Merenje temperature kablova u programskom paketu FEMM 4.2, Skripte' predlog Elektrodinamika
Sladjan95
Sladjan95

Merenje temperature kablova u programskom paketu FEMM 4.2, Skripte' predlog Elektrodinamika

33 str.
6broj poseta
Opis
Vrsi se merenje temperature u programskom paketu femm 4.2 na osnovu 3D modela iz programskog paketa SolidWorks za razlicita opterecenja kablova.
20 poeni
poeni preuzimanja potrebni da se preuzme
ovaj dokument
preuzmi dokument
pregled3 str. / 33
ovo je samo pregled
3 prikazano na 33 str.
ovo je samo pregled
3 prikazano na 33 str.
ovo je samo pregled
3 prikazano na 33 str.
ovo je samo pregled
3 prikazano na 33 str.
2

Универзитет у Крагујевцу

Факултет техничких наука Чачак

Пројектни задатак из предмета:

Специјалне електричне инсталације

Тема:

Мерење температуре каблова у стационарном стању

применом софтверског пакета FEMM 4.2

Студенти: Наставник:

Слађан Угреновић 638/2018

Вукашин Кукић 675/2018

Проф. Др Момчило Вујичић

Асистент:

Марко Шућуровић, дипл.инж.ел.

Чачак, јун 2019

Садржај

1 Увод ................................................................................................................................. 1

2 Начини провођења топлоте ............................................................................................ 1

2.1 Простирање топлоте провођењем ........................................................................... 2

2.1.1 Температурно поље ................................................................................................. 2

3 Стационарно провођење топлоте кроз цилиндричан зид .............................................. 4

4 Температура на граничним површинама енергетских каблова у програмском пакету

FEMM 4.2 ...................................................................................................................................... 7

4.1 Прорачуни за једножилне каблове .......................................................................... 9

4.2 Прорачуни за вишежилне каблове ........................................................................ 20

5 Литература .................................................................................................................... 31

1

1 УВОД

Овај рад се бави посматрањем промена температуре на граничним површинама

енергетских каблова уз помоћ симулације у програмском пакету FEMM 4.2. У уводном делу

рада биће представљени начини простирања топлоте са објашњењем појма температуре.

Програмски пакет врши симулацију промене температуре у стационарном стању и у једној

равни тако да ће у уводном делу бити представљено теоретско простирање топлоте у једној

равни. Каблови се у литератури провођења топлоте посматрају као цилиндри тако да ће

теоријси увод простирања топлоте бити посматран кроз цилиндрични зид. Задатак овог рада

обухвата више пресека енергетских каблова који се убацују у слимулатор и за промену

оптерећења ових каблова понаособ врши се посматрање температуре на граничним

површинама од изолације до плашта. За сваки пресек биће дат попречни пресек, 3D модел

кабла одрађен у програмском пакету SolidWorks, слика са представом температуре по бојама

по попречном пресеку кабла одрађена у програмском пакету FEMM 4.2.

2 НАЧИНИ ПРОВОЂЕЊА ТОПЛОТЕ

Познато је на основу другог закона термодинамике, да у нашим условима топлота увек

прелази са топлијег на хладније тело, од топлије на хладнију средину, од топлијих ка

хладнијим слојевима тела. На тај начин, већ самим природним законом потпуно је одређен

смер простирања топлоте.

У техничкој пракси, а и уопште у животу намеће се потреба да се ова природна

тенденција простирања топлоте потпомаже или спречава:

 Потпомаже се у оним случајевима када је потребно да се топлота доведе од

извора топлоте радном телу на пример од продукта сагоревања води у парном

котлу.

 Спречава се у оним случајевима када је простирање топлоте штетно и представља

чист енергетски губитак на пример кроз зидове цеви за транспортовање топле

воде.

