Medjunarodno krivično pravo I kolokvijum.docx, Skripte' predlog Medjunarodno krivično pravo. Megatrend University of Applied Sciences
or_e_dra_i
or_e_dra_i11 May 2017

Medjunarodno krivično pravo I kolokvijum.docx, Skripte' predlog Medjunarodno krivično pravo. Megatrend University of Applied Sciences

DOCX (25 KB)
4 strane
2broj preuzimanja
140broj poseta
Opis
Medjunarodno krivično pravo I kolokvijum.docx
20 poeni
poeni preuzimanja potrebni da se preuzme
ovaj dokument
preuzmi dokument
pregled3 strane / 4

ovo je samo pregled

3 shown on 4 pages

preuzmi dokument

ovo je samo pregled

3 shown on 4 pages

preuzmi dokument

ovo je samo pregled

3 shown on 4 pages

preuzmi dokument

ovo je samo pregled

3 shown on 4 pages

preuzmi dokument

Međunarodno krivično pravo I kolokvijum

1. Pojam međunarodnog krivičnog prava

1. Nastarije i najuže značenje MKP jeste ono koje se odnosi na prostorno važenje krivičnog prava jedne zemlje. MKP se svodi samo na deo unutrašnjeg krivičnog prava koji sadrži pravila kojima se određuje da li će biti primenjeno krivično pravo jedne određene zemlje s obzirom na to gde je krivično delo učinjeno, ko ga je i prema kome učinio.

2. MKP podrazumeva skup međunarodnih akata koja za države koje su ih prihvatile sadrže obavezu da predvide određena ponašanja u svom krivičnom zakonodavstvu kao krivična dela. Međunarodno krivično delo u širem smislu - sva ona ponašanja za koja je međunarodna zajednica zainteresovana da budu suzbijana zbog njihovog međunarodnog karaktera (moraju da budu predviđena nacionalnim krivičnim zakonodavstvom kao krivična dela, to su: trgovina ljudima, gusarstvo, terorizam). Uži smisao - ona za koja se posle II svetskog rata sudilo od strane Međunarodnog vojnog suda u Nirnbergu (1946) i Tokiju (1948), potvrdu su dobila usvajanjem 4 Ženevske konvencije (ratni zločini, zločini protiv mira i zločini protiv čovečnosti, zločin genocida - krivična dela kojima se napadaju najvažnija dobra međunarodne zajednice i čovečanstva (1948).

3.MKP kao nadnacionalno (supranacionalno) krivično pravo koje u konkretnim slučajevima treba da primenjuje međunarodni krivični sud. Ne postoji, i tek je u nastajanju. Svetski krivični kodeks koji bi važio za sve građane sveta, pretpostavlja postojanje svetskog parlamenta koji bi doneo jedan takav kodeks.

2. Značaj odnosa međunarodnog prava i krivičnog prava za međunarodno krivično pravo MKP obuhata kako krivičnopravne aspekte međunarodnog prava, tako i međunarodne aspekte krivičnog prava. Postoji odnos međusobnog prožimanja i interakcije. Pojam mkp treba da obuhvati i supranacionalno. O kojem se sa osnivanjem Međunarodnog krivičnog suda čiji je Statut stupio na snagu 1. jula 2002. može sve više govoriti.

