Model virtualnog trg centra-Seminarski rad-Elektronsko poslovanje-Ekonomija
golding
golding

Model virtualnog trg centra-Seminarski rad-Elektronsko poslovanje-Ekonomija

14 str.
5broj preuzimanja
1000+broj poseta
Opis
Model virtualnog trg centra,Seminarski rad,Elektronsko poslovanje,Ekonomija, Elektronsko poslovanje,Internet kao platforma savremenog poslovanja,Opis i definicije elektronskog poslovanja, Elektronska trgovina kao najznač...
20 poeni
poeni preuzimanja potrebni da se preuzme
ovaj dokument
preuzmi dokument
pregled3 str. / 14
ovo je samo pregled
3 prikazano na 14 str.
preuzmi dokument
ovo je samo pregled
3 prikazano na 14 str.
preuzmi dokument
ovo je samo pregled
3 prikazano na 14 str.
preuzmi dokument
ovo je samo pregled
3 prikazano na 14 str.
preuzmi dokument
model virtualnog trg centra

1

Predmet: Elektronsko poslovanje Tema: Model virtualnog trgovačkog centra

Sadržaj:

1. UVOD....................................................................................................1. 2. Elektronsko poslovanje..........................................................................2 2.1. Internet kao platforma savremenog poslovanja..................................2 2.2. Opis i definicije elektronskog poslovanja...........................................3 2.3. Elektronska trgovina kao najznačajnija oblast e-poslovanja..............3 2.4. Modeli elektronske trgovine..............................................................4 3. On-line prodavnice................................................................................6 3.1. Definicija i karakteristike on-line prodavnica....................................6 3.2. Prednosti i ograničenja otvaranja on-line prodavnica........................7 3.3. Nastup on-line prodavnice na Internetu.............................................8 3.4. Tipovi on-line prodavnica .................................................................10 4. On-line Srbija 2007...............................................................................11 5. ZAKLJUČAK.......................................................................................13 Literatura....................................................................................................14

2

UVOD

U poslednje dve decenije, osetne su promene koje se dešavaju u našem okruženju. Primetan je razvoj nauke i tehnologije, dolazi do geografskih i teritorijalnih podela, do promena na planu društvenog i političkog života, ekonomskih i socijalnih prilika. Ubrzava se tempo života i sve se to oslikava kroz izmene u načinima rada i metodama poslovanja. Kraj XX veka, obeležila je nova naučno-tehnološka revolucija koja je značajno uticala na sve sfere ljudskog života i rada. Njene posledice odrazile su se na promene u industriji, trgovini, pravnom sistemu... Ipak, promena koja je najviše uticala na život običnog čoveka jeste razvoj elektronskih komunikacija. Pre dvadesetak godina, jedini vidovi informisanja su bili štampa, radio i televizija. Snabdevanje se vršilo u malim prodavnicama i eventualno, ponekom većem marketu ili robnoj kući. Tržište je bilo ograničeno, a komunikacija između poslovnih partnera svedena na boravljenje u istoj prostoriji i sučeljavanje za istim stolom. Danas je situacija drugačija. Računari su postali neizostavni deo skoro svakog doma, a poznavanje rada na njima je postalo postulat pismenosti. Stvoren je jedan novi prostor kreiran u virtuelnom svetu, koji sa sobom nosi i nove vidove informisanja i komunikacija. Tačnije, stvoren je Internet kao globalna mreža računara širom sveta, tako da tržište sada predstavlja ogromnu bazu korisnika povezanu preko ovog medija. Globalizacija i Internet simbolizuju duh vremena na početku novog milenijuma i podrazumevaju posmatranje sveta „novim očima”. Internet kao „mreža svih mreža” predstavlja metaforu novog digitalnog doba. Danas možemo govoriti o novoj Web generaciji koja komunicira, radi, kupuje i zabavlja se koristeći Internet kao bazično sredstvo, što je stvorilo značajne poslovne šanse za postojeće firme iz oblasti elektronskog poslovanja i za nastanak mnogih novih Internet kompanija. Na ovaj način, Internet i digitalni mediji otvaraju nove puteve za stvaranje bogatstva.1

Vreme i prostor više nisu ograničavajući faktori u poslovanju. Dolazi do promene odnosa između kupaca i prodavaca, kao i do veće otvorenosti ka novim tehnologijama i standardima. Stvoreno je elektronsko tržište zahvaljujući kome je omogućena saradnja poslovnih partnera koji su lokacijski veoma udaljeni jedan od drugog. Poslovni partneri se elektronskim putem pronalaze i posluju, često i ne znajući jedni druge. Više nije potrebno da fizički budu prisutni u istoj prostoriji, kao što je to bilo neophodno kod tradicionalnih metoda poslovanja. Velika popularnost Interneta i prednosti koje sa sobom nosi, podstakli su trgovce da se priključe na mrežu i oprobaju u elektronskoj maloprodaji. Sada, naspram off-line populacije, stoji odlično informisan on-line kupac koji koristi Internet kao izvor svih informacija do kojih želi da dođe. „Surfovanjem“ po Internetu, on se „šeta“ od prodavnice do prodavnice i dovoljan je samo jedan klik mišem da „napusti“ prodavnicu i odustane od kupovine. On-line prodavnice donose niz pogodnosti kako za kupce, tako i za prodavce, budući da je potencijalno tržište ogromno i da se broj potencijalnih kupaca može izjednačiti sa brojem korisnika Interneta.

