Menadzment 1 kolokvijum - Senzana Lekic, Skripte' predlog Osnovi menadžmenta

Menadzment 1 kolokvijum - Senzana Lekic, Skripte' predlog Osnovi menadžmenta

13 str.
11broj preuzimanja
200broj poseta
100%od1broj ocena
Opis
Prvi kolokvijum iz predmeta Menadzment kod profesorke Snezane Lekic.
20 poeni
poeni preuzimanja potrebni da se preuzme
ovaj dokument
preuzmi dokument
pregled3 str. / 13
ovo je samo pregled
3 prikazano na 13 str.
ovo je samo pregled
3 prikazano na 13 str.
ovo je samo pregled
3 prikazano na 13 str.
ovo je samo pregled
3 prikazano na 13 str.

1. Koncept univerzalnosti menadzmenta

Bitna karakteristika menadzmenta je njegova univerzalnost. To znači da se može primeniti na sve tipove organizacija, u svim zemljama i među vrlo različitim kulturama i drugim faktorima. Iako postoje izvesne razlike u primeni menadzmenta, neki principi, znanja, veštine i aktivnosti (kao što su planiranje, organizovanje, vođenje i kontrola) zajedničke su za sve tipove organizacija.

2. Kako možemo posmatrati menadzment (objasnite)

Piter Draker smatra da se menadzment može posmatrati dvojako:

• Upravljanje se vezuje za ljude na vrhu bilo koje organizacije • Upravljanje se posmatra kao posao kojim menadzeri „teraju“ druge da rade za njih

Draker razdvaja dva nivoa posmatranja menadzmenta:

1. Menadzment bilo koje organizacije (vojska, crkva, škola...) 2. Menadzment privrednih organizacija, tj. upravljanje preduzećima. Po Drakeru,

upravljanje određenim poslom, drugim menadzerima i zaposlenima čini srž menadzerskog posla

3. Šta je nauka, a šta naučni metod? Šta zahteva naučni pristup?

Nauka je sistematizovano znanje o objektivnoj stvarnosti. Osnovno obeležje bilo koje nauke je razvijanje znanja primenom naučnih metoda. Naučni metod predstavlja utvrđivanje činjenica putem posmatranja. Naučni pristup zahteva, prvenstveno, jasne pojmove – mentalne slike bilo čega oblikovane uopštavanjemm iz pojedinosti.

4. Definišite menadzment.

Menadzment je koordinisanje aktivnosti vezanih za posao, tako da se one obave efikasno i efektivno, s ljudima i uz pomoć drugih ljudi. Osnovni zadatak menadzmenta jeste osposobljavanje ljudi da zajednički deluju ka ostvarivanju postavljenih ciljeva, zajedničkih vrednosti, prave strukture i obuke i razvoja koji su potrebni da bi se izvršili poslovi i reagovalo na promene.

5. Koje su tri bitne dimenzije svakog menadzmenta po P. Drakeru?

Piter Draker ističe postojanje tri bitne dimenzije svakog menadzmenta:

1. Da definiše svrhu i misiju svake organizacije 2. Da posao čini produktivnim 3. Da se upravlja socijalnim uticajima i odgovornošću

6. Navedite i objasnite osnovne pokazatelje poslovnog uspeha.

Dva merila poslovnog uspeha:

1. Efektivnost – prema definiciji efektivnost je utvrđivanje pravih ciljeva i njihovo ostvarivanje, ili po P. Drakeru efektivnost je „raditi prave stvari“.

2. Efikasnost – izvlačenje maksimuma uz minimalna ulaganja. Naziva se „obavljanje posla na pravi način“

7. Objasnite suštinu različitih škola menadzmenta, njihove sličnosti i razlike?

Klasična škola menadzmenta – preporučuje menadzerima da kontinuirano teže povećanju organizacione efikasnosti s ciljem povećanja proizvodnje. U okviru klasične škole menadzmenta razvila su se tri osnovna pravca:

1. Teorija naučnog upravljanja 2. Administrativna teorija ili teorija procesa menadzmenta 3. Birokratska teorija menadzmenta

Bihevijoristička škola – povećanje proizvodnje kroz razumevanje ljudi. Menadzeri obavljaju posao radeći sa ljudima.

