Nasilje nad zenama.............................., Istraživanja' predlog Rodna sociologija. Univerzitet u Beogradu
miroslav.anicic.9
miroslav.anicic.9

Nasilje nad zenama.............................., Istraživanja' predlog Rodna sociologija. Univerzitet u Beogradu

232 str.
1broj preuzimanja
76broj poseta
Opis
...................................................................
20 poeni
poeni preuzimanja potrebni da se preuzme
ovaj dokument
preuzmi dokument
pregled3 str. / 232
ovo je samo pregled
3 prikazano na 232 str.
preuzmi dokument
ovo je samo pregled
3 prikazano na 232 str.
preuzmi dokument
ovo je samo pregled
3 prikazano na 232 str.
preuzmi dokument
ovo je samo pregled
3 prikazano na 232 str.
preuzmi dokument
nasilje prema zenama.indd

MODEL KOORDINIRANOG ODGOVORA ZAJEDNICE

NASILJE PREMA ŽENAMA U INTIMNOM PARTNERSKOM ODNOSU:

Naslov: NASILJE PREMA ŽENAMA U INTIMNOM PARTNERSKOM ODNOSU: MODEL KOORDINIRANOG ODGOVORA ZAJEDNICE

Autorka: Tanja Ignjatović

Izdaje: Rekonstrukcija Ženski fond Vlajkovićeva 15 Beograd

Urednica: Slavica Stojanović

Recenzentkinje: Nada Polovina Marina Ajduković Milica Antić Gaber

Lektura: Sanja Mitić

Dizajn i grafi čka obrada: Nikola Stevanović

Štampa: Artprint Novi Sad

Tiraž: 3500

Godina izdanja: 2011

ISBN 978-86-910101-2-6

Reči zahvalnosti

Za nastanak ove knjige podsticaji i podrške stizali su sa različitih strana. Neizmernu zahvalnost dugujem dr Nadi Polovini, koja je ovaj tekst čitala više puta u različitim fazama njegovog nastajanja i čiji su komentari i usmeravanja bili dragoceni za rešavanje brojnih dilema, a posebno u koncipiranju istraživanja i strukture teksta. Istraživanje koje sam sprovela ne bi bilo moguće bez poverenja i učešća stručnjakinja/a iz Lazarevca, sa kojima godinama sarađujem i koje/i su u praksi proveravale/i i potvrđivale/i koncepte koje sam promovisala. Zahvaljujem se Mirjam Radosavljević, Milanki Petrović, Nadeždi Božić, Svetlani Matić, Dragani Ivanović, Oliveri Mladenović i Želimiru Kulundžiću. Zahvalnost dugujem i svojim prijateljicama, Mariji Lukić, čiji su radovi bili podsticaj i orijentir, Slavici Stojanović, koja je čitala tekst i davala korisne sugestije za izmene, i Bobani Macanović, čija je kontinuirana podrška bila od suštinskog značaja za moj rad u ovoj oblasti.

Nasilje prema ženama 5

REČI ZAHVALNOSTI

SADRŽAJ

PREDGOVOR

Prvi deo: TEORIJSKE KONCEPTUALIZACIJE I DRUŠTVENE REAKCIJE NA NASILJE PREMA ŽENAMA

Prvo poglavlje: O FENOMENU NASILJA PREMA ŽENAMA

KARAKTERISTIKE NASILJA PREMA ŽENAMA U INTIMNOM PARTNERSKOM ODNOSU

OBLICI NASILJA U PARTNERSKOM ODNOSU I U PORODICI

Drugo poglavlje: TEORIJSKI KONCEPTI O NASILJU U INTIMNOM PARTNERSKOM ODNOSU

Biološke osnove nasilja Psihološke konceptualizacije Sociološke konceptualizacije Feminističke konceptualizacije Faktori koji doprinose nasilju prema ženama

NAČINI NA KOJE SE NASILJE PREMA ŽENAMA ČINI NEVIDLJIVIM

POSLEDICE NASILJA PREMA ŽENAMA U INTIMNOM PARTNERSKOM ODNOSU

INSTITUCIONALNE REAKCIJE NA NASILJE PREMA ŽENAMA

Treće poglavlje: DRUŠTVENA REAKCIJA NA NASILJE PREMA ŽENAMA

MEĐUNARODNE OBAVEZE KAO OKVIR ZA DRŽAVNE POLITIKE

DULUT MODEL – KOORDINIRANA AKCIJA ZAJEDNICE U ZAŠTITI ŽENA OD NASILJA U PARTNERSKOM ODNOSU

PRILAGOĐENA VERZIJA DULUT MODELA – AUSTRIJSKI MODEL INTERVENCIJE

3

5

9

19

20

23

42

48

48 50 55 58 63

65

69

75

83

83

89

97

Tanja Ignjatović6

Drugi deo: POSTUPANJE PROFESIONALACA U SITUACIJAMA NASILJA PREMA ŽENAMA: EMPIRIJSKI ZASNOVANA PRILAGOÐENA VERZIJA DULUT MODELA ZA KONTEKST SRBIJE

Četvrto poglavlje:KA PRILAGOĐENOJ VERZIJI DULUT MODELA ZA KONTEKST SRBIJE

OSNOVNE PRETPOSTAVKE MODELA I USLOVI U NAŠEM KONTEKSTU

Teorijske konceptualizacije nasilja u intimnom partnerskom odnosu i politika delovanja Potreba za složenim društvenim sistemom službi i intervencija Planiranje ipraćenje implementacije politike i sistema zaštite

Peto poglavlje: POSTUPANJE PROFESIONALACA U SITUACIJAMA NASILJA PREMA ŽENAMA: EMPIRIJSKA ANALIZA

Metodološki okvir istraživanja Karakteristike identifi kovanih slučajeva nasilja u intimnom partnerskom odnosu: propratni nalazi koji informišu