У првом случају је потребно створити такве услове да избором материјала простирање

топлоте што интензивније, док у другом да оно буде што спорије због чега се користе такви

материјали који имају већи отпор распростирању топлоте тј. изолациони материјали.

Простирање топлоте је природан процес преношења унутрашње енергије у облику

топлоте, са тела са вишом температуром, на тело са нижом температуром. Ако нема других

узрока, стање посматраних тела мењаће се све док се не успостави топлотна равнотежа тј.

док се температуре тела не изједначе. На основу искуства, не постоји спонтани процес током

2

којег би топлота прешла са хладнијег на топлије тело. Зато је промена топлоте једносмерни

неповратни процес који је повезан са деградацијом енергије.

Постоје три начина провођења топлоте:

1. Провођење или кондукција је начин провођења топлоте у чврстим телима, од

једног делића материје до другог када се делићи материје (атоми, молекули) не

крећу. Механизам провођења топлоте састоји се у бржем осциловању молекула и

атома у топлијим слојевима чврсте материје од оних у хладнијим слојевима, због

чега имају већу кинетичку енергију коју предају хладнијим слојевима услед

осциловања и сударања са њима.

2. Струјање флуида или конвекција је начин простирања топлоте који постоје када

је температура, па и густина различита у разним слојевима флуида, услед чега

долази до њиховог струјања и на тај начин простирања топлоте. Ако је струјање

флуида изазвано пумпом онда је у питању принудна конвекција.

3. Код зрачења или радијације топлотна унутрашња енергија материје претвара у

енергију зрачења, која се у виду електромагнетних таласа простире кроз простор

и вакуум. Енергија зрачења се у додиру са другим телима поново претвара у

унутрашњу топлотну енергију. На овај начин се простире топлота од Сунца до

Земље и других планета.

Програмски пакет FEMM 4.2 користи кондуктивни начин простирања топлоте па ће у

наредном делу бити речи само о овом виду преношења топлоте.

2.1 ПРОСТИРАЊЕ ТОПЛОТЕ ПРОВОЂЕЊЕМ

2.1.1 ТЕМПЕРАТУРНО ПОЉЕ

Температура је, као и друге величине стања, скаларна величина која се описује само

нумеричком вредношћу и одговарајућом димензијом температурне скале. За разлику од

модела класичне термодинамике који претпоставља материју у унутрашњој топлотној

равнотежи, теорија простирања топлоте полази од чињенице да при промени топлоте са

околином честице материје немају једнаку температуру.

Под температурним пољем подразумева се вредност температура у свим тачкама

простора у датом тренутку времена. У материји постоји тродимензионално скаларно

температурно поље које се током размене топлоте мења.

Стационарно температурско поље је оно у коме се температура не мења са временом тј:

3

 , , , 0 dt

t f x y z d

 

Нестационарно температурско поље је оно које се мења током времена тј:

 , , ,t f x y z 

Свако температурско поље може бити:

 Просторно које зависи од све три координате:

 , , , ,t f x y z 

 Раванско или дводимензионално зависи од две координате:

 , , , 0 dt

t f x y dz

 

 Једнодимензионално поље зависи само од једне координате:

 , , 0, 0 dt dt

t f x dy dz

  

При опису полазног модела често се користи процена да су промене температуре у

односу на неке координате простора занемарљиво мале у односу на доминантне промене

температуре само у једном смеру. У сваком телу где постоји разлика у температурама долази

до топлотног протока. Како у појединим тачкама температурног поља температура може да

има исту вредност , то се спајањем тачака истих температура добијају површине у простору

које се називају изотермске површине. Температура се мења од површине до површине и оне

се не могу међу собом сећи. Ако се изотермске површине пресеку са једном равни добија се

фамилија изотерми, тј. скуп линија истих температура. Дуж изотерме и температура се не

мења. У сваком другом правцу постоји промена температуре. Постојање температурног поља

указује на постојање разлике температура суседних честица, па је то узрок настанку

транспорта топлоте кроз материју у смеру пада температуре.