Kvantitativna (naučna) škola – nauke o menadzmentu imaju za cilj da pomognu procesu menadzmenta, pre svega planiranje i donošenje odluka. Njih je moguće definisati kao set kvantitativno zasnovanih modlea donošenja osluka koje treba da pomognu menadzerima u procesu odlučivanja. Ovo podrazumeva postojanje tri njihove dimenzije: reč je o setu kvaantitativnih oruđa; koriste se u procesu donošenja odluka; pomažu menadzerima u racionalnom odlučivanju.

Sistemska škola – Svaka organizacija se može posmatrati kao sistem koji se sastoji iz tri grupe podsistema: tehničkih, organizacionih, institucionalnih. Sistem je skup međusobnih i međuzavisnih delova oblikovanih na način koji daje jedinstvenu celinu. Cilj sistemskog pristupa jeste da pomogne u definisanju internih i eksternih odnosa u organizaciji, da pomogne u sagledavanju i razumevanju uticaja tih odnosa kao i da se pri tome sagleda ukupna svrsishodnost datih odnosa. Njeni autori polaze od toga da menadzeri koordiniraju radnim aktivnostima u razlicitim delovima organizacije.

Situacijona škola – svaka situacija zahteva od menadzera različite pristupe i tehnike. Situacioni pristup polazi od toga da su organizacije različite, da se suočavaju sa različitim nepredvidivim situacijama i zahtevaju različite načine upravljanja.

Teorija Z – Vilijam Ouči je razvio Teoriju Z kao američki ideal. Dugoročno zaposlenje, donošenje odluka konsenzusom, individualna odgovornost, karijera je manje specijalizovana nego u americi, kontrola je neformalna ili sa eksplicitnim standardima, širina nadzorne brige za sve zaposlene i sve aspekte života

Izvrsnost u menadzmentu – kompanije koje karakteriše izvrsnost moraju biti inovativne organizacije. Inovativne organizacije i menadzment imaju sposobnost i veštine kontinuiranog odgovaranja na izazove i promene bilo koje vrste koje dolaze iz sredine organizacije. Osnovne karakteristike takvih organizacija su: sklonost ka akciji, autonomija i preduzetništvo, vrednosna energija, jednostavna forma, istovremena centralizacija i decentralizacija.

Pristup dinamičkog angažovanja – Akcenat je na međuljudskim odnosima i prilagođavanju promenljivim uslovima, koji nastaju tokom vremena.

8. U čemu je doprinos P. Drakera razvoju menadzmenta?

Njegovi najvažniji doprinosi su:

• Isticao je da je menadzment poseban posao u okviru organizacija koji se u mnogome razlikuje od drugih

• Formulisao je koncept upravljanja pomoću ciljeva • Ukazao je na potrebu uvođenja pojma strategije iz vojne terminologije u poslovnu praksu • Definisao je koncepte efikasnosti i efektivnosti kao dva osnovna pokazatelja poslovnog

uspeha • Ukazao je na veliki značaj inovacija i preduzetništva • Bavio se analizom slučajeva iz prakse i dao naznake daljeg razvoja menadzmenta

9. Definišite organizaciju i navedite njene elemente

Organizacije su grupe ljudi sa zajedničkim ciljem. Osim ciljeva, svrhe ili zadatka, svaku organizaciju čine još i sledeći elementi: ljudi, resursi, različite aktivnosti i poslovi i upravljanje. Takođe, svaka organizacija se sastoji od zaposlenih, i posleduje neku vrstu namenske strukture. Ta struktura može biti otvorena, fleksibilna i tradicionalna.

10. Razlike između tradicionalnih i novih organizacija?

Tradicionalne organizacije: stabilne, nefleksibilne, usredsređena na posao, stalni poslovi, menadzeri uvek donose odluke, hijerarhijski odnosi...