1 Prof. dr Vesna Milićević, “Internet ekonomija”, FON, Beograd 2002. godine, strana 4.

3

Sve ovo ukazuje na to da su svi učesnici u poslovnom lancu dovedeni pred svršen čin - ili da se prilagode savremenim tokovima ili da rizikuju skoru propast. 6. Elektronsko poslovanje

6.1. Internet kao platforma savremenog poslovanja

Osnove Interneta postavljene su šezdesetih godina prošlog veka u Americi, iako se Internet, kao termin, prvi put pojavljuje osamdesetih godina. Prvi projekat izgradnje jedinstvene mreže, bio je ARPAnet (Advanced Research Projects Agency), koga je finansiralo ministarstvo odbrane SAD sa ciljem da poveže vojne baze i istraživače u slučaju atomskog napada. Sedamdesetih godina na ovu mrežu se priključuju univerziteti u SAD, a osamdesetih akademske institucije Evrope. Preokret u razvoju Interneta, nastao je devedesetih godina izlaskom i van akademskog okruženja, da bi na početku ovog milenijuma Internet postao globalna mreža. Nijedna informaciona tehnologija nije do sada u tako kratkom vremenskom periodu ostvarila toliko brz razvoj i tako snažno uzdrmala čitav svet, kao što je to učinio Internet. Džef Bezos, osnivač čuvene Internet kompanije Amazon.com, uporedio je nastanak i brz razvoj Interneta za nekoliko godina sa prvih deset sekundi velikog praska. Zbog toga se sa punim pravom može reći da je Internet najbrže prihvaćena tehnologija XX veka. Za razliku od avionske industrije, kojoj je trebalo 54 godine da dostigne 25% učešća na tržištu USA, Internetu je za to trebalo svega 7 godina. Iako je u početnim stadijumima razvoja Internet bio privatna mreža nekoliko privilegovanih zapadnih zemalja (prvo kao vojna, a potom i kao akademska mreža), ona sada nema vlasnika. Nijedan računar ili mreža u okviru nje, nema centralni autoritet i ne može tako da se ponaša. Postoje standardi, ali ne postoji niko ko nadgleda da li se oni poštuju. Kao i u drugim socijalnim organizacijama, postoje udruženja i organizacije čije se mišljenje poštuje. Na vrhu top liste takvih organizacija je i ISOC ( Internet Society ), neprofitna organizacija osnovana 1992. godine koja nadgleda i upravlja politikom i protokolima koji definišu rad na Internetu. Ova organizacija postavlja IAB (Internet Architecture Board) koji odgovara za tehnička pitanja u vezi sa Internetom, ustanovljava standarde i rešava probleme koji se pojavljuju, a takođe i brine o adresama na mreži. Internet predstavlja mrežu svih mreža u okviru koje je svaka pojedinačna mreža nezavisna jedinica kojom upravlja i koju plaća vlasnik mreže. Sve ove mreže za međusobno komuniciranje koriste TCP/IP protokol ( Transmission Control Protocol / Internet Protocol ), koji se smatra jezikom Interneta. Ovaj protokol je omogućio univerzalnost povezivanja računara različitih arhitektura i nezavisnost komunikacije od tehnologije mrežnog povezivanja. Zahvaljujući jednostavnom proširivanju, Internet raste izuzetno brzo. I broj korisnika Interneta, kako u svetu, tako i u našoj zemlji konstantno raste. Iako je neizbežno i očekivano da će se ova geometrijska stopa rasta usporiti, on-line populacija će verovatno dostići hiljade miliona korisnika u bliskoj budućnosti. Ova brojka nam govori o veličini tržišta u elektronskom poslovanju, samim tim i u elektronskoj maloprodaji, jer je svaki korisnik Interneta istovremeno i potencijalni kupac. S obzirom na značaj Interneta, računarskih i poslovnih mreža i znanja kao resursa, danas se sve više govori o Internet ekonomiji, ekonomiji baziranoj na informacijama, elektronskoj ekonomiji, ekonomiji znanja i ekonomiji mreža. Neki autori koriste izraz

4

“klikni ovde” ekonomija („click here” economy), vezujući ga za veći izbor potrošača zahvaljujući korišćenju Interneta uz relativno niske troškove pretraživanja.2 Internet revolucija je dovela do suštinskih promena u savremenim uslovima poslovanja, jer Internet kao novi medij zahteva razvijanje novih strategija za opstanak na tržištu i kao takav predstavlja najpopularniji kanal elektronskog poslovanja.

6.2. Opis i definicije elektronskog poslovanja

Nagli napredak tehnologije i njene primene u poslovanju, praćen je sličnim promenama i u terminologiji. Na zapadu, a sve češće i kod nas, je u poslednjih nekoliko godina popularno koristiti termine koji počinju slovom e (electronic - elektronsko) i koji označavaju nove tehnike i tehnologije poslovanja na Internetu: e-poslovanje, e-trgovina, e-banking i sl. Dok je tradicionalno poslovanje zasnovano na korišćenju strukturiranih papirnih dokumenata u prethodno definisanoj i opšteprihvaćenoj komunikaciji između učesnika u procesu poslovanja, elektronsko poslovanje se odnosi na poslovanje u kome se transakcije prevashodno ostvaruju elektronskim putem. Prema definiciji IBM-a, koji je među prvima upotrebio ovaj termin, elektronsko poslovanje (e-business) predstavlja „transformaciju ključnih poslovnih procesa korišćenjem Internet tehnologija“. Nešto detaljnije, elektronsko poslovanje se može definisati kao „razmena standardizovanih elektronskih poruka između fizičkih i pravnih lica u pregovaranju, ugovaranju, kupovini, prodaji, plaćanju, komuniciranju sa upravom i sudovima i u svim drugim poslovnim transakcijama, a za koje je zakonom dozvoljena njegova primena“. Elektronsko poslovanje uglavnom podrazumeva poslovanje preko računara. Međutim, sve većim razvojem i širenjem mobilne telefonije, sve više poslovnih transakcija odvija se i preko mobilnih telefona korišćenjem bežičnog aplikacionog protokola WAP (Wireless Application Protocol).

