Menadzment,seminarski rad,privredna drustva,ortacko,komanditno,doo,ad..., Beleške' predlog IT menadžment. Univerzitet u Beogradu
aleksandra-radovi
aleksandra-radovi

Menadzment,seminarski rad,privredna drustva,ortacko,komanditno,doo,ad..., Beleške' predlog IT menadžment. Univerzitet u Beogradu

14 str.
18broj preuzimanja
316broj poseta
100%od3broj ocena
Opis
jhdchgcbjhbcujcbnhiiksjdhncj dshbh cbhcb hc bb bnx
20 poeni
poeni preuzimanja potrebni da se preuzme
ovaj dokument
preuzmi dokument
pregled3 str. / 14
ovo je samo pregled
3 prikazano na 14 str.
preuzmi dokument
ovo je samo pregled
3 prikazano na 14 str.
preuzmi dokument
ovo je samo pregled
3 prikazano na 14 str.
preuzmi dokument
ovo je samo pregled
3 prikazano na 14 str.
preuzmi dokument

Менаџмент

ПРИВРЕДНА ДРУШТВА -семинарски рад-

Предметни наставник: Студенти:

др Марко Вучичевић 1. Милица Крачуновић 1Е1/0023/16

2. Александра Радовић 1Е1/0005/16

Београд, новембар 2016.

Садржај

Увод.......................................................................................................................................3

1.Привредна друштва...........................................................................................................4

1.1. Регистрација привредног друштва..............................................................................5

1.2. Одговорност оснивача и других лица.........................................................................7

1.3. Седиште и пословно име..............................................................................................8

2.Привредна друштва према организационој форми.....................................................10

2.1. Друштва лица...............................................................................................................10

2.2. Друштва капитала........................................................................................................11

Закључак..............................................................................................................................13

Литература..........................................................................................................................14

2

УВОД

Као субјекти пословних активности сматрају се физичка и правна лица која у

привредно-правном промету могу да се појаве као носиоци права и обавеза. Субјекти

привредних активности обављају делатност: систематски, тј. трајно, стручно и професионално, тј. у виду занимања и ради стицања добити. Ови субјекти могу бити

организовани у инокосном организационом облику, у виду радње, или без овог облика,

као предузетници, и у колективном организационом облику са својством правног лица-

у виду привредног друштва у најширем смислу речи.

Највећи број привредних субјеката непосредно обавља неку од привредних

делатности, што је у пракси и најчешћи случај, док одређени број привредних субјеката,

који су по својој правној природи организовани у облику удруживања, обављају такву

врсту привредне делатности којом доприносе унапређењу пословања својих удружених

чланова.

Законодавство Републике Србије материју из области субјеката привредног

пословања (тзв. статусни део привредног права), уређује Законом о привредним

друштвима, који се практично примењује од 1. Фебруара 2012. године. Овај закон

представља један од најважнијих системских закона у нашој земљи, не само због

области коју правно регулише, већ и због чињенице да су његове одредбе и конкретна

решења, створила правну основу за развој привредног система заснованог на

стандардима који се примењују у земљама са развијеном тржишном привредом, и на

који се ослањају и многи други закони у области привредног система.

1. ПРИВРЕДНА ДРУШТВА

3

Привредно друштво је правно лице које оснивају оснивачким актом правна и/или

физичка лица ради обављања делатности у циљу стицања добити. Привредно друштво

оснива се на неодређено време, ако у оснивачком акту није одређено да друштво траје

до одређеног времена, наступања одређеног догађаја или постизања одређеног циља.

Привредна друштва су у свакој земљи најважнији привредни субјекти. Основни

елемент законске дефиниције привредног друштва јесте да оно обавља одређену

делатност у циљу стицања добити. Ипак, у изузетним случајевима, привредно друштво

се може основати и за неке друге неекономске циљеве. Овакви случајеви представљају

свакако изузетак и њихови се циљеви морају изричито нагласити у оснивачком акту и

статуту, као што је нпр. заштита животне средине, уштеда трошкова и сл., када

пословање друштва нема као једини циљ стицање добити, већ се обављање дате

делатности врши у општем интересу. Иначе циљ оснивача друштва остварује се

обављањем одређене делатности чији је избор по правилу слободан, уколико је таква