Nove organizacije: dinamične, fleksibilne, usredsređene na veštinu, privremeni poslovi, zapolseni učestvuju u donošenju odluka, lateralni i umreženi odnosi...

11. Šta je okruženje organizacije i kako se može podeliti?

Okruženje organizacije je sredina u kojoj egzistiraju organizacije. Sastoji se od velikog broja eksternih i internih faktora i elemenata koji na razne načine utiču na funkcionisanje organizacija. Okruženje organizacija se može podeliti na:

1. Opšte okruženje (ekonomski, socijalni, pravni i dr. faktori) 2. Neposredno okruženje ( faktori koji su neposredno povezani sa funkcionisanjem org) 3. Interno okruženje (ljudski resursi, tehnologija, kultura...)

12. Navedite i objasnite četiri funkcije menadžmenta.

U četiri osnovne i veoma važne funkcije spadaju:

1. Planiranje – predstavlja modeliranje budućnosti. Menadzeri koji obavljaju funkciju planiranja, na osnovu istraživanja tržišta, definišu ciljeve, određuju strategije radi postizanja tih ciljeva i razvijaju planove za integraciju i koordinisanje aktivnosti

2. Organizovanje – menadzeri određuju koji zadaci treba da se obave, ko treba da ih obavi, i kako ti zadacitreba da se grupišu, ko kome podnosi izveštaj i gde se donose odluke

3. Vođenje – posao menadzera je da radi s ljudima i da uz pomoć ljudi postigne ciljeve organizacije

4. Kontrola – menadzeri moraju da nadziru i procene ostvareni rezultat. Ostvareni rezultat mora da se poredi sa prethodno postavljenim ciljevima. Ako se utvrdi da postoji značajno odstupanje preduzimaju se korektivne mere kako bi se ono eliminisalo.

13. Objasnite Mincbergovo shvatanje uloga menadzera

Mincberg je deset menadzerskih uloga grupisao u tri velike grupe:

I. Interpersonalne uloge; obuhvataju poslove koji su ceremonijalnog karaktera: 1. Glava kuće (prijem novih zaposlenih, čestitke povodom praznika...) 2. Luderi – komuniciraju sa saradnicima, motivišu i hrabre 3. Funkcija veze (misli se na povezivanje organizacije sa spoljnim svetom) II. Informativne uloge; uloge koje uključuju primanje, sakupljanje i širenje informacija u

okviru i izvan organizacija 4. Monitor (osmatra okruženje i prikuplja informacije) 5. Potparol (učestvuje u radu skupova, daje intervjue medijima...) 6. Interni davalac informacija (prenosi informacije internim stejkholderima) III. Donošenje odluka; donošenje pravilnog izbora 7. Preduzetnik (povećanje kreativnosti organizacije, prilagođavanje novim uslovima...) 8. Alokacija resursa (donošenje odluka o alociranju resursa prema prioritetima kako bi se

najbolje ostvarili ciljevi organizacije) 9. Pregovarač (pregovaranje u ime organa) 10. Rešavanje problema (donošenje odluka kojima se rešavaju sporne situacije i odnosi sa

spoljnim okruženjem)

14. Opišite tri osnovne veštine u menadzmentu prema Kacu i promenu značaja tih veština u odnosu na nivo menadzera

1. Tehničke veštine – podrazumevaju znanje i veštine u određenoj grani. Najznačajnije su za niže nivoe menadzera jer to podrazumeva zaposlene koji obavljaju organizacione poslove

2. Ljudske veštine – podrazumevaju sposobnost saradnje sa drugim ljudima, individualno i u grupi. Menadzeri koji poseduju te osobine znaju kako da komuniciraju, da motivišu, da rukovode... Te veštine podjednako su važne na svim nivoima menadžmenta

3. Konceptualne veštine – odnose se na sposobnost pojmovnog određivanja i izrade koncepta za apstraktne i složene situacije. Te veštine su najvažnije za top menadzere

15. Šta je po Adižesu čini idealnog menadzera?

