Monopol,nastanak monopola,vrste,sve o monopolu,uvod,zakljucak, Beleške' predlog Ekonomija. Univerzitet u Beogradu
aleksandra-radovi
aleksandra-radovi

Monopol,nastanak monopola,vrste,sve o monopolu,uvod,zakljucak, Beleške' predlog Ekonomija. Univerzitet u Beogradu

16 str.
42broj preuzimanja
1000+broj poseta
100%od4broj ocena
Opis
ujghgfdghjklčkjhgfvghjklzftrdgfhzujopillikujhgfhjučl
30 poeni
poeni preuzimanja potrebni da se preuzme
ovaj dokument
preuzmi dokument
pregled3 str. / 16
ovo je samo pregled
3 prikazano na 16 str.
preuzmi dokument
ovo je samo pregled
3 prikazano na 16 str.
preuzmi dokument
ovo je samo pregled
3 prikazano na 16 str.
preuzmi dokument
ovo je samo pregled
3 prikazano na 16 str.
preuzmi dokument

MONOPOL -Seminarski rad iz ekonomije-

Sadržaj:

Uvod………………………………………………………………………………..............…..3

1.Pojam monopla ........................................................................................................................4

2.Nastanak monopola..................................................................................................................5

3. Osnovne karakteristike monopola...........................................................................................6

3.1. Tržišna moć..........................................................................................................................6

3.2. Ispoljavanje tržišne moći......................................................................................................6

3.3. Centralizacija kapitala..........................................................................................................7

4. Podela monopola.....................................................................................................................8

4.1. Čisti monopol.......................................................................................................................9

4.2. Prirodni monopol.................................................................................................................9

5. Izvori monopolske moći .......................................................................................................10

6. Monopolsko ponašanje- diskriminacija cena........................................................................12

Zaključak...................................................................................................................................13

Literatura...................................................................................................................................14

UVOD

Monopol je tržišno stanje u kojem se na strani ponude nalazi samo jedan prodavac koji

je u mogućnosti da odlučujuće utiče na formiranje cena, a na strani potražnje nalazi se mnoštvo

2

kupaca bez mogućnosti izbora drugog dobavljača i uticaja na cenu. Za monopolistu ne važi

marginalno pravilo. Monopolistička pozicija na tržištu omogućava mu da maksimizira

profit proizvodeći onu količinu proizvoda i usluga za koju su marginalni troškovi jednaki

marginalnom prihodu.

U ovom seminarskom radu biće reči o monopolskom tržištu kao jednom od tipova

tržišta, mestu gde se ponuda i potražnja roba i usluga susreću. Ono organizovano

dovodi u međusobni kontakt skup kupaca i prodavaca. Tržište je istovremeno i mehanizam kojim

se kroz regulaciju odnosa prodavaca i kupaca, kroz stvarna ili potencijalna međusobna

delovanja određuju cene pjedinačnih proizvoda ili skupa proizvoda.

1. POJAM MONOPOLA

Monopol je stanje na tržištu kada postoji samo jedan prodavac i mnogo kupaca. Monopol

je osnovni oblik nesavršene konkurencije. To je slučaj kada postoji jedan jedini prodavac s

potpunom kontrolom nad celim privrednim sektorom. Naziv potiče od grčke riječi "mono" jedan

3

i "polist" - prodavac. Potpuni monopoli su retke pojave. Primer za ovo su: telefonske usluge,

gasovod, voda, struja itd. Ovi monopolisti moraju računati na konkurenciju i iz drugih privrednih

sektora, npr. kablovski telefoni, struja i gas mogu zameniti druga goriva itd. Na dugi rok nijedan

monopolista nije siguran od napada konkurenata.Pošto je monopolist jedini

proizvođač proizvoda, njegova kriva tražnje je kriva tržišne tražnje. Dakle, tržišno stanje u

kojem se na strani ponude nalazi samo jedan prodavac koji je u mogućnosti da odlučuje, utiče

na formiranje cena, a na strani tražnje nalazi se mnoštvo kupaca bez mogućnosti izbora drugog

dobavljača i uticaja na cenu, naziva se monopolom. Za monopolistu ne važi marginalno pravilo.