делатност законита, могућа и у складу са добрим пословним обичајима. Према томе, постоји неколико битних обележја која одређују појам привредног друштва. То су:

• правни субјективитет, што значи да је свако привредно друштво без обзира на

организациони облик правно лице,

• обављање привредне делатности, што значи да привредно друштво самостално

обавља делатност за коју је регистровано, која може бити производња, промет

робе или вршење услуга на тржишту,

• профитност што значи да је привредно друштво профитна организација која

обавља своју делатност у циљу стицања добити,

• уговорни начин настанка, што значи да друштво (по правилу), настаје на основу

уговора заинтересованих страна, осим када је оснивач једно лице (једночлано

друштво), када се друштво оснива одлуком оснивача.

Привредно друштво може обављати све законом дозвољене делатности. Делатности

за које је законом рописано да се могу обављати само на основу сагласности, дозволе

или другог акта државног органа, могу се обављати по добијању те дозволе,

сагласности или другог акта државног органа. Делатности за које је посебним законом

прописано да се обављају у одређеној правној форми привредног друштва, не могу се

обављати у другој правној норми друштва.

4

Привредно друштво може да обавља делатност у простору који испуњава услове у

погледу технике опремљености, заштите на раду и заштите и унапређења животне

средине, као и друге прописане услове. Испуњеност услова проверава надлежни орган

у поступку редовног инспекцијског надзора. Привредно друштво може да отпочне

обављање делатности која обухвата производњу, промет, дистрибуцију, прераду и

ускладиштење материја опасних и штетних по здравље људи и животну средину, ако

надлежни орган решењем утврди испуњеност услова за обављање такве делатности.

Привредна друштва оснивају се оснивачким актом који има форму уговора о

оснивању ако га оснива више оснивача или одлуке о оснивању ако га оснива један

оснивач. Лица која оснивају привредно друштво су оснивачи друштва. Сви оснивачи

привредног друштва потписују оснивачки акт. Потписи оснивача на оснивачком акту

привредног друштва оверавају се. Оснивачки акт привредног друштва има садржину

утврђену законом за одговарајућу правну форму пеивредног друштва. Поред оснивачког

акта, ортачко и командитно друштво могу имати и уговор ортака друштва, друштво с ограниченом одговорношћу и уговор чланова друштва, а акционарско друштво и статут.

Оснивачи и лица која у складу са законом после оснивања приступе ортачком друштву

су ортаци, командитном друштву – ортаци односно комплементари и командитори,

друштву с ограниченом одговорношћу – чланови друштва а акционарском друштву –

акционари.

1.1 Регистрација привредног друштва

Стицање својства правног лица- Привредно друштво стиче својство правног

лица уношењем података о том друштву у посебан регистар, који се води на начин

прописан законом, а којим се уређује регистрација привредних субјеката. Законска

решења у погледу регистрације привредних друштава у нашој земљи уређена су у

смислу административног (а не судског) поступка регистрације, са основним циљем

убрзања поступка и постизања веће ефикасности постпка, кроз постојање јединственог,

централизованог и електронског система регистровања података и докумената, који су

од значаја за привредне субјекте, и који су неопходни у свакодневном правном промету.

Централизовани систем регистрације омогућио је јединствену електронску базу

података о привредним субјектима у нашој земљи, која садржи све податке који су

5

према закону предмет регистрације, и који су путем интернета доступни свим

заинтересованим лицима на брз и једноставан начин.

У регистар привредних субјеката региструју се обавезно сва привредна друштва

и предузетници, задруге, удружења и други субјекти одређени посебним законом.

Дејство регистрације и објављивање у односу на трећа лица – Сматра се а

трећа лица знају за регистроване податке о привредном друштву после њиховог

објављивања или објављивања извода из тих података или докумената на основу којих

је извршеаена регистрација са упућивањем на њих. Сматра се да трећа лица знају или

да према околностима случаја могу знати за податке и документа и пре објављивања, а

после депоновања у Регистар, ако привредно друштво то докаже. Ако се објављени

подаци разликују од регистрованих података, за привредно друштво се као тачан узима

податак из Регистра, тако да оно у односима са трећим лицима не може истицати

податке који су објављени, ако су се трећа лица поуздала у податке из Регистра.