Po Adižesu, idealni menadzer je proizvođač rezultata, izvrstan upravitelj, preduzetnik i integrator svih funkcija u nekoj organizaciji.

16. Kako klasifikujemo menadzere po horizontalnoj i vertikalnoj strukturi?

1. Po vertikalnoj strukturi – odnosi se na mesto menadzera u hijerarhijskoj strukturi organizacuije (top menadzeri, srednji nivo menadzera, niži nivo menadzera)

2. Po horizontalnoj strukturi – u odnosu na tipove menadzera (funkcionalni, generalni menadzeri, projektni menadzeri)

17. Šta je karijera menadzera i koji su koraci u njenom planiranju?

Karijera je skup različitih poslova, aktivnosti i pozicija koje pojedinac obaclja u toku svog života i rada u nekoj organizaciji. Sastavni je deo upravljanja ljudskim resursima. Ona pretpostavlja menadzere koji žele uspeh i organizacije koje žele da pomognu svojim zaposlenima u napredovanju.

Koraci u planiranju karijere:

1. Samoocenjivanje – svako mora da odredi svoje vrednosti, interese, veštine i sposobnosti što mu pruža osnovu za delovanje u budućnosti

2. Istraživanje mogućnosti – odnosi se sagledavanje potencijalnih šansi, mogućnosti i opasnosti u vezi posla u okviru organizacije ali i izvan nje

3. Donošenje odluka i definisanje ciljeva- odnosi se na kratkoroče i dugoročne odluke u smislu šta menadzeri žele da ostvare u narednoj ili kroz par godina

4. Akciono planiranje – podrazumeva definisanje obaveza, dužnosti, resursa i drugih neophodnih mera, radi ostvarenja postavljenog cilja

5. Slediti zacrtani put – podrazumeva primenu donetih odluka 18. Definišite mikromenadzment

Mikromenadzment „ubija“ svako zadovoljstvo zaposlenih koje proizilazi iz dobro obavljenog posla, razvoj ovih ideja i podsticanje rasta i promena. U ekstremnim slučajevima, mikromenadzeri mogu postati izrazito naporni, gotovo do nivoa agresije, mobinga radnika.

19. Ljudi kao izvor konkurentske prednosti?

Fefer je zaključio da menadzeri u najuspešnijim kompanijama koriste sledeće koncepte:

• Sigurnost radnog mesta – zaposleni mogu da uvode inovacije i povećaju produktivnost kompanije, ne strahujući da će izgubiti posao

• Selektivno zapošljavanje – kompanije moraju pažljivo da regrutuju kandidate i vrše njihovu selekciju kako bi zaposlili najtalentovanije radnike

• Samoupravni timovi i decentralizacija – timovi koji su zaduženi za zapošljavanje sopstvenih radnika, nabavku za svoje potrebe, svoja radna zaduženja i proizvodnju. Decentralizacija povećava zadovoljstvo i posvećenost zaposlenih

• Visoke plate uslovljene organizacionim performansama – visoke plate da bi se privukli i zadržali talentovani radnici

• Obuka i razvoj veština – kompanija mora da investira u obuku i razvoj veština svojih ljudi

• Smanjenje razlika u statusu – kompanije treba prema svakom da se ophodi jednako, da se zaposleni ne bi osećali kao da ih kompanija manje ceni

• Razmena finansijskih informacija – zaposlenima treba obezbediti informacije o troškovima, finansijama, produktivnosti itd. kako bi donosili odluke za uspeh kompanije

20. Šta podrazumeva organizaciono ponašanje?

Organizaciono ponašanje je naučna disciplina koja se bavi istraživanjem ponašanja ljudi u organizaciji kako bi se njegovim razumevanjem, predviđanjem i usmeravanjem unapredile organizacione performanse i zadovoljstvo članova organizacije.

21. Šta je organizaciona kultura i koje su njene osnovne funkcije?

