Milutin Garašanin - Razgovori o arheologiji , Beleške' predlog Istorija. Filozofski fakultet
Vennen
Vennen

Milutin Garašanin - Razgovori o arheologiji , Beleške' predlog Istorija. Filozofski fakultet

114 str.
143broj poseta
Opis
Razgovori o arheologiji - biografija Milutina Garašanina, Beogra 1996. godine
20 poeni
poeni preuzimanja potrebni da se preuzme
ovaj dokument
preuzmi dokument
pregled3 str. / 114
ovo je samo pregled
3 prikazano na 114 str.
preuzmi dokument
ovo je samo pregled
3 prikazano na 114 str.
preuzmi dokument
ovo je samo pregled
3 prikazano na 114 str.
preuzmi dokument
ovo je samo pregled
3 prikazano na 114 str.
preuzmi dokument

~--.-

Milutin Garasanin razgovori 0 arheologiji

razgovarali i priredili Stasa Babic i Miodrag Tomovic

Beograd 1996.

Milutin Garasanin razgovori 0 arheologiji

Razgovarali i priredili

Mr Sta§a Babic Dr Miodrag Tomovic

Recenzenti

Dragoslav Srejovic, akademik

Nikola Tasic, dopisni ~lan SAND

Dr Borislav Jovanovic

Dr Petar Petrovic

Izdavac

,,3T" d.o.o.

Beograd, Lole Ribara 12,

TeVfax: 011/340-741

Za izdavaca

Nikola Caranovic

Urednik Predrag Caranovic

Fotografija za naslovnu stranu

Vladeta Stojic

Slog

Grafoartia

Dizajn i stampa ,,3T"

Tiraz 700

Razgovori zabeldeni u ovoj knjizi vodeni su tokom februara, marta i aprila 1994.godine, cetvrtkom pre podne, u Klubu lepih umetnosti lazzbina. Biografija profesora Garasa- nina, njegova znanja i iskustva, neiscrpan su izvor tema 0 kojima smo mogli razgovarati. Nadamo se da sma dragocenog sagovor- nika pitali ono sto bi volela da zna vecina arheologa i drugih dobrodoslih citalaca. Pavremeno nepredvidiv tok nasih razgo- vora reCito svedoci 0 mnostvu mogucih propustenih pitanja. Iako ziva ree ima draz koju je nemoguce preneti u pisani tekst, nada- mo se da je deo lepote sastanaka eetvrtkom saeuvan u konacnoj verziji zapisa.

septembar 1995. S.B. M.T.

Sadrzaj

17.februar o poreklu i porodici . o detinjstvu i decastvu . o susretu sa arheolozima o studijarna. . . . . . . . o Vasicu i Vulicu .... o dogadajirna tokorn rata. o radu u Muzeju Kneza PavIa o muzejskom kursu . . . . .. o zivotu u Beogradu tokom rata . o profesoru Vasicu . . . o datovanju Vince . . . . . . . . o doktoratu u Ljubljani ..... o dolasku u Arheoloski institut o posleratnim rekognosciranjirna

24.februar o pedagoskorn radu . o Derdapu I .... . o nastavi ...... . o podeli arheologije . o beogradskoj arheoloskoj skoli o poucnosti primera Vasica i Vulica o buducnosti Fakulteta o publikovanju . . . . . . . . . . . o etici arheologa . . . . . . . . . . o Srpskom arheoloskom drustvu Moralni kodeks arheologa o studentima . . . . . . o predavastvu . . . . . o interdisciplinarnosti .

3. mart o postdiplomskim studijama . o arheologiji Bliskog istoka ..

1 4 6 7

11 12 13 14 15 17 18 19 21 22

24 27 28 28 29 32 32 35 37 38 38 40 41 43

46 51

o terenskim otkriCirna . o rnedijirna o hronologiji . . . o analogijarna .. o rnetodu C-14 . . o svrsi arheologije . . . o eksperirnentalnoj arheologiji

ll.mart o novoj arheologiji ......... . o istorijskim zakonitostima . . . . . . o odnosu nove i klasicne arheologije o odnosu arheologije i drustva . Ponovo 0 medijirna ...... . o arheologiji i istoriji umetnosti o etnologiji . . . . . . . o Grbicu ....... . o fizickoj antropologiji o narodirna . . . . . . . o pojedineirna . . . . . . . . o odnosu istorije i arheologije

17. mart o arheologiji posle rata . . . . . . . . . . . . o Jugoslovenskom koordinaeionom odboru o Arheoloskom institutu . . . o arheologiji u unutrasnjosti . . . o ranom terenskom radu ... .. o zavodima za zastitu . . . . . . . . o izlaganju arheoloskog materijala o kolegarna, starijirn i mladim . . . . . o sukobima i izbegavanju sukoba o Gordonu Cajldu i polihistorima ..... .

28. mart o porodici i deei ........ o supruzi Ooeu ..... .

53 54 55 57 59 60 61

63 66 68 69 72 74 76 79 82 83 84 85

88 91 94 95 97 99

.101

. 104

. 105 . . 107

.109

.110

.111

o poetiei arheologije . . ............ 112 o Praistoriji Srbije .. . . ......... 114 o latenu ........ . . ........ 115 o posleratnoj ideologiji o evropskirn kolegama

.117 ......... 118

7.april o Akademiji i Memorandumu ....... . o okupaeiji Dubrovnika. . . . .... . o hapsenju . . . . . . . . . . . . ... . o muzejskirn poverenieima .......... . o falsifikatima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . o neobicnim licnostima u srpskoj arheologiji - Radoslav Galovic . . ..... Sergej Karmanski . Gospoda Kirsanova Milan Pindic . . . . Kakvi su arheolozi?

14.april ARHEOLOGIJABALKANA. Neolit - nastanak i razvoj .... Proto-Starcevo . . . . . Proto-vincanska faza . Gradacka faza . . . . . Sahranjivanje u neolitu Paleolingvistika i praistorijska arheologija Indoevropljani ............... .

27.april Gvozdeno doba . . . . . . . . . Distribueija paleobalkanskih plemena . Istorijski izvori 0 etnickom pitanju . Paleolingvistika. . . . . . . . . . . . . . Onornastika. . . . . . . . . ...... . Arheoloski podaei 0 etnickim pitanjirna . Pitanje Tribala Glasinae ....

. . . . . 121 . .. 121

.124

.125

.126

· .128 · .128

.129

.131

.132

.134

.134

.145

.146

.149

.153

. 155

.157

.160

.165

.167

.169

.171

.171

'f~ · . :)1 l) t,\!<\\\t\ 1.> t \, '~J\-x( \' a;}

~ "'1 ~ / If,.; ,

v k' b' ............. 179 Knezevs I gro OVI • • . • • • • • . . • 182 Grcki !mp~rt . . . . . . . . . . . . . . . . . . : : : : : : : : : 183 HeJemz.aclJ~ ............. . .... ........ 186 RomamzaclJa.: . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. 188

Rimsk.e k~~o~IJe ..... :. . . . . . . . ...... 191 HelemzaclJa I romamzaclJa ........... . foto album

Milutill Garasanill kao ucellik 111/3 razreda Treee muske realne gimnazije u Beogradu (slika iz Knjizice 0 uspehu i vladanju za skolsku 1933-34. godinu).

Milutin Garasallin (slika iz In- dexa po upisu naJakultet 1939. godine).

Polaznici muzejskog kursa 1942, godine ispred zgrade Muzeja kneza Pavia (Milutin Garasanin, prvi s desna u leeem redu Draga Garasanin, druga s desna u prvom redu), '

Polamici muzejskog kursa 1942 ' , kneza Pavia, S leva d ' godme zspred zgrade Muzeia

G ' na esno' De'j'a M d k ' :J

arasamn, lovan Kov x '.,(' n e a OVlC, Milutin S

" al"eVll" Darko Bo I" lanoJeVLc-Alen, Vladimir M'l ~ c' , gosav'jevlc, lelisaveta

L oJ LC L Slobodan Brzakovic.

S leva n,a desno: ,lo~ip l~rkovic, Draga Ga rasa n in, Oleg Koiin, prof lv!llan, Budlmlr, MLlutin Garasanin i Aleksandar Pulja (snzmljeno lzm,ed~ 27, marta i 6. aprila 1941, godine II dvoriStu kuce prof Budlmlra, u [)ufinoj ulici u Beogradu),

Vencanje Milulina i Drage Garasanin u crkvi Sv, Save u Beogradu 9, maja 1943, godine, sa kumovimalovanomKovacevicem (polaz- nik muzejskog kursa) i Miroslavom Mitrovicem (spiker Radio

Beograda) ,

Iskopavallje u Gomjem Gradu Beogradske tvrdave, juli 1949. godine. S leva Ita desno: Milutin i Draga Garasanim, Dusko Krstie i M. Drajie, zemljoradnik-osudenik iz Belotiea.