Ништавост регистрације оснивања - Регистрација снивања привредног друштва ништава је у случајевима прописаним законом: ако оснивачки акт није

састављен у прописаној форми; ако је делатност друштва незаконита или супротна

јавном интересу; ако оснивачки акт не садржи податке о пословном имену друштва,

вредности и врсти улога сваког оснивача или износа основног капитала који је

прописан законом, или о делатности друштва; ако минимални износ улога није уплаћен

у складу са законом; ако не постоји правна и пословна способност свих оснивача; ако је

број оснивача мањи од броја утврђеног законом.

Ако је основ ништавости регистрације привредног друштва отклоњив, надлежни

суд после покретања поступка одређује рок најдуже 90 дана за октлањање недостатака,

и за то време застаје са поступком. Ништавост регистрације нема правно дејство на

правне послове тог друштва са савесним трећим лицима. Утврђењем ништавости

регистрације привредног друштва, чланови и акционари постају солидарно одговорни

за намирење потраживања поверилаца друштва.

1.2 Одговорност оснивача и других лица

Одговорност за обавезе пре регистрације друштва – Оснивачи друштва и

друга лица за обавезе преузете у вези са оснивањем привредног друштва, одговарају

солидарно целокупном својом имовином, ако уговором са трећим лицима која имају

6

потраживања по том основу није другачије одређено. За наведене обавезе привредно

друштво одговара солидарно са оснивачима или другим лицима ако после регистрације

преузме те обавезе, у складу за законом.

Улози, имовина, основни капитал и одговорност за улоге – Ортаци, чланови и

акционари привредног друштва дужни су да уложе своје уговорене улоге у имовину

друштва у складу са законом, оснивачким актом, уговором или другим актом друштва.

На основу улога ортаци, односно чланови друштва, стичу удео у друштву, а

акционари акције друштва. Наведена лица која не изврше обавезе у вези са оснивањем

привредног друштва или дају нетачне податдке о улогу, одговарају друуштву за

проузроковану штету. На извршење обавеза према привредном друштву у вези са

улогом у имовину примењују се одредбе Закона о привредним друштвима и закона

којим се уређују облигациони односи.

Ако наведена лица не уложе уговорене неновчане улоге, могу одлучити да уложе

новчани износ једнак вредности неуложеног неновчаног улога, по претходној сагласности друштва. Када је предмет улога својина, сви унети улози у имовину

привредног друштва својина су друштва и не могу бити коришћени од ортака, чланова

и акционара као њихова лична имовина.

Привредно друштво не може да ослободи од одговорности ортаке, чланове и

акционаре, нити може да им умањи обавезе по основу одговорности.

Имовину друштва чини право својине и друга права које друштво има на

улозима или је стекло пословањем. Основни капитала друштва је разлика између

укупне вредности имовине и укупних обавеза друштва, односно укупна вредност удела,

односно акција у друштву.

Командитори командитног друштва, као и чланови друштва с ограниченом

одговорношћу и акционари акицонарског друштва могу према трећим лицима лично

одговарати за обавезе друштва, ако злоупотребе привредно друштво за незаконите или

преварне циљеве или ако са имовином привредног друштва располажу као са

сопственом имовином, као да привредно друштво као правно лице не постоји. Наведена

лица одговорна су за обавезе друштва солидарно . Одговорност утврђује надлежни суд,

при чему узима у обзир све околности везане за злоупотребу.

7

1.3 Седиште и пословно име

Седиште- Седиште привредног друштва је место сиз кога се управља пословима друштва. Седиште привредног друштва одређује се оснивачким актом и региструје се у

складу са законом којим се уређује регистрација привредних субјеката.

Пословно име – Пословно име је назив под којим привредно друштво послује.

Пословно име привредног друштва не може да буде исто или заменљиво са пословним

именом другог привредног друштва, нити да изазива забуну о привредном друштву или

о његовој делатности.

Обавезни садржај - Пословно име ортачког друштва садржи ознаку ортачко

друштво или скраћеницу о.д. или од. Пословно име командитног друштва садржи

ознаку командитно друштво или скраћеницу к.д. или кд. Пословно име друштва са

ограниченом одговорношћу садржи ознаку друштво са ограниченом одговорношћу или

скраћеницу д.о.о. или доо. Пословно име акционарског друштва садржи ознаку

акционарско друштво или скраћеницу а.д. или ад. Пословно име привредног друштва у

поступку ликвидације садржи и ознаку – у ликвидацији.