ANALIZA „ADMINISTRATIVNIH“ ASPEKATA DOKUMENTACIJE O NASILJU U PARTNERSKOM ODNOSU

Zapažanja o postupanju profesionalaca na osnovu analize „administrativnih“aspekata dokumentacije

KONSTRUKCIJA I PROVERA VALJANOSTI „MATRICE“ ZA PROCENU POSTUPANJA PROFESIONALACA

KARAKTERISTIKE POSTUPANJA PROFESIONALACA NA OSNOVU ANALIZE SADRŽAJA DOKUMENTACIJE

Zapažanja o postupanju profesionalaca na osnovu analize sadržaja stručne dokumentacije o nasilju u partnerskom odnosu

ANALIZA MIŠLJENJA PROFESIONALACA O POSTUPANJU I DOKUMENTOVANJU POSTUPAKA

Analiza individualnih odgovora anketirane grupe profesionalaca Analiza odgovora iz fokus-grupne diskusije Zapažanja o mišljenjima profesionalaca

103

104

105

105 112 118

120

120 123

124

130

137

145

151

158

158 162 166

Nasilje prema ženama 7

168

168

173

179

203

182

208

Šesto poglavlje: KOORDINIRANA AKCIJA ZAJEDNICE PRIMERENA KONTEKSTU U SRBIJI

SLIČNOSTI I RAZLIKE IZMEĐU IZVORNOG MODELA I POSTUPANJA PROFESIONALACA U NAŠEM KONTEKSTU

MODEL KOORDINIRANOG INTERVENISANJA PRILAGOĐEN NAŠEM KONTEKSTU: OSNOVNE ODREDNICE

Razvoj koordinacionih i radnih struktura Sadržaj (standardnih) postupaka i procedura

ZAKLJUČNI KOMENTAR

LITERATURA

Predgovor 9

PREDGOVOR

Nasilje prema ženama je fenomen koji poznaju kulture i društveni sistemi u svim vremenima i na svim prostorima, ali su sistematsko interesovanje, istraživanja i objašnjenja ove pojave počela 70-tih i 80-tih godina prošlog veka, inicirana aktivnostima feminističkih organizacija. Devedesetih godina, na međunarodnom planu, došlo je do bitnih promena u razumevanju i tretiranju ovog fenomena, kao kršenja osnovnih ljudskih prava i sloboda, te su dokumenti Ujedinjenih nacija, a u evropskom kontekstu Saveta Evrope i Evropske unije, uslovili promene u zakonodavstvu država članica, ali i čitav niz sistematskih mera prevencije i zaštite od nasilja prema ženama. Iako znanje o uzrocima nasilja prema ženama još nije u dovoljnoj meri razvijeno, primetno je to da državne strategije nisu uvek građene na postojećim znanjima, podacima i indikatorima. Od država se traži da prevaziđu „jaz“ između međunarodnih standarda i nacionalnih politika i praksi, da uspostave koordinirane strategije (na nacionalnom i lokalnom nivou), da alociraju adekvatna sredstva i resurse, kao i da jačaju i uključe u razvojne strategije baze znanja o svim formama nasilja prema ženama (UN Studija, 2006). Istovremeno, istraživačka pažnja pomerena je ka analizama društvene reakcije, efektima primene zakona i modela intervencije, kreiranju standarda postupanja (mere i usluge), izučavanju uloge muškaraca, ali i okolnostima u kojima nasilje čine žene. Ističe se da je važno da se istraživači i kreatori politika opredele za multidisciplinarni i mulifaktorski pristup u razumevanju činilaca koji doprinose nastajanju, trajanju i eskalaciji nasilja i da se naglasak stavi na akciona istraživanja, odnosno na kreiranje društvene promene i na rešavanje konkretenih problema. To uključuje pronalaženje optimalnih načina za društvenu reakciju i državnu intervenciju, koje bi trebalo da uzmu u obzir doživljaj i stav potčinjenih i marginalizovanih, a ne samo dominirajućih grupa (UN Studija, 2006).

Tanja Ignjatović10

I u našim uslovima, feminističke organizacije su početkom devedesetih godina prošlog veka, pored ukazivanja na postojanje fenomena, prve organizovale pružanje specijalizovanih usluga za žene žrtve muškog nasilja (Mlađenović, 1995). U to vreme istraživačka i društvena pažnja znatno su više bile usmeravane na pitanje nasilja prema deci (Milosavljević, 1998; Obretković i Pejaković, 2001), dok je nasilje prema ženama u fokus društvene pažnje ušlo preko koncepta nasilja u porodici. Ova konceptualizacija je otvorila i pitanje o tome da li se radi o jedinstvenom fenomenu, koji bi implicirao homogenost pojave, a time i mogućnost jedinstvenog okvira istraživanja i delovanja (politike i društvene reakcije), ili se radi o većem broju fenomena, koji nedvosmisleno imaju veliki broj zajedničkih karakteristika i često isti izvor nasilja, ali i neke bitne specifi čnosti (Lukić, 2003:3).

Težište razmatranja u ovoj knjizi stavljam na pitanje nasilja prema ženama u intimnim partnerskim relacijama (koje uključuje aktulene i bivše, bračne i vanbračne odnose muškaraca i žena) zbog činjenice da je ovo najčešći vid nasilja u porodici, kao i zbog toga što je naša stručna javnost u dosadašnjem periodu najviše bila usredsređena na problem nasilja prema deci, ozbiljno zanemarujući nasilje prema ženama1 i veze između ovih fenomena. Izmenama u Krivičnom zakonu iz 2002. godine, kojim se inkriminiše nasilje u porodici, nasilje prema ženama postaje vidljiviji fenomen, a broj prijava i sudskih slučajeva je u stalnom porastu. Ipak, u našim uslovima, pitanje nasilja u porodici nije u stručnoj javnosti pokrenulo diskusiju o rodnoj dimenziji fenomena, a samim tim ni specifi čnu politiku i rodno osetljive mere2. Razmere fenomena, njegove posledice i društveni značaj ukazuju na važnost razumevanja njegove prirode i organizovanja odgovarajuće društvene akcije. Zbog nedostatka jedinstvene evidencije slučajeva nasilja u porodici, uključujući tu i nasilje prema ženama, teško je govoriti o rasprostranjenosti i trendovima, ali je još teže proceniti individualne, porodične i društvene posledice nasilja. Bez sumnje, nasilje dovodi do niza nespecifi čnih psihičkih i fi zičkih povreda koje za posledicu