Milutin Garasanin u Beeu 1950. godine.

Milutin i Draga Garasanin sa cerkama (s leva Ita desno) Sofijom, Julijom i Oliverom (snimljeno 31. oktobra 1954. godine u Beogradu).

, '/

Draga i Milulin Garasanin sa prof s. Junghansom (u sredini) u Slulgartu 1957. godme.

Iskopavanje na lokalitetu Bubanj 1957. godine. S leva na desno: Aleksandar Simovic, Blaienka Stalio, Du1ko Krstic, V. Mitrovic (cuvar muzeja, sedi), Aleksandra JuriSic (sedi), Milurin Garasanin iAleksandar Nenadovic.

Milutin Garasanin pred dvostrukim "ambarom". Is- kopavanje u Nosi 1958. godine.

Iskopavanje u Nosi 1958. ?odine. S l~va na demo: S~nj~ Marinkovic (direktor subotlckog muzeJa), Rastko RasaJskl, Miodrag Grbic, Laslo Sekeres, Draga i Milurin Garasanin.

. . Galaba Palikrufeva u Ohridu 1960. Milutin i Draga Garasanm l I .. 6 11 jun) godine (Skupstina Arheoloskog druftva Jugos aVlje, -. .

Milwill Garasallin na iskopavanju u Azanbegovu 1969. godine (pored, Sarto Sartoski).

Rim-Farnesina. Sastanak jugoslovenskih i italijanskih arheologa u akademiji dei LINCEI, 16-19. mart 1970. godine. S leva na demo: Alojz Benae, Milutin Garasanin, Vladimir Mirosavljevic, Marin Zaninovic, Sime Batovic (u drugom planu: Duje Rendic-Miocevic, Mahajlo Petrutevski).

. d'· Draga i Milutin Garasanin. Atina-Akropolj, mal 1970. go me.

Lepenski Vi~ 1971 d' S I Vladimir D~mitresk~o S~:~;e G e~a na des,:o: .Dragoslav Srejovic, Mladin. ,a rovec, Mllutm Garasanin i Josip

Scupi, 1972. godine. Milutin Garasa . . D v nm l zems Vajzman.

Selce, Albanija. Colloque ill rien . Draga i Milutin Garasanin ~ I' '119172 .. ~odlll~. S leva na desno: , e nn s amL L AloJz Benac.

SANU, 22. maj 1972. godine. poseta akademika Spiridona MannatosaAkademiji. S leva na desno: Vasa cubrilovic (rnkuje se sa Mannatosom), Pavle Sa vic, Predsednik SANU, Milutin

Garasanin, Marinatos Branko Gavela.

Milurin Garasanin na lokalitetu "Luka" u Trlicu (snimljeno 23. septembra 1984. godine).

Milutin Garasanin u Arheoloskom . . u Beogradu (snimljeno 9 b semmaru FllozoJskog Jakulteta

. novem ra 1984. godine).

Draga i Milutin Garasanin sa njihovom unukom Oliverom (snimljeno 1993. godine u stanu porodice Garasanin).

17.februar

o poreklu i porodici

- Porodica Garasanin vodi poreklo iz Crne Gore iz Bjelopavlica, iz sela Orje Luke. Oni pripadaju velikoj porodici Boskovica. Jos pre rata je jedan sVeStenik iz Orje Luke napisao rodoslov porodice Garasanin, naravno po predanju. To su ona predanja sto inace postoje u Crnoj Gori, po pasovima. Ja ne znam koliko pasova unazad je on isao, ali sve se zavrsava u mitu i legendi. Po toj legendi bi BoskoviCi, pa prema tome i mi, bili poreklom od Leke Kapetana, sto su, naravno, price. Jedan od tih Boskovica, Radisav, bio je advokat u Beogradu, i pre petnaestak godina dolazio je kod mene. Mi smo, in ace, sa BoskoviCima imali malo kontakata. On je tako obnovio vezu Boskovica sa mnom, pa sam ija otisao u Orju Luku, i tu se upoznao sa svim postojeCim BoskoviCima, kojih ima mnogo. Iz razgovora - a potom sam i obilazio okolo - video sam da se taj rodoslov, na osnovu grobova koji se nalaze na ondasnjem groblju, moze sigurno povuCi od pocetka XVIII veka. Ja, kao arheoIog, polazim od cinjenica, ito je ono sto se moze sigurno utvrditi. Prvi koji je dosao u Srbiju od tih Boskovica, bio je Savisa, po kome su Garasani prvo uzeli ime Savic. Moj cukundeda se zvao Milutin Savic, a, posto su dosli u selo Garase, uzeli su Garasanin kao nadimak. Tako se moj cukundeda zvao Milutin Savic-Garasanin. Ja sam imao jednu moju ideju kad je rec 0 prezimenu, ali nisam uspeo da je proverim ... Iznad sela Orje Luke, dakle - sela Boskovica, postoji jedno brdo koje se zove Garae, tako da je meni dosla ideja da prezime Garasanin nije od sela Garasa, nego od imena toga brda. Pokusao sam onda da vidim sa etnolozima, kada se zapravo javlja ime sela Garasi, da Ii je to jos pre ~jihovog do~el­ jenja, iIi su oni kao prvi doseljenici doneli to Ime. M~d~tlm, nisam naisao na neko veliko razumevanje. Mada sam mlsho da ce se neko od njih malo zainteresovati da potraga za t.i~, niko to nije uradio. Tako to pitanje ostaje otvoreno. Eto, to bl bIlo sto se tiee porekla nase porodice. I )

1

Posle Savi~e dolazi Milutin Savic-Gara~anin, koji je ucestvovao u I srpskom ustanku, sa Karadordem, zatim sa Milo~em, i koji je ubijen zajedno sa svojim sinom Lukom, u vreme prvog dolaska na vlast kneza Mihajla, kad je bila Katanska buna. Njega su ubile Milo~eve katane, i njegovu glavu i glavu njegovog sina Luke nabili na kolac sa cibukom u ustima. Razlog je bio politicki sukob sa ObrenoviCima. Mada, posle toga su potomci - Ilija Gara~anin i moj deda Milutin Gara~anin - u stvari uvek vi~e bili na strani Obrenovica nego Karadordevica. I to je ostalo u familiji i posle nestanka Obrenovica, i posle ... do dana~njih dana, ako hocete, mad a ObrenoviCi vi~e ne postoje. Nikada nije bila nikakva naroCita prisnost izmedu Gara~anina i Karadordevica.

(

- Postoji niz prica 0 Milutinu Garasaninu i kralju Milanu, i njihovim sloienim ...

- ... slozenim i promenljivim odnosima. Oni se politicki nisu uvek slagali, a dosli su u sukob i oko skandala koji je Milan napravio svojim razvodom sa kraljicom Natalijom, ~to je bila bruka u celoj Evropi. Znam, mi smo cuvali arhivu Milutina i Ilije Gara~anina u kuCi, koja je velikim delom bila desetkovana - u vreme I svetskog rata, Austrijanci su mnogo toga odneli sa sobom. Izgleda da je u to vreme i originalni rukopis Nacertanija Ilije Garasanina bio odnet, tako da je Nacertanije danas poznato sarno po prepisima.

- Znaci, godina nestanka Nacertanija nije, kao sto se pret- postavlja, 1903?

- Nacertanije je verovatno nestalo izmedu 1914. i 1918. godine. Istoricar Lju~ic spominje 1904., ja sam mu skrenuo paz- nju na to da su, po mom saznanju - naravno, to je pre mog rodenja, ali po pricama koje su bile u porodici - da su Austrijanci tu arhivu probirali, i daje verovatno onda nestalo Nacertanije. U toj arhivi su bila pisma Milutina Garasanina, kopije njegovih pisama, pisane rukom, naravno, i pisma Milana Obrenovica u vreme toga najgoreg sukoba. Ja nisam video to pismo Milanovo, one je verovatno izgubljeno, ali sam video odgovor Milutina

2

Garasanina na to pismo, gde mu, otprilike kaze: "Velicanstvo V~~e pismo ~.e nije iznenadilo, s obzirom ~a stepen vaspitanj~ kOJl ste stekh, 1 0 tome ne treba da govorim".

- Poznato je da je Garasanin viSe puta uticao na kralja. Recimo, cuveni dogadaj kod NiSa, za vreme srpsko-bugarskog rata, i Milanova pretnja abdikacijom, kada ga je strasno postideo ....