Скраћено или модификовано пословно име – Привредно друштво може у

пословању, поред пословног имена, да користи и једно или више модификованих с и/

или скраћених пословних имена, ако су та имена наведена у оснивачком акту, под истим

условима и на начин под којима се користи пословно име.

Ограничења коришћења националних или службених имена и знакова

Пословно име привредног друштва може да садржи назив домаће државе или

територијалне јединице, као и њен грб, заставу и друге државне амблеме или ознаке које их подразумевају, уз претходну сагласност надлежног органа државе или

територијалне јединице. Пословно име привредног друштва може да садржи име или

симболе стране државе или међународне организације, у складу са прописима те

државе, односно међународне организације. Пословно име не може да садржи или да

подражава службене знакове за контролу и гаранцију квалитета.

Ограничења коришћења личних имена – Пословно име привредног друштва

може да садржи име или део имена физичког лица, уз његову сагласност, а ако је то

лице умрло, уз сагласност свих хаследника првог наследног реда. Ако привредно

друштво својим пословањем или на други начин повређује част и углед лица чије је име

8

унето у његово пословно име, то лице, односно његови наследници ако је оно умрло,

има право да тражи брисање његовог имена из пословног имена друштва.

Употреба пословног имена и других података у документима – Пословна

писма и други документи привредног друштва, укључујући и оне у електронској форми,

који су упућени трећим лицима садрже следеће податке: пословно име и правну форму

друштва; седиште; регистар у који је регистровано име и правну форму друштва;

регистар у који је регистровано и број регистрације друштва; пословно име и седиште

банке код које има рачун; број рачуна, као и порески идентификациони број.

Пословна писма и други документи друштва с ограниченом одговорношћу,

затвореног и отвореног акционарског друштва, поред наведених података, садрже и

податке о основном капиталу друштва са назнаком колико је од тога уплаћени и унети,

а колико уписани капитал.

Језик и писмо пословног партнера – Пословно име привредног друштва је на

српском језику и писму који је у службеној употреби. Пословно име привредног друштва може бити и на страном језику, односно може да садржи и поједине стране

речи, ако оне чине име, односно пословно име ортака, члана или акционара или њихов

робни или услужни жиг, односно ако су уобичајене у српском језику, или ако за њих

нема одговарајуће речи у српском језику, односно ако се ради о речима на мртвом

језику.

2. ПРИВРЕДНА ДРУШТВА ПРЕМА ОРГАНИЗАЦИОНОЈ

ФОРМИ

Тржишни услови у којима се савремена привредна друшртва оснивају и послују, условљавају разноврсне правне облике организовања предузећа. У пракси постоје

бројни облици и форме привредних друштва:

• Друштво лица,

9

• Друштво капитала.

Наиме, овако извршена подела означава груписање предузећа по специфичним

карактеристикама њиховог профила и садржине. Значи она се разликују према начину

оснивања, величини и прибављању капитала, степену ризика и улозима оснивача итд.

Постоје четири облика привредних друштава и то два друштва лица где спадају ортачко

друштво и командитно друштво, и два друштва капитала где спадају акционарско

друштво и друштво са ограниченом одговорношћу.

Закон о привредним друштвима предузеће посматра као привредно друштво. Као

облике тих привредних друштава овај закон наводи:

• ортачко друштво,

• командитно друштво,

• друштво са ограниченом одговорношћу и

• акционарско друштво.

2.1. Друштва лица

Друштва лица се називају још и партнерска или ортачка друштва. Њих сачињавају и

оснивају партнери – ортаци, који се удружују ради заједничког посла, а не појединачни

власници. Они преко заједничке фирме обезбеђују потребан капитал за оснивање и рад

предузећа, а учествују у расподели оствареног профита или губитка сразмерно

уложеном капиталу.

Ортаклук је однос између лица која обављају делатност у циљу стицања профита.

Ова друштва, чији чланови немају ограничену одговорност, су ортачка. За разлику од

инокосних предузећа, друштва лица представљају облик организовања предузећа у које

се удружују два или више ортака ради остваривања одређених заједничких циљева у

обављању одређене привредне делатности, односно бизниса.