1. Izuzetak čini jedan broj pravnica feminističke orijentacije i tekstovi koji su nastali u okviru ženskih organizacija.

2. Naprotiv, uočljiva je stalno prisutna tendencija da se rodna dimenzija zanemari ili izgubi u „opštim“ i rodno neutralno defi nisanim pojmovima, ne samo zakona već i državnih politika i podzakonskih akata.

Predgovor 11

imaju smanjenje mogućnosti korišćenja ličnih resursa i proizvode privremena i trajna oštećenja i ekonomske gubitke, ne samo za direktne žrtve nasilnog akta već i za članove porodice koji su nasilju izloženi kao svedoci, ali i za čitavu zajednicu.

Problemu nasilja prema ženama u intimnim partnerskim relacijama pristupam sa aspekta intervencija u zaštiti i organizaciji službi u zajednici koje se bave ovom problematikom. U našim okolnostima, državne institucije, iako nije obezbeđena njihova specijalizacija, još ostaju glavni nosioci aktivnosti zaštite od nasilja u porodici zbog dobre „mrežne“ pokrivenosti teritorije države, ali i zbog neregulisanog statusa drugih pružalaca usluga, u prvom redu ženskih nevladinih organizacija koje su specijalizovane za ovu problematiku. To opredeljuje i težište razmatranja u delu knjige u kom su ekstenzivno predstavljeni rezultati istraživanja koje sam realizovala u sklopu analize postojećih praksi rada u zajednici na zaštiti žena od nasilja u intimnim partnerskim odnosima. Istraživanje je bilo usmereno na rad javnih službi, što dobijene rezultate i preporuke stavlja u okvir kreiranja politike delovanja (policy) u ovom domenu.

Moj pristup ovoj temi konkretizovan je oslanjanjem na model Interventnogprograma za zaštitu od nasilja u porodici, nastao u Dulutu, država Minesota (SAD), odnosno kroz analizu uslova i mogućnosti za njegovu implementaciju u našoj lokalnoj sredini. Ovaj model je u domaćoj stručnoj javnosti konceptualno prisutan od 1998. godine (Phillips, 2002)3, a pokušaji implementacije modela koje sprovodim u okviru Programarazvoja dobrih praksi u oblasti nasilja u porodici u Autonomnom ženskom centru4 datiraju unazad devet godina. U okviru ovog programa, kroz interakciju sa velikim brojem saradnika/ca i učesnika/ca edukativnih i konsultativnih aktivnosti, razvijena su znanja o intersektorskom i interdisciplinarnom pristupu u prevenciji i zaštiti (žena) od nasilja u porodici, koja ću predstaviti u ovoj knjizi.

3. Prenos modela u zemlje jugoistočne Evrope (uključujući i Srbiju) omogućio je Open Society Institute Network Women’sProgram (Mreža Ženskih programa Instituta za otvoreno društvo).

4. Autonomni ženski centar (AŽC), ženska nevladina organizacija iz Beograda (osnovana 1993. godine), specijalizovano se bavi pitanjima zaštite žena od nasilja u porodičnom kontekstu i od seksualnog nasilja.

Tanja Ignjatović12

Dosadašnja praktična iskustva pokazuju da su ključne pretpostavke i principi izvornog modela, načelno gledano, primenljivi i u našoj sredini, ali razlike u osobenostima konteksta/sistema implementacije zahtevaju izmene i prilagođavanja određenih segmenata modela. Stoga je polazna tačka analize procesa implementacije izvornog modela bila provera postojeće prakse i sagledavanje teškoća u implementaciji ključnih principa na kojima je model intervencije baziran i koji su osnova za orijentaciju postupanja stručnjaka. Korišćenje ovog modela u sadržajno konceptualnom smislu, ali i kao modela mišljenja, odnosno kao metoda saznavanja i istraživanja teme, predstavlja „alat“ za potpunije sagledavanje i razumevanje postojećeg stanja ove složene pojave u našoj sredini.

Naznačeni pristup otvara put da se kroz teorijsku analizu i sprovedeno istraživanje pruži doprinos razvijanju efi kasnog sistema intervencije službi u zajednici u zaštiti žena od nasilja u intimnim partnerskim relacijama, i to sagledavanjem važnosti usmeravanja intervencija utemeljenih na jasnim principima koji su zajednički za sve službe. Stoga će značajan deo ove knjige biti orijentisan na: (1) Sagledavanje aktuelnog postupanja službi u zajednici i efekata tog postupanja kroz prizmu ključnih principa Dulut modela intervencije i (2) Kreiranje revidirane verzije Dulut modela primerene specifi čnostima konteksta u Srbiji. Naime, prema sadašnjoj proceni stanja, postupanje službi i profesionalaca je fragmentarno, ograničenih efekata, doprinosi sekundarnoj viktimizaciji žrtava i pojačava doživljaj profesionalne neefi kasnosti.