6.3. Elektronska trgovina kao najznačajnija oblast e-poslovanja

Elektronsko poslovanje se sastoji iz više oblasti koje predstavljaju aktivnosti savremenog poslovanja uz primenu novih informacionih i komunikacionih tehnologija. To su: elektronska trgovina, elektronsko plaćanje, elektronske komunikacije, elektronska proizvodnja i elektronska distribucija. Za sada, elektronsko poslovanje se najviše manifestuje u elektronskoj trgovini. Elektronska trgovina (e-commerce) Kalakota i Winston (Turban, 2000 str.5) definišu kao „novi koncept, koji se razvija i koji obuhvata proces kupovine i prodaje ili razmene proizvoda, usluga i informacija preko računarskih mreža, uključujući i internet“.3

2 Prof. dr Vesna Milićević, “Internet ekonomija”, FON, Beograd 2002. godine, strana 25. 3 Dr Marijana Vidas-Bubanja: „E- poslovanje: menaždment, tehnologije,aplikacije“ Beograd 2007, strana 25.

5

Kao sastavni deo e-trgovine, sa učešćem od preko 80% u ukupnoj e-trgovini, pojavljuje se Internet trgovina, koja se odnosi na razmenu dobara i usluga za novac, posredstvom Inetrneta. Termin e-trgovina se može definisati i „kao proces upravljanja on-line finansijskim transakcijama od strane pojedinaca ili kompanija“, gde se termin on-line može poistovetiti sa Internetom (biti na liniji = biti na Internetu). Ovaj proces uključuje kako maloprodajne, tako i veleprodajne transakcije. Elektronska trgovina se može opisati na različite načine, sa različitih aspekata. Kalakota i Winston ukazuju na različite perspektive e-trgovine:4

- Perspektiva komunikacija – prenos informacija, proizvoda/usluga ili plaćanje elektronskim sredstvima, - Pespektiva poslovnih procesa – primena tehnologije koja vodi ka automatizaciji poslovnih transakcija i tokova rada, - Perspektiva usluga - omogućavanje smanjenja troškova uz istovremeno povećanje brzine i kvaliteta izvršenih usluga, - On-line perspektiva – prodaja i kupovina proizvoda i informacija on-line.

Fokus e-trgovine je u sistemima i procedurama pomoću kojih dolazi do razmene različitih finansijskih dokumenata i informacija. Ovi sistemi uključuju transakcije kreditnim karticama, elektronsku gotovinu (e-cash), elektronska plaćanja (e-billing), elektronske čekove (e-cheques), elektronske račune (e-invoices), narudžbine i finansijske izjave. Prve primene e-trgovine su počele sedamdesetih godina prošlog veka uvođenjem elktronskih poslovnih aplikacija u velike korporacije i manji broj poslovnih firmi. Korišćenjem elektronske razmene podataka EDI (Electronic Data Interchange) proširio se spektar firmi koje posluju na ovaj način, sa finansijskih institucija na proizvođače i prodavace na malo. Glavni faktori koji su uslovili razvoj e-trgovine bili su: dinamičan razvoj informacionih tehnologija, usavršavanje telekomunikacija, integracija informacionih tehnologija i telekomunikacija, svetski procesi globalizacije i integracije, praksa međunarodnog poslovanja, viši kulturni nivo stanovništva, e-poslovanje malih i srednjih preduzeća, porast trgovine uslugama, kao i upotreba engleskog jezika.

6.4. Modeli elektronske trgovine

Podela se oslanja na tri glavna aktera u elektronskoj trgovini - Consumer (potrošač), Business (kompanija) i Administration (administracija) i na osnovu interakcija između njih definiše devet različitih modela (slika 2). Centralna mesta zauzimaju modeli C2C, C2B, B2C i B2B, dok se modeli C2A, B2A, A2B, A2C i A2A odnose na transakcije sa državnim organima i novijeg su datuma, pa još uvek nisu u dovljnoj meri razvijeni.

4 Dr Marijana Vidas-Bubanja: „E- poslovanje: menaždment, tehnologije,aplikacije“ Beograd 2007, strana 25 - 26

6

Slika 2. Modeli elektronske trgovine

Za on-line prodavnice je najpogodnija primena modela B2C (Business to Customer), mada se, dosta ređe, koristi i model B2B (Business to Business), pa će o ovim oblicima biti nešto više reči. B2C model se odnosi na direktnu poslovnu saradnju između preduzeća i klijenta, gde preduzeće klijentu prodaje proizvode, usluge ili informacije. Primer B2C aplikacije je sajt maloprodaje proizvoda ili usluga. Za preduzeće je znatno povoljnije da umesto fizičke prodavnice otvori virtuelnu, jer ne mora da plaća zaposlene, troškove iznajmljivanja prostora i sl. Početni „bum“ takozvanih dot-com firmi koje su koristile B2C model, poput Amazona i eBay-a, uglavnom je rezultat nerealnih očekivanja i skoka akcija na berzi. Ove firme su predstavljale ozbiljnu pretnju tradicionalnom poslovanju, jer su imale neograničen akcionarski kapital, malo inventara i nisu imale fizičke prodavnice. Međutim, preko 330 dot-com firmi sa milionskim početnim ulogom, nestalo je od početka proleća 2000. godine, zbog nedostatka finansijske podrške. Ipak, ovaj model poslovanja je preživeo i mnoge firme danas beleže porast svojih prodaja preko Interneta. B2B model je složeniji od B2C modela i znatno je manje zastupljen u elektronskoj maloprodaji. B2B trgovina se odnosi na trgovinu između firmi preko Interneta, a uključuje niz pratećih aktivnosti, kao što su: transakcije robe i novca sa distributerima, prodavcima, snabdevačima, dobavljačima i kupcima; posredovanje u lancima ponuda; raspisivanje on-line tendera i sl. Kod ovog modela, firme uglavom žele da pregovaraju o cenama, rokovima isporuke, strukturi proizvoda, garanciji, tehničkoj i materijalnoj podršci. Među najuspešnije kompanije ovog poslovnog modela spadaju Dell, Intel, Cisco i IBM, gde firma koja je u ulozi kupca naručuje robu direktno iz njihovih elektronskih