- Da, tu ga je, navodno, sa revolverom u ruci naterao da odustane od abdikacije, i na kraju ga cak i rasplakao. Izgleda da je Milan bio, tako, jedna vrlo temperamentna lienost, sa velikim oscilacijama u ddanju i stavovima. Mogao je da plane, da se pokaje ... Milutin Garasanin je posle tog sukoba bio poslat za poslanika nasega u Parizu, i tamo je i umro. Znam da ga je kralj Milan posetio kad je dolazio u Pariz, i mi jos uvek imamo jednu deciju igracku, jednu veliku finu lutku, koju je kralj Milan tada donee i poklonio mojoj tetki, koja je bila devojeica. Moj otac je, posto je deda umro u Parizu, dobio francusku stipendiju, tako da je on sarno osnovnu skolu svrsio u Beogradu, a gimnaziju u Parizu. U Parizu je svrsio i prava, tamo je i doktorirao. Tako da sam ja jos od detinjstva naueio francuski, a sa majkom sam opet uCio nemacki, jer je teea moje majke bio Mihajlo Vujic, ekonomista koji je bio dugo vremena nas poslanik u Beeu, i majka je odrasla u Beeu, i tame je isla u skolu. Tako je odlicno znala nemacki, i pored njih dvoje sam naucio oba jezika.

Moj otac se vratio u Srbiju 1903.godine .. Od tada)e ziveo stalno u Srbiji, u Beogradu. ~io je u. Balkansk!~ rato~~a, ~ I svetskom ratu. On i moja maJka su zaJedno presh A1~alllJu .. NISU mnogo voleli da pricaju 0 tim stv~rima, ~~~ s~o u~pste ~oJ otac nije voleo mnogo da prica 0 nasoJ pOrod~Cl ~ n~enoJ ulozl. Narav- no, govorio je 0 tome, ali nije mnogo mSlstlr~~ na za~lugama predaka. On je bio jedan ~u~a~is~a, ~ on ml Je usad.IO to ~a apsolutno nikakvih nacionahstlckih ldeJa nemam. MOJ otac Je pisao pesme na francuskom. Na zalost, to je sve propalo u

d d ·· d h posle rata. Iz kuce su razvucene oga aJlma 0 rna . . .., M'I . tv . S' one sto J' e ostalo od arhlve IhJe 1 1 utma san. recom, v ..,

Garasanina, posle I rata, od Austrijanaca, sacuvano Je 1 to Je danas u Arhivu Srbije.

3

_ Osecate Ii gnev kada govorite 0 tim godinama odmah posle rata, koje su obeleiile istoriju VaSe porodice?

_ V'x osecam gnev. Gnev sam osecao u onom I:>e ne f . d' .

1 to shvatio kao jednu katastro u, 1 a Je u tOJ momentu. a sam ." I' b katastrofi to neminovno. I prakticno se. 1 m~~ m?g 0 IZ ~~ ,. pte naravno nikada nisam blO pnJatelJ toga, mh Cl. rema om " V' Y • •• k mogu biti, ali neku animoznost ne .os~ca~. I~e IromJu, a 0 hocete, kad se pogleda sve sta se radIlo 1 do cega Je to dovelo.

o detinjstvu i decastvu

_ To su godine kad ste Vi bilijos uvek veoma mladi, sa nekim iluzijama i ieljama ...

- TIuzije su razbijene vee 1941.godine. Od tog vremena moralo je da se opstaje i da se bori. Borba za opstanak je stalno bila prisutna. U tome je bilo necega pozitivnog. ler, bila bi mi svakako mnogo laksa karijera da sam je stvorio u prilikama kakve su bile pre II svetskog rata. Medutim, novo stanje me je nateralo da se borim, da razmisljam vise, nateralo me je da moram vise da se afirmiram, tako da je u jednom smislu ta vrlo negativna strana na mene delovala pozitivno. Inace, moj otac je bio advokat, ali se kratko vreme bavio advokaturom, posle toga je bio pravni savetnik Francusko-srpske banke, sto mu nije uzimalo mnogo vremena. Bio je vaspitan potpuno u duhu klasicne francuske gimnazije, francuske skale. Znaci: dobra je znao latinski i grcki, bio je zadojen grckom antikom, knjizevnoseu, filozofijom, mitologijom. los kad sam bio sasvim mali, sa pet-sest godina, on je poceo da mi prica 0 flijadi i Odiseji. Posle, kad sam nesto odrastao, on mi je citao Homera tako da sam to. znao. i i~.rao syam se Abila. Nisam bas najle~si izbor nap~~VIo, ~1111 mJe bas u duhu moga temperamenta, ali u tim deCJJlm damma to me je fasciniralo, i eto tako, ja sam bio Ahil.

. . Ta~ode, pO~~d toga sto sam naucio da govorim francus- ki 1 nemac~, rodItelJl su se starali a tome da naucim da pisem, taka da mI Je otac pravio diktate na francuskom, majka diktate

4

na nemackom. Tako sam savladao te jezike i danas piSem svoje clanke na francuskom i nemackom. Na zalost, ne na engleskom; engleski me nisu ucili, u to vreme nije bio tako moderan. U to vreme glavni jezik koji se govorio u Beogradu, bio je francuski, a posle njega nemacki. Tako sam naucio jezike, tako sam se i zaiteresavao za antiku. U gimnaziji nisam, sve do sedmog raz- reda, bio opredeljen sta eu da studiram i cirne eu se baviti. Naravno, u gimnaziji se nije uCio grcki, uCio se sarno latinski, ali ja sam sa ocem radio latinski i grcki pre gimnazije, tako da sam dosta znao, to mi je mnogo pomoglo posle na fakultetu, kada sam upisao klasicnu filologiju. U gimnaziji, u sed mom razredu, etnologiju mi je predavao profesor 10sip Roglie, inace geograf, kasnije clan lugoslovenske akademije nauka i umetnosti u Zagrebu - jedan covek vrlo siroke kulture. Recimo, kad je trebalo da zameni profesora latinskog jezika, on dode na cas i pita: "Sta vamje naredna lekcija?" Mi mu kazemo, on uzme onaj tekst... To je bio sedmi razred, to vise nisu bili laki tekstovi, vee odabrana mesta iz klasicnih pisaca. On cita, prevodi, kao da je pravi klasicni filolog. U to vreme je bio u gimnaziji jedan ?oba~ abicaj, da se iz pojedinih predmeta - is:orije,. knjizevnos~, p.a 1 francuskag i nemackog - daju referatI, da Jedan od ucemka dabije temu i literaturu, obradi to i odrzi predava~je, ~pra~o - prikaze taj svoj rad na casu. To je bilo jako dobro, bIlo bl o.dhcno da i danas postoji ... I Roglie je meni dao za temu krapI~sk~g coveka a kao literaturu Gorjanovic-Krambergera, sto bas fllJe tako lako. Zatim Hernesa (Hoernes), onu malu praistoriju.i ~uj~ Kapitana (Louis Capitan), L' prehistoire, ... te tri knj~~e. I, CJtaJucl te tri knjige, ja sam se zainteresovao za arheologIJU. Naravn?, posto je tema bila iz paleoIita, zainteresovao sam se za p.~le~Iit. Medutim, s druge strane, Roglic mi je pry~davao etnologlJU, 1 .. to na izvanredan naCin. On je zaista povlaclO paralele, anal?gIJ~,

b· y' a obicaJ' e tako da me je to privuklo. Tako sam Ja ?IO o ~asnJava, .. il' I d 'l . d Ii eu da idem da studiram arheologlJU 1 etno OgIJU, u 1 eml a . . da

pa sam se ipak odlucio - to je bio vise utlcaJ moga ?ca - ., studiram arheologiju. I tako sam se upisao. De/acto n:e Je Roghc sa tim referatom i svojim naCinom predav~nJa u~utlO u ovome

Zy . J'e Xto ga posle toga nikada fllsam VIdeo. Kad sam pravcu. ao mI :> . ' k bio u Zagrebu, a dosta sam cesto isao, on Je bl0 uve van

5

Zagreba, na putu, mogao sam sarno da ga pozdravim, ali se vise

nismo videli.

o susretu sa arheolozima

Prvi kontakt sa arheolozima ostvario sam kad sam se upisao na Fakultet 1939.godine, sa profesoroI? Mil~je~ Vasieem. Vasie je onda bio penzionisan, bas te godme pumo]e 70 godina, ali je ostao da predaje i ja sam slusao njegova predavanja. Ali, pre nego sto su pocela p~edavanja, ja s~m, naravno, otisao kod Vasiea, da ga upoznam 1 da se predstaVlm. On je sa porodicom Zujovie, sa kojima smo mi rodaci, bio u prijateljstvu jos od starog Jovana Zujoviea, koji mu je prvi skrenuo paznju na Vineu. Porueio je da zeli da me vidi, i ja sam dosao. Onda smo tako malo razgovarali, on me pitao sta sam ucio, sta znam, zasto hoeu da se bavim arheologijom, i tako ...