Za pristup problematici nasilja prema ženama u intimnim partnerskim relacijama koji razvijam u knjizi važno je razmotriti upotrebu i značenja ključnih pojmova u ovom polju, posebno kada oni impliciraju sagledavanje problema iz ugla koji nije dominantan u našem kontekstu. U tekstu pre koristim termin nasilje (violence), a ne agresija (aggression), mada sam svesna postojanja teškoća u preciznom defi nisanju ovih pojmova, kao i razlika između defi nicija i upotrebe pojmova, i u našem i u engleskom jeziku. Iako se i agresivno ponašanje defi niše preko cilja ili namere da se druga osoba (fi zički i psihički) povredi ili da joj se nanese šteta, naglasak je na sklonosti osobe da se agresivno ponaša, što upućuje na relativno trajnu crtu ličnosti, ali i na činjenicu

Predgovor 13

da agresija ne mora biti ispoljena, odnosno da ona može biti potisnuta, pomerena, sublimisana, latentna (Rot, 1983: 248-9; Popadić, 2009: 24- 25). S druge strane, iako se reč „violence“ eksplicitno izjednačava sa fi zičkim nasiljem, a autori predlažu da se agresijom smatraju napadi bez fi zičke povrede, a nasiljem napadi koji dovode do fi zičke povrede (Archer, 2000), nasilje se mnogo češće vezuje za realizovanu agresiju, nanošenje neopravdane štete (namera nije uvek nužna), odnosno ozbiljan, ekstremni vid agresije, i to ne samo fi zičke (Popadić, 2009: 24- 25). U nameri da proširim značenje termina nasilje, u njega uključujem i zlostavljanje, zloupotrebu, maltretiranje i vređanje (abuse) kako bi se obuhvatio širi raspon nasilničkih ponašanja, a ne samo fi zičko nasilje. Nasilje u intimnim partnerskim vezama uz fi zičko nasilje podrazumeva i sistem kontinuirano prisutnih nasilnih taktika – pretnje, zastrašivanja i prinude, čiji je cilj održavanje moći i kontrole nad drugom osobom stvaranjem realnog i stalno prisutnog straha za život i dobrobit, odnosno jako grubo ponašanje u dugom periodu vremena (battering). Iako ovo upućuje na trajanje (kontinuitet), svaki pojedinačni akt, fi zički i seksualni napad (physical/sexual assault), takođe predstavlja nasilje. Istovremeno, kako se u knjizi bavim politikama delovanja, za određenje različitih vrsta nasilja biće korišćene defi nicije iz međunarodnih dokumenata. Tako će nasilje i/ili zlostavljanje u intimnim partnerskim relacijama (intimate-partner-violence/abuse) biti određeno kao fi zičko, seksualno i psihičko nasilje ili pretnje takvim aktima, uključujući tu i silovanje i silovanje u braku, što podrazumeva da ga može učiniti stalni ili povremeni partner, bivši partner, supružnik ili bivši supružnik, partner sa kojim postoji i li ne kohabitacija (zajednica života), partner istog ili različitog pola, odnosno da može biti učinjeno prema partneru u svim navedenim tipovima partnerskih relacija5.

Upotreba termina „nasilje u porodici“ (domestic violence), kao i „nasilje u intimnim partnerskim odnosima“, ali i novijeg termina „rodno zasnovano nasilje“ (gender based violence) prikriva, međutim,

5. Istovremeno, u ovom određenju navodi se da iako deca ne pripadaju grupi direktnih žrtvi intimnog partnerskog nasilja, efekat svedočenja roditeljskom nasilju ima alarmantne posledice na njihov psihološki razvoj. Otuda su ona indirektno pogođena nasiljem u intimnim partnerskim odnosima (CAHVIO(2009)3). CAHVIO je skraćenica od Coordination Action on Human Rights Violations.

Tanja Ignjatović14

njihovu rodnu6 dimenziju, odnosno činjenicu da su žene u znatno većem procentu, na specifi čan način i sa ozbiljnim posledicama, žrtve ovog vida nasilja. Stoga će se u ovoj knjizi izraz „učinilac nasilja“ (nasilnik) odnositi na muškarce, a „osoba koja je izložena nasilju ili ga je preživela“ na žene. Dalje, upotreba termina „žrtva“često pretpostavlja pasivnost i nemoć, fokusirana je na (negativne) posledice nasilja, što nije karakteristično ponašanje i izgled svih osoba koje su izložene i koje su preživele nasilje. Ovo očekivanje može da ima negativne posledice po reakciju institucija sistema, o čemu ću diskutovati u daljem toku knjige. Zbog toga, feminističke organizacije koriste termin „preživela“ (survivor) kako bi se naglasak stavio na snage žene i pozitivne aspekte koji omogućavaju da se izađe iz situacije nasilja. U knjizi ću koristiti termin žrtva, uzimajući u obzir novu paradigmu koja stavlja naglasak na promenjenu poziciju žrtve, na njeno pravo da bude sigurna/bezbedna i zaštićena od nasilja i da dobije podršku (bude osnažena) da izađe iz nasilne situacije. Ovo implicira odgovornost države u organizovanju zaštite i sprečavanju štetnih posledica koje bi mogle da nastanu nečinjenjem ili nedelotvornim i neefi ksanim postupcima, o čemu ću takođe detaljno diskutovati.

Kada se govori o društvenoj reakciji na nasilje, engleski pojam „protect the victim“kod nas se najčešće prevodi izrazom „zaštita od nasilja“. Pojam „zaštita“ se u našoj institucijskoj i stručnoj javnosti koristi u širem značenju, obuhvatajući „politiku i sve mere kojima se unapređuju dobrobit i blagostanje“ različitih „osetljivih“ grupa ljudi7. Uže značenje termina „zaštita“, karakteristično za anglosaksonske zemlje, prvenstveno se odnosi na aktivnosti zaštite od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja, usmerene na postizanje „sigurnosti“žrtve (safety), korišćenjem mera „uspostavljanja i sprovođenja zakonskih sankcija nad učiniocem“ (imposing and enforcing legal sanctions on the assailant), kao i mera osnaživanja i pomoći žrtvi. Na ovaj način, pojam

6. Reč „rod“ odnosi se na društveno konstruisane uloge i očekivanja od žena i muškaraca, na čije uspostavljanje i održavanje utiče niz različitih faktora: društveni, kulturni, religijski, politički, ekonomski, običajni, kao i pravo, rasna, klasna i etnička pripadnost, predrasude raširene u datom društvu i sl. Stavovi i ponašanja prema rodu su naučeni i mogu se menjati.