7

kataloga. Prodaja se može organizovati direktno sa Web strana velikih kompanija ili se njihovi katalozi mogu postaviti u elektronskim tržnim centrima ili na strani distributera. Preko virtuelnih prodajnih mesta na Internetu, vrši se trgovina među preduzećima (B2B) ili u vidu maloprodaje (B2C). Iako se smatralo da će maloprodaja imati glavnu ulogu na Internetu, vrednost transakcija između kompanija je mnogo veća i iznosi preko 85% od ukupne e-trgovine. Međutim, procenat firmi koje trguju preko Interneta je znatno manji od procenta pojedinaca koji kupuju kroz B2C aplikacije. U većini zemalja, B2C elektronska trgovina zauzima samo mali deo od ukupne maloprodaje (obično 2-3 %). Stručnjaci procenjuju da B2C prednjači godinu do dve u odnosu na B2B poslovanje i da se u narednom periodu ovi oblici neće ravnomerno razvijati.

7. On-line prodavnice

7.1. Definicija i karakteristike on-line prodavnica

Razvoj računara i povećanje brzine komunikacija preko Interneta, doveo je do sve masovnijeg prezentovanja firmi preko Interneta. U početku, prezentacija se bazirala na Web stranicama koje su služile kao Internet vizitke. Prve on-line prodavnice su bile jednostavni digitalni katalozi sa tekstualnim opisom proizvoda, nešto malo sličica i brojem telefona na koji se zvalo da se napravi porudžbina. I to je bilo gotovo sve do razvoja Web tehnologija, kada se uvidela mogućnost ne samo prezentovanja, već i prodaje proizvoda koje trgovac prodaje. On-line (elektronska, virtuelna, Web) prodavnica predstavlja komercijalnu stranicu nekog maloprodajnog objekta na Internetu. Svaka elektronska prodavnica ima Internet adresu i svoju Web stranu koja uobičajeno sadrži osnovne podatke o firmi, njenom poslovanju i zaposlenima. Na ovoj strani kupci mogu videti većinu artikala sa njihovim karakteristikama i cenama, mogu pretraživati proizvode po nekim kriterijumima, gledati i odabirati. Odabirom željenog artikla, kupac sam formira svoju potrošačku korpu (engl. shopping cart) i svakog trenutka može proveriti šta se nalazi u korpi i, po potrebi, revidirati njen sadržaj. Plaćanja se uglavnom vrše upotrbom eleltronskih platnih kartica. Prosečan korisnik koji traži određeni proizvod, čini to pretražujući gomile sajtova sa sličnom ponudom, zadržavajući se svega nekoliko trenutaka na svakom od tih sajtova i ukoliko ne uoči ono što ga zanima, nastavlja potragu na drugom mestu. Iz navedenog se može zaključiti da prilikom otvaranja on-line prodavnica, naročito treba obratiti pažnju na preglednost i lakoću kojom korisnici dolaze do željenih informacija. Posetiocu odmah treba staviti do znanja šta se sve nalazi u prodavnici i gde se to tačno nalazi. Statistika govori da se oko 40% započetih kupovina prekida tokom procesa prikupljanja podataka i naručivanja, za šta je glavni razlog upravo nepotrebno dug i složen postupak naručivanja, ali i sporost servera i glomazna konstrukcija sajta. Imajući ovo na umu, sistem kupovine treba organizovati tako da se odvija sa što manjim brojem koraka od početka do kraja procesa poručivanja. Elektronsko tržište pruža jednake šanse svima da se predstave, kako već postojećim kompanijama iz domena „klasične“ trgovine, tako i novim, bilo da su isključivo prisutne na Internetu, bilo da kombinuju oba pristupa tržištu. Ovakva prodavnica je otvorena za

8

svakoga ko ima pristup Internetu. To omogućava kompanijama u začetku da u rekordnom roku prikažu sebe kao ozbiljne konkurente i već dobro pozicioniranim kompanijama na tržištu. On-line prodavnica omogućava potrošaču da kupuje iz cele proizvodne linije i dobija brze informacije o proizvodima koji se prodaju preko Interneta. Klijenti mogu da steknu uvid u trenutno stanje magacina, nude im se detaljni opisi proizvoda, dijagrami, ilustracije, cene i informacije o isporuci.

7.2. Prednosti i ograničenja otvaranja on-line prodavnica

Uvođenje e-trgovine, odnosno otvaranje on-line prodavnica, donosi niz prednosti, kako za kupce i prodavce, tako i za društvo u celini. Glavne prednosti koje kupci imaju su:

 nalaženje jeftinijih proizvoda i usluga, usled mogućnosti kupovine na različitim mestima i brzog upoređivanja cena on-line;

 mogućnost izbora proizvoda zbog velikog broja različitih prodavaca;  obavljanje kupovine ili drugih transakcija neprestano tokom čitave godine, iz

gotovo svakog mesta na kome se nalaze;  mogućnost primanja značajnih i detaljnih informacija i drugih obaveštenja u

trenutku, a ne, kao nekad, posle više dana ili nedelja;  mogućnost prilagođavanja proizvoda i usluga...