- Kakav je utisak ostavio na Vas u tom prvom susretu?

- Sada eu yam sarno reCi jednu stvar koja je karakteris- tiena: pitao me je koje jezike govorim. Ja sam rekao: francuski i nemacki, Na to je on kazao: "Pa, dobro, gospodine, ja eu yam dati jednu knjigu, pa je procitajte". I dao mi je Cajlda (Childe). Rekoh: "Gospo'n profesore, ja ne znam engleski". "Ako", kaze, "ne znate engleski, uzmite recnik, potrudite se, pa eete nauciti". To j~ bio j.edan vrlo pozitivan potez, jer me je nauCio da moram d~ cltam I da u~otrebljavam literaturu i na jeziku koji mi nije bhzak~,Ta~o me Je naterao da naucim engleski toliko da mogu da se sluzlm hteraturom. Danas mogu nesto malo i da govorim ali s d t . , ' , ruge s ra~e, to ID1 Je vrlo mnogo pomoglo, recimo sa rumunskom hteraturom. Naravno da nisam znao rumunski i naravn~ da rumunski ni sada ne govorim, ali sam, CitajuCi, p~o sa recmkom, potpuno naueio da se sluzim literaturom pisanom na rumunskom J' eziku 'd k" .. ,I a ne onstIm sarno one kratke rezimee kOJI yam po p '1 'V b d

~aV1 u msta ne kazu, nego sIuze sarno da formalnost u e zadovolJena.

6

o studijama

- .Upisali ste Fakultet 1939.godine. Veti deo Vasih studija protekao Je tokom rata. Kako su u to vreme iigledale studije ar- heologije?

~.~ostojao j~ jectan jednoobrazni sistem studija u celoj JugoslaVl]l, sto znael da ste mogli studirati na bilo kom od tri Fakulteta - Beograd, Zagreb, Ljubljana, i ograncima beogradskog Univerziteta u Skoplju i Subotici. Pojedini smerovi studija bili su organizovani po grupama. To su bile takozvane studijske grupe i nasa studijska grupa je bila klasicna filologija sa arheologijom. Praktieno su se polagali ispiti iz diplomskog pred- meta, to znaei latinski i greki, i iz predmeta'pod B, koji se polagao posle petog semestra, ali gde se zahtevalo isto one znanje kao iz predmeta pod A. Dakle, mi smo imali pod A latinski i greki, pod B arheologiju, istoriju staroga veka iIi vizantologiju, a pod C se onda biralo nesto sto ee onda biti korisno za vase studije. Recimo, mogIi ste da uzmete jedan jezik, mogli ste da uzmete neku nauku koja je bliska arheologiji, na primer etnologiju.

_ Znaci, vee kasnih tridesetih godina na beogradskom Fakultetu se smatralo daje etnologija od velike koristi za arheologe?

_ Kako da ne. 1sto tako, etnoloska, odnosno etnografska grupa - ne mogu sad a da se setim da Ii se to zvaI~ etnologija .~Ii etnografska grupa, jer kod nas se uvek vise r~dIla et~ografIJa nego etnologija - oni su imali pod C arheoIoglJU kao Jed~n od izbornih predmeta. ZnaCi, veza je bila apsolutno uspostavlJena.

_ Ko je cinio Vasu generaciju na Fakultetu 1939.godine i ko

su bili profesori?

_ 1z te moje generacije arheologa manje~vise s~ su ~mrli iIi su pobijeni. Dve godine starija od mene, all studlrala Je ~~ nama, bila je Fanula Papazoglu. C?nd~ j~ bio Miroslav Mark~~c, ne znam da Ii znate za njega. On Je bIO Jed~n .mlad ~ovek kOJI s~ bavio intenzivno klasienom filologijom. BIO Je strasno vredan 1

7

strasno ambiciozan. PosIe rata postao je docent, ali je onda otisao u Indiju. lz Indije je otisao u Venecuelu i tamo postao profesor. Kao klasicni filolog se dosta afirmirao. Bilaje, naravno, Draga - Lalka, u nasim krugovima poznatija pod ~im imen?m - Arandelovic, moja supruga, sa kojom sam se zaJedno uplsao, zajedno smo ucili, a zatim zajedno radili celoga zivota. Onda je bio Vladimir MilojCie, koji je postao jedan od najpoznatijih prais- toricara. Franjo Barisic diplomirao je kad sam ja bio na drugom semestru. Onda je sa nama bila Dusica Raskovic, koja se udala za Mihajla PetruSevskog u Skoplju, koja je i danas ziva. Ona je bila profesor staroga veka i anticke istorije na skopskom Univer- zitetu. Eto, to su oni koji su ostali.

Bio je jos jedan mlad covek, jedan Rus, Oljeg Kozin, koji je vrlo mnogo obeeavao. Nije se interesovao toliko za ar- heologiju koliko za klasicnu filologiju. Bio je jako eksponiran za vreme rata, anti-nemacki, cak je, mislim i saradivao sa par- tizanima, imao je kontakte. Godine 1944. kad su dosli Rusi, onje stanovao u kuei gde su bili iskljuCivo takozvani Beli Rusi, ruski emigranti. Crvenu armiju on je docekao odusevljen, izasao je pred njih, grlio se i ljubio sa njima. Onda ga je neko iz te kuce denuncirao da je bio germanofil, i da je saradivao sa okupatorom. Oni su ga bez razmiSljanja odveli, nestao je i vise se nikada nije pojavio. To je ironija sudbine, covek koji se borio i jedva cekao da mu dodu njegovi Rusi, a prvo sto su uradili, to je da ga ubiju.

Same studije, pak, to je onda izgledalo ovako: Vasie je predavao arheologiju. Ta predavanja nisu bila naroCito ~ani~ljiva. Vasie je imao prevod Springera (Springer), Citao nam Je taJ prevod. Zanimljivo je bilo kad bi, uz izvesne delove teksta koji proci~a, davao svoje komentare i pravio ekskurse. Tu se ~oglo cutl. dost~ novoga i nauciti. Ali su zato njegovi seminari bili Izv~nredm. On Je vrlo mnogo insistirao na seminarima. Da yam reclmo, jednu temu i da vam rok od mesec dana dva meseca: Kad dode do cit an '. I ' . '. Ja semmara, pos e prve-druge recemce on vas prekine ~ kaze~ "E, gospodine, dobro, sta vam to znaCi? A sta iz toga dalJe moz~te da zakljuCite?" I onda pocne diskusija onda yam. on. u~a.z~Je na paralele koje niste iskoristili. Tak~ su ti semman blli Izvanredno instruktivni, i na tim seminarima se

8

moglo vrlo mnogo nauciti. Sem toga, on je bio od tih profesora koji su zahtevali da se lepo izrazavate, da jasno formulisete misli i za svaku sitnicu bi vas zaustavio, ispravljao ili dopunjavao. Ti seminari su za nas bili strah i trepet, ali su nam mnogo vredeli.

Grcki je predavao Milan Budimir, ali posto veCina nije u gimnaziji uCila grcki, prva dva semestra smo imali svi, bez obzira da Ii ste neSto znali iz starogrckoga iIi ne, da zavrsimo Musieevu Pocetnicu i Musieevu Gramatiku. Prvi semestar - prva polovina, drugi semestar - druga polovina. Gramatiku i vdbanja iz grckoga nam je ddao Mihajlo Petrusevski, koji je tada bio asis- tent na Fakultetu. Budimir je na kraju semestra oddavao kolok- vijume, a ti kolokvijumi su bili vrlo ozbiljna stvar, jer vam se moglo desiti da, ako padnete na kolokvijumu, ne dobijete potpis i gubite semestar. Tako da smo mi ta prva dva semestra, cak i Draga i ja, koji smo neSto znali grcki pre toga, uCili grcki vise od svega ostalog. Inace, Budimir se u svojim predavanjima uglav- nom iskljucivo bavio lingvistikom, cak i kada je predavao izvesne teme iz knjizevnosti. Na primer, predavao nam je jednog semestra aleksandrijsku poeziju, ali je onda, govoreCi 0 alek- sandrijskoj poeziji i pesnicima, pravio ekskurze, vezujuCi pojedine reci iz njihovih tekstova za lingvisticka pitanja i izvodio je onda te svoje etimologije. Moram priznati da prva dva semestra nismo apsolutno nista razumeli od svega toga. Posle smo poceli da shvatamo, u treeem i cetvrtom, ali u ~et:r~om je vee dosao rat i studije su tada prekinute. Inace, Budlmlr Je. vr~o mnogo insistirao na principima te eti~.ol~ske s~ol~, kOj3 Je danas u prilicnoj meri prevazidena~ ali J.e ll~ao Izr~z.enu .~rtu sinteticara. Tako je uvek iz toga lzvodlO smteze 1.lstoflJ.ske zakljucke. Neki su zakljucci bili ~eka~ i)ako smel~, neki se njegovi - ne zakljucci, nego reCI kOJe J~ upotreblO, ~anas zloupotrebljavaju. Recimo, da je on do~az~va~ da su .~rbl pos- tojali na Balkanu jos od neolita, sto Budlmlr mkada mJe reka? Da je on ukazivao na znacaj slov~n~ke .ko~p?n~nte, to .Je nesumnjivo ali njegova osnovna ideJa Je bll~ ld~Ja Jednog~ m-