7. Polazni okvir nacionalne strategije protiv nasilja, str.11

Predgovor 15

„sigurnost“ implicira istovremeno postojanje dva aspekta značenja – unutrašnji doživljaj sigurnosti, koji je oslonjen na koncept bezbednosti, i koji se postiže u spoljnoj sredini. Koncept bezbednosti, uspostavljen kroz kontrolu nasilnika i nasilja, iako „užeg“ značenja, ima „širi“ značaj jer implicira sigurnost i predstavlja prvi i nužni korak intervenisanja u zaštiti od nasilja, koji potom uključuje postizanje sigurnosti u našem, „širem“ konceptu zaštite (socijalna, zdravstvena, ekonomska i drugi oblici zaštite). Na ovaj način „zaštita od nasilja“, odnosno “zaštita žrtve“, postaje prvenstveno pravno pitanje, a primarna nadležnost u zaštiti (postizanje bezbednosti/sigurnosti) daje se policijsko-pravosudnom sistemu, kroz kombinaciju kazni i ograničenja (sanction and restriction), odnosno nadgledanog tretmana nasilnika. Intervencije svih drugih sistema slede u „drugom koraku“. Ovo predstavlja najznačajniju promenu paradigme – sagledavanje nasilja u porodici, uključujući tu i nasilje u intimnoj partnerskoj vezi, u konceptu ljudskih prava, što na drugačiji način usmerava konceptualizaciju intervencija i praktičnog delovanja profesionalaca, nagalašavajući obavezu države da organizuje, sprovodi i nadzire postupke i efekte zaštite žrtava nasilja u porodici koji garantuju sigurnost/bezbednost i omogućavaju unapređenje dobrobiti i blagostanja.

Sadržaj knjige organizovala sam u dva dela: Prvi deo sadrži tri poglavlja u kojima prikazujem ključne karakteristike nasilja prema ženama u intimnim partnerskim relacijama, opisujem najučestalije oblike nasilja, predstavljam teorijske konceptualizacije (biološke, psihološke, sociološke i feminističke) nasilja prema ženama, kao i brojne faktore uticaja/rizika na ovu pojavu i posledice nasilja. Posebno diskutujem o načinima na koje se nasilje prema ženama može učiniti nevidljivim (konstrukcijom teorija i istraživanja), kao i o pitanjima institucionalnog reagovanja na ovu pojavu. Društvena reakcija na nasilje prema ženama prikazana je kroz „okvir“ koji postavljaju međunarodna tela i dokumenta kao obaveze i/ili preporuke državnoj politici i praksi. Kako je Dulut model koordiniranog odgovora zajednice poslužio kao konceptualni okvir za teorijsku i empirijsku analizu domaće prakse, pažnju sam usmerila na prikaz teorijsko-vrednosnih i organizacionih aspekata ovog modela, kao i na ključne aspekte njegove najpoznatije evropske adaptacije – austrijskog modela intervencije.

Tanja Ignjatović16

U drugom delu knjige, koji takođe sadrži tri poglavlja, diskutovala sam o osnovnim pretpostavkama za primenu Dulut modela koordiniranog postupanja službi u našem kontekstu. Ekstenzivan prikaz empirijskog istraživanja uključio je nalaze provere valjanosti „matrice“ indikatora za procenu postupanja profesionalaca, konstruisane za potrebe ovog istraživanja, koja operacionalizuje pet ključnih principa iz Dulut modela, primenljivih i u našem kontekstu. Na osnovu „matrice“ i analize sadržaja stručne dokumentacije iz tri službe (Centar za socijalni rad, Policija i Dom zdravlja), o 53 slučaja nasilja prema ženama koje čine njihovi intimni partneri, u jednoj lokalnoj zajednici (Gradska opština Lazarevac), prikazane su i komentarisane karakteristike postupanja profesionalaca. Ovaj je prikaz upotpunjen analizom „administrativnih“ aspekata dokumentacije (broj, vrsta i vremenski intervali), kao i analizom mišljenja grupe profesionalaca o vlastitom postupanju i dokumentovanju rada. Na osnovu komparacije između izvornog i predloženog modela intervencija, koji je prilagođen domaćem kontekstu i uslovima delovanja, opisala sam i moguće koordinacione i radne strukture, kao i sadržaj standardnih postupaka i procedura modela delovanja.

Zaključni komentar kratko se osvrće na važnost budućih intervencija u nekoliko oblasti delovanja, kao i na potvrdu upotrebne vrednosti „matrice“ indikatora za procenu postupanja profesionalaca, navodeći da je primena prilagođene verzije Dulut modela moguća i u našem kontekstu, ali i da će, zbog karakteristika društvenog sistema, najviše zavisiti od volje donosilaca odluka.

Verujem u to da će ova knjiga pružiti korisne informacije za profesionalce/ke iz različitih službi koji/e su angažovani/e u postupcima zaštite od nasilja prema ženama u porodičnom kontekstu. Obim određenih delova teksta uslovljen je mojom procenom lokalnih potreba za razumevanjem nekih od pojava, posebno u svetlu iskustva o široko rasprostranjenim predrasudama, prisutnim i u stručnoj javnosti, kao i nedostatkom domaćih tekstova o ovim temama. Takođe, verujem u to da ovde izložene analize i predlozi mogu doprineti razvijanju efi kasnog sistema intervencija službi u zajednici sagledavanjem važnosti usmeravanja intervencija utemeljenih na odgovarajućim teorijskim konceptima i jasnim principima delovanja, zajedničkim za sve službe.