Najbitnije prednosti za prodavce su:  prodavac može da sretne veliki broj kupaca iz svih krajeva sveta sa vrlo niskim

kapitalnim izdvajanjima;  firme mogu brzo da koriste materijale i servise drugih firmi i na taj način da

smanje troškove za 5 do 20% u odnosu na druge vidove trgovine;  smanjuju se troškovi stvaranja, obrade, distribucije, skladištenja i pregledanja

informcija na papiru za čitavih 90%;  smanjuju se telekomunikacioni troškovi, pošto je Internet mnogo jeftiniji od

specijalnih mreža sa dodatnom vrednošću (VAN); Najvažnije prednosti koje društvo ima od uvodjenja e-trgovine su:

 potpomaže se razvoj digitalne ekonomije;  smanjuje se korišćenje saobraćaja, manje su gužve na putevima i manje je

zagađivanje vazduha, jer je ljudima omogućen rad i kupovina od kuće;  povećava se životni standard siromašnijih ljudi, jer mogu kupiti izvesna dobra po

nižim cenama;  omogućeno je ljudima u zemljama u razvoju i u seoskim predelima da uživaju u

proizvodima i uslugama koji im ne bi bili dostupni na drugi način... Međutim, i pored svih ovih prednosti, ipak nije došlo do veće primene e-trgovine u firmama zbog određenih ograničenja. Ova ograničenja se mogu svrastati u ograničenja tehničke i netehničke prirode. Najvažnija tehnička ograničenja su:

 nedostatak opšteprihvaćenih standarda za kvalitet, bezbednost i pouzdanost;  nedovoljna širina frekvencijskih opsega u oblasti telekomunikacija;  primena softverskih alata za razvoj;

9

 dodatni troškovi za specijalne Web servere;  skup i/ili neodgovarajući pristup Internetu za pojedine korisnike.

U glavna netehnička ograničenja spadaju:  mnoga nerešena zakonska pitanja (uključujući i pitanje poreza);  nerazvijenost nacionalne i internacionalne zakonske regulacije od strane vlada u

nekim slučajevima;  mnogi prodavci i kupci čekaju da se e-trgovina stabilizuje pre nego što u njoj

uzmu učešća;  otpor kupaca promenama od realne do virtuelne prodavnice (narod još uvek ne

veruje transakcijama bez papira i onima kojima nisu „licem u lice“).

7.3. Nastup on-line prodavnice na Internetu

On-line prodavnice mogu nastupiti na Interntu samostalno ili u okviru elektronskih tržnih centara. Zbog predimenzioniranosti Interneta, gde je u moru podataka i ponuda teško odabrati pravu prodavnicu i prodavca od poverenja, pojava tzv. elektronskih (virtuelnih) tržnih centara je bila sasvim očekivana. Kao nova trgovinska forma, koja se pojavila pre nekoliko godina, elektronski tržni centar još uvek nema preciznu definiciju. Najpribližnije bi se moglo reći se pod ovim pojmom podrazumeva skup dve ili više elektronskih prodavnica, u kojima se potrošačima nude neki proizvodi ili usluge, uz koje može biti uključen program pratećih usluga ili zabavnih sadržaja. Slično fizičkim (tradicionalnim) tržnim centrima, elektronski tržni centar predstavlja on- line lokaciju u kojoj su smeštene brojne „prodavnice“. Kao oblik organizovanja on-line prodavnica, ne bi trebalo da predstavlja samo spisak prodavnica i linkova ka njima, već bi trebalo da kombinuje usluge i klasične trgovačke funkcije, kako bi privukao i zadržao kupce. Iako je svaka druga prodavnica samo „klik daleko“, to u praksi izgleda sasvim drugačije i kupcima je mnogo lagodnije da pazare u dobro organizovanom i snabdevenom centru gde će, bez suvišnog „surfa“ i gubljenja vremena, u miru razgledati predmete interesovanja, „stavljati“ ih u virtuelnu potrošačku korpu, a račun platiti - na izlasku. Funkcionisanje elektronskih tržnih centara bi trebalo da se posmatra sa dva stanovišta: sa stanovišta prodavca (on-line maloprodavca koji želi da locira svoju prodavnicu u okviru nekog elektronskog tržnog centra) i sa stanovišta potrošača. Pre uključivanja u rad u okviru nekog elektronskog tržnog centra, prodavac bi trebalo da razmotri sledeće bitne elemente:

 dostupnost elektronskog tržnog centra (lakoća pristupa posetilaca i potencijalnih potrošača elktronskom tržnom centru i prodavnici konkretnog maloprodavca),

 cenu korišćenja prostora, odnosno zakupninu (u fiksnom iznosu prema veličini zauzetog prostora - $/MB; prema broju posetilaca koji su preusmereni na prodavnicu sa glavne strane tržnog centra; kao procenat od ostvarene prodaje u prodavnici u okviru tržnog centra; ili pak izmirivanje obaveza reklamiranjem usluga samog tržnog centra u okviru prodavnice putem banera...)

10

 dodatne usluge koje se nalaze u ponudi (dizajniranje on-line prodavnice; obezbeđivanje sigurnosti servera za elektronske transakcije; provere validnosti kreditnih kartica potrošača; prikupljanje podataka o posetiocima i potrošačima; obezbeđivanje različitih oblika promocije on-line prodavnice na Internetu i sl...).