Monopolistička pozicija na tržištu omogućava mu da maksimizira profit proizvodeći onu

količinuproizvoda i usluga za koju su marginalni troškovi jednaki marginalnom prihodu. U

današnjim uslovima privrećivanja preovlaćuju oligopoli koji su čvrsto povezani sporazumima o

cenama, segmentaciji tržišta, te kao takvi diktiraju razvoj ključnih grana svetske privrede. U tom

kontekstu, teško je danas govoriti o uslovima privređivanja slobodne konkurencije, koja je u

suštini zamenjena monopolističkom konkurencijom. Tako se cene uvek prilagođavaju

kalkulacijama monopolista. Drugim rečima, one su uvek više od cena koje bi se formirale u

uslovima slobodne konkurencije. Iznos za koji su više je izvor monopolskog ekstraprofita. S

druge strane, monopolska cena je uvek niža od cene u nabavci na slobodnom tržištu, što je opet

izvor ekstra profita, ali na strani kupovine.

Posedica monopolističkih uslova privređivanja su pozitivne i negativne, to prelivanje

novostvorene vrednosti u korist monopola, kapaciteti I radna snaga se nedovoljno koriste,

tehnički progres nalazi bržu primenu, više se izdvaja za naučno-istraživački rad, koji svojom

primenom doprinosi povećanju produktivnosti rada itd. Ali isto tako, monopolski uslovi

privređivanja imaju i svoje nedostatke. ''Zahvaljujući tržišnoj moći, koja se ogleda u sposobnosti

da utiče na cenu proizvoda manju od konkurentne po ceni koja je viša od konkurentne. Takav

ishod predstavlja trošak za društvo, jer manje potrošača kupuje proizvod i plaća ga po višoj ceni.

Zbog toga vlade donose antimonopolske zakone koji ograničavaju i sprečavaju monopolizaciju

tržišta''.

4

2. NASTANAK MONOPOLA

Postoji pet faktora gde kombinacija bilo kojih od njih omogućava firmi da postane monopol:

1) Ekskluzivna kontrola važnih sirovina – ukoliko neko dobro može biti proizvedeno jedino

korišćenjem retkih inputa, kompanija koja ostvari kontrolu nad izvorima tih inputa može

sebi obezbediti monopolsku poziciju.

2) Ekonomija razmere – prirodni monopol postoji u nekoj grani ukoliko prednost

ekonomike obima omogućava jednoj firmi da proizvodi celokupnu proizvodnju u grani

po nižim prosečnim troškovima nego da veći broj manjih firmi proizvodi manje količine

(često citiran primer prirodnog monopola je obezbeđivanje lokalne telefonske usluge).

3) Patent – obično se odnosi na prave ekskluzivne dobiti od svih razmena uključujući

pronalazak na koji se odnosi, koje daje država na određeni vremenski period da bi

podstakla inventivnost. Sve dok patentno pravo postoji, firma ima zaštićenu poziciju i

predstavlja monopol.

4) Mrežna ekonomija – na strani potražnje na mnogim tržištima proizvod postaje vredniji

kad ga koristi veći broj korisnika.

5) Vladine licence ili Franšize – na mnogim tržištima zakon sprečava bilo koga, osim firmi

koje imaju dozvolu od vlade, da se bave nekim poslom. Gradske vlasti pregovaraju sa

nekoliko kompanija, izaberu jednu, i onda odobravaju ekskluzivnu dozvolu za usluge u

određenoj oblasti. U takvim slučajevima, vladina licenca kao rezultat monopola je u

stvari ekonomija razmere koja se pojavljuje u drugačijoj formi.