3.1. Načelo zakonitosti Nullum crimen, nulla poena sine lege - niko ne može biti kažnjen za neko ponašanje, prema njemu ne može biti primenjena krivična sankcija ako pre nego što da je preduzeo ono nije bilo zakonom predviđeno kao krivično delo i ako nije za isto bila zakonom propisana kazna. Garantivna f-ja mkp predstavlja protivtežu, ograničenje i korektiv zaštitnoj f-ji krivičnog prava. 4 segmenta: 1. nulla poena sine lege scripta - isključuje primenu nepisanog, običajnog prava, 2. nulla poena sine lege praevia - zabrana retroaktivne primene krivičnog zakona, nema krivičnog dela i krivične sankcije ukoliko to nije bilo propisano krivičnim zakonom pre nego što je krivično delo učinjeno, 3. nulla poena sine lege certa - načelo određenosti koje nalaže da krivično-pravne norme u što je moguće višem stepenu budu određene i precizne (određeno ponašanje koje predstavlja krivično delo i kazna za njega), 4. nulla poena sine lege scripta - zabrana stvaranja prava putem analogije, znači da krivični zakon obuhvata samo ono na šta se odnosi, a ne i neke slične situacije. 3.2. Načelo legitimnosti Legitimnost znači opravdanost i prihvatljivost određenih ustanova i normi. Ostvarivanje načela legitimnosti zavisi od prihvatljivosti, ubeđenja građana o tome da li su određene institucije i norme opravdane u jednom suštinskom smislu. Legitimnost pretpostavlja saglasnost nekog ponašanja ili stanja sa određenim sistemom vrednosti. Za razliku od legalnosti koja se zasniva na formalnim kriterijumima, za procenu legitimnosti su od značaja materijalni, vanpravni kriterijumi. Šta je legitimno a šta nije, stvar je vrednovanja. U odnosu na legalnost i legitimnost, prednost se daje legalnosti. 3.3. Načelo individualne subjektivne odgovornosti 2 dela: 1. neko može odgovarati za svoje postupke samo ako je kriv, ako postoji subjektivni odnos prema učinjenom delu (subjektivna odgovornost), 2. zabrana odgovornosti za postupke drugih lica, tj. svakoodgovara samo za svoje postupke, za ono što je on učinio (individualna odgovornost). Načelo individualne subjektivne odgovornosti znači da svako odgovara samo za svoje postupke prema kojima ima određeni psihički odnos i zbog kojih mu se može uputiti društveno-etički prekor.

3.4. Načelo solidarnosti i uzajamnog poverenja među državama

Polazi od koncepcije relativnog suvereniteta država i dobrovoljnog prenošenja nekih f-ja u oblasti krivičnog prava na međunarodnu zajednicu. Došlo je do izražaja prilikom osnivanja Međunarodnog krivičnog suda kao zajedničkog suda onih zemalja koje su ga prihvatile. S obzirom da taj sud još nije postao univerzalan i da ga prihvata samo određeni broj zemalja, ukazuje na relativnost ovog načela. 2 prepreke ostvarivanja načela: 1. važi za moćne i uticajne zemlje, 2. primenjuje se u odnosu na male i slabe zemlje. 3.5. Načelo humanosti 2 aspekta: 1. zaštitna f-ja krivično prava mora biti humanistički orijentisana, tj. da se krivičnim pravom pre svega štite najvažnija dobra čoveka. MKP, imajući u vidu šta se njima želi zaštiti, tj. osnovna dobra celog čovečanstva, još je u većoj meri humanistički orijentisano nego nacionalno krivično pravo. Nastojanje da se ograniče strahote ratovanja, da se sam rat koliko je to uopšte moguće humanizuje. 2. u odnosu na učinioca krivičnog dela krivično pravo i krivične sankcije treba da budu humane. Načelo humanosti u krivičnom pravu, pa i u mkp treba shvatiti kao težnju da se izbegne nepotrebna nehumanost. 3.6. Načelo pravednosti i srazmernosti Kazna je u stvari sama sebi cilj u smislu da se na učinjeno zlo odgovori srazmernim zlom. Takvo gledanje više nije prihvatljivo, ne može biti prihvaćena ni druga krajnost, a to je zaštita po svaku cenu. Kazna i druga krivična sankcija koja se primenjuje prema učiniocu krivičnog dela mora biti opravdana i srazmerna učinjenom delu. Mora se voditi računa i o stepenu krivice koji predstavlja gornju neprekoračivu granicu prilikom odmeravanja kazne. Osnivanje ad hoc tribunala samo za neke zločine i samo za neke učinioce, a ne i za niz drugih masovnih i teških zločina koji su učinjeni, nameće prigovor selektivne pravde koji predstavlja grubo kršenje ovog načela.

4. Izvori međunarodnog krivičnog prava 2 podele: međunarodni i nacionalni, neposredni i posredni. Može se govoriti i o glavnim ili osnovnim i sporednim ili dopunskim izvorima. 4.1. Međunarodni izvori Međunarodni ugovori su najvažniji izvor mkp. Ustav Srbije iz 2006 predviđa da opšteprihvaćena pravila međunarodnog prava i potvrđeni međunarodni ugovori predstavljaju deo pravnog poretka RS. Ustav postavlja uslov da moraju biti u skladu sa njim. Obaveze iz ratifikovanih međunarodnih akata se donose izmenama i dopunama nacionalnog zakonodavstva. Državama se ostavlja prostor da određena rešenja implementiraju u svoja nacionalna krivična zakonodavstva na način koji je primeran njihovom pravnom sistemu. Međunarodno običajno pravo i opšti pravni principi priznati od strane civilizovanih nacija imaju ograničen značaj, samo u onim oblastima gde nije reč o ustanovljavanju krivičnih dela i krivičnih sankcija, mogu imati značaj dopunskog izvora mkp (azil, imunitet, ekstradicija). Sudska praksa i doktrina. Značajne su i odluke OUN i njenih organa (Generalna skupština). Član 21 Statuta Međunarodnog krivičnog suda primenjivaće: svoj Statut, Elemente bića krivičnog dela, Pravila postupka i izvođenja dokaza. Osim toga, odgovarajuće ugovore, principe i pravila međunarodnog prava, uključujući i usvojene principe međunarodnog prava oružanog sukoba. Ako se ne mogu primeniti, primenjuju se opšti pravni principi koje je sud izveo iz nacionalnih zakona pravnih sistema u svetu. Međunarodni krivični sud može primenjivati pravne principe i pravila na način na koji ih je tumačiio u svojim ranijim odlukama (sudska praksa). 4.2. Nacionalni izvori Zakon je jedini glavni i neposredni, isključivi izvor nacionalnog krivičnog prava. Međunarodna krivična dela su propisana Krivičnim zakonikom Srbije. Uneta su u Krivični zakonik na osnovu potvrđenih međunarodnih ugovora. Propisi koji imaju niži rang od zakona mogu biti dopunski izvor krivičnog prava onda kada krivični zakon upućuje na njih (blanketna krivična dela - protivpravno ubijanje i ranjavanje neprijatelja, ratni zločini). 5. Razvoj međunarodnog krivičnog suda Međunarodni ugovori koji se zaključuju u drugoj polovini 19 i početkom 20v obavezivale su samo države, a ne i pojedince. Pojedinac je priznat kao subjekt međunarodnog prava u Versajskom mirovnom ugovoru 1919. (zauzet je stav o individualnoj krivičnoj odgovornosti zbog povreda normi međunarodnog prava). U cilju pripreme Nirnberškog suđenja zaključen je među zemljama saveznicama Londonski sporazum 1945. kojim je u stvari osnovan Međunarodni vojni tribunal i čiji je sastavni deo Statut tog tribunala. 3 grupe međunarodnih krivičnih dela: 1) zločini protiv mira - planiranje, pripremanje, započinjanje ili vođenje agresivnog rata ili rata kojim se krše međunarodni ugovori, 2) ratni zločini - povreda ratnih zakona i ratnih običaja, ubistvo, zlostavljanje ili odvođenje na prinudni rad, ubistvo ili zlostavljanje ratnih zarobljenika, 3) zločini protiv čovečnosti - ubistvo, istrebljenje, porobljavanje, deportacija i ostala nečovečna dela izvršena protiv bilo koje civilnog stanovništva pre ili za vreme trajanja rata, proganjanje na političkoj, rasnoj ili verskoj osnovi. Komisija UN 1950. obradila i formulisala 7 principa koji se zasnivaju na Statutu i ne razlikuju se bitno od njegovih odredaba. Najvažnije: Konvencija o sprečavaju i kažnjavanju zločina genocida 1948., 4 Ženevske konvencije u oblasti ratnih zločina 1949. i 2 dopunska protokola 1977., Konvencija za zaštitu kulturnih dobara u slučaju oružanog sukoba 1954.... Posebno mesto pripada Rimskom statutu Međunarodnog krivičnog suda koji je stupio na snagu 01. jula 2002. (60 ratifikacija) - prekretnica posebno u razvoju opšteg dela mkp. Rezolucije i deklaracije Generalne skupštine UN.

6. Vremensko važenje međunarodnog krivičnog prava Da li je moguće primeniti pravilo da važi onaj zakon koji je važio u vreme kada je krivično delo učinjeno, i da se dozvoli primena kasnijeg zakona koji je blaži za učinioca? Kada je reč o međunarodnim konvencijama kojima se ustanovljava obaveza država da predvide određena ponašanja kao krivična dela, prihvaćeno je da one važe tek od momenta kada je ta obaveza realizovana, tj. ratifikacije. Statut Stalnog međunarodnog krivičnog suda je nadležan samo u odnosu na krvična dela izvršena posle stupanja na snagu Statuta. I u odnosu na državu koja je naknadno pristupi Statutu, sud je nadležan samo za krivična dela posle njenog pristupanja. Međunarodni ugovori se ne mogu retroaktivno primenjivati. 7. Prostorno važenje krivičnog prava (granice represivne vlasti države) Teritorijalni, personalni, realni (zaštitni) i univerzalni princip. 7.2. Teritorijalni princip (važenja krivičnog zakonodavstva za dela učinjena u zemlji) Osnovni princip našeg krivičnog zakonodavstva. Ostali principi se primenjuju kada je krivično delo učinjeno u inostranstvu. Primenjuje se na krivična dela koja su učinjena na teritoriji Srbije nezavisno od državljanstva učinioca. Važi za svakog ko na teritoriji Srbije učini krivično dela. Proširen je principom zastave broda i registracije aviona. Domaže krivično zakonodavstvo važi za svakoga ko učini krivično delo na domaćem brodu, bez obzira gde se brod nalazio u vreme izvršenja dela. I za svakog ko učini krivično delo u domaćem civilnom vazduhoplovu dok je u letu, ili u domaćem vojnom vazduhoplovu, bez obzira gde se vazduhoplov nalazio u vreme izvršenja dela. Krivično zakonodavstvo podrazumeva sve krivičnopravne odredbe sadržane u krivičnim zakonima i u sporednom krivičnom zakonodavstvu. Naše krivično pravo predviđa mogućnost da se krivično gonjenje stranca koji je učinio krivično delo na teritoriji Srbije, pod uslovom uzajamnosti, ustupi stranoj državi. Izuzetak od primene ovog principa su lica koja uživaju potpuni diplomatski imunitet. Teritorija Srbije - suvozemna teritorija, vodene površine unutar njenih granica i vazdušni prostor nad njima. Realni princip - zaštitni (važenje krivičnog zakonodavsta jedne zemlje za dela učinjena u inostranstvu) Krivično pravo jedne države primenjuje se na sva krivična dela učinjena na štetu te države ili njenih građana. Primarni realni princip - primena zakonodavstva one države čija su dobra u inostranstvu povređena ili ugrožena. Naše krivično zakonodavstvo važi za svakog (i našeg državljanina i stranca) ko u inostranstvu učini neko krivično delo protiv ustavnog uređenja i bezbednosti RS ili učini delo falsifikovanja domaćeg novca. Važi princip apsolutne primene našeg prava. Biće primenjeno i kada je učinilac u inostranstvu osuđen i kaznu izdržao (strana sudska presuda mu se uračunava u kaznu koju je izrekao domaći sud). Izuzetak kada se radi o inostranoj presudi. Evropskom konvencijom o međunarodnom važenju krivičnih presuda - država ugovornica neće (osima ako sama nije zahtevala postupak) biti obavezna da prizna dejstvo ne bis in idem (jedno lice se ne može osuđivati dvaput za isto krivično delo) ako je delo na koje se odnosi presuda bilo usmereno protiv lica, institucije ili bilo čega što ima javni status u toj državi. Supsidijarni realni princip - pravo jedne zemlje se može primeniti i u odnosu na druga krivična dela učinjena u inostranstvu protiv nje ili njenih državljana, važi i za stranca koji u inostranstvu učini prema našoj zemlji neko dr. krivično delo ili državljanina Srbije. U oba slučaja potrebno je da se stranac zatekne na teritoriji Srbije ili joj bude ekstradiran. Ako je u odnosu na stranca došlo do primene krivičnog prava države na čijoj teritoriji je izvršio krivično delo prema našem državljaninu ili krivičnog prava zemlje čiji je državljanin, nema opravdanja niti interesa naše zemlje da primenjuje svoje krivično pravo. Personalni princip Naše krivično zakonodavstvo važi za državljanina Srbije i kad u inostranstvu učini neko dr. krivično delo, ako se zatekne na našoj teritoriji ili bude ekstradiran. Razlog za primenu jeste da naši državljani dolaskom u Srbiju ne izbegnu primenu krivičnog prava za krivična dela učinjena u inostranstvu, s obzirom na to da ne mogu biti ekstradirani. Kada učinilac imao naše državljanstvo u vreme kada je delo učinio, a u vreme suđenja je strani državljanin, ili obrnuto, kada je učinio krivično delo bio je strani državljanin, a u vreme primene prava nas? Krivično zakonodavstvo Srbije važi i za učinioca koji je postao državljanin Srbije pošto je učinio krivično delo. Univerzalni princip Krivično zakonodavstvo jedne zemlje važi i za stranca koji prema stranoj državi ili strancu učini u inostranstvu krivično delo. Uslov - da se učinilac nalazi na teritoriji zemlje koja po ovom principu primenjuje svoje pravo; da se stranac zatekne na našoj teritoriji a ne da bude ekstradiran stranoj državi. Potrebno je da je delo kažnjivo i po zakonu zemlje u kojoj je učinjeno, i da je u pitanju zatvor od 5god. ili teža kazna. Primena našeg prava ako nijedna država ne zahteva ekstradiciju stranca ili je ona odbijena. Primenjuje se i u slučaju lakših krivičnih dela. Sud ne može izreći težu kaznu od one koju predviđa krivično zakonodavstvo zemlje u kojoj je delo učinjeno.

7.3. Posebni uslovi za primenu supsidijarnog realnog principa, personalnog i univerzalnog principa Kada je krivično delo učinjeno u inostranstvu, daje se prednost stranom krivičnom pravu. Ovi principi neće biti primenjeni i krivično gonjenje se neće preduzeti: 1) ako je učinilac potpuno izdržao kaznu na koju je u inostranstvu osuđen, 2) ako je učinilac u inostranstvu pravnosnažnom presudom oslobođen ili mu je kazna zastarela, 3) ako je prema neuračunljivom učiniocu u inostranstvu izvršena odgovarajuća mera bezbednosti, 4) ako se za krivično delo po stranom zakonu goni po zahtevu oštećenog a takav zahtev nije podnesen. Za njihovu primenu je potrebno da je to krivično delo kažnjivo i po zakonu zemlje u kojoj je učinjeno. Ukoliko nije kažnjivo, gonjenje se preduzima po odobrenju republičkog tužioca. Uračunavanja kazne je obavezno kod svih principa. Osim kod ovih se uračunava samo ako je učinilac delimično izdržao kaznu, ako je izdržao u celini, do krivičnog gonjenja neće ni doći. 7.4. Mesto izvršenja krivičnog dela 3 teorije: teorija delatnosti, posledice i ubikviteta. Za prve dve mesto izvršenja je ili radnja izvršenja (teorija delatnosti) ili posledica, a za treću su i jedno i drugo. Naš Krivični zakonik prihvata treću teoriju (jedinstvo). Krivično delo nečinjenja mesto radnje je gde je učinilac bio dužan da radi. Mesto izvršenja pokušaja krivičnog dela je mesto u kome je preduzeta radnja i mesto u kome je posledica prema umišljaju učinioca trebalo da nastupi. 8. Imunitet 2 vrste: funkcionalni i personalni. Funkcionalni - štiti samo ponašanje koje se preduzima u ime države, štiti relativno širok krug lica-sve one koji preduzimaju određene službene radnje, ne štiti lice u celini od krivičnog gonjenja. Ocenu da li se radi o službenoj ili privatnoj radnji daje organ domaće države. Personalni - nije ograničen samo na određenu vrstu ponašanja, već obezbeđuje imunitet određenog lica od krivičnog gonjenja u celini, bez obzira o kakvom se ponašanju radi (šef države, akreditovane diplomate, predsedniku vlade, ministru inostranih poslova). Vremenski je ograničen, po prestanku za preduzete službene radnje i dalje se primenjuje funkcionalni. Imunitet uživaju i predstavnici međunarodnih organizacija i specijalnih misija. Krivično pravo se može primeniti ako se zemlja odrekne imuniteta svog predstavnika. Ili ako se lice koje je izvršilo krivično delo nalazi na teritoriji te države, i u razumnom roku je ne napusti posle proglašavanja non grata, imunitet prestaje. Povreda prava imuniteta-država može pokrenuti spor pred Međunarodnim sudom pravde. Imunitet ne priznaju ad hoc tribunali i Statut Međunarodnog krivičnog suda ga isključuje u odnosu na zemlje ugovornice. Deluje samo pred nacionalnim sudovima. Funkcionalni prestaje ako se radi o najtežim povredama ljudskih prava, genocid i zločin protiv čovečnosti.

komentari (0)

nema postavljenih komentara

budi prvi koji ce napisati!

ovo je samo pregled

3 shown on 4 pages

preuzmi dokument