Organizaciona kultura je sistem zajedničkih shvatanja i verovanja članova organizacije koji u velikoj meri određuju njihove zajedničke postupke. Osnovne funkcije organizacione kulture:

1. Zaposlenima u organizaciji daje identitet 2. Određuje ponašanje zapolsenih i pomaže im da bolje shvate i prihvate svoje radno

okruženje 3. Promoviše sistem socijalne stabilnosti i utvrđuje striktne standarde 4. Podstiče na naporan rad i poistovećivanje ličnih interesa sa interesima organizacije

22. Koji faktori određuju organizacionu kulturu? Objasnite

Da li je organizaciona kultura jaka, slaba ili srednjeg nivoa, zavisi od faktora kao što su:

• Istorijat organizacije i vlasništvo • Veličina organizacije • Tehnologija • Liderstvo i misija • Organizaciono okruženje • Nacionalna kultura • Funkcije i ciljevi • Zadaci • Zaposleni • Politika

23. Komuniciranje organizacije i spoljašnje sredine.

Spoljašnji komunikacioni proces počinje ili unutar organizacije, da bi se zatim preneo u okruženje, ili izvan organizacije, a onda i u organizaciju. Spoljašnji komunikacioni proces podrazumeva interakciju organizacije sa različitim elementima iz spoljašnjeg okruženja. U analitičkom istraživanju interakcije organizacije sa spoljašnjim okruženjem polazi se od dve osnovne kategorije i to: korporativni identitet i korporativni imidž.

24. Kako se menadzment može klasifikovati?

Teorija i praksa menadzmenta razlikuju tri osnovne varijante upravljačkih aktivnosti:

• Strategijski menadzment • Operativni menadzment • Menadzment poslovnih područja

25. Definišite strategiju. Navedite i objasnite osnovne elemente strategije po Mincbergu.

Strategija predstavlja jednu od najvažnijih upravljačkih odlika koje formulišu menadzeri. Veština i sposobnost upotrebe političkih i ekonomskih – psiholoških snaga za podržavanje prihvaćene politike. Ona je nužna u uslovima velikih promena u okruženju, gde postoji visok stepen konkurencije i niz opasnosti po organizaciju kao što su likvidacija ili strah preuzimanja.

Elementi strategije po Mincbergu:

• Proivodno – tržišna orjentacija; strategija mora pravilno da se definiše proizvede, tržišta i tehnologiju svakog preduzeća

• Konkurentska prednost – jedan od najvažnijih elemenata svake strategije, pokazuje načine na koji će preduzeće biti bolje u odnosu na drugo

• Sinergija – shvaćena kao mera sposobnosti preduzeća da koristi zajedničke efekte i ulazi na nova tržišta i osvaja nove proizvode

• Fleksibilnost – sposobnost prilagođavanja na promene, kako eksternih, tako i internih faktora

26. Koji su ključni atributi strategijskog menadzmenta.

1. Usmerava organizaciju prema sveukupnim krajnjim ciljevima 2. U procesu odlučivanja uzima u obzir i brojne stejkholdere 3. Uključuje i kratkoročne i dugoročne perspektive 4. Prepoznaje kompromis između efikasnosti i efektivnosti

27. Navedite i objasnite šest koraka procesa strategijskog menadzmenta.

1. Identifikovanje misije, ciljeva i strategije organizacije – svaka organizacija mora da ima svoju misiju. Definisanje misije organizacije primorava menadzere da identifikuju asortiman proizvoda ili vrste usluga. Ciljevi su željena stanja koje organizacija želi da postigne. Strategija se odnosi na način ostvarenja postavljenih ciljeva organizacija

2. Eksterna analiza – menadzeri moraju znati šta radi konkurencija, koji bi zakoni mogli da utiču na organizaciju ili kakva je ponuda radne snage na područjima gde ona posluje

3. Interna analiza – treba da dovede do jasne procene resursa organizacije i sposobnosti za obavljanje raznih funkcionalnih aktivnosti

4. Formulisanje strategija – strategije treba formulisati za korporativne, poslovne i funkcionalne nivoe organizacije. Ovaj korak je okončan kada menadzeri sačine skup strategija koji organizaciji pruža relativnu vrednost u odnosu na njene konkurente

5. Implementacija strategije – ako žele da uspešno implementiraju svoje strategije, organizacije moraju da stvore efikasne mehanizme strategijske kontrole

6. Ocena rezultata – treba da pruži odgovor na pitanja: koliko su strategije bile efikasne? koja su usklađivanja, ako postoje, bila potrebna da se izvrše?