Dostupnost je bitna odrednica lokacije on-line prodavnice i ima isti značaj kao lokacija maloprodajnog objekta u tradicionalnom tržnom centru. Prema tome, trebalo bi obratiti pažnju na to kolika je popularnost tržnog centra, kakva je struktura posetilaca prema raznim obeležjima, kolika su ulaganja vlasnika centra u promociju, ko su ključni zakupci, da li je tržni centar specijalizovan samo za određenu vrstu proizvoda ili usluga i sl... Značajan element pri izboru virtuelnog tržnog centra je i postojanje dodatnih usluga koje se nude uz osnovnu uslugu. Elektronski maloprodavac ne mora da investira sredstva u pribavljanje softvera za funkcionisanje svoje prodavnice, što znatno snižava troškove za započinjanje elktronske maloprodaje. On koristi već provereni, postojeći softver na serveru zakupodavca, čime se vidno smanjuje i mogućnost greške u poslovanju prilikom naplaćivanja, provere kreditnih kartica, prikupljanju narudžbina i slično. Sa stanovišta kupca, prvi susret sa ovom novom trgovinskom institucijom započinje dolaskom kupca na glavnu stranicu (home page) ili „izlog elektronskog tržnog centra“. Od kupčevog prvog utiska zavisi da li će se on vratiti i ponovo kupovati u okviru ove institucije. Iz tog razloga je veoma bitno ozbiljno shvatiti dizajn početne strane, ali i centra uopšte. Snalaženje u okviru tržnog centra ne bi smelo da bude komplikovanije od posećivanja i kupovine u pojedinačnim elektronskim prodavnicama i trebalo bi da bude razumljivo i prosečnim posetiocima koji se tu prvi put nađu. Glavni saržaj na početnoj strani bi trebalo da sadrži skup linkova (aktivnih veza) koje čine taj tržni centar, putem kojih se vrši direktno preusmeravanje na prezentacije konkretnih prodavnica. Naročitu pažnju bi trebalo posvetiti elementima koji će kupca zadržati u „prodavnici“ što duže. To bi se moglo postići uvođenjem zabavnih sadržaja, kao što su forumi, ankete i sobe za „ćaskanje“ (chat rooms). Dobar način da se kupcu olakša traženje proizvoda u okviru elektronskog tržnog centra, jeste i postavljanje „mašine za pretraživanje“ koja bi omogućila pretraživanje po ključnim rečima. Takođe, poželjno bi bilo i postojanje prateće ponude usluga koja može olakšati odlučivanje o kupovini proizvoda, ili potpuno nezavisne ponude usluga, kao što su igre na sreću, turističke i bankarske usluge i slično... Neki elektronski tržni centri obezbeđuju i određene vrste sertifikata za svoje zakupodavce kojima se potvrđuje identitet prodavca, kako bi posetiocima stavili do znanja da je u toj prodavnici bezbedno kupovati. Učestvovanje on-line prodavnice u okviru elektronskih tržnih centara ima brojne prednosti koje su veoma slične prednostima učestvovanja maloprodavca u radu tradicionalnog tržnog centra:

 troškovi uključivanja u rad elektronskog tržnog centra mogu biti za maloprodavca niži od postavljanja sopstvene komercijalne prezentacije, odnosno on-line prodavnice;

 vlasnik elektronskog tržnog centra ima obavezu promocije tržnog centra i maloprodavca u njemu, što omogućava maloprodavcu da se posveti samoj prodaji, a ne da se opterećuje pitanjima marketinga;

11

 virtuelni tržni centri mogu biti isto toliko zabavni posetiocima koliko i tradicionalni, ukoliko su dobro organizovani i imaju široku ponudu roba i usluga;

 vlasnici elektronskih tržnih centara ne nude samo prostor za postavljanje prodavnica, već i širok spektar usluga od kojih je, možda, najvažnija obezbeđivanje softverskog paketa i pratećih usluga za on-line naručivanje robe (što je komplikovano i skupo za samostalno razvijanje i prilagođavanje za rad)...

Naravno, postoje i neki nedostaci nastupanja on-line prodavnice u okviru elektronskog tržnog centra:

 mogu postojati restrikcije u postavljanju maloprodavca na Internetu;  može se dogoditi da promet posetilaca u elektronskim prodavnicama u tržnom

centru bude neadekvatan očekivanom prometu (npr. ukoliko menadžeri ne obavljaju dobro poslove promocije);

 zabavni sadržaji u okviru elektronskog tržnog centra mogu dovesti do velikog broja posetilaca, ali iz neodgovarajuće ciljne grupe, što za rezultat može imati nizak nivo prodaje;

 može se ograničiti pravo maloprodavca da samostalno nastupa na Internetu, što znači da svi posetioci pojedine on-line prodavnice moraju u nju doći preusmerenjem sa glavne strane tržnog centra...

7.4. Tipovi on-line prodavnica

Postoji više podela on-line prodavnica, u zavisnosti od toga koja se klasifikacija posmatra. Prema širini spektra proizvoda i usluga koje nude, postoje opšte i specijalizovane on-line prodavnice. U pogledu na područje (region) koji opslužuju, mogu biti regionalne i globalne; a u zavisnosti od njihovog on-line prisustva na tržištu razlikuju se „click and mortar“ i „click only“ prodavnice.