, ., B lk e grckog 1 to Je ono sto Je on doevropskoga Jezlka na a anu pr , . nazvao Pelastima. Ta ideja nije nikada. po~p~no Jas~o for- mulisana, jer, nekada su to bili Iliri, Tracam, Bfl.gl,: .. Dr~gl put se to nesto malo menjalo, tu nije bio potpuno rasCIstlo. All osnovna

9

ideja, koja je, u su~tini, sm~tram: t~cna: i k~ja)e i m~ne, pods~a~a da u tom smislu gledam I konstlm Imgvlstlku, bIla Je ta IdeJa jednog indoevropskoga supstrata p~e g~cko~,a, na Balkanu,

Cajkanovic je predavao latmski, kOJ,1 Je ma~stralno p~z­ navao, On, u stvari nije drZao u pravom smIslu recI predavanJa. Uzimao se jedan tekst, klasicni, koji se eitao, a njegovo predavanje se svodilo na komentare na taj teks~. Ali, ~oz te komentare on je isao vrlo siroko. Tu se govonlo, reeImo, 0 svakodneviei grckoga i rimskoga zivota, u Atini i Rimu, 0 spomenieima u Rimu, 0 spomenieima u Grekoj ... Kako naide koji dec teksta iz koga se moze izvuCi takva paralela, on je davao komentare, naroeito iz istorije religije, kojom se on uvek i bavio. I tu smo vrlo mnogo naueili u tome pogledu. On je, opet, mnogo insistirao na toj vezi sa etnologijom, i to je u svojim predavanjima uvek iznosio. Tako, vidite, iz tih predavanja se dobijala vrlo siroka slika. Stari vek je predavao, posle Vulicevog odlaska, Rastislav Maric. To su bila slabija predavanja. Maric je uglav- nom preprieavao izvore i nije se upustao u kritieke komentare, niti u davanje jedne istorijske vizije dogadaja. Vise je bio orijen- tisan na faktografiju.

Vulic je bio otiSao pre vremena u penziju. To je, opet jedan zanimljiv detalj. Vulic je bio jako hrabar eovek i, sto kazu, nije imao diake na jeziku. U to doba dosao je za ministra pros- vete Dobrivoje Stosovic, koji je jednom prilikom izjavio da ne :Jdi veliki znaeaj profesora, jer to sve moze da se sflimi na ploeu I da se pusta studentima. Vasic, koji je voleo uvek da kaze sve i svasta, na predavanjima je govorio, naravno, da je to strasno i da onda nema nikakve potrebe da se vise ista radi. Vulic se na jednom'prije~~ sreo sa Stosovicem ... To je godina, rnislim 1939, u prole~e. V,ul,le se, dakle, sretne sa njim i kaze: "A, to je taj nas gosp?dm mlnIstar. Bas pametan covek!" Sutradan je otisao u penzlJu.

10

o Vasicu i Vulicu

- Kakvi su hili odnosi na katedri u to vreme? Da Ii su studenti imali uvida u odnose medu profesorima, iii ste kasnije nesto o tome saznavali, recimo 0 odnosu profesora Vulica i Vasica?

- To se znalo. Odnos Vulica i Vasica, to je bilo dobro poznato, Oni su bili u staIn orne sukobu. To je bio jedan cisto Ijudski sukob, vrlo ostar, prvenstveno licni, koji se posle odrazio i u drugome praveu. Jer, Vasi'c nije mogao da ude u Akademiju dok je Vulic bio ziv. Vasic je usao u Akademiju tek posIe II svetskog rata, kao covek od preko 70 godina, sto je sasvim neobieno. On je ponekad na predavanjima, u svojim ekskurzima, pravio aluzije na Vulica, ne imenujuCi gao Reeimo: "Treba pisati knjige, treba analizirati stvari do kraja, a ne kao neki koji su se razbili na eitav niz sitnih detalja, pa ne mogu da sagledaju od drveta sumu". Vulic je imao drukciji staY. Ja sam se sa Vulicem vrlo malo upoznao kao student. Jednom sam ga video u semi- naru i bio mu predstavljen. Medutim, kasnije, za vreme okupaeije, CUO je da se ja intenzivno bavim arheologijom. On je imao vrlo lepu arheolosku biblioteku, imao je eak neke knjige koje nije imao seminar, pa ni Vasic. I onda me je on pozvao da dodern kod njega, davao mi je knjige. Dolazio sam veoma eesto kod njega, reeimo jedanput mesecno. On nije mnogo eenio prais- toriju, smatrao je da je to beznacajn,o. ~is~ je insist~a,? n~ klasicnoj arheologiji, i to na 10kalnoJ, ,mlshm: provn:~IJskoJ rimskoj, pre nego na opstoj. Kad sam pm put dosao, traz~o sam mu jednu knjigu iz praistorije. On rill je to, naravno, dao I onda mi je rekao: "Ali, gospodine Garasanin, sta ce, Varna to? ~ta ce Varna ta praistorija? Pa vi,~nate latinski! grc~. M~, nemo~te, d,~ se bavite praistorijom, to nIJe za Vas! PralstonJa, to Je za MiloJa.

Kazu oni koji su pre mene studirali, da je t? bio potpun raskorak izmedu arheologije i staroga veka. Jedno Je,d:ugo }ed- nostavno ignorisalo. To mi )e pric,~o Benae, to ml Je pncao Korosee, koji su bili studentl u Vuheevo :re,m~. ~e~~ ,stude~­ tirna u moje vreme, kao sto sam rekao, blO Je 1 MiloJcle. ?n Je godinu dana stariji. MiIojcic je ka~ stude~t umeo d~ bude 1 vrIo d k .., dlake na J' eZlku Ml smo se, mace, dobro rza , on DlJe Imao .

11

druzili. Ja sam odmah uspostavio kontakt sa MilojCicem, koji je bio odmakao u arheologiji daleko vise nego mi, posto je on jos kao gimnazijalac u Osijeku radio na Smitovim iskopavanjima u Vucedolu. Tako je on bio naucio ndto od tehnike arheoloskih istrazivanja. Imao je dosta knjiga, i on me je tako odmah povukao, posto je video da se interesujem, dao mi je neke knjige,

sedeli smo, razgovarali ...

_ Vi, prakticno, niste imali nikakvo terensko iskustvo tokom

studija?

- U tom momentu nikakvo.

o dogadajima tokom rata

- Ionda dolazi rat.

~ Onda su prekinute sve studije, nista se nije radilo. Univerzi.tet. je b~o z~tvor~n, sarno su se mogli polagati ispiti. Post~ ml ~IS~O Imah pUDlh pet semestara, mi nismo mogii da polazemo lsplte. Na celu Fakulteta je bio jedan fakultetski Savet u kome su bili, koliko se ja secam, izmedu ostalih, Milankovic' Cajka~.ovic, koji je bio dekan u vreme kad je izbio rat, pa je p~ funkcIJl o~tao .. : Bio je Milos Trivunac, kojije ubijen odmah posIe ~at~, bez l~akvih odredenih razloga. Vasic je dolazio na Fakultet ~ pnvatno Je o~ganizovao za nas casove arheologije, koje je drZao Jed~~m n~d~IJno: Jer, ~a Fakultet se moglo dolaziti, moglo se radlt~ u b.lbl~ot~cl, .. mo~h ste sve da radite, sarno niste mogli da polazete lsplte 1 DlJe bIlo nastave. I Vasic je drzao bar jos godinu dana tu nastavu.

- Toje hila odluka Fakulteta ... ?