0 dt

grad t n dn  ,

где је 0n јединични вектор у правцу нормале на изотермску површину, док је n нормала

на изотерму.

Вектор grad t усмерен је у смеру повећања температуре, што је приказано на слици 1.

Топлотни проток, топлотни флукс или термички флукс је количина топлоте која у јединици

времена прође кроз произвољну површину:

4

, Q J

Q W s

      

Количина топлоте која прође кроз јединицу неке повшине у јединици времена назива се

специфичним топлотним протоком:

Слика 1: Изотермске линије

Фурије је 1822 године први поставио закон провођења топлоте по коме је успоставио

директну зависност између специфичног топлотног протока и градијента температуре:

tq grad  ,

где је W

mK       

коефицијент топлотне проводљивости и он представља топлотну каракте-

ристику материјала. Знак минус значи да се топлота простире у правцу смањења

температуре. Коефицијент топлотне проводљивости зависи од врсте материјала и његове

густине, притиска и температуре. Најслабији проводници топлоте су гасови, а најбољи

метали, као изолатори топлоте употребљавају се шамот, стаклена вуна, азбест.

3 СТАЦИОНАРНО ПРОВОЂЕЊЕ ТОПЛОТЕ КРОЗ ЦИЛИНДРИЧАН ЗИД

Провођење топлоте кроз цилидрични зид је принципијелно исто као код равног зида

стим што су у овом случају изотермске површине концентрични кругови. Посматра се

једнослојни цилиндрични зид тј. цев дужине l , дебљине  , коефицијента топлотне провод-

љивости  , унутрашњег и спољашњег пречника 1d и 2d као на слици 2. Нека се на уну-

2 ,

Q W q

A m      

5

трашњој површини зида одржава константна температура 1t , а на спољашњој површини 2t ,

тако да је 1 2t t .

Слика 2: Једнослојни цилиндрични зид

За издвојени цилиндар елементарне дебљине dr , у коме је елементарна промена

температуре dt , проводи се количина топлоте:

2 dt dt

Q A r l dr dr          

Па је топлотни проток одређен из израза:

2 Q dt

Q r l dr

  

    

Раздвајањем променљивих и интеграцијом добија се температурно поље у цилин-

дричном зиду као:

2

Q dr dt

l r 

ln 2

Q t r C

l  

Гранични услови прве врсте у овом случају гласе:

 за 1r r 1t t , а за 2r r 2t t

ln1 1 2

Q t r C

l  

ln2 2 2

Q t r C

l  

6

Топлотни проток кроз једнослојни цилиндрични зид износи:

   2 1 2 ,1 2 12 2ln ln

21 1

t tl W Q t t

r d m

r l d





        

За цев дужине 1�� добија се термички флукс:

   2 1 2 ,1 2 12 2ln ln

21 1

t tQ W q t t

r dl m

r d





         

где је израз 2

1

1 ln

2 e

d R

d  топлотни отпор зида.

Једначина промене температуре кроз једнослојни цилиндрични зид има облик:

1 2 ln 1

2 1ln

1

t t d t t

d d

d

  

Из кога се види да је промена температуре логаритамска крива.

Посматрајмо вишеслојни цилиндрични зид састављен из више коаксијалних

цилиндричних слојева пречника 1 2 3, , ,......, nd d d d коефицијената топлотне проводљивости

1 2 3, , ,....., n    и дужине 1m.