3. OSNOVNE KARAKTERISTIKE MONOPOLA

3.1. Tržišna moć

5

Suština tržišne moći  je mogućnost da se menjaju cene proizvoda. Da bi naveli potrošače da kupuju više, proizvođači moraju da snižavaju cene. Nepotpuna konkurencija ne znači da

preduzeće ima apsolutnu kontrolu nad cenom svog proizvoda. ‘’Na primer, Coca-cola u

uslovima nepotpune konkurencije može svoje limenke da prodaje za 0,40 ili 0,50 €. Kada bi

preduzeće pokušalo da prodaje svoje limenke za 10 €, ono bi propalo. Dakle, reč je o nekom

stepenu slobode odlučivanja pri određivanju cena.

3.2. Ispoljavanje tržišne moći

U pogledu tržišne organizacije, privredni sektor čini spektar od potpune koncentracije do

gotovog monopola. U smislu smanjenja trzišne moći preduzeća, potrebno je kvalitativno merilo

stepena tržišne moći. Tržišna moć je stepen kontrole što ga jedno preduzeće ili mali broj

preduzeća imaju nad cenama i odlukama o proizvodnji u nekom privrednom sektoru.

Najuobičajnija mera tržišne moći je sektorski koeficijent koncentracije.

6

Slika 1.1. Koeficijent koncentracije

3.3. Centralizacija kapitala

Centralizacija kapitala se javlja uporedo sa koncentracijom gde dolazi do spajanja različitih

grana u različitim vezama input-output. Razlozi za centralizaciju su višestruki :

a) različite profitne stope u raznim granama i u raznim fazama privrednih ciklusa. U fazi

prosperiteta prerađivačke grane brže reaguju na tražnju, nego ekstraktivne, tako da se profitne

stope približavaju, tj. sprečava se njihov pad;

7

b) centralizacijom se isključuje posrednička funkcija trgovine i profit zadržava u

granama proizvodnje;

c) centralizacija omogućava bržu primenu tehničkog progresa, a time i ostvarivanje

ekstra profita;

d) heterogeno preduzeće sporije reaguje na promenu cena, posebno sirovina, čime se

poboljšava njihov konkurentski položaj.

Ipak, centralizacija i koncentracija kapitala relativno teško stvaraju uslove za klasični oblik

monopola. Daleko češći oblik monopola javlja se u proizvodno-tržišnoj morfologiji - oligopol

kada se javlja nekoliko učesnika na strani ponude i ako su dva preduzeća, reč je o dupolu, a ako

je reč o tražnji, radi se o oligopsonima, odnosno duopsomima.

4. PODELA MONOPOLA

Kada govorimo o vrstama monopola,navešćemo četri vrste monopola koje postoje:

 Čisti monopol (to je takva tržišna struktura u kojoj jedan prodavac proizvodi ukupnu

ponudu određene industrije, a pored njega postoji mnoštvo malih kupacca sa usitnjenom

tražnjom).

 Državni (zakonski) monopol (nastaju kada se prodaja ili proizvodnja određenih roba državnim propisima monopolizira za samo neka poduzeća (npr. Državni monopol u prodaji šibica, soli, šećera...)

 Ekonomski monopol (nastali procesima ukrupnjavanja proizvodnje na tržištu )

 Prirodni monopol

8

4.1. Čisti monopol

Čist monopol je tržišna struktura u kojoj celu jednu granu industrije predstavlja samo jedan

proizvođač koji proizvodi proizvod za koji ne postoje bliski supstituti,i ne postoji mogućnost da

se pojavi druga firma koja bi proizvodila isti proizvod. Čist monopol je tržišna struktura koja se

fundamentalno razlikuje od potpune konkurencije.U tržišnoj strukturi čistog monopola postoji

jedan prodavac koji kontroliše celokupnu prodaju na odeđenom tržištu.Kriva tražnje tog tržišta i

grane kojoj pripada čist monopol,je,u stvari kriva tražnje monopoliste,bez obzira na to koja vrsta

neelastičnosti postoji za proizvodima koje proizvodi monopolista.Ta neelastičnost daje

mogućnost prodavcu da bira nivo cena i obima proizvodnje.