- Pre~d nastave je bio opsti, to je bila nemacka politika. Ta.ko da samJa cesto isao kuCi kod Vasica isao sam kod Vulica uZl"~ao ~am knjige, radio sam. Godine 1941. pozvao me je Grbic: kOJl Je blO kustos Muzeja, direktor Zavada za zastitu u to vreme

12

i referent u Ministarstvu prasvete. Grbic J' e pozvao mene i mo' . d' JU

zenl}, 1 ponu 10 nam je da budemo asistenti-volonteri u tadasnjem Muzeju kneza PavIa.

o radu u Muzeju Kneza Pavla

Direktor Muzeja je tada bio Kasanin. To je bilo za nas jako korisno. Bilo je jos saradnika, Oljeg Kozin, koji je isto radio sa nama ... I Dejan Medakovic je bio asistent. Jos je bio i Darko Bogosavljevic, "arhitekta. Ne znam sta je posle s njim bilo, on se sasvim izgubio. Dejan je bio na umetnickom odeljenju, ami smo bili kod Grbica i kod Zisija. I Kasanin nas je pozvao, upoznao se sa nama. Moram reCi, iako za njega kazu da je bio tezak covek, da je bio jako ljubazan i da nam je vrlo mnogo izlazio u susret. Grbic je tad a predlozio da se izvrsi sredivanje depoa Narodnog muzeja, tada Muzeja kneza PavIa, sa kompletnim arheoloskim materijalom, jer je jedna serija iskopavanja, koja su ranije bila vrsena, bila ostala zapakovana u sanduke. Nisu bili ni otvoreni. Takav je bio slucaj Starceva - 24 sanduka sa americkih is- kopavanja je bilo u Narodnom muzeju .. O?da j~ bilo st~rog Vasicevog materijala, koji je bio dehmlcno mvent~~lsan, delimicno ne ceo materijal sa Plocnika, sa Humske Cuke, IJOS sa jednog niza 'drugih nalazista. Sredivanje tog materijala, to)e znacilo prakticno da se izvadi iz tih sanduka, da se c~o ~~tenJ~1 opere i onda da se vrsi k1asifikacij~. G~?ic. je bio prvl kOJI nas Je naucio osnovnim elementima pralstonJe 1 podele ku1t~ra. Ceo materijal je prakticno prasao kroz nase ruke. Kad VI perete keramiku, posle toga je klasirate, vi upoznate to .s,ve. Ta~o ~mo Lalka i ja oboje to vrlo dobro savladali, a Grb~c. nam Je Ja~o pomag

ao u tome pogledu. Sem toga, dato ml Je da ~re~lm

t ., I . x ke Zbl'rke Trebalo J' e da bude otvorena lzloz

ba

., . x'l" dan l'zbor materiJ'ala zaJ'edno sa Grblcem, tako rna enJa VInl-ans' ., 1 ml smo lzvr:slIje . ' da je zbirka bila otvorena, mislim, 1942.~odl~e. ~ onda Je. ostao depo sve ono sto Vasic nije publikovao 1 sto Je. ?~lo o~tavIJen.? u

d ' T 0 mi imali da sredujemo. VaSlC Je taJ matenJal,

po rumu. 0 sm . l'ki k t "ma bilo J'e k

.. .. bl'k 0 drzvao na nekim ve 1 m ar om , OJI mJe pu 1 ova ,

13

valjda 200 iIi 300 takvih kartona .. Mi sD?o ceo taj materijal pre~li~ obradili i klasirali, tako daje to bJla vebka ~kola, gde smo u stvan naucili prakticnu arheologiju, koju na Fakultetu za cetiri semestra, naravno, ne mozete nauCiti.

Onda je oddavan kurs, na inicijativu Ka~anina, i dok- tora Rajsvica - njega pominje Medakovic u Efemerisu - on je bio istoricar, bavio se istorijom XIX veka. Njegova disertacija je bila iz te oblasti, to je bio covek koji je uopste bio jako naklonjen Srbima. Recimo, njegova dva sina su dobila srpska imena. Jedan se zvao, mislim, Uro~, a drugi Stefan. Rajsvic je, na svoju in- icijativu, sa Grbicem u toku rata preneo mosti kneza Lazara iz Sremskih Karlovaca. Onje za vreme rata vrlo mnogo pomagao i vrlo mnogo uCinio, pre svega, da se Muzej spase. Ja mogu da kazem da iz Narodnog muzeja, tada~njeg Muzeja kneza PavIa ni~ta nije odneto. Miroslavljevo jevandelje je bilo sklonjeno ... Nairne, Rajsvic je, zajedno sa Kasaninom, odmah preduzeo da ti objekti, koji su mogli da budu odneti, da se sklone i da se 0 tome cuti. Ne zna se gde suo Ni mi, koji smo radili u Muzeju, nismo znali gde se te stvari nalaze. One su se pojavile tek posle rata.

- Da Ii sada znate gde su bile?

- Nemam pojma, bile su negde sakrivene.

o muzejskom kursu

v Onda je, dakle, organizovan takozvani muzejski kurs. Drzala su se predavanja iz svih muzejskih predmeta: Grbic je predavao .praistoriju, Zisi je predavao anticku arheologiju i muz~ologIjU.' Dr~bnjakovic etnologiju, RadojiCic epigrafiku, ~osm nUIll1zma~lku ... A:hitekta Zdravkovic je predavao ar- hltekturu, pocev~l od klaslcne, pa do moderne. Kurs je trajao tri ~emestra. Po.sle tog kursa se polagao ispit, koji nije bio neozbil- ~an, ~ako da Je ~o, u neku ruku, nama nadoknadilo to ~to nismo Imab predavanja na Fakultetu. Ja sam tu kao asistent naravno pomagao Grbicu. I moja zena isto. I t~ko smo, sve' u svemu:

14

radeCi u Nar??~om m~zeju ~ pre~o toga muzejskoga kursa, vrlo ~nogo naucIlI, I .~raktIcno msmo Izgubili te cetiri go dine koje su bIle pod okupacIJom. ZaJedno sa Zisijem, 1944. go dine, bili smo na iskopavanjima u Crnoj Bari u Banatu. Direktor Muzeja u tadasnjem Beckereku je bio Laza Nikolic, arheolog-amater. On je uspeo da dobije neke pare da se u Crnoj Bari obave is- kopavanja.To su bila prva iskopavanja na kojima sam ucestvovao, ravnopravno, tako reCi, sa Zisijem.

- I prva ratna iskopavanja?

- Ne, prva 0 ratna iskopavanja, gde sam takode ucestvovao, bila su iskopavanja koja je Unverzagt vrsio na beogradskoj tvrdavi. Tu je Grbic mene i moju zenu poslao da budemo na iskopavanjima koja je on vrsio. Iskopavanja su bila vrsena u Gornjem gradu, na onome delu ispred bedema. Tada je tu prvi put pronadena praistorija, tu su prvi put otkriveni i delovi rimskoga kastruma. To je bilo jako korisno, jer je Unverzagt u to vreme zajedno sa Bersuom, koji je posle bio direktor Romisch- germanische Kommision, vazio kao najbolji tehnicar arheoloskih iskopavanja. Tako nas je on naucio crtanju profila, mere~ju, crtanju profila u boji, onda crtanje zidova kamen po kamen, cIglu po ciglu, ... I to je bilo isto jako korisn? Prema tom~, to vreme pod okupacijom mi smo za nase studIJe, mora~ recIv otvoreno~ vrlo dobro iskoristili. Kad se zavrsio rat, Fakultet Je poceo da radl tek 1945.godine. I onda smo mi intenzivno studirali, tako da smo vrlo brzo, cak i pre roka, zavrsili studije.

o zivotu u Beogradu tokom rata

_ Kako je izgledao drustveni iivot jednog mladog intelektual-

ca tih godina u Beogradu?

_ Vrlo tesko ... Nije bilo apsolutno ~icega. Mi sm? se~ tako, drugovi, kolege, sastajali, jednom kO? jednoga, drugl pu kod dru 0 a. Sednemo i razgovaramo, ~~~ca~vo, uglavnom ?O

Ok o~ g9 t· Jer u 10 sati JOe bio POlIClJski cas, tako da VIse naJ aSTIlJe sa]. ,

15

niste smeli da budete na ulici ... U jednom momentu je bio vehki pritisak ... Pricalo se - doduse, to nikad nije izaslo na videIo, ali se pricalo - da ce se deportovati svi oni koji nisu zaposleni, odnosno da ce biti poslati na rad u Nemacku. Bas tim povodom je i organizovan muzejski kurs, koji nam je davao nekakvu legitimaciju, da svi koji su na tom kursu nesto rade. Na tom kursu bili su slusaoci - od onih danas poznatih - Jovan Kovacevic, Kaca Ambrozic, Ivanka Nikolajevic, Radmila Antic, Dobrosav Pav- lovic, arhitekta, drustvo koje se posle toga i afirmiralo ...

- Tada ste upozna/i profesora Kovacevica?

- Ne, mi se znamo jos iz III muske gimnazije. On je bio godinu dana stariji od mene, ali zbIizili smo se bas za vreme ovog muzejskoga kursa ...

- Profesor Kovacevicje bio i Vas kum na vencanju?