За случај вишеслојног цилиндричног зида топлотни проток је једнак за сваки слој:

2 3 11 22 2 ...2 1 2

2 3 1ln ln ln

1 2

t t t tt t n nQ l l lnd d d n

d d d n

       

Слика 3: Вишеслојни цилиндрични зид

7

Где је n број слојева, а из претходног израза добија се:

2 1 2

1 1

ln 2

q d t t

d  

3 2 3

2 2

ln 2

dq t t

d  

1ln1 2

dq nt tn n dn n  

Одакле се сабирањем добија:

1 1

3 12

1 1 2 2

1 1 1 ln ln ... ln

2 2 2

n

n

n n

t t q

d dd

d d d  

 

  

1 1

1

1

1 1 ln

2

n n

i

i i

t t q

d

d 

 

Температуре на појединим слојевима зида могу се израчунати из следећих израза:

2 2 1

1 1

ln 2

q d t t

d  

3 32 3 2 1

2 2 1 1 2 2

1 1 ln ln ln

2 2

d dq q d t t t

d d d   

       

 

2 2 1

1 1

ln 2

q d t t

d  

1 1 12 1 1 1

2 1 1

1 1 1 ln ln ... ln ln

2 2 2

n n n i

n n n n n n i i

d d dq q d q t t t t

d d d d        

          

  

У претходном делу је дата теоријска представа простирања топлоте и одређивање

вредности температуре на граничним цилиндричним површинама који се користе у

програмском пакету FEMM 4.2 за одређивање температуре на граничним површинама

каблова. Резултати ће бити представљени у наредном делу.

4 ТЕМПЕРАТУРА НА ГРАНИЧНИМ ПОВРШИНАМА ЕНЕРГЕТСКИХ

КАБЛОВА У ПРОГРАМСКОМ ПАКЕТУ FEMM 4.2

У овом делу биће представљени различити пресеци каблова са три различите величине

оптерећења, тако да би се могла посматрати температура и извршити њихово упоређење. За

сва три кабла једна струја ће бити номинална, а остале две 20% веће и мање од назначене

вредности за дати кабл.

8

Код свих анализа пресека каблова постоје неки исти параметри. То су особине

материјала (слика 4). Проводник је извор топлоте (која настаје услед Џулових губитака), a

начињен је од бакра. Изолација тог проводника је од умреженог полиетилена (XLPE), док је

плашт, који има улогу механичке заштите проводника и изолације, начињен од PVC масе.

Систем је постављен у ваздуху (Air), а самим тим подешавања материјала појединих слојева

кабла, као и параметара ваздуха су представљени на следећој слици и она су иста за све

програме и даље се неће обрађивати.

Параметри који се уносе представљају термичку проводност за поједине материјале

исказани по пречнику или по нормалној оси у односу на радијални начин простирања

топлоте.

Слика 4: Подешавања материјала, опција Properties/Materials

Да би извршио анализу, односно да би могао да прерачуна задате параметре, у овом

програму је потребно поставити и крајњу ивицу, а за ту ивицу је узет неки познати

параметар. То је околина, која има температуру 20°С. Подешавања везана за температуру

околине приказана су на слици 5.

9

Слика 5: Подешавања ивице, опција Properties/Boundary

На претходној слици за конвекцију су унети параметри фиксне температуре ваздуха

изражени у Келвинима, као и снага која се одводи са граничне површине кабла за јединицу

температуре израженом у келвинима.

Параметри каблова који ће се користити приказани су у следећој табели:

Табела 1: Табела са основним параметрима каблова:

Пресек I (A)

Подужна

отпорност

R (

�� )

Подужни губици

����2 ( ��

�� )

Подужни

губици при 20% мањој

струји

����2 ( ��

�� )

Подужни

губици при 20% већој

струји

����2 ( ��

�� )

1х16 90 0,0011 8,91 5,70 12,83

1х25 115 0,0007 9,26 5,92 13,33

1x35 140 0,0005 9,80 6,27 14,11

4х16 75 0,0011 6,18 3,96 8,91

5х16 75 0,0011 6,18 3,96 8,91

4х50 145 0,00035 6,86 4,39 9,87

Параметри из претходне табеле ће бити коришћени за подешавање извора топлоте за

сваки кабл. Оптерећења каблова су одрађена за 80%, 100%, 120% називне снаге за сваки

пресек понаособ тако да ће бити одрађена симулација за сва три случаја.

