Nega, Beleške' predlog Sociologija etika
julijam11
julijam11

Nega, Beleške' predlog Sociologija etika

DOC (497 KB)
58 str.
2broj preuzimanja
726broj poseta
Opis
predavanja
20 poeni
poeni preuzimanja potrebni da se preuzme
ovaj dokument
preuzmi dokument
pregled3 str. / 58
ovo je samo pregled
3 prikazano na 58 str.
preuzmi dokument
ovo je samo pregled
3 prikazano na 58 str.
preuzmi dokument
ovo je samo pregled
3 prikazano na 58 str.
preuzmi dokument
ovo je samo pregled
3 prikazano na 58 str.
preuzmi dokument

HIPERGLIKEMIJSKA KOMA(dijabetička ketoacitoza)

Hiperglikemijska koma nastaje zbog nagomilavanja glukoze i ketonskih supstanci u krvi bolesnika.Bolest počinje polako , podmuklo .Osoba se žali na zamor , pospanost , malaksalost . Mali napor izaziva duboko disanje ; izdahnuti vazduh miriše na aceton. Osoba se žali na gubitak apetita , pada u telesnoj težini , javlja se bol u trbuhu , mučnina , gađenje i povraćanje . Osoba unosi veću količinu tečnosti ( polidipsija) . Osoba pojačano mokri (poliurija). Zbog pojačanog mokrenja gubi veću količinu tečnosti iz organizma. To stanje se zove dehidratacija. KLINIČKA SLIKA Koža i sluzokoža su suve , često se javlja svrab kože ; često je prisutna infekcija ; osobe su sklone nižem krvnom pritisku , a zbog pojačanog gubitka tečnosti smanjuje se pritisak u očnim jabučicama , pa se žale na poremećaj vida. LEČENJE Kroz ovu kliničku sliku bolest prolazi polako , pa ako se na vreme ne postavi dijagnoza , bolesnik ulazi u hiperglikemijsku komu.

HIPOGLIKEMIJSKA KOMA Hipoglikemijska koma javlja se kod osoba koje su na insulinskoj terapiji. Normalne vrednosti šećera u krvi su od 3,9 – 6,7 mmol. Hipoglikemijska koma nastaje kada se nivo šećera spusti ispod 3,9 mmol. Razlozi nastanka hipoglikemijske kome su :

1. nepravilno doziranje insulina; 2. Hipoglikemijska koma može se javiti kod osoba koje se , posle primanja

insulina , izlažu velikim fizičkim aktivnostima , a pri tom ne unose dovoljnu količinu hrane.

Hipoglikemijska koma nastaje 1-2 h nakon davanja insulina .Posle davanja insulina , osoba mora u prvih 15–20 minuta da uzme obrok. KLINIČKA SLIKA Osoba se žali na slabost , bleda je , oblivena znojem . Oseća bol u trbuhu – glad. Javlja se tremor ruku i jezika i drhtaj. LEČENJE Da bolesnik nebi upao u hipoglikemijsku komu treba da nauči kliničku sliku , savetovati da poštuje higijensko- dijetetski režim, da sa sobom uvek nosi sendvič , čokoladicu i sl.

KOLAPS (SINKOPA)

Kolaps je kratkotrajni gubitak svesti.Razlozi nastanka kolapsa su : 1. nedovoljan priliv venske krvi ka srcu 2. kolaps nastaje zbog popuštanja tonusa vazomotora-nervnih centara koji su

odgovorni za širenje i skupljanje arterija i arteriola . Zbog nepravilne funkcije dolazi do smanjenog protoka krvi , a smanjen protok krvi ka mozgu dovodi do kolapsa.

Kolaps najčešće nastaje u zagušljivim prostorijama ,zbog stajanja u dugim redovima , kao i rezultat straha od medivinskih intervencija.

KLINIČKA SLIKA Kolaps nastaje naglo , osoba oseća kratkotrajno zujanje u ušima , često nema vremena da zatraži pomoć od okoline , pada i gubi svest. Poremećaj svesti može biti od najblažeg do najdubljeg oblika poremećaja. Osoba je bleda , oblivena znojem , krvni pritisak je slabo merljiv, puls se teško palpira. Kada se svest vrati , osoba se žali na bol u trbuhu , mučninu , povraćanje. Ekstremiteti su hladni , a često je prisuta cijanoza oko usana i na ekstremitetima i prstima. LEČENJE Bolesnika postaviti u Trendelburgov položaj.Kada se svest vrati , ostaje u horizontalnom položaju 5- 10 minuta.Bolesniku savetovati da polako ustane. Ako se kolaps češće javlja treba se obratiti lekaru.