Суштина ових предузећа је да их оснива већи број правних или физичких лица,

удружених ради обављања заједничког посла. При том удруживању опредељујући

чинилац није број удружених лица односно ортака, удео у капиталу или статус у

предузећу.

10

Сва имовина која је унета у ортаклук пре оснивања, односно која је стечена путем

куповине или на други начин, за потребе предузећа или за потребе пословања

ортаклука, представља заједничку - ортачку имовину. Она се може користити од

стране ортака искључиво у сврху обављања заједничког посла, сходно уговору о

ортаклуку.

Статусне промене друштва лица нису једноставне, јер свако проширење или друге

статусне промене друштва, као и промене удела у предузећу захтевају сагласност свих

партнера, чланова друштва.

Друштва лица у пракси се јављају као:

• ортачко друштво и

• командитно друштво.

2.2. Друштва капитала

Друштва капитала се као правни облик организовања предузећа битно разликују

од друштва лица. Код ових друштава је доминантан капитал при њиховом оснивању

и пословању. Ова предузећа могу да чине било која физичка и правна лица која

располажу капиталом, и која су спремна да тај своји капитал уложе у ова друштва

ради обављања одређене делатности и стицања профита.

Улагачи капитала – средстава нису битни за ову врсту предузећа, то су улози у

овим друштвима лако преносиви. Они могу једноставно и без тешкоћа да мењају

власника, да се продају на тржишту капитала без сагласности осталих сувласника

друштва, што није случај код друштава лица.

У друштвима капитала не постоји одговорност оснивача предузећа, одговорност

постоји само за друштво као привредно предузеће. Оно само одговара за своје

обавезе према повериоцима.

Друштва капитала се најчешће јављају у следећим облицима:

• акционарско друштво и

• друштво са ограниченом одговорношћу.

11

Друштва капитала се обично користе за организовање већих и великих предузећа

у земљама тржишне економије. Она имају неограничене могућности прибављања

капитала, као и обављања широког спектра привредних делатности.

ЗАКЉУЧАК

Из овде наведеног долазимо до закључка да је предузеће битан чинилац једног

друштва и државе, њене стопе развоја и економске јачине и стабилности. По угледу на

развијене земље света и ми бисмо сада у нашој држави у време транзиције и промена у

друштву требали да своју привреду и развој усмеримо ка малим и средњим

предузећима. Стимулисати треба првенствено младе, амбициозне, предузимљиве људе да усмере своје способности на формирање истих. Мислим да би и држава морала да

осмисли стратегију у подстицању оснивања и унапредења малих и средњих предузећа

12

која сутра могу да буду носиоци привредних активности. Разним олакшицама и

субвенцијама да изаде у сусрет покретању наведених предузећа. Процес транзиције

који се неминовно намеће, на путу до коначног циља, прошле су многе земље садашње

чланице ЕУ, па отуда исти није мимоишао ни Србију.

Привреда Србије је током деценија константно урушавана. Услед ратних неприлика

делимично или тотално уништени индустријски објекти уз губитак тржишта, условили

су драстичан пад обима производње.У условима када привреда Србије само делимично

функционише, број незапослених се стално увећава, стандард грађана у складу са

куповном моћи, наравно, има тенденцију свакодневног опадања.

Решење нагомиланих проблема, треба тражити у очекивању нових инвестиционих

улагања од стране домаћих и иностраних инвеститора. Увођењем свежег капитала у

привредне токове Србије резултирало би растом индустријске производње, значајним

смањењем броја незапослених и јачањем стандарда грађана. Елиминисањем сиве

економије и повратком изгубљеног тржишта, савесним и одговорним пословањем, повратили бисмо раније годинама стицан углед у пословном свету.

ЛИТЕРАТУРА

1.Вучичевић С., Вучичевић М., Менаџмент у пословању предузећа, БПШ, Београд , 2014.

2.Марковић В., Арсић Љ., Пословна економика, БПШ, Београд, 2013.

3. Богдановић Д., Иванишевић Г., Послови економије, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 2004.

13

14

nema postavljenih komentara
ovo je samo pregled
3 prikazano na 14 str.
preuzmi dokument