Opšte i specijalizovane on-line prodavnice

Prodavnice koje prodaju mnogo vrsta proizvoda, mogu se nazvati opštim prodavnicama. Primeri ovkvih on-line prodavnica su Amazon.com, Buy.com, a od domaćih E-ducan.com, Yu4You.com i novootvorena Myshop.co.yu koje u svojoj ponudi imaju širok asortiman proizvoda i usluga (muziku, dvd izdanja, knjige, kozmetiku, cveće, časopise, sportsku opremu, poklone, horoskop i sl...). Za razliku od opštih, specijalizovane prodavnice prodaju jedan ili nekoliko tipova proizvoda kao što su knjige, muzika, cveće, vina, automobili, igračke i sl. Primeri ovakvih prodavnica su 1800flowers.com (gde se može kupiti cveće), Wine.com (gde se kupuje vino), MagicCabin.com (gde se mogu kupiti raznovrsne i originalne igračke za decu), a od domaćih Gerila.com koja se specijalizovala za prodaju knjiga, originalnih muzickih kompakt diskova, video i multimedijalnih izdanja; kao i Fotodiskont.co.yu - prva on-line prodavnica foto opreme na našim prostorima…

Neke on-line prodavnice su započele svoje poslovanje kao specijalizovane prodavnice, da bi kasnije proširile svoj asortiman i prerasle u opšte prodavnice. Najbolji primer za to je

12

najpoznatija on-line prodavnica Amazon.com, koja je započela svoje on-line poslovanje kao specijalizovana prodavnica za prodaju knjiga, ali se potom potom proširila na opštu prodavnicu i sada nudi artikle kao što su video izdanja, društvene igre, odeća, satovi, zabavna elektronika, softver, pa čak i turistički paket aranžmani.

Regionalne i globalne on-line prodavnice

Neke prodavnice, kao što su elektronske bakalnice ili prodavci krupnih komada nameštaja uslužuju kupce koji žive u neposrednoj blizini. To su regionalne prodavnice, i njihova prodaja je ograničena na region u kom se nalaze i, eventualno, okolinu. Na primer, Parknshop.com opslužuje Hong Kong i ni u kom slučaju neće isporučiti proizvode van tog regiona; SveZaKucu.co.yu opslužuje samo Srbiju i Crnu Goru; dok Maxi.co.yu robu isporučuje isključivo na široj teritoriji Beograda. Ipak, neke prodavnice su spremne da svoje proizvode isporuče i kupcima u drugim državama ukoliko ove preuzmu na sebe troškove isporuke, osiguranja i druge troškove. Ovakve prodavnice su globalnog tipa i primer je Hothothot.com, E-ducan.com, kao i Gerila.com koja vrši isporuku širom sveta.

8. On-line Srbija 2007

Kao začetak elektronskog poslovanja u Srbiji, uzima se 29. juni 1993. godine kada je osnovana Jugoslovenska asocijacija za elektronsku razmenu podataka (Yugoslav Association for Electronic Data Interchange - YUEDI) sa zadatkom da popularizuje premenu EDI sistema u tadašnjoj Jugoslaviji. Do razvoja e-trgovine u Srbiji dolazi tek sa masovnijom upotrebom Interneta u poslovne svrhe i može se ugrubo podeliti u tri faze: Prva faza (1995 - 1999.) - U prvoj fazi e-trgovine u Srbiji implemetiran je samo proces naručivanja robe preko Interneta, dok se plaćanje robe obavljalo pouzećem uz fizičku isporuku robe. 1995. godine otvaraju se prve on-line prodavnice sa područja Balkana - Balkanmedia sa sedištem u Nemačkoj, kao i DS Sound music from Yugoslavia u Kanadi. Do masovnije pojave prodavnica u Srbiji dolazi u julu mesecu 1998. godine, kada Eunet u saradnji sa firmom YUGate otvara prvi elektronski (virtuelni) tržišni centar. Sa aspekta promocije elektronskog poslovanja i elektronske trgovine, nastaju specijalizovani Internet časopisi i sajtovi kao što su Pretraga i prezentovanje i E-trgovina.co.yu. Poznate on-line prodavnice iz ovog perioda su Yu4You.com, Balkanmedia.com, DsSound.com. Druga faza (1999 - 2001.) - Do pojave većeg broja funkcionalnih on-line prodavnica dolazi sa pojavom prvih elektronskih kartica koje omogućavaju on-line plaćanje, što predstavlja drugu fazu u razvoju e-trgovine u Srbiji. 1999. osniva se E-Bank.co.yu, prvi i do danas jedini Internet payment provajder, koji se sredinom 2001. godine zatvara, čime srpsko elektronsko tržište ostaje bez kompanije koja bi procesirala kartice i tako omogućila završni korak u pravilnom funkcionisanju e-trgovine. Plaćanje u zemlji se i dalje obavlja pouzećem. Poznate on-line prodavnice iz ovog perioda su RobnaKuca.com, Plato.co.yu, Lux-ottica.com (ugašena), Vavilon.com (ugašena), YU Internet bazar (ugašena), Mobtel.co.yu i druge.