Predgovor 17

Kako je većina diskutovanih tema povezana sa vrednosnim pitanjima, nisam težila tome da tekst bude neutralan. Naprotiv, težila sam tome da jasno istaknem uticaj i značaj vrednosti na koncipiranje teorijskog i istraživačkog, ali i društvenog i državnog odgovora na pojavu (muškog) nasilja prema ženama. Svesna složenosti svih pretpostavki, nalaza i postupaka, ali i višeslojnosti njihovih implikacija na realne živote realnih ljudi, koji ne dele naše (profesionalne) pozicije (moći), ali koji zavise od njih, nastojala sam da u fokusu zadržim odgovornost za sigurnost, pravičnost i dobrobit žrtve.

Nasilje prema ženama 19

Prvi deo: TEORIJSKE

KONCEPTUALIZACIJE I DRUŠTVENE REAKCIJE

NA NASILJE PREMA ŽENAMA

Tanja Ignjatović20

Prvo poglavlje O FENOMENU NASILJA PREMA ŽENAMA

Nasilje prema ženama objašnjava se kao „rezultat nejednakosti moći između muškaraca i žena, koja vodi ozbiljnoj diskriminaciji žena, unutar društva i porodice, što krši ili oštećuje i ukida uživanje njihovih ljudskih prava i temeljnih sloboda.“8 Navodi se da nasilje ostavlja posledice na psihički, fi zički i seksualni integitet žena, čineći ih višestruko diskriminisanim, na osnovu pola i porekla, koristeći tradiciju i običaje kao opravdanje za kršenje njihovih prava, što je protivno stvaranju jednakosti i mira, te čini ogromnu prepreku građanskoj sigurnosti i demokratiji. Stoga, nasilje prema ženama treba shvatiti kao „svako delo nasilja utemeljeno na rodnoj/polnoj osnovi, koje rezultira, ili bi moglo rezultirati, u fi zičkoj, seksualnoj ili psihičkoj povredi ili patnji žena, uključujući pretnje takvim delima, prisiljavanje ili oduzimanje slobode, bez obzira na to da li se to događa u javnom ili privatnom životu.“9 Ovo nasilje, koje čini kombinacija vrsta nasilja, mesta izvršenja i različitih izvršilaca, obuhvata različite forme, ali nije ograničeno njima: (a) nasilje koje se događa u porodici ili domaćinstvu10; (b) nasilje koje se događa u zajednici11; (c) nasilje počinjeno ili odobreno od strane države ili njenih predstavnika i službenika (u svim vrstama institucija gde borave žene); (d) nasilje i kršenje ljudskih prava žena u situacijama ratnog konfl ikta12 (Rec(2002)5).

8. Iz Preporuke Rec(2002)5 Saveta ministara državama članicama o zaštiti žena od nasilja;

9. Iz UN Deklaracije protiv nasilja prema ženama, 1993; 10. … i uključuje fi zičku i mentalnu agresiju, emocionalno i psihičko zlostavljanje,

silovanje i seksualno zlostavljanje, računajući tu i silovanje među supružnicima, stalnim ili povremenim partnerima i ukućanima, incest, zločine počinjene u ime časti, genitalna sakaćenja i ostale tradicionalne običaje štetne za žene kao što su rani, prisilni i ugovoreni brakovi, prisile u vezi reproduktivnih prava (sterilizacija ili pobačaj, zabrana upotrebe kontracepcije, prenatalna selekcija pola deteta i sl.);

11. … i koje uključuje silovanje i seksualno zlostavljanje, seksualno ucenjivanje i uznemiravanje na poslu, trgovinu ženama u svrhu seksualne eksploatacije, seks- turizam i ekonomsko iskorišćavanje žena;

12. ... uzimanje za taoce, progon, sistematsko silovanje, seksualno ropstvo, prisilna trudnoća, te trgovina u svrhu seksualne i ekonomske eksploatacije;

Nasilje prema ženama 21

Kada je reč o nasilju u porodičnom kontekstu, uz čestu upotrebu „rodno neutralnih“ pojmova, ne postoji saglasnost teoretičara ni u određenju dva ključna pojma: šta je (sve) „nasilje“ i ko su (sve) članovi „porodica“. To u praktičnom smislu utiče na određivanje društvene reakcije, pre svega na sankcionisanje određenih ponašanja i na krug lica na koje se zaštita odnosi (Lukić, 2003). Zapravo, pitanje je gde povući demarkacionu liniju u širokom dijapazonu spolja vidljivih i doživljajno prepoznatljivih formi, koje mogu ući u okvir nasilnog ponašanja (Polovina, 1997).

U pokušaju da ponude rešanja, kriminološki koncepti uključuju objektivne i subjektivne kriterijume nasilja: upotrebu sile i pretnju silom (objektivno ponašanje), ali i svaki akt koji se doživljava/percipira kao namera da se druga osoba povredi (subjektivni doživljaj manifestacije akta), što bi obuhvatilo i okolnosti koje su uticale na ovakav doživljaj (Lukić, 2003:6). Autori/ke sociološke i feminističke orijentacije nasilje sagledavaju znatno šire, kroz koncept dominacije, zloupotrebe moći i prisile (zastrašivanja i manipulacije) radi ostvarivanja kontrole. Navodi se da je svaki disbalans moći u porodici i partnerskoj relaciji potencijalna situacija njene zloupotrebe, a da li će ona rezultirati nasiljem, zavisi od niza faktora. Istovremeno, naglašava se da onaj ko ima moć, ima izbor (slobodu) da bira kako će je upotrebiti, što implicira isključivu odgovornost za nasilno ponašanje (Ajduković, 2000c:11; Ostojić, 1999:103; Pence, 1996). U kontekstu nasilja u porodici jasna manifestacija sile, kao i pretnja koja proizvodi silu, može da izostane, ali se kontrola može vršiti „prećutnim, prepoznatljivim oblicima prinude“, preko psihičkog i verbalnog nasilja, što težište pažnje pomera sa zloupotrebe moći na prinudu (da se nešto učini ili ne učini) kao oblik prisile, za koji je karakteristično postojanje namere, odnosno odsustvo dobrovoljnosti onoga ko je prisiljen (Adams, 1998, prema Lukić, 2003:8). Takođe, naglašava se da nije u pitanju tuča, pojedinačni ili povremeni fenomen, iako se i oni događaju i mogu biti krivična dela. Nasilje prema ženama u porodičnom kontekstu je obrazac neprekidnog nastavljanja nasilja i zloupotrebe, situacija ponovljene viktimizacije, gde je žrtva ranjiva baš zbog toga što deli dom sa svojim zlostavljačem, a ima i osećanje lojalnosti, ili čak ljubavi, prema njemu (Kelly, 2003:55-8).