- Da, da ... Moj otac je ostavio jedan sanduk proseka,koji je kupio u Baskoj Vodi 1933.godine. Dakle, 1943.godine, u casu Lalkinog i mog vencanja, vino je imalo 10 godina. I taj prosek se pio na nasem vencanju ... Drugi deo ove price doIazi od Jovine majke. Ona se brine sto ga nema, vreme prolazi i blizi se policijski cas. Ne zna sta da radi, pode da vidi da Ii dolazi. Otvori vrata, a pred vratima Jova ldi i spava. Dotle je stigao ...

- Da se vratimo na FakuLtet. PosLe rata je profesor Vasic ponovo poceo da predaje?

- Odmah, 1946.godine, kad je poceIa nastava, i on je poceo ponovo da predaje. Mi vise nismo isli na predavanja, posto smo u meduvremenu svrsili ispit pod B. Kad smo mi polagali is pit, Vasic se jos nije bio vratio. On se vratio krajem ~9~6.godine. Mi smo poIagali ispit kod Radojcica, Ostrogorskog 1 Vlktora N ovaka.

16

- Hocete sada da nam nesto vise ispricate 0 profesoru Vasicu?

o profesoru Vasicu

- 0 profesoru Vasieu ima mnogo sta da se prica. Nesto su mi prepricavali studenti, a nesto sam i licno doziveo ... Recimo, bio je jedan student, veliki aktivista. Dode kod Vasiea i kaze mu: "Gospodine profesore, Vi predajete marksisticku arheologiju". Na to Vasic odgovara: "E, znate Ii - to mu je bila uzrecica - gospodine, ja nikad nisam CUO za tog gospodina Marksa, ali ako gospodin Marks misli kao ja, onda tim bolje za gospodina Marksa". IIi druga, koju je meni pricao. Kaze: "Idem ja tako, znate Ii, pored Skupstine i gledam tame one konje. Razmisljam neSto, znate Ii, u celom svetu ljudi jasu konje, a sarno kod nas u Skupstini konji jasu Ijude".

U secanju mi je i dozivljaj kome sam licno prisu~~ovao kada sam bio asistent u Arheoloskom institutu. Dolazl Jedna grupa ruskih profesora, na celu sa Ribakovom. Bio je Tokarev, etnolog, bio je Arcihovski, koji je bio prafesor slov~~ske ar- heologije, bio je i Tretjakov, koji je delovao ~I~ nep~IJatno, za razliku od ovih ostalih. Ostavljao je utisak da Je Imao .1, posebn.~ misiju. I tako su oni dosli u Akadem!ju nauka,.kod Bell.ca. I Behc mene pozove i kaze: "Vi eete pnsus~ovatl kao. aSlste~~ Ar- heoloskog instituta. Molim Vas, pozovlte akade,mlka ~a~lca ~a dode". Ja odem kod Vasica i kazem mu. A na to ce Vaslc: Sta c~ ja tamo? Znate Ii, ako hoee gospodin Belie da dode?I' neka ml posalje kola". Belie mu posalje kola. I. sad ~~laze ~USI. Sedn~mo,

Prvo ih Belic pozdravi, i sad treba 1 Vaslc da l~ poz~raVl. Ne • X· 1· to J·e otpnhke lzgledalo mogu tacno da reprodukuJem rel"l, a 1 '. .' . ovako. "Znate li gospodo, vi ste ovde dosh, a mste morah d~

, t Nego znate II dodete Ali kad ste vee dosli - dobra, tu s e. .'. ~

gospod·o Vi mozete da nam ucinite jednu uslugu. ObJasmte oV~J , . d . t heologiJ·a ima neke vrednostl. nasoj ministarki prosvete a 1 a ar 1 Mozda ce Vasa rec da pomogne, posto rec naslh arheo oga ne

pomaze".

17

_ Onje, svakako, bio priLicno maLiciozan covek. Da lije on, kao predavac i pedagog, na Vas ostavio odLucujuceg traga?

_ Kao predavac ne, ali nacinom rada na seminarima i velikom sistematicno~eu - da. Vasie je, uop~te, jedna vrlo neobicna figura, on je zbilja vrlo mnogo uradio.

o datovanju Vince

Nesreeno je to ~to je on napravio tu svoju hronologiju Vince, u koju koliko je bio uveren, ne mogu da tvrdim ... Jednoga dana mi je rekao: "Znate, gospodine, ja sam ovako uradio sa Vincom, ovako sam datirao Vincu. I sam se nekad pitam da Ii je to tako iIi ne, ali, eto, tako sam uradio i tako ee ostati. Suvise sam star da to proverim". Dakle, ta njegova posIednja datacija Vince, po mom misljenju, dolazi iz dva razloga. Jedno je fasciniranost antikom. Vasie je bio Furtvenglerov (Furtvengler) dak. On je prosao tadasnju najboIju arheolosku skolu, cistu klasicnu ar- heologiju, u starome smislu klasicne arheoIogije, dakle: ar- heologije kao istorije umetnosti. Dosao je na jedan teren na kome je silom prilika odmah poceo da radi ne~to sasvim drugo. Otkrio je Vincu. On je zbilja imao vrlo veliku zaslugu sto je u svojim prvim radovima, kada je jos Vincu tretirao kao prais- torijsku, a ne kao grcku koloniju, u clanku uAnnual of the British school at Athens, 1907/1908.godine, otvoreno, daleko pre CajIda, ustao protiv nordijske teorije. On je jasno insistirao na vezama sa jugom. Dakle, time je vee dosao u sukob sa tadasnjom ~~mac~om s~olom. Taj sukob se posle poostravao, mad a je on hGno Imao I vrlo dobrih prijateIja medu Nemcima i to prij~teljstvo je odrzao.C?n je,. recimo, bio prijatelj sa HUbertom Smltom (Hubert Schmidt), 1 cak ga je, navodno Hubert Smit ~p~zorio da ~e Beograd ~iti bombardovan, kada je 1914.godine Izblo.rat. ZatIm, znam daJe sa Bersuom bio u dobrim odnosima. ~a~ Je Bersu dolazio ovamo i drza'o predavanje u Arheoloskom mS",tIt~tu, on,. koji nije hteo da ide ni na jedno predavanje koje su drzah .NemcI, na Bersuovo predavanje je dosao. Kad je Bersu bio ovde I razboleo se od grip a, i Idao u hotelu bolestan, Vasic je

18

oti~ao da ga poseti. Dakle, VasicJ'e svoiim stavo d x . . J m o;)ao u sukob sa nemackom ~kolom. Fascmlran J'e antikom . kl 'X

I .. . v · I aSlcnom ar-

heo oglJom u naJuzem smlslu. TaJ' sukob sa ne xk ..' mac om ar- heologlJom se sve VIse zaostrava i Vasie J' e energicno t' 'h 'k d" k .. pro IV SVI zastupm a ~.or IJS e t.~.o~IJe. Taj. od~.os, opravdano negativan, prema nordlJskoJ teonJl 1 ta fascmacIJa antikom delovali su na njega ~~ ode. pre~alek? u sv~jim sta~ovima. Ako pratite njegovu evoluclJu: Ymca Je naJpre bIla neohtska, onda je postala bran- za~odop~ka. U p:voj knjizi Praistorijske Vince, Vinca se vezuje za mlken~kl ~ve~ I za sr.ednjeheladsku kulturu, za minijsku keramlku, I naJzad doJazl teorija 0 jonskoj koloniji. Cini mi se s jedne strane, fasciniranost antikom i, s druge strane, otp~r prema nordijskoj teoriji, delovali su na njega da on u ovome pravcu ode predaleko. Pored toga, bio je potpuno sam. Nije bilo nikoga pored njega sa kim je mogao da razmeni misli i ko bi mogao eventualno da deluje na njega da koriguje te svoje stavove.

_ Vi ste, dakle, diplomirali bez direktnih ispitivackih kon- takata sa profesorom Vasicem? Na kojoj temi?

_ Onda nije bilo diplomskih radova, sarno diplomski ispit. Imali ste pismeni ispit. Cetiri sata pisete, i imate usmeni is pit. Tema na diplomskom radu je bila: Arheoloska nalazista u

Srbiji. To mi je Radojcie dao.

o doktoratu u Ljubljani

_ Godine 1950. doktorirali ste u Ljubljani sa temom 0 Vinci. Da Ii, posLe razgovora 0 profesoru Vasitu, smemo da pitamo ... ?