4.1 ПРОРАЧУНИ ЗА ЈЕДНОЖИЛНЕ КАБЛОВЕ

На следећој слици су приказани тродимензионални модел, као и попречни пресек

једножилног кабла 1х16 mm2 нацртани у програмском пакету SolidWorks.

10

Слика 5: Попречни пресек кабла 1х16 mm2

На следећој слици је приказан цртеж попречног пресека у програмском пакету FEMM

4.2 са бројним ознакама који представљају различите материјале и компоненте кабла.

1 – проводник од бакра, 2 – изолација од умреженог полиетилена, 3 – плашт од PVC масе и 4 –

амбијент у овом случају ваздух

Слика 6: Изглед кабла 1х16 mm2 у симулацији

Снага топлотног зрачења која се јавља услед протицања струје изражена је формулом:

�� = ����2

Где је �� подужна отпорност за бакар. Добија се на основу специфичне отпорности бакра

(�� = 0,0175 Ω∗����2

�� ) и одговарајућег попречног пресека кабла (у овом случају 16 mm2), што

је већ урађено у почетној табели за сваки пресек понаособ тако да се више неће понављати.

Подешавање извора топлоте у центру проводника је приказано на следећој слици на

којој су приказана подешавања снаге која се као топлота одводи по метру дужине и то за све

врсте оптерећења.

11

Слика 7: Подешавање извора топлоте за пресек 1х16 mm2 у опцији Properties/Point

На следећој слици је дата радијална расподела температуре по бојама за номинално

оптерећење по пресеку кабла, као и вредност температуре изражена у Келвинима.

Слика 8: Резултати прорачуна за пресек кабла 1х16 mm2 при називној струји са датим

температурама у средишту и на периферији кабла

На претходној слици види се разлика температура између центра кабла и спољне

ивице да је само шест степени Целзијуса, а на следећој слици је дат дијаграм расподела

температуре од центра проводника до спољне околине која је у овом случају ваздух.

12

Слика 9: Резултати прорачуна за пресек кабла 1х16 mm2 при називној струји представљени

дијаграмом (температуре су поређане од амбијента ка средишту кабла)

За први пресек одрађена је провера тачности рада програма преко теоријских

једначина простирања топлоте кроз цилиндричан зид. Топлота која се простире од центра

проводника ка ивици кабла је константна без обзира на средину кроз коју се простире и

износи W

12,33 m

     

, што је приказано следећом једначином. Када се израчуна топлотни флукс

онда се он користи како би се проверила температура на ивици кабла чиме смо добили у

зарез исти резултат као у програмском пакету, чиме смо потврдили тачност теоријски

приказаних једначина.

1 1

1

1

360,162 354,796 W 12,33

1 8 1 11,6 m1 1 ln ln ln 2 0,286 5.6 2 0,25 8

2

n n

i

i i

t t q

d

d  

 

       

 

 2 32 1 1 1 1 2

12,33 8 12,33 11.6 ln ln 360.162 ln ln 354,798 K

2 2 2 0.286 5.6 2 0.25 8

q d q d t t

d d          

У претходним једначинама пречници су очитани у програмском пакету SolidWorks, а

топлотна проводност из програмског пакета FEMM 4.2 у одељку за подешавање материјала и

константну термичку отпорност појединих материјала компоненти кабла у овом случају

умреженог полиетилена и PVC масе. Приказ теоријски израчунатих температура је исти за

све пресеке тако да овај рачун нећемо понављати за остале каблове чиме је тачност ове

методе и програмским пакетом потврђена.

13

На следећој слици је дата радијална расподела температуре по бојама за 20% мање

оптерећење по пресеку кабла, као и вредност температуре изражена у Келвинима.