Tanja Ignjatović22

U određenju različitih formi nasilja predlažu se „modeli koncen- tričnih krugova“. Prema jednom modelu, „uže“ određenje nasilja obuhvatalo bi sistematsko (ponovljeno, planirano) nasilno ponašanje i instinktoidno-nekontrolisano ponašanje koje se iskazuje paralelnim narušavanjem fi zičkog i psihičkog integriteta, a „šire“ određenje obuhvatilo bi pasivno-agresivne ili verbalno-agresivne akte činjenja i nečinjenja čija početna akcija cilja na psihički integritet, uz mogućnost narušavanja fi zičkog integriteta (Polovina, 1997). Drugi model, koji će u ovom radu biti detaljnije izložen, takođe predstavlja „dva kruga“ različitih nasilnih radnji kojima se obezbeđuje cilj – uspostavljanje moći i kontrole nad partnerkom (Pence, 1995; 1996).

Što se tiče „kruga zaštićenih lica“, takođe postoje velika neslaganja autora/ki u određenjima ko se sve smatra članom porodice, od „klasičnih“, uskih defi nicija, do širih određenja koja naglašavaju značaj specifi čnog odnosa, aktuelan ili bivši život u zajednici (bez obzira na formu zajednice), ili postojanje intimnih odnosa (Lukić, 2003). Imajući u vidu to da sve statistike potvrđuju da su „tipične žrtve“ nasilja u porodici žene, deca i stare osobe, a „tipični učinioci“ osobe muškog pola, postavlja se pitanje da li se radi o jednoj ili o tri različite pojave u okviru fenomena nasilja u porodici, odnosno da li specifi čnost relacije nasilnika i žrtve provocira različite uzroke, manifestacije, efekte i različite institucionalne reakcije. Kada se nasilje u porodici objašnjava konceptima moći, zloupotrebe i kontrole (resursa, prava, poverenja, zavisnosti), kao posledica disbalansa moći, nasilje prema ženama u partnerskim relacijama, iako predstavlja odnos „formalno jednakih“, dešava se u kontekstu ukupne diskriminacije žena, nejednakih mogućnosti, nedostupnosti ličnih, društvenih, političkih, ekonomskih i drugih resursa, kao i stereotipa vezanih za rodne uloge i marginalizovanje ove vrste nasilja (Lukić, 2003). S druge strane, nasilje prema deci i prema starim osobama bazira se, pre svega, na njihovoj objektivnoj zavisnosti, zloupotrebi poverenja u kontekstu potreba i zaštite i odsustvu realne mogućnosti njihovog uticaja na ishode.

Koncepti kojima se određuje ko su (sve) članovi porodice i šta se (sve) smatra nasiljem u porodičnom kontekstu najdirektnije utiču na državnu intervenciju, koja je inače opterećena pitanjem „privatnosti“

Nasilje prema ženama 23

porodičnih i partnerskih odnosa i visokom tolerancijom na forme nasilja u ovom kontekstu, te one, i pored postojećih zakonskih rešenja, ostaju marginalizovane i minimalizovane. Međutim, činjenica da se radi o masovnoj pojavi i kriminalom ponašanju, sa značajnim posledicama po individuu, porodicu, ali i po celokupno društvo, upućuje na društvenu opasnost nasilja u porodičnom kontekstu i nasilja prema ženama i zahteva sistematsku državnu reakciju.

Dosadašnja istraživanja potvrđuju saglasnost oko nekoliko činjenica: žena može biti izložena nasilju u porodici tokom celog svog života; nasilje u porodici uključuje širok spektar ugrožavajućih ponašanja jednog ili više članova porodice; posledice izloženosti nasilju su brojne i bitno utiču na mentalno i fi zičko zdravlje; nasilje se objašnjava interaktivnim delovanjem većeg broja faktora; postoji jasna povezanost između prisustva nasilja u porodici i količine nasilja u društvu, uključujući tu i nasilje prikazano u medijima; postoji međugeneracijski prenos nasilja; nasilje predstavlja kršenje temeljnih ljudskih prava (Ajduković, 2000c: 12-13). Sagledano u konceptu ljudskih prava, život, telesni integritet i ljudsko dostojanstvo su osnovni principi ljudskih prava, i svaki pojedinac, bez obzira na kontekst ili odnos, ima apsolutno podjednaka prava na zaštitu svojih prava, a država ima odgovornost da realizuje ta prava.

KARAKTERISTIKE NASILJA PREMA ŽENAMA U INTIMNOM PARTNERSKOM ODNOSU

Partnerska relacija13, bračna i vanbračna, predstavlja jedan od najsloženijih i najintimnijih ljudskih odnosa, koji zahteva prilagođavanje, stalnu interakciju i promene kroz razvojne procese i krize, razmenu pozitivnih, ali i negativnih emocija i destrukcija (Jojić-Milenković, 1997). „Nažalost, praksa svakodnevnog rada sa klijentima uverava nas da je nasilje u braku i u porodici mnogo češće nego što mislimo, po posledicama mnogo nepovoljnije nego što pretpostavljamo, i mnogo manje sankconisano nego što bi zdrav razum i stručni argumenti

13. Ovaj tekst odnosi se samo na heteroseksualne partnerske relacije, iako je fenomen nasilja u istopolnim partnerskim relacijama takođe prisutan i istraživan.