28. Objasnite osnovne vrste organizacionih strategija.

Organizacione obuhvataju strategije na korporativnom nivou, poslovnom nivou i funkcionalnom nivou. Top menadzeri su najviše odgovorni za strategije na korporativnom nivou. Srednje rukovodstvo je najčešće odgovorno za strategije poslovnog nivoa, a najniže rukovodstvo organizacije za strategije funkcionalnog nivoa.

29. U čemu je suština operativnog menadzmenta.

Operativni menadzment obuhvata:

• Upravljačke aktivnosti na razradi strategijskih ciljeva u operativne ciljeve i zadatke, • Menadzere na nivou poslovnih funkcija i organizacionih jedinica preduzeća

Operativni menadzment se odnosi na projektovanje, poslovanje i kontrolu transformacionog procesa kojima se pretvaraju inpute u outpute.

30. Osnovna funkcionalna područja menadzmenta.

Menadzment poslovnih područja odnosi se na pojedine funkcije unutar organizacije, kao što su: marketing, proizvodnja, finansije, istraživanje i razvoj, ljudski resursi itd.

31. Šsta su klasteri i njihove karakteristike.

Klasteri su jedan od najznačajnijih oblika povezivanja u mala i srednja preduzeća. Klasteri su grupa nezavisnih preduzeća i udruženih institucija koja:

• Sarađuju i takmiče se • Mogu biti zasnovana na naučnoj bazi i tradicionalnoj • Geografski su skoncentrisane u jednu ili nekoliko regiona, i mogu imati globalni karakter • Specijalizovanost u posebnim poljima, povezanost sličnim tehnologijama i veštinama

32. Suština globalnog menadzmenta.

Globalizacija svetske ekonomije stvara sve više profita ali i više pretnji, kako za postojeće tako i za potencijalne učesnike u grani. U globalnom okruženju koje karakteriše intenzitet promena, jačanje konkurencije i tržišnih neizvesnosti, uspešne su samo one organizacije koje imaju sposobnost da brzo uče i koriste raspoložive informacije. Danas sve više firmi usvaja karakteristike globalnih organizacija, shvatajući da je to jedini put ka osiguravanju konkurentnosti i opstanka u savremenom globalnom poslovnom ambijentu.

33. Definišite globalnu organizaciju i navedite i objasnite njene karakteristike.

Globalne organizacije su organizacije koje su sposobne da se takmiče sa bilo kim, bilo gde i bilo kada. One sprovode delatnost na globalnom nivou, njihovi proizvodi se probaju na ključnim tržištima u svetu, čime stvaraju svetski razgranate aktivnosti integrisane kroz nacionalna tržišta.

Karakteristike globalnih organizacija su:

• Profitna organizacija • Veličina • Hijerarhijski odnosi između matice i filijala • Savremena tehnološka, menadzerska i marketinška znanja

34. Razlika između multinacionalnih i globalnih organizacija?

Između multinacionalnih i globalnih organizacija postoji značajna razlika. Multinacionalne organizacije primećuju i prave razlike u tržištima, pri čemu je nacionalno tržište jedno od više ciljanih tržišta, diferenciranih po značaju i veličini, a globalne primenjuju integralni pristup, pri čemu je nacionalno tržište samo segment svetskog tržišta.

35. Faktori koji čine osnovu konkurentske prednosti globalnih organizacija?

Da bi postale globalne organizacije, kompanije moraju da sadrže veliki broj dimenzija koje stvaraju konkurentsku prednost. Ključni stubovi koji formiraju osnovu konkurentske prednosti globalnih organizacija: fokusiranje na potrošača, stalno unapređivanje, korišćenje fleksibilne ili virtuelne organizacije, kreativni ljudski resursi, klima jednakosti, tehnološka podrška, otvorenost, samoefikasnost i kulturno razumevanje.