_ Situacija je bila takva da, vee kad sam ja predao za stampu u Starinaru moj rad "potiska kultura u Ban~tu", p:ofesor Vasic je bio nezadovoljan. pozvao me)e i ostra .m~ Je.krltlkovao. Ja sam rekao: "Gospodine profesore,Ja tako mlsbm,~~ sam ~ako napisao". Onda su se odnosi prekinuli. Vise sa Vaslc~m n~~a~ imao nikakve veze, nije hteo da razgovara sa mnom. SltuaCIJa Je

19

bila takva da oCigledno sa takvom tern om ne bih mogao kod Vasica da doktoriram. U meduvremenu, negde 1947-1948. go dine, ne znam tacno, bila su organizovana skolska iskopavanja za mlade arheologe iz cele lugoslavije. To je ogranizovano u Ptuju, iskopavanje je vodio losip Korosec. T~. sam ~~ onda ~~oz­ nao sa njim i sa nizom drugih arheologa, kOJ] su bJl] ucesmc] na tim iskopavanjima, poslati iz raznih krajeva lugoslavije. Tuje bio Duje Rendic, Zdenko i Ksenija Vinski, Stipe Gunjaea, Ivo Petrieo]i, Irma Cremosnik, Dusanka Vuckovic, Gave]a, ja, Draga Garasanin, lova Kovacevic, Rastko Rasajski ... Iz erne Gore, posto nisu ima]i arheo]oga, pos]ali su jednog profesora gim- nazije, koji nije bio narocito zainteresovan ... Eto, to se drustvo sastalo, i upravo srno mi uspostavili prvi put kontakt na jednoj siroj jugos]ovenskoj Iiniji, medu arheolozima. Tu sam se upoznao sa Koroscem, koji je, inace, kao student radio u vincanskoj zbirci i rekonstruisao onaj veliki pitos. On je bas u to vreme postao profesor u Ljubljani. I on rni je predlozio da dodem da branim disertaciju kod njega. Tako smo i ja i Draga Garasanin, i Benac - jer, i Benac svoju neolitsku temu ne bi mogao da brani kod Vasica - otisli u Ljubljanu. Kasnije, prvi doktorat iz arheologije branjen u Beogradu bio je doktorat Petra Lisieara - "erna Korkira" ... Kasnije su se doktorati branili i u Akademiji; tako je, na primer, lava Kovacevic u Akademiji branio svoj rad.

- Vasi odnosi sa profesorom Vasicem se vise nikad nisu popravili?

- Cu~ sam, ali znatno kasnije, da je kratko pred smrt rekao da bi zeleo da se vidi sa mnom. Medutim, ja to nisam saznao u to vreme. Da sam znao, ja bih 06sao. ler, ja prema Vasicu nisam imao nikakve animoznosti. lednostavno, pisati da je Vinca jonska kolonija, ja to nisam mogao. A on, opet, kao sto mi je rekao: "la mozda i sumnjam u to, ali" ...

- Kakav je odnos Milojcicev sa Vasicem u to vreme?

- U vreme studija, isti kao i mojo A posIe toga, nije Milojcic imao direktnoga sukoba sa Vasicem. lednostavno, posle rata oni nisu imali kontakta ... A MilojCic je umeo da bude,

20

kao sto sam rekao, strasno drzak Cesto' t d " . d ." ···]e 0 oblJalo I formu aneg ote. Imao Je da sprema serninarsk' d k .,. . xk' .. M .,. I ra od Manca IZ

antll.- e IstonJe. anc Je sedeo u kabinet k . . . .' k' u u orne Je bIla I

blbliote a, do semmara za stari vek. Milo]' t c d 1 . d . • • V' d ' I 0 aZI a traZi

kn]lgu, cUJe a u sobl neko kuca na rnasini On k X' • I"k . uca na vrata

ma:lma prestaJe, a I m 0 ne odgovara. On ponovo k t' 0 ' d I·· P I d . uca, a]ac. n se u a]l. os e va mmuta vraca se opet rnaxI'na k 0 . . ' "uca. n opet

kuca na vrata, masma presta]e. Onda pritisne kvaku t kl · x a I . M ' vra a su ot JUl.-ana. n u aZI, aric sedi i kuca. Milojcic kaze: "Dobar

dan, gospo'n 'pr~fesor~: ht~o bih da uzmernjednu knjigu". Marie se udubl u pIsa~u mas].~u ] ne. odgovara. Onda Milojcic, koji je znao gde ta knJIga StOJI, ode I uzrne je, izade i tresne vratirna. Marie skoei i kaze: "Sta to znaei! Kakav je to nacin, da tako lupate vr~tima?!". ~ Milojcic rnu kaze: "Izvin'te, gospo'n profesore, Ja sam mlsho da nema nikoga". Vidite, to su bili veorna strogi profesori, kojima se ipak moglo ponesto reCi.

o dolasku u Arheoloski institut

- Arheoloski institutje osnovan 1947.godine, a Vi ste doSli nekoliko godina kasnije. Koga ste zatekli u Institutu?

- Da, ja sam do sao tek 1950. Institut je onda bio o~­ ganizovan ovako: direktor je bio Vladimir Petkovic, pomocmk direktora je bio Durde Boskovic. Organizovano je da. svi .ljudi koji se have arheologijom budu clanovi Arheoloskog mstItu.~~, pored svoga stalnog posla. Tako su tu sede~i ~a.dosl~~ ?ruJI~, Lazar Mirkovic Aleksandar Deroko ... DolazlO ]e 1 Grblc, Jako Je bio van svih p~sIova. Mano-Zisi je bio u ~n~titutu, Ivan Zdrav- kovic iz Narodnog muzeja, Draga Garasamn IZ Gradsk~g ... !u su se odrzavaIi sastanci jedanput nedeljno. Bio je napravlJen Jedan plan rada, odnosno, sve sto smo mi planirali ~ao nase radove, moraIo je da se uklopi na neki naCin urad Instltuta.

21

o posleratnim rekognosciranjima

Durde Boskovie je organizovao rekognosciranje Sr?ije, sto je bila izvanredna zamisao. ~a zalos~, nije ~~pela: P~o, ~lkad nije zavrsena, a drugo, to je, na zalost, bIlo SUVlse letur,llcno 1 pod vrlo tdkim uslovima. Nismo imali prevoza ... Na pnmer, nasa grupa: Draga Garasanin, ja, tu su bili jos ~~~oslav. Galo,:,ie, Blazenka Stalio, Dusko Krstic, Aleksandra Junslc ... Prvlh godma mi smo isli od sela do sela, bez ieega ... Dobili smo bonove, na kojima su nam se seljaci smejali. Sa njima niste mogli nista da kupite. Prevoz - kako se snadete ... Mi smo radili tako sto bismo se, dosavsi u jedno selo, naravno, prvo javili Mesnom odboru. Imali smo jednu potvrdu koja je u zaglavlju nosila, tad se to tako zvalo: Komitet za nauku, kulturu i obrazovanje. I vi dodete u Mesni odbor, brzo pokazete tu potvrdu onom predsedniku ili sekretaru, taman toliko da vidi magienu ree "komitet" i kazete: "Druze, mi smo iz Komiteta." Onda, naravno, dobijete sve. E, sad, posto vas smeste na konak kod nekoga od seljaka, naravno kulaka, dolazi drugi dec cele predstave - razgovor sa seljakom. To je bilo u vreme otkupa zita, takozvanog otkupa - oduzimanja, i mozete misliti kakvo je bilo raspolozenje seljaka. Tu, medutim, brzo uspostavimo kontakte, i seljaci onda pozovu druge. Vi pitate ima Ii tu neko seliSte, stare groblje, da Ii se nesto nalazi ... Tako smo uspevali da obidemo pojedine terene i da vidimo sve i svasta, i da skupimo podatke, a usput da eujemo mnogo sta od realnosti tadasnjeg seoskog zivota.

- Kako se posLeratna vlast odnosila prema vama kao potom- ku porodice GaraSanin?

- Pa, ta vlast nikada prema meni nije bila u tom smislu direktno negativna. Ono sto je mene, kao i mnoge druge, pogodilo bilo je to da je oduzeta nepokretna imovina, da je nacionalizirano sve ... U radu nisam imao nekih teskoca. Mislim da to dolazi otuda sto nije bilo nikoga drugog, i sto je bilo potrebno da neko radi i na arheologiji. Tako da mogu da kazem da sam bio toleriran, da mi se u izvesnom smislu cak izlazilo u susret, jer sam, recimo, poslat na kongres u Cirihu 1950.godine,

22

ako se ne varam ... Data mi je moguenost tri meseca rada u Becu kod Pitionija .... Kasnije, vee kad sam bio afirmiran, ondaje to isla normalno ... All, veto, na pocetku su me gJedaJi kao mJadoga coveka kO]l moze nesto da uradi na tome polju, a nema nikoga drugoga koji bi to radio.

23

nema postavljenih komentara
ovo je samo pregled
3 prikazano na 114 str.
preuzmi dokument