Tanja Ignjatović24

nalagali“ (Whitaker and Kate, 1981:133, prema Polovina, 1997:140). O nasilju u intimnoj partnerskoj relaciji teško se govori zbog brojnih manevara zaštite, poricanja i izbegavanja, zbog lične (zavera ćutanja, stid), drušvene (tradicionalna verovanja i „dozvole“ za agresivnost muškaraca) i službene (nedorečene nadležnosti unutar službi i međusobna nepovezanost institucionalnog sistema) odbojnosti da se prizna o kakvom ponašanju je reč. Ali, ovaj se problem ne sme otpisati i za njega se moraju tražiti suštinska operativna rešenja (Polovina, 1997:140). U literaturi postoji dosta konfuzije u odnosu na ključnu karakteristiku nasilja u intimnom partnerskom odnosu, njegovu rodnu dimenziju, te ću nju, u odnosu na druge karakteristike fenomena, ovde detaljnije razmotriti.

Univerzalnost. Globalni karakter nasilja prema ženama odražava se kroz njegovo prisustvo u svim vremenima i prostorima, u svim kulturama i društvenim sistemima, što potvrđuje sistemski i sistematski karakter ovog vida nasilja. Sličnost fenomena ukazuje na njegovo jednako značenje, odnosno da je to nasilje prema ženama kao grupi, a ne prema pojedinim ženama zbog njihovih individualnih karakteristika. Ovo ga čini bliskim sa svim hijerarhijskim sistemima dominacije (seksizam, rasizam, klasizam, homofobija i slično), ali se te veze često ne prepoznaju ni u konceptima ni u praksi. Univerzalnost pojave ne znači zanemarivanje konteksta, kulturoloških i istorijskih razlika i osobenosti, kao ni lokalnih događaja koji utiču na promene u ispoljavanjima i reakcijama (individualnim i društvenim) na nasilje prema ženama (Yick, 2001; Piispa, 2002; Hester, 2004; Lybecker Jensen and Nielsen, 2005). Istovremeno, globalizacija, međunarodne preokupacije i transnacionalne veze utiču ne samo na sagledavanje fenomena nasilja prema ženama, već i na pojavu i/ili širenje specifi čnih formi nasilja14, ali i na usmeravanje politike i akcija u ovoj oblasti (Hester, 2004).

Rodni karakter nasilja u intimnom partnerskom odnosu. Iako postoje tendencije da se žene u partnerskoj relaciji prikažu jednako fi zički agresivane kao i muškarci (Archer, 2000, 2002), da iniciraju nasilje, svete se i da koriste smrtonosnu silu gotovo isto kao i muškarci

14. ... nasilje i eksploatacija žena koja proističe iz globalizacije trgovine i iz tretiranja ljudi i seksa kao robe, koja utiče na povećanje trgovine ženama, seksualne eksploatacije (prostitucija, seks-turizam) i radne eksploatacije („kućno roblje“);

Nasilje prema ženama 25

(Sewel and Sewel, 1996, prema Dasgupta, 1999), brojna istraživanja prevalencije i konsekvenci potvrđuju da je nasilje muškaraca prema ženama ozbiljnije, da ga čine teža i učestalija dela, većeg raspona manifestacija i sa težim posledicama. Zbog toga je neopravdano govoriti o postojanju rodne simetrije i ovu vrstu nasilja predstavljati rodno neutralnim pojmovima. Autorke feminističke orijentacije ukazuju da, ne samo da su žene najčešće žrtve nasilja u porodici, već je ono i usmereno na njih zato što su žene. U tom smislu, one ne tumače nasilje koje čine muškarci kao defi cit sposobnosti nošenja sa problemima, nedostatak veština rešavanja konfl ikata, nedostatak komunikacijskih veština ili nisku samokontrolu. Ono nije, u najvećem broju slučajeva, ni rezultat bolesti i psihičkog poremećaja, već socijalno prilagođeno ponašanje koje dovodi do željenih efekata, a time i svesno izabrano ponašanje (Adams, 1988, prema Lukić, 2003; Pence, 1996). Kao što navodi Elen Pens, nasilje muškaraca prema ženama nije posledica nemogućnosti kontrole besa, jer se kontrola pokazuje u drugim frustrirajućim i konfl iktnim situacijama, a posebno u odnosu prema nadređenima na radnom mestu ili u kontaktima sa policijom i pravosudnim organima. Bes je posledica nemogućnosti uspostavljanja zadovoljavajuće kontrole žene, te se intervencijama mora odučiti ponašanje duboko ukrenjeno u stavovima muškaraca i podržano vrednostima kulture i patrijarhalnog modela društvenih odnosa (Pence and Paymar, 1993).

Istraživanja agresije i nasilja još su nedovoljna i deskriptivna, retko dubinska. Ipak, ukazuju na razlike (u ekspresiji i posledici, ali i u motivaciji i nameri) između „muške“ i „ženske“ agresije i nasilja. „Instrumentalni tip“ agresije i nasilja češće se vezuje za ponašanje muškaraca i služi instrumentalnoj interpersonalnoj svrsi (demonstraciji kontrole nad drugima, na kojoj se zasnivaju moć i samopoštovanje). „Ekspresivni tip“ agresije (zasnovan na verovanju da je agresija socijalno i lično disfunkcionalna i na zainteresovanosti za unutrašnju dinamiku i ekspresiju besa, pre nego na međuljudsku dominaciju) češće je prisutan kod žena (Kambel i Manser, 1998)15.

15. Autori naglašavaju da ne postoji obavezna veza između muškosti i „instrumen- talizma“, odnosno da subkultura, klasa, starost, društvene uloge i drugi socijalni faktori postaju posredinici u orijentaciji agresije.

nema postavljenih komentara
ovo je samo pregled
3 prikazano na 232 str.
preuzmi dokument