36. Uporedite menadzera, lidera i preduzetnika kao nosioce procesa upravljanja.

Preduzetnici su ona lica koja organizuju i upravljaju preduzetnim poslovima preuzimajući poslovni rizik. Oni imaju vodeću ulogu u kreiranju i razvoju novih proizvoda i usluga iz čega proizilaze brojne poslovne mogućnosti.

Menadzer upravlja određenom organizacijom, ili nekim njenim organizacionim delom, odnosno određenom funkcijom, procesom ili poduhvatom. Poslovi i zadaci koji menadzer obavlja svode se na planiranje, organizovanje, politiku ljudskih resursa, vođenje i kontrolu.

Lider je neko ko može da utiče na druge da ostvaruju organizacione ciljeve. To podrazumeva poznavanje psihosocijalnih osobina ljudi i uvažavanje ličnosti saradnika.

37. Šta obuhvata menadzerska etika?

Etika je skup moralnih principa ili vrednosti koje definišu pravilno i pogrešno ponašanje za određenu osobu ili grupu. Etika je širi pojam od morala. Ona predstavlja filozofsko shvatanje morala, dok je moral konkretan oblik ljudske slobode određen pravilima ponašanja među ljudima. Moral možemo da definišemo kao skup pisanih i nepisanih pravila o ponašanju ljudi, koji se temelje na etičkim normama.

38. Kako grupišemo etičke teorije? Objasniti

Etičke teorije je moguće grupisati u tri osnovne grupe:

• Deskriptivna etika koja podrazumeva proučavanje i opisivanje morala ljudi, kulture i društva i obezbeđuje osnovu materijalnoj normativnoj etici

• Normativna etika formira i povezuje različite moralne norme, pravila i vrednosti društva i nalazi temelj za izvođenje posebnih ili pojedinačnih normi i opravdava osnovne principe moralnosti

• Metaetika se bavi značenjem moralnih termina kao i logikom moralnog zaključivanja

39. Odredite i objasnite uobičajene vrste neprimernog ponašanja na poslu.

Neprimerno ponašanje protiv kompanije može da ugrozi njena materijalna i nematerijalna sredstva. Razlikujemo:

1. Ugrožavanje produktivnosti – ponašanje kojim se ugrožava kvalitet i kvantitet proizvodnje (manje ozbiljni prekršaji). Primeri: odlazak sa posla pre vremena, preduge pauze u radu, zaposleni namerno rade sporije nego što bi mogli, trošenje resursa bez potrebe

2. Ugrožavanje imovine – neetično ponašanje usmereno na imovinu ili proizviode organizacije (ozbiljniji prekršaji). Primeri: uništavanje opreme, prihvatanje mita, laganje o broju radnih sati, krađa od kompanije.

Neprimereno ponašanje protiv određenih ljudi u kompaniji:

1. Politički prestup – situacija kada određena osoba koristi svoj uticaj da bi naškodila drugima u kompaniji (manje ozbiljni prekršaji). Primeri: protekcija, širenja tračeva o kolegama, prebacivanje krivice na kolege, beskorisno nadmetanje.

2. Agresivnost – neprijateljsko ili agresivno ponašanje prema drugima (ozbiljniji prekršaji). Primeri: seksualno uznemiravanje, verbalne uvrede, krađa od kolega, lične pretnje upućene kolegama (ugrožavanje).