ŠOK

Šok je težak oblik poremećaja stanja svesti, koji može da krene sa kliničkom slikom kolapsa . Prema etiologiji , šok može biti:

1. hemodinamijski 2. kardiogeni

3. šok izazvan poremećejem metabolizma 4. traumatski šok

1.Hemodinamijski šok nastaje zbog gubitka velike količine tečnosti iz organizma. Uzroci: akutna krvarenja ,povrede srca i velikih krvnih sudova , velike opekotine , učestali prolivi, uzimanje većih doza antihipertenzivnih lekova i diuretika. 2.Kardiogeni šok nastaje zbog nepravilnog srčanog rada: infarkt miokarda , tahikardija , preterenje pretkomora. 3.Šok izazvan poremećajem metabolizma nastaje usled nepravilne funkcije bubrega , anafilaktički šok. 4.Traumatski šok nastaje kao posledica zbog velikih povreda. KLINIČKA SLIKA Osoba je bleda , oblivena znojem , somnolentna , slabo orijentisana u prostoru , ima jezu , drhtavicu , krvni pritisak je slabo merljiv kao i puls. Zbog smanjene funkcije vitalni organastanje bolesnika se naglo pogoršava.Zbog smanjene funkcije bubrega, toksične azotne materije zadržavaju se u krvi , što dovodi do azoterije – opšte teško stanje bolesnika.

LEČENJE Kod pojave šoka , bolesnika hitno transportovati do kliničke zdravstvene ustanove.Prema etiologiji nastanka šoka sprovesti lečenje , bolesnika priključiti na monitore i aparate kod insuficijencije vitalnih organa.

TEMPERATURA Temperatura je stepen zagrejanosti čovekovog tela ( normalna je od 36o- 37 oC). Temperaturu reguliše centar za telesnu regulaciju koji se nalazi u hipotalamusu. Kod male dece centar je slabo razvijen , pa su ona termolabilna . Temperatura iznad 37 oC je povišena i naziva se hipertemija. Fiziološki je prisutna kod uzimanja hrane i psihčkih uzbuđenja. Patološka hipertermija prati sve zapaljenske procese u organizmu. Temperatura ispod 36 oC naziva se hipotermija . Javlja se kod umora , neispavanosti , prati depresivna stanja. Čovek može da izdrži 34, 35-42 oC . Iznad 42 oC dolazi do zgrušavanja belančevina CNS-a.Ispod 34 , 35 oC dolazi do prestanka životnih funkcija .

Višak telesne toplote eliminiše se znojenjem , putem disanja i izlučevina. Telesna temperatura meri termometrom . Kod nas se koristi Celzijusov , a u svetu još i Reomirov , Kelvinov i Farenhlajtov termometar. Sastavni delovi termometra su : živin rezervoar , aluminijumska skala 35-42 oC , kapilarna cevčica kuda se kreće živa i stakleni omotač. Materijal potreban za merenje temperature:na tasu se priprema: - posuda sa termometrima ( vata , 75% alkohol), - papirna vata, - tupferi, - bočica sa alkoholom , - papir za evidentiranje . Laka temperatura se meri na sluzokoži individualno.

MERENJE TEMPERATURE Meri se na : koži ( 5-10 min) i sluzokoži (3-5min). Realna temperatura izmerena je na koži .Temperatura izmerena na sluzokoži viša je za 0,5- 1oC od kože , jer je topla , prokrvljena. Mesta za merenje TT na koži su:

• na potpazušnoj jami - aksilarno • na preponi – ingvinalno • na sluzokoži – sublingvalno (oralno) • u anusu – rektalno • u vagini – vaginalno.

Aksilarno - to je najčešći način merenja TT .Pre merenja aksilu obrisati da bude suva , vlažna koža daće nižu temperaturu.Živin rezervoar staviti u kožni nabor pazuha , ruku postaviti preko grudi , staviti na suprotno rame.Kontraindikacije za aksilarno merenje su : zapaljenski procesi u aksili , anomalije i nošenje ortopedskih pomagala , mršave osobe (kahektične). Ingvinalno-primenjuje se kad postoje kontraindikacije za aksilarno merenje. Osoba leži na leđima sa fleksiranim kolenom kako bi se dobio kožni nabor u preponi da bi se stavio termometar. Kontraindikacije su zapaljenski procesi u abdomenu. Sublingvalno –primanjuje se kod tumoroznih bolesnika . Kod prvog merenja objasniti način. Živin termometar postaviti ispod jezika , brojeve okrenuti na gore , termometar pridržavati usnama.Kontraindikacije su : zapaljenski procesi u usnoj duplji , mala deca , besvesno stanje , neuropsihijatrijski bolesnici. Rektalno- najčešće kod male dece .Pored nabrojanog materijala pripremiti još rukavice i vazelin.Položaj deteta je horizontalan , na leđima sa podignutim nogama ili bočni sa fleksiranim kolenima. Kontraindikacije su : hemoroidi , zapaljenski procesi anusa , anomalije anusa , zapaljenski procesi u abdomenu. Vaginalno-kod žena , u cilju diferencijalne dijagnoze bolesti.Kontraindikacije su zapaljenski procesi genitalija i abdomena.

PODELA TT-e PREMA VISINI

• subnormalna 35-36 oC • normalna 36-37 oC • subfebrilna 37-38 oC • febrilna 38- 39 oC hipertermija • visoko febrilna TT 39, 40,41,42 oC

Kada se TT pojavi , mi pratimo njen početak , tok kretanja u toku 24 h , kao i pad TT.Na osnovu tog pokazatelja kažemo da TT može biti monofazična ( kod trbušnog tifusa ) , bifazična ( morbili , dečija paraliza – poliomelitis) i rekurentna ili povratna TT.Kada se TT javi , merimo i bolničkim uslovima ubeležavamo u temperaturnu listu. Obeležava se u vidu tačