Medjunarodno privatno pravo-skripte-Pravo kkkk, Skripte' predlog Međunarodno privatno pravo. University of Belgrade
vadaksi
vadaksi31 October 2012

Medjunarodno privatno pravo-skripte-Pravo kkkk, Skripte' predlog Međunarodno privatno pravo. University of Belgrade

PDF (181 KB)
8 strane
46broj preuzimanja
1000+broj poseta
100%on 4 votesbroj ocena
1broj komentara
Opis
Skripta iz predmeta Medjunarodno privatno pravo. Pravo,skripta,Medjunarodno privatno pravo,gpp,kauza,motiv,pravne posledice,fiktivna kauza,sudovi,postupak izvrsenja,zakon,tuzilac,tuzeni,stvarna nadleznost,mesna,stranke...
20poeni
poeni preuzimanja potrebni da se preuzme
ovaj dokument
preuzmi dokument
pregled3 strane / 8
ovo je samo pregled
3 shown on 8 pages
preuzmi dokument
ovo je samo pregled
3 shown on 8 pages
preuzmi dokument
ovo je samo pregled
3 shown on 8 pages
preuzmi dokument
ovo je samo pregled
3 shown on 8 pages
preuzmi dokument
Vedran Đukić

1

MEĐUNARODNO PRIVATNO PRAVO

- skripte - 1.Pojam, predmet i naziv međunarodnog privatnog prava

Međunarodno privatno pravo je grana prava čije norme određuju: - pravo koje će se primeniti - nadležnost sudova i organa uprave - uslove za priznanje i izvršenje inostranih odluka

Predmet MPP-a jeste rešavanje problema izbora merodavnog prava (sukob zakona) koji proističe iz postojanja međunarodno obeleženih situacija. Naziv, odnosno izraz „međunarodno privatno pravo“, tačnije „privatno međunarodno pravo“ pripisuje se američkom autoru Džozefu Storiju koji ga je prvi put upotrebio 1834. godine u svom delu „Komentari o sukobu zakona“. 2.Izvori MPP-a Srbije i njihova hijerarhija

Unutrašnji izvori: - Ustav - Zakoni (Zakon o rešavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja, iz

1982. god. - popularnije - Zakon o međunarodnom privatnom pravu - ZMPP) - Ostali zakoni ( zakon o osnovama svojinsko-pravnih odnosa iz 1980. godine,

zakon o stranim ulaganjima, zakon o spoljnotrgovinskom poslovanju...) Međunarodni izvori:

- Međunarodni ugovori (od najvećeg značaja su Haške konvencije, zatim imamo Konvencije zaključene pod okriljem Ujedinjenih nacija i Konvencije Saveta Evrope)

- Međunarodni običaji (ne predstavljaju formalne izvore MPP-a) - Međunarodna jurisprudencija (ne predstavljaju formalne izvore MPP-a)

Ustav je pravni akt najviše pravne snage u jednoj državi i svi drugi izvori, uključujući i međunarodne ugovore moraju biti u skladu sa njim. Što se tiče međusobnog odnosa međunarodnih ugovora u istoj materiji, ne pravi se razlika između dvostranih i višestranih ugovora. Primarno je pravilo da u samom međunarodnom ugovoru može biti sadržana odredba o tome koji će se međunarodni ugovor primenjivati. 3. Pravne praznine u MPP-u

Tvorci Zakona o rešavanju sukoba zakona bili su svesni da su pojedina pitanja u zakonu ostala neregulisana. Zbog toga su na samom početku već u stavu 2 predvideli normu koja je posvećena popunjavanju pravnih praznina. Prema predviđenom rešenju, ukoliko u Zakonu nema odredbe o pravu merodavnom za neki odnos iz člana 1, shodno se primenjuju odredbe i načela Zakona, načela pravnog poretka R.Srbije i nečela međunarodnog privatnog prava.

2

4. Pojam, struktura i vrste kolizionih normi

Dvostrana koliziona norma je pravna norma koja ima za cilj da odredi koje će se pravo primeniti na činjenično stanje vezano za dve ili više teritorija na kojima važe različiti pravni poreci. Ona ima specifičnu strukturu: sastavljena je od pravne kategorije i jedne ili više tačaka vezivanja. Pravna kategorija predstavlja predmet regulisanja kolizione norme, dok je tačka vezivanja usmeravajući deo koji vodi do merodavnog prava. Dvostranu kolizionu normu odlikuju tri osnovna obeležja: njen indirektan karakter, njena bilateralnost i njena neutralnost u pogledu ishoda spora. Dvostrane kolizione norme mogu biti proste i složene. Proste su one koje imaju samo jednu tačku vezivanja, a složene one koje sadrže dve ili više tačaka vezivanja

5. Tačke vezivanja

Tačka vezivanja je onaj element kroz koji se neposredno ostvaruje dejstvo kolizione norme. Kao tačke vezivanja mogu se pojaviti:

- lex nationalis – državljanstvo - lex domicili – prebivalište - lex rei sitae – mesto nalaženja stvari - lex loci contractus – mesto zaključenja ugovora - lex loci solutionis – mesto izvršenja ugovora - lex loci venditoris – mesto prodavca - lex loci delicti commissi – mesto izvršenja delikta - lex fori – zakon suda

Funkcije tačaka vezivanja:

a) Koriste se kao kriterijum za određivanje merodavnog prava b) Koriste se za određivanje nadležnosti domaćih ili stranih sudova u

stvarima sa inostranim elementom c) Koriste se za određivanje domaće ili strane pripadnosti lica ili stvari d) Koriste se kao kriterijum pomoću kojeg se određuje polje primene

propisa

6. Uzvraćanje i preupućivanje – Renvoi

Renvoi predstavlja sistem kojim se preko domaće kolizione norme određuje merodavno pravo. To je zapravo sistem uzvraćanja i preupućivanja. - Uzvraćanje postoji kada koliziona norma domaćeg prava ukazuje na primenu stranog prava, čija koliziona norma sa svoje strane ukazuje na primenu polaznog, domaćeg prava. - Preupućivanje postoji u slučaju kada koliziona norma stranog prava ne uzvraća na polazno pravo, već ukazuje na primenu prava neke treće države. Da bi sistem Renvoi mogao da funkcioniše neophodno je da budu ispunjeni određeni uslovi, kao npr: dopuštenost renvoi, različitost kolizionih normi polaznog i stranog prava, odgovarajući činjenični sklop...

3

7. Mobilni sukob zakona u MPP-u (conflict mobile)

Mobilni sukob zakona postoji kada se činjenice na kojima se zasniva tačka vezivanja iz kolizione norme sukcesivno vezuju za dva ili više pravnih poredaka u toku trajanja pravnog odnosa pri čemu u kolizionoj normi nije određen relevantan momenat vezivanja. Kod mobilnog sukoba zakona sama tačka vezivanja ostaje ista a menjaju se samo činjenice na kojima se ona temelji (menja se državljanstvo konkretnih lica, mesto nalaženja konkretne stvari...). Područja u kojima se mobilni sukob zakona tradicionalno javlja su oblast porodičnih odnosa i stvarnopravnih odnosa čiji su predmet pokretnosti. Da bi se problem mobilnog sukoba zakona mogao rešiti, neophodno je odrediti relevantan momenat vezivanja. Njegovim određivanjem vrši se fiksiranje (utvrđivanje u vremenu) činjenica na kojima se zasniva tačka vezivanja, usled čega one sada vode primeni samo jednog merodavnog prava. 8. Javni poredak

Pravno sredstvo kojim sudija prilikom susreta sa stranim pravom štiti domaći pravni sistem i izbegava neželjeni rezultat jeste klauzula javnog poretka. Ona predstavlja ovlašćenje sudije da ne primeni redovno merodavno strano pravo ukoliko njegova primena u konkretnom slučaju vodi neprihvatljivom rezultatu iz ugla domaćeg prava. Neophodno je razlikovati klauzulu javnog poretka od javnog poretka u MPP-u. Klauzula javnog poretka ima zaštitnu funkciju (ona je sredstvo kojim se štiti), dok je javni poredak ono što se njome štiti. 9. Izigravanje zakona

Izigravanje zakona u MPP-u predstavlja specifičan vid zloupotrebe prava. Izigravanje zakona sastoji se iz 3 elementa: 1) Materijalni element – promena činjenica i promena materijalnog prava 2) Moralni element – namera izigravanja 3) Zakonski element – predmet izigravanjaRazlikujemo neposredno i posredno izigravanje zakona. - U neposrednom izigravanju, stranka nastoji da povoljan ishod ostvari u domaćoj

državi, pred domaćim sudom. To pokušava tako što menja činjenicu na kojoj se zasniva tačka vezivanja iz kolizione norme, nakon čega koliziona norma upućuje na primenu stranog prava koje je za nju povoljno.

- U posrednom izigravanju, stranka nastoji da odluku, koja je njen konačan cilj, dobije kod stranog suda, a da zatim njeno priznanje i, eventualno, izvršenje zatraži i dobije u domaćoj državi.

4

10. Reciprocitet i retorzija *

Reciprocitet (uzajamnost) znači uslovljavanje primene stranog prava istim ili sličnim postupanjem određene strane države prema našim građanima i našem pravu. Retorzija znači odmazda, odnosno napuštanje saradnje sa nekom stranom državom. Vrste reciprociteta prema pravnoj sadržini:

- Formalni (kada su stranci kod nas izjednačeni sa domaćim državljanima, a naši državljani kod njih izjednačeni sa njihovim državljanima)

- Materijalni (kada strancima dajemo ista prava kakva naši državljani imaju u toj zemlji – možda veća, možda i manja)

U pogledu prava stranaca da stupaju u privatnopravne odnose primenjujemo formalni reciprocitet, a prilikom priznanja i izvršenja stranih odluka traži se materijalni recirocitet. Vrste reciprociteta prema prema načinu postanka:

- Diplomatski (nastaje sporazumevanjem država na bilateralnom ili mutilateralnom planu)

- Zakonski (nastaje donošenjem paralelnih zakona) - Faktički (postoji onda kada sticanje određenih prava od strane stranaca nije

garantovano ni sporazumom, ni zakonom, ali se obezbeđuje u praksi) 11. Merodavno pravo za razvod braka i stvarna prava na nekretninama *

Razvod braka U slučaju da pred našim sudom traže razvod dva strana državljana, primeniće se lex nationalis + lex fori. U slučaju da je u pitanju jedan naš a jedan strani državljanin, primeniće se samo naše pravo (ako se na taj način olakšava razvod). Stvarna prava na nekretninama Merodavno pravo biće pravo one zemlje u kojoj se nekretnina nalazi (lex rei sitae). Kao razlog za ovo, ističe se da su nekretnine deo suverene države, te se ne može dozvoliti da se njihov status procenjuje prema nekom drugom pravu.

12. Prava stranaca da nasleđuju i stiču stvarna prava na nepokretnostima *

Nasleđivanje Strani državljni imaju u R.Srbiji pod uslovom reciprociteta ista nasledna prava kao i domaći državljani. Postojanje reciprociteta se pretpostavlja dok se ne dokaže suprotno. Ako je reč o apatridima, pravo da nasleđuju u našoj zemlji je opšte pravo. Stvarna prava na nepokretnostima Prema našim pozitivnim normama stranci mogu da stiču svojinu na nekretninama putem nasleđivanja, pod uslovom formalnog reciprociteta. Naše pravo ne predviđa mogućnost da stranci steknu svojinu na nekretninama pravnim poslom inter vivos.

5

13. Autonomija volje

Pod autonomijom volje podrazumeva se ovlašćenje subjekata pravnog odnosa da sporazumno izaberu merodavno pravo i/ili međunarodno nadležan sud za regulisanje međusobnih prava i obaveza. Autonomiju voje delimo na izričitu i prećutnu. - Izričita autonomija volje, odnosno izbor merodavnog prava čini se najčešće

klauzulom u ugovoru. - Prećutna autonomija volje postoji onda kada ugovorne strane nisu izričito izabrale

merodavno pravo, ali se na osnovu odredaba ugovora ili okolnosti slučaja može zaključiti da su ugovorne strane imale u vidu primenu određenog prava.

U literaturi se takođe pominje hipotetička autonomija volje. O njoj je reč kada sud u odsustvu stranačkog izbora sam, na osnovu okolnosti slučaja, utvrđuje koje pravo bi ugovorne strane želele da se primeni na njihov ugovor. Autonomija volje može biti ograničena i neograničena. - Neograničena autonomija podrazumeva potpunu slobodu ugovornih strana da

odrede merodavno pravo ili da izaberu sud ma koje države sveta - Ograničena autonomija ne dopušta takvu slobodu već postavlja određena

ograničenja. Ta ograničenja su: a) da se može birati samo ono pravo koje se nalazi u nekoj vezi sa datim

pravnim odnosom b) da se može ugovarati samo nadležnost jednog od sudova koji bi i inače

bili nadležni c) da se može ugovarati samo primena normi koje pripadaju nekom

državnom pravnom sistemu, a ne i primena nedržavnih pravnih pravila d) da se može ugovarati samo primena jednog prava e) da se jednom učinjeni izbor ne može menjati

14. Međunarodna i mesna nadležnost

Međunarodna sudska nadležnost jeste pravo i dužnost jednog pravosuđa da postupa u određenim stvarima koje sadrže element inostranosti. Od međunarodne sudske nadležnosti može da zavisi mnogo toga, a pre svega ishod spora. Što se tiče veze između međunarodne i mesne nadležnosti, tu postoje određene sličnosti. Osnovna sličnost je, pre svega u tome što se u oba slučaja radi o teritorijalnom razgraničavanju kompetencija. Osnovna razlika je, pak, u tome što se međunarodnom nadležnošću vrši razgraničenje kompetencija pravosuđa država, a mesnom nadležnošću određuje se koji će stvarno nadležan sud biti teritorijalno nadležan unutar iste države. Takođe jedna od bitnih razlika jeste u tome što na svoju međunarodnu nadležnost sud pazi po službenoj dužnosti u toku celog postupka, dok na svoju mesnu nadležnost sud pazi samo po prigovoru tuženog a izuzetno po službenoj dužnosti. Sud se može oglasiti mesno nenadležnim samo do određenog, relativno ranog momenta u postupku.

6

15. Direktna i indirektna međunarodna nadležnost

Primena pravila o direktnoj međunarodnoj nadležnosti dolazi u obzir na samom početku postupka. Propisi o direktnoj nadležnosti rešavaju da li je jedno pravosuđe nadležno. Primena pravila o indirektnoj mađunarodnoj nadležnosti dolazi u obzir u jednom znatno docnijem momentu, nakon donošenja pravosnažne odluke, kada se postavlja pitanje dejstva te odluke u nekoj drugoj državi. 16. Isključiva i konkurentna međunarodna nadležnost

Isključiva nadležnost pravosuđa jedne zemlje isključuje nadležnost drugih država. U slučajevima kada je po našim propisima isključivo nadležno srpsko pravosuđe, ne dozvoljavamo da strano pravosuđe postupa, a ako bi ipak postupilo i donelo odluku, takva odluka ostaje bez dejstva u Srbiji. Konkurentna nadležnost postoji u slučajevima kada se predviđa direktna nadležnost domaćeg pravosuđa. To znači da postoji osnova za nadležnost domaćeg pravosuđa, ali time ne isključujemo nadležnost drugog pravosuđa, odnosno nećemo odbiti priznanje odluke stranog suda. 17. Opšta i posebna međunarodna nadležnost

Opšta međunarodna nadležnost je nadležnost jednog pravosuđa sa sve sporove. Razlog za uspostavljanje opšte nadležnosti nalazi se u čvrstoj povezanosti suda i tužene stranke u sporu. Ta veza je obično prebivalište ali u nekim slučajevima i boravište. Posebna međunarodna nadležnost je nadležnost za pojedine sporove. Kao jedan od takvih slučajeva može se navesti nadležnost na osnovu veze sa tužiocem ako se tužilac pojavljuje kao „slabija strana“. Posebna nadležnost može se zasnovati takođe ukoliko je spor čvrsto povezan sa sudom po svom predmetu ili činjenicama iz kojih proističe (npr. nadležnost u sporovima povodom nepokretnosti prema mestu gde se nepokretnost nalazi; nadležnost u sporovima za naknadu štete prema mestu izvršenja delikta). 18. Prorogaciona međunarodna nadležnost

Prorogacija nadležnosti je jedan od kriterijuma na kojima se može zasnovati međunarodna nadležnost domaćeg suda. Postoji onda kada tuženi pristane na nadležnost domaćeg suda. Taj pristanak može biti izričit i prećutan. -Izričiti pristanak može biti sadržan u pismenom sporazumu o nadležnosti, podnsku ili izjavi tuženog datoj usmeno pred sudom. Uslovi: da je bar jedna od strana državljanin Srbije i da je reč o sporu u kome je dozvoljeno ugovaranje međunarodne nadležnosti. -Prećutni prisatanak postoji u sledećim slučajevima: ako je tuženi podneo odgovor na tužbu u kome nije osporio nadležnost; ako se upustio u raspravljanje a da prethodno nije osporio nadležnost, ili ako je podneo protivtužbu.

7

19. Međunarodna litispendencija

Litispendencijom se naziva početak toka parnice, koji se ostvaruje dostavljanjem tužbe tuženom. Kada se to dogodi ne može se pokrenuti druga parnica u istom predmetu između istih stranaka pred nekim drugim mesno nadležnim sudom. Do međunarodne litispendencije dolazi kada se postupak u istoj stvari sukcesivno pokrene pred sudovima dve ili više država. Po našem zakonu, sud ne vodi računa o litispendenciji pred stranim sudom po službenoj dužnosti, već samo po prigovoru stranke, koja treba da pokrene zahtev za prekid postupka. Zahtev se usvaja pod sledećim uslovima: da je pred stranim sudom ranije pokrenut postupak u istoj stvari; da postoji uzajamnost; i da nije predviđena isključiva nadležnost suda Republike Srbije. 20. Stranačka i parnična sposobnost stranaca

Sud procenjuje sposobnost stranog fizičkog lica da bude stranka u postupku pred domaćim sudom (stranačka sposobnost) po pravu državljanstva tod lica. Isto pravo se primenjuje i na sposobnost stranke da sama vrši radnje u postupku (parnična sposobnost). Ukoliko se utvrdi da je stranka nesposobna po pravu svog državljanstva, ona ipak može sama, bez zakonskog zastupnika, preduzimati radnje u postupku, pod uslovom da je parnično sposobna po našem pravu. 21. Pojam strane sudske odluke

Pojam strane sudske odluke podobne za priznanje i izvršenje obuhvata 3 elementa: - Inostrani karakter odluke (stranom sudskom odlukom treba smatrati odluku koja

je doneta na teritoriji strane države od strane organa te države) - Sudski ili arbitražni karakter odluke (priznaće se odluka koju je doneo sud ili

arbitraža, ili čak neki drugi organi čije su odluke izjednačene sa sudskim) - Materiju u kojoj je doluka doneta (odluka mora biti doneta u građanskopravnoj

ili trgovinskopravnoj materiji jer su samo takve odluke podobne za izvršenje i priznanje).

22. Pojam priznanja i izvršenja stranih sudskih odluka u Srbiji

Priznati stranu sudsku odluku znači izjednačiti je sa domaćom sudskom odlukom i omogućiti joj pravno dejstvo na domaćoj teritoriji. Strana sudska odluka proizvodiće pravno dejstvo samo ako je prizna domaći sud. U stručnoj literaturi za postupak priznanja stranih odluka koristi se termin egzekvatura.

8

23. Uslovi za priznanje i izvršenje prema ZMPP

Po zakonu, za priznanje strane sudske odluke postavljaju se sledeći uslovi: - potvrda o pravosnažnosti (odluka stiče pravosnažnost onda kada se ne može više

pobijati redovnim pravnim lekovima. Uz odluku čija se pravosnažnost traži, potrebno je priložiti i potvrdu stranog suda o pravosnažnosti i overenu kopiju prevoda)

- nadležnost stranog suda (direktna, indirektna i isključiva – pogledaj pitanja br. 15 i 16)

- uzajamnost (reciprocitet – pogledaj pitanje br. 10) - poštovanje prava odbrane (sud ne pazi po službenoj dužnosti, već lice protiv

koga je odluka doneta mora se pozvati na povredu prava odbrane) - poštovanje javnog poretka (znači da se strana odluka u postupku priznanja i

izvršenja preispituje samo sa formalne strane, a ne i u pogledu sadržine, odnosno proverava se samo da li je sud bio nadležan i eventualno da li je u skladu sa našim Ustavom)

- predmet odluke nije presuđena stvar (znači da o toj stvari nije već odlučivano i da ona nije već priznata kod nas)

24. Postupak priznanja i izvršenja prema pravu Srbije

Postupak se pokreće zahtevom za priznanje ovlašćenog predlagača. Ovlašćeni predlagač je lice koje je u stranom postupku učestvovalo kao stranka, kao i njegovi pravni sledbenici. Uz zahtev za priznanje moraju biti priloženi:

- propisno legalizovan prepis odluke - overeni prevod odluke na srpski jezik - potvrda o pravosnažnosti i prevod potvrde

O priznanju strane presude odlučuje se rešenjem. Rešenje kojim se strana odluka priznaje je deklaratorne prirode i ona proizvodi dejstvo od momenta donošenja a ne od momenta priznanja. Protiv rešenja o priznanju dozvoljena je žalba koja se podnosi Apelacionom, odnosno Višem trgovinskom sudu, u roku od 15 dana od dana dostavljanja stranci. Što se tiče izvršenja, strana odluka se izvršava pred domaćim sudom po Zakonu o izvršnom postupku, na isti način kao da je osnov za izvršenje domaća izvršna isprava. Uz predlog za izvršenje, izvršni poverilac je dužan da priloži:

- stranu odluku u originalu ili overenom prepisu - overen prevod odluke na jezik koji je u službenoj upotrebi u sudu - potvrdu o pravosnažnosti po pravu zemlje čija je odluka u pitanju i overen

prevod te potvrde - potvrdu o izvršnosti po pravu zemlje čija je odluka u pitanju i overen prevod te

potvrde

komentari (1)
ovo je samo pregled
3 shown on 8 pages
preuzmi dokument