4.2. Prirodni monopol

Postoji jedna posebna vrsta monopola koju nazivamo prirodni monopol. Takva vrsta monopola

se ispoljava u granama u kojima postoje visoki fiksni troškovi i mali granični troškovi. Ovakva

situacija se često javlja kod komunalnih usluga kod npr. proizvodnje gasa. Tu tehnologija

uključuje veoma velike fiksne troškove – izrade i održavanja cevi za isporuku gasa – kada se

gasovod postavi, pumpanje veće količine gasa niz gasovod košta veoma malo. Slično tome, lokalna telefonska kompanija uključuje veoma velike fiksne troškove izgradnje centrale i

telefonskih linija, dok je granični trošak dodatne jedinice telefonske usluge veoma mali.

Prirodne monopole uglavnom reguliše i vodi država. U nekim zemljama telefonske linije

regulišu privatna preduzeća koja reguliše država. I jedan i drugi način imaju svoje prednosti i

nedostatke. ’’Državni regulatori određuju cene koje komunalno preduzeće može da naplaćuje. U

idealnom slučaju, ove cene bi trebalo da budu cene koje preduzeću omogućavaju da dostigne

nultu tačku rentabiliteta – da proizvodi u tački u kojoj je cena jednaka prosečnim

troškovima.Problem sa kojim se suočavaju regulatori jeste da se utvrdi koji su pravi troškovi

preduzeća. Obično postoji komisija za komunalne usluge koja ispituje troškove monopola u

9

pokušaju danutrvdi pravi prosečni trošak, a zatim određuje cenu koja će pokrivati troškove.’’ U

SAD, ovakva regulatorna tela funkcionišu na državnom i lokalnom nivou. Na ovaj način

funkcionišu elektrodisribucija, preduzeće za distribuciju prrodnog gasa i telefonske usluge.

Ostali prrodni monopoli, puput kablovske TV, obično se regulišu na lokalnom nivou. Drugo

rešenje problema prirodnog monopola je da se dozvoli državi da njime rukovodi. Idealno rešenje

u ovom slučaju jeste da preduzeće pruža usluge po ceni koja je jednaka graničnom trošku i da

dobija paušalnu subvenciju koja bi mu omogućila da i dalje posluje. Ovo se često praktikuje u

sistemima lokalnog javnog prevoza, kao što su autobusi i metroi. Paušalne subvencije ne moraju

da znače neefikasno poslovanje, već jednostavno odražavaju velike fiksne troškove koji su

povezani sa takvim komunalnim uslugama. S druge strane, baš subvencije mogu da predstavljaju

neefikasnost. Problem sa monopolima kojima upravlja država jeste to što je skoro isto tako teško

izmeriti troškove, kao što je teško izmeriti troškove regulisanih komunalnih preduzeća.

’’Državne regulatorne komisija koje nadgledaju poslovanje komunalnih preduzeća, često ih

podvrgavaju temeljnim saslušanjima i zahtevaju od njih da opravdaju podatke o troškovima, dok

interni vladini službenici mogu izbeći tako žestoka detaljna ispitivanja. Može se ispostaviti da

vladini službenici koji rukovode takvim državnim monopolima mnogo manje polažu račune

javnosti nego oni koji rukovode regulisanim monopolima.’’

