежност и поступак“, Правни

факултет Београд, Београд 2005.

5. Уједињене нације, Ажуриран статут Међународног кривичног суда за бившу

Југославију, http://www.icty.org/x/file/Legal%20Library/Statute/statute_sept09_bcs.pdf,

приступљено 1.4.2017.

6. Повеља Уједињених нација, http://www.tuzilastvorz.org.rs/upload/Regulation/

Document__sr/2016-05/povelja_un_lat.pdf, приступљено 4.4.2017.

7. Међународни, хибридни и национални кривични судови који процесуирају

међународна кривична дјела, http://www.iclsfoundation.org/wp-content/

uploads/2012/01/nastavna-oblast-4-medjunarodni-krivicni-sudovi.pdf

13

komentari (0)

nema postavljenih komentara

budi prvi koji ce napisati!

ovo je samo pregled

3 shown on 13 pages

preuzmi dokument