Слика 10: Резултати прорачуна за пресек кабла 1х16 mm2 при струји 20% мањој од називне

са приказаним подацима за средиште и периферију кабла

На претходној слици види се разлика температура између центра кабла и спољне ивице

да је само 3,5 степени Целзијуса, а на следећој слици је дат приказ температуре за 20% веће

оптерећење на коме се може уочити величина температуре и извршити упоређење.

Слика 11: Резултати прорачуна за пресек кабла 1х16 mm2 при струји 20% већој од називне

са приказаним подацима за средиште и периферију кабла

14

Прорачуни за кабл попречног пресека 1х25 mm2 се одвијају истоветно као за пресек

1х16 mm2. Само што већи пресек доноси смањење отпора самог кабла, тако да се повећава

струја која се кроз њега може безбедно пропустити.

На следећој слици су приказани тродимензионални модел, као и попречни пресек

једножилног кабла 1х25 mm2 нацртани у програмском пакету SolidWorks.

Слика 12: Попречни пресек кабла 1х25 mm2

На следећој слици је приказан цртеж попречног пресека у програмском пакету FEMM

4.2 са ознакама које представљају различите материјале и компоненте кабла.

Слика 13: Изглед кабла 1х25 mm2 у симулацији

Три вредности струје дају различите снаге генерисања топлоте, а подешавања тих снага

дати су на слици 14.

15

Слика 14: Подешавање извора топлоте кабла попречног пресека 1х25 mm2 у опцији

Properties/Point

На следећој слици је дата радијална расподела температуре по бојама за номинално

оптерећење по пресеку кабла, као и вредност температуре изражена у Келвинима.

Слика 15: Резултати прорачуна за пресек кабла 1х25 mm2 при називној струји са датим

детаљним термалним подацима за средиште и периферију кабла

На претходној слици види се разлика температура између центра кабла и спољне ивице

да је само пет степени Целзијуса, а на следећој слици је дат дијаграм расподела температуре

од центра проводника до спољне околине која је у овом случају ваздух.

16

Слика 16: Резултати прорачуна за пресек кабла 1х25 mm2 при називној струји

представљени дијаграмом (температуре су поређане од средишта кабла ка спољашњости)

На следећој слици је дата радијална расподела температуре по бојама за 20% мање

оптерећење по пресеку кабла, као и вредност температуре изражена у Келвинима.

Слика 17: Резултати прорачуна за пресек кабла 1х25 mm2 при струји 20% мањој од називне

са приказаним подацима за средиште и периферију кабла

На претходној слици види се разлика температура између центра кабла и спољне ивице

да је само 3 степени Целзијуса, а на следећој слици је дат приказ температуре за 20% веће

оптерећење на коме се може уочити величина температуре и извршити упоређење.

17

Слика 18: Резултати прорачуна за пресек кабла 1х25 mm2 при струји 20% већој од називне

са датим температурама у средишту и на периферији кабла

Предстоји анализа кабла пресека 1х35 mm2. Компоненте које чине овај пресек су исте и

имају индентичан распоред као код предходна два пресека. Његов изглед приказан је

следећом сликом.

Слика 19: Изглед кабла 1х35 mm2 у симулацији

18

Три вредности струје дају различите снаге одате топлоте, а подешавање тих снага дато је

на слици 20.

Слика 20: Подешавање извора топлоте кабла попречног пресека 1х35 mm2 у опцији

Properties/Point

На следећој слици је дата радијална расподела температуре по бојама за номинално

оптерећење по пресеку кабла, као и вредност температуре изражена у Келвинима.

Слика 21: Резултати прорачуна за пресек кабла 1х35 mm2 при називној струји са датим

детаљним термалним подацима за средиште и обод кабла

На претходној слици види се да је разлика температура између центра кабла и спољне

ивице 5°��, а на следећој слици је дат дијаграм расподела температуре од центра проводника

до спољне околине која је у овом случају ваздух.