5. IZVORI MONOPOLSKE MOĆI

Monopolska moć je određena elastičnošću tražžnje preduzeća. To znači da što je kriva tražnje

manje elastična to će preduzeće imati veću monopolsku moć. Faktori koji određuju elastičnost

tražnje preduzeća i koji su krajnje odrednice monopolske moći su:

1) Elastičnost tržišne tražnje - Ako je u pitanju čist monopol, njegova kriva tražnje je

istovremeno i tržišna kriva tražnje. U takvoj situaciji monopolska moć preduzeća u

potpunosti zavisi od elastičnosti tržišne tražnje predstavlja donju granicu elastičnosti

tražnje svakog preduzeća. U svakom slučaju jasno je da elastičnost tržišne tražnje

ograničava monopolsku moć pojedinačnih proizvođača.

10

2) Broj preduzeća - Monopolska moć preduzeća smanjuje se porastom broja preduzeća.

Kako raste broj preduzeća, svakom preduzeću je sve teže da podiže cene, a da to ne utiče

na smanjivanje njegovog udela u prodaji. Osim ukupnog broja preduzeća važan je i broj

preduzeća koja imaju značajni udeo na tržištu. Npr. ako tri preduzeća učestvuju sa 90%

prodaje na tržištu a sva ostala sa ukupno 10%, onda ta tri preduzeća mogu imati značajnu

monopolsku moć. Tržište ima visok stepen koncentracije u slučaju kada samo nekoliko

preduzeća ima dominantno učešće u prodaji na tržištu.

3) Interakcija između preduzeća - Način na koji preduzeća međusobno konkurišu važna je

odrednica monopolske moći. Ako preduzeća konkurišu agresivno, snižavajući cene kako

bi osvojila veći udeo na tržištu, cene se mogu spustiti skoro do konkurentskog nivoa.

Preduzeća se boje da podignu cenu, jer očekuju da ih konkurenti neće slediti, i da će u

tom slučaju izgubiti svoje tržišno učešće. Bitno je napomenuti i da udruživanje i

zajedničko podizanje cena može proizvesti značajnu monopolsku moć. Monopolsku moć

treba posmatrati i prema okruženju u kome posluje. Dinamično okruženje na dugi rok

može uticati na jačanje ili smanjivanje monopolske moći.

6. MONOPOLSKO PONAŠANJE- DISKRIMINACIJA CENA

U praksi su monopoli i monopolsko ponašanje veoma izraženi i prisutni u svakodnevnom

životu i potrošnji. Cenovna diskriminacija se javlja u tri osnovna oblika, koji se nazivaju cenovna

diskriminacija prvog, drugog i trećeg stepena.

1) Cenovna diskriminacija prvog stepena- U idealnom slučaju, preduzeće bi, kad bi moglo, svakom kupcu naplaćivalo najvišu cenu koju je on spreman da plati. Ova maksimalna

cena naziva se rezervacijska cena kupca. Ona omogućava prodavcu prisvajanje

celokupnog viška na tržištu. U slucaju prikazanom na grafikonu monopolista naplaćuje

11

jedinstvenu cenu Pm, a njegov profit se dobija sabiranjem profita za svaku dodatnu

proizvedenu i prodatu jedinicu do količine Qm.

’’Dodatni profit po jedinici proizvoda odgovara razlici između graničnog prihoda i

graničnog troška za svaku jedinicu. Sabiranjem profita za svaku dodatnu jedinicu

proizvoda, dobijamo varijabilni profit preduzeća, tj. Profit preduzeća uz zanemarivanje

fiksnih troškova.

Savršena cenovna diskriminacija prvog stepena u praksi je retko moguća. Obično je

nepraktično I neizvodljivo naplaćivati svakom kupcu različitu cenu. Praksu naplaćivanja

prazličitih cena različitim kupcima za isti proizvod, određujući svakom od njih najvišu

cenu koju je ovaj spreman da plati, primenjuju profesionalci poput lekara, advokata,

arhitekti, računovođa, prodavci automobila itd.

