НАЦИОНАЛНА БЕЗБЕДНОСТ, Vodiči, Projekti, Istraživanja od Ekonomija

Preuzmite НАЦИОНАЛНА БЕЗБЕДНОСТ i više Vodiči, Projekti, Istraživanja u PDF od Ekonomija samo na Docsity! HAILIMOHAJIHA BE3bBE/IHOCT -OPY2KAHA IIOBYHA- IIpoecop: mp Hemawa MapankoBuh CrynenT: CJraBKo OGpazjosuh CAJIP>KAJ: 1: Увод…………………………………………………………1 2: Шта је оружана побуна и циљеви………………………2 3: Примери оружане побуне у Србији…………………......3 4: Револуција на Куби………………………………….........5 5: Закључак…………………………………………………...6 6: Литература…………………………………………………7 Дахије у Београдском пашалуку су 1801. године убиле београдског пашу и успостављају насиље у пашалуку. Многи Срби су се одметнули у хајдуке и спремају план за побуну. Када су Дахије то сазнале, 1804. су спроводе сечу кнезова, а уместо да су спречиле буну дахије су је убрзале. На сабору у Орашцу за вођу буне је изабран Карађорђе Петровић. Аганлија, један од дахија који је покушао да преговором заустави побуну, али није успео. Убрзо су устаници ослободили већи део Београдског пашалука. Султан је послао Бећир пашу, босанског везира да умири устанике и погуби дахије, али ни то није успело. Зато султан, 1805. наређује новом београдском паши, Хафиз паши да угуши устанак. Међутим Срби су дочекали пашу и потукли његову војску у боју на Иванковцу. 1806. султан је послао велику војску из Босне и из Ниша према Србији. Устаници су потукли обе војске, Босанску на Мишару, а Нишку на утврђењу на Делиграду. Убрзо су закључили са Турском, Ичков мир. Руси су наговорили устанике да одбију Ичков мир јер су започели рат с Турском. 1807. Срби су ослободили Београд и почели с Русима заједно ратовати против Турака у Неготинској нахији и победили у 3 битке. Срби су 1809. ослободили читав пашалук и неке делове Босне и Новопазарског санџака. 1809. су у битци на Чергу потучени од Турака због несложности војвода. Русија је с Турском закључила Букурешки мир 1812. год. због напада Наполеона. Према одредбама осме тачке мира требало је да устаници добију аутономију. Али Срби на то нису пристали и већ 1813. турци су са свих страна напали Србију и освојили је. Карађорђе је са најугледијим старешинама прешао у Аустрију, а затим у Русију. Други српски устанак (1815-1817) је био друга фаза српске револуције против Отоманске империје, који је избио убрзо након поновног припајања земље од Отоманског царства, 1813. Окупација је извршена након пораза Првог српског истанка (1804-1813), у којем Србија постоји као независна држава већ више од деценије. Друга револуција на свом крају резултирала је српском полу-независности од Отоманског царства. Кнежевина Србија је основана на челу са својим парламентом, уставом и краљевском династијом. Милош Обреновић се предао Турцима и добио је титулу "обор-кнез". Станоје Главаш се такође предао Турцима и био је надзорник пута, али су га Турци убили након што су посумњали у њега. Хаџи-Продан Глигоријевић, знао је да ће га Турци ухапсити и тако је прогласио устанак 1814. године, али Обреновић је помислио да није прави тренутак за побуну и није му пружио помоћ. Хаџи Проданов устанак убрзо пропада и он бежи у Аустрију. После неуспеха ове побуне, Турци су Србима погоршали услове живота, високим порезима, присилним радом и силовањима. У марту 1815. године, Срби су имали неколико састанака и одлучују се за нов устанак. 1817. године, Обреновић је успео да присили Марасли Али-пашу на неписани споразум а, с тим, Други српски устанак је био завршен. Исте године, Карађорђе, вођа Првог устанка, вратио се у Србију и убијен од стране Обреновића. Обреновић је добио титулу принца 5 Србије. За време владавине Милана Обреновића, Србија је добила формалну независност 1878. Уговором у Берлину. Револуција на Куби Године 1952., бивши кубански председник Фулгенцио Батиста, кандидовао се на изборима, али уместо да чека да се гласови преброје, одлучио је да изведе војни удар. Током свог првог мандата у 1940., био је прогресиван и прошао је друштвене реформе, али током другог мандата био је војни тиранин који је створио полицијску државу, погубио на хиљаде политичких противника, дозволио је америчкој мафији да изгради казина широм Хаване, и био је пион америчких предузећа, све док је кубански народ живео у сиромаштву. Фидел Кастро, потиче из угледне породице, ишао је у приватне школе, а затим је студирао право на Универзитету у Хавани. Он је постао озбиљно умешан у реформске покрете и био је оптужен за неколико политичких убистава, али никад се није доказала кривица. Током 26. јула 1953. године, Кастро и око 100 побуњеника напало је касарну у Монкади у нади да изазове побуну. То није успео, половина побуњеника су погинули, Фидел је био заробљен. Било је много протеста да се ослободи Кастро, а Батиста се надао да ће добити наклоност људи што га ослобађа. Кастро је побегао у Мексико да се реорганизује. Тамо се састао са Че Геваром и формирали су покрет 26. јул. Године 1956., они су успели да дођу назад на Кубу и да се 6 стационирају у Сијера Маестра планинама. Одатле су водили герилски рат против Батистиних снага док су добијали све већу подршку од кубанског народа. Батистине снаге су углавном неискусне и много њих је пребегло на страну побуњеника. Године 1958. Кастрине снаге су почеле да гурају Батистину војску ка граду Санта Клара и Батиста је побегао у Доминиканску Републику. Кастро је постављен за премијера, рекао је да ће бити избори после револуције, али он је тада постао диктатор. ЗАКЉУЧАК Ако нас је историја нешто научила то је да ће увек постојати појединци, тј режими који ће настојати да злоупотребљавају свој положај и тиме на себе навуку гнев и незадовољство оних који бивају потлачени таквим режимом и чија су људска права и слободе нарушени. Није чест случај да међународна заједница њихову борбу представи насилничком, терористичком и да на тај начин искористе прилику и да се умешају са својом оружаном снагом у циљу превенције али са подмуклим циљем наметања своје воље и контролом материјаних и нематеријалних добара. Исходи њихове борбе су неизвесни, а једино што је неизвесно су беспотребне жртве што носе са собом, а то обе стране требају да имају у виду пре него што дозволе да ситуација ескалира до тог нивоа. 7