19

Слика 22: Резултати прорачуна за пресек кабла 1х35 mm2 при називној струји

представљени дијаграмом (температуре су поређане од средишта кабла ка спољашњости)

На следећој слици је дата радијална расподела температуре по бојама за 20% мање

оптерећење по пресеку кабла, као и вредност температуре изражена у Келвинима.

Слика 23: Резултати прорачуна за пресек кабла 1х35 mm2 при струји 20% мањој од

називне са приказаним подацима за средиште и периферију кабла

На претходној слици види се да је разлика температура између центра кабла и спољне

ивице само 4°��, док је на следећој слици дат приказ температуре за 20% веће оптерећење на

коме се може уочити величина температуре и извршити упоређење.

20

Слика 24 : Резултати прорачуна за пресек кабла 1х35 mm2 при струји 20% већој од

називне са приказаним подацима за средиште и периферију кабла

4.2 ПРОРАЧУНИ ЗА ВИШЕЖИЛНЕ КАБЛОВЕ

Следи анализа прорачуна вишежилних каблова. Они се од једножилних каблова, у овим

симулацијама, разликују по конструкцији. Начин добијања резултата је исти, само што се

овде налазе неки елементи који нису били у претходним симулацијама.

На следећој слици је приказан цртеж попречног пресека у програмском пакету FEMM

4.2 са бројним ознакама која представљају различите материјале и компоненте кабла.

1 – проводник од бакра, 2 – изолација од умреженог полиетилена, 3 – испуна од умреженог

полиетилена 4 - плашт од PVC масе и 5 – околина овде је то ваздух

Слика 25: Изглед кабла 4х16 mm2 у симулацији

21

Три вредности струје дају различите снаге генерисања топлоте, а подешавања тих снага

дати су на слици 20.

Слика 26: Подешавање извора топлоте кабла попречног пресека 4х16 mm2у опцији Properties/Point

На следећој слици је дата радијална расподела температуре по бојама за номинално

оптерећење по пресеку кабла, као и вредност температуре приказане Келвиновом скалом.

Слика 27: Резултати прорачуна за пресек кабла 4х16 mm2 при називној струји са датим

детаљним термалним подацима за средиште и периферију кабла

22

На претходној слици види се разлика температура између центра кабла и спољне ивице

да је само шест степени Целзијуса, а на следећој слици је дат дијаграм расподела

температуре од центра проводника до спољне околине која је у овом случају ваздух.

Слика 28: Резултати прорачуна за пресек кабла 4х16 mm2 при називној струји

представљени дијаграмом (температуре су поређане од средишта кабла ка спољашњости,

идући линијом преко фазе)

На следећој слици је дата радијална расподела температуре по бојама за 20% мање

оптерећење по пресеку кабла, као и вредност температуре изражена у Келвинима.

Слика 29: Резултати прорачуна за пресек кабла 4х16 mm2 при струји 20% мањој од

назначене са датим детаљним термалним подацима за средиште и периферију кабла

23

На претходној слици види се да је разлика температура између центра кабла и спољне

ивице 7°��, а на следећој слици је дат приказ температуре за 20% веће оптерећење на коме се

може уочити величина температуре и извршити упоређење.

Слика 30 : Резултати прорачуна за пресек кабла 4х16 mm2 при струји 20% већој од

назначене са датим детаљним термалним подацима за средиште и периферију кабла

Постојање проводника који у нормалном погону не проводи електричну енергију

доприноси да се кабл на том делу брже хлади. Због тога је и на самом ободу кабла смањена

температура, што се примећује и на резултатима.

На следећој слици су приказани тродимензионални модел, као и попречни пресек

петожилног кабла 5х16 mm2 нацртани у програмском пакету SolidWorks.

Слика 31: Попречни пресек кабла 5х16 mm2 и тродимензионални модел у SolidWorksu

nema postavljenih komentara
ovo je samo pregled
3 prikazano na 33 str.