2) Cenovna diskriminacija drugog stepena- Ovu vrstu diskriminacije cena monopolist

sprovodi određujući jednu cenu za određenu količinu proizvoda, a drugu cenu za svaku

jedinicu iznad te količine. Ona se sprovodi u oblasti komunalnih usluga – prilikom

prodaje vode, električne energije, goriva za ogrev itd.

3) Cenovna diskriminacija trećeg stepena - Krive ukupnog i prosečnog prihoda monopoliste

ukazuju na sledeće ponašanje: ako monopolista želi da poveća obim prodaje, mora da

smanjuje cenu proizvoda. Međutim, samo kada je elastičnost tražnje veća od jedan

(Ep>1), sniženje cene dovodi do rasta ukupnog prihoda, jer je granični prihod veći od

nule.

12

ZAKLJUČAK

U ekonomiji se posvećuje značajna paznja slobodnoj konkurenciji, jer je relativno lako

razumeti tržište na kome ona vlada. Međutim, savremena tržišna privreda poznaje i druge oblike

konkurencije, gde se prvenstveno misli na monopolsku. Monopol se u ekonomiji definiše kao

trajna situacija gde postoji samo jedan davatalje određene vrste proizvoda ili usluga. Osobina

monopola je nedostatak konkurencije za robu ili uslugu koja se nudi i nedostatak prihvatljive

robe za zamenu. Pojava monopola je vezana za novi niz pronalazaka i tehnoloških dostignuća,

krajem prošlog i početkom ovog veka. Da bi se sve to stavilo u upotrebu potrebne su velike

količine kapitala, koje se pojavljuju stvaranjem velikih i ekonomski moćnih vlasnika kapitala.

Proces koncentracije i centralizacije kapitala omogućio je stvaranje monopola. Monopolska moć

je dobrim delom određena brojem preduzeća koja konkurišu na tržištu. Kada na tržištu postoji

samo jedno preduzeće to je čisti monopol. Bitna karakteristika monopola je da može potpuno

odrediti cenu robe koju prodaje, bez obzira na količinu koju nudi. Isto tako na strani tražnje

monopsonist određuje po kojoj će ceni robu kupovati. Monopolska moć je delimično određena

brojem kupaca na tržištu. Identično konkurentnim preduzećima, monopolsko preduzeće može da

maksimizira profit ako proizvodi količinu dobara pri kojoj je marginalni trošak jednak

marginalnom prihodu (MC=MR). Monopolista tada bira onu cenu pri kojoj se traži ta količina

proizvoda. Ako bi proizvodio veću ili manju količinu, gubio bi deo profita. U odnosu na

konkurentno preduzeće, cena monopolskog preduzeća veća je od njegovog marginalnog troška.

Tržišna moć može da uslovi trošak društvu. Pošto monopolista i monopsonska moć uzrokuju

smanjenje proizvodnje ispod konkurentskog obima proizvodnje, potrošačev i proizvođačev višak

se gube. Tada monopol naplaćuje cenu višu od troška njegove proizvodnje, te pojedini potrošači

ne kupuju to dobro. Iz svega možemo zaključiti da monopolističko tržište ima svoje nedostatke

koje ekonomisti pokušavaju da neutralizuju. Na neefikasnost monopolskog ponašanja, kreatori

ekonomske politike mogu da reaguju na različite načine. Uz pomoć antimonopolskih zakona,

magu da takvu granu učine konkurentnijom. Takođe, mogu da regulišu cene koje naplaćuje

monopol, ili da monpolistu transformišu u preduzeće kojim upravlja.

13

Literatura:

1. Bojan Dimitrijević, Ekonomija, BPŠ, Beograd, 2016.

2. Božidar Stavrić, Petar Bojović, Poslovna ekonomija za prvi razred ekonomske skole, Zavod za udžbenike, Beograd, 2014.

3. N. Nićin, M. Paspalj, Ekonomija, BPŠ, Beograd, 2009.

14

15

16

nema postavljenih komentara
ovo je samo pregled
3 prikazano na 16 str.
preuzmi dokument