13

Treća faza (2001. - danas) - Kao treća faza razvoja srpske e-trgovine uzima se period od kraja 2001. godine do danas. Početkom 2002. godine u sklopu najveće tehničke elektronske zajednice na Balkanu - Elitesecurity.org, koja danas broji preko 70.000 članova, otvara se do danas najveći i najposjećeniji diskusioni forum posvećen promociji elektronskog poslovanja na ovim prostorima. 2001. godine na srpsko e-tržište vraća se VISA, najveća svetska kompanija iz domena izdavanja platnih kartica. Poznate on-line prodavnice iz ovog perioda: Maxi.co.yu, Tiketservis.com, Neckermann.co.yu, Donesi.com i mnoštvo drugih... Čak i kada dođe do masovnije upotrebe kartičnog plaćanja preko Interneta, neophodan uslov za dalji razvoj domaće e-trgovine je postojanje firmi koje će ponuditi uslugu procesiranja transakcija ostvarenih na Internetu. Trenutno je moguće koristiti brojne svetske kompanije koje pružaju ovu vrstu usluga - strane procesore plaćanja. Međutim, u tom slučaju provizija po svakoj transakciji, koja iznosi 3-15%, ostaje inostranoj firmi i dolazi do ogromnog odliva kapitala iz zemlje. I u slučaju kada domaći kupac odlazi na sajt neke srpske firme i kupuje domaću robu, ako se plaćanje vrši preko inostranog procesora, deo novca odlazi iz zemlje i ostaje u inostranstvu. Ono što danas pozitivno utiče na razvoj domaćeg on-line poslovanja je adekvatna telekomunikaciona infrastruktura i stimulativna poreska i carinska politika, koje utiču na pristupačnost cena računarske opreme i pristupa Internetu. Takođe, zaokružena je i zakonska regulativa koja u dovoljnoj meri prati sve specifičnosti e-poslovanja. Narodna Skupština Republike Srbije usvojila je 14. decembra 2004. godine Zakon o elektronskom potpisu. Početkom oktobra 2006. godine je doneta Strategija razvoja informacionog društva, koja je bila očekivana još krajem 2005. godine. Ali, bez izrade detaljnih strategija o e-upravi, e-trgovini, e-zdravstvu i e-obrazovanju od strane nadležnih ministarstava, ovaj dokument sam po sebi neće predstavljati nikakav napredak. Pored ovoga, neophodno je i da se formiraju odgovarajući zakoni i podzakonski akti. Još uvek nemamo zakon o e-poslovanju, zakon o e-trgovini, zakon o elektronskom dokumentu, zakon o zaštiti podataka o ličnosti... Za sada je prisutan samo Predlog zakona o trgovini, koji u skladu sa ranije donetim zakonima, definiše elektronsku trgovinu i on-line prodaju kao vid daljinske trgovine, uz regulisanje osnovnih prava i obaveza trgovaca i potrošača. I pored svih ovih povoljnih tendencija za razvoj elektronskog poslovanja kod nas, o on- line Srbiji ćemo, po svemu sudeći, moći da pričamo tek kada se država ozbiljnije pozabavi ovim problemom. Kako kaže Nebojša Đurić, ekspert za elekronsko poslovanje i direktor agencije E trgovina: „Svest o nagomilanim problemima u ovoj oblasti polako dolazi i u fokus političara koji u svojim predizbornim obećanjima pominju i neka od rešenja, poput formiranja posebnog ministarstva za informaciono društvo i smanjenja pdv-a na računarsku opremu. Nadam se da je to i znak da će u 2008. godini država postati najveći promoter Srbije kao savremenog informatičkog društva. Samo tako možemo očekivati e-Srbiju...”

14

9. ZAKLJUČAK

Implikacije na poslovanje su vrtoglave. Kao parna mašina, telefon, automobil i avion, internet menja sve. Krećemo se prema onome, gde prenosivost komunikacija čini lokaciju nevažnom. S geografskom nezavisnošću dolazi ekonomska nevažnost grada, fabrike, poslovne zgrade - čak škole i domaćinstva - koji su definisani u smislu lokacije i dostupnosti drugim ljudima. Do skoro (ili danas) morali smo imati lični kontakt: između trgovca na veliko i trgovca na malo, između krajnjeg potrošača i prodavca (ne računajući retke izuzetke poput benzinskih pumpi, naplatnih mesta na autoputevima i sl.), U trgovinu smo ulazili uglavnom pešice, birali tako što smo dodirivali, okretali, degustirali.., i konačno platili (kešom ili karticom) i odneli kući; U danima koje karakterišu "tehnologije koje spajaju" - računari, telekomunikacije i transport - ne moramo da budemo u fizičkoj vezi da bi interreagovali. Logičan zaključak je najava kraja preduzeća kakvo poznajemo, a to je upravo ono što futuristi predviđaju. E-poslovanje je nesumnjivo vodeći trend i karakteristika savremenog života i rada. U našoj sredini je manje prisutno u odnosu na postojeća znanja i potrebe. Stručni potencijali postoje, ali inercija u političkim strukturama usporava razvoj e-poslovanja. U januaru 2006. godine, Internet World Stats je objavio podatak da preko milijardu osoba u svetu pristupa Internetu. U razvijenim ekonomijama, Internet je postao drugi najkorišćeniji medijum, posle televizije, dok je u Evropskoj Uniji u poslednje dve godine duplirano vreme korišćenja Interneta na nedeljnom nivou (Jupiter Research). Da li će 2008. godina doneti dugo očekivane promene? To prvenstveno zavisi od toga da li će razvoj Informacionog društva, ali i e-poslovanja kao njegovog bitnog segmenta, zaista predstavljati naše strateško opredeljenje i prioritet države u narednom periodu ili će ostati samo kao inicijativa na papiru. Do 2007. godinu je bilo najavljeno dosta toga na polju elektronskog poslovanja, ali na žalost, malo toga je zaista i realizovano. U 2008-oj nam ostaje samo da se nadamo.

Literatura 1. Dr Marija Vidas - Bubanja, “E – Poslovanje: Menadžment, tehnologija, aplikacije”, Beograd, 2007.godine 2. Dr Vesna Milićević, “Internet ekonomija”, Beograd 2002. godine, 3. www.e-trgovina.co.yu 4. www.pretraga.co.yu 5. www.emagazin.co.yu 6.www.vikipedija.org.yu

nema postavljenih komentara
ovo je samo pregled
3 prikazano na 14 str.
preuzmi dokument