40. Nivoi i faze u moralnom razvoju?

Tri nivoa moralnog razvoja:

• Predkonvencionalni nivo – ljudi odlučuju na osnovu sebičnih razloga: 1. Poslušnost, orjentacija kaznom: poštovati propise kako bi se izbegla fizička kazna 2. Instrumentalno-realistička orjentacija: sledite pravila samo onda kada je to u

vašem trenutnom interesu • Konvencionalni nivo – ljudi donose odluke koje su u skladu sa očekivanjima društva

3. Orjentacija vida „dobar dečko – dobra devojčica“: živeti onako kako to očekuju ljudi u vašoj blizini

4. Orjentacija zakonom i redom: orjentacija ka redu i zakonu • Postkonvencionalni (principijalan) nivo – na kome ljudi koriste unutrašnje etičke principe

da bi rešili etičke dileme: 5. Orjentacija prema društvenoj dobrobiti, dogovoru 6. Orjentacija prema univerzalnim etičkim normama

41. Šta utiče na etičko odlučivanje?

U svojim organizacijma menazeri mogu da postaknu etičko odlučivanje tako što će pažljivo birati i zapošljavati poštene radnike, definisati poseban etički kodeks, obučiti zaposlene da donesu etičke odluke i stvoriti etičku kulturu.

42. U čemu je suština etičkog kodeksa?

Etičkim kodeksom se definišu vrednosti i na njima zasnovana ponašanja, ona koja očekuju ili ona koja se neće tolerisati. On obuhvata pravila ponašanja u okviru određenih organizacija i profesija i pomaže da komunikacija bude u skladu sa poslovnom etikom.

43. Na koji način možemo posmatrati društvenu odgovornost? Šta je društvena obaveza, a šta društvena svest?

Kada govorimo o društvenoj odgovornosti preduzeća, razlikujemo dva osnovna stava: klasičan i društveno-ekonomski. Prema klasičnom stavu jedina odgovornost menadzmenta jeste maksimiziranje profita. Drustveno-ekonomski stav polazi od toga da društvena odgovornost menadzmenta prevazilazi okvire ostvarivanja profita i uključuje zaštitu i poboljšanje društvene dobrobiti.

Društvena obaveza je obaveza organizacije da ispuni svoje ekonomske i zakonske odgovornosti.

Društvena svest odnosi se na sposobnost organizacije da se prilagodi promenljivim društvenim uslovima.

44. Definišite društvenu odgovornost i navedite i objasnite njene vrste.

Društvenu odgovornost možemo da definišemo kao društvenu obavezu, izvan onoga što propisuju zakon i privreda i ona treba da teži dugoročnim ciljevima koji su dobri za društvo.

Razlikujemo sledeće vrste društvene odgovornosti:

1. Ekonomska odgovornost – očekivanje da će organizacija ostvariti profit proizvodeći vredne proizvode ili usluge

2. Pravna odgovornost – društvena odgovornost organizacije da poštuje državne zakone i propise dok pokušava da ispuni svoje ekonomske odgovorsnosti

3. Etička odgovornost – odgovornost organizacije da svojim poslovnim aktivnostima ne krši prihvaćene principe koji definišu šta je ispravno, a šta pogrešno

4. Diskreciona odgovornost – očekivanje da će organizacija dobrovoljno obavljati društvenu ulogu koja prevazilazi njene ekonomske, pravne i etičke odgovornosti

45. Šta obuhvata korporativna društvena odgovornost? U čemu je suština VIRTUS nagrade?

Korporativne društvene inicijative možemo definisati kao najvažnije aktivnosti koje korporacija preduzima da bi podržala društvene ciljeve i ispunila obaveze u okviru svoje društvene odgovornsoti. Šest osnovnih društvenih inicijativa:

• promovisanje društvenih ciljeva; • marketing povezan sa društvenim ciljevima; • korporativni društveni marketing; • korporativna filantropija; • volonterski rad za zajednicu; • društveno odgovorne poslovne prakse.

Svake godine dodeljuje se VIRTUS nagrada za korporativnu filantropiju. Svrha ove prestižne nagrade je da prepozna i javno istakne kompanije i preduzeća koja svojom materijalnom i finansijkom podrškom daju najbolji primer drugima i postavljaju standarde kojima bi trebalo težiti u svetu odgovornog poslovanja.

nema postavljenih komentara
ovo je samo pregled
3 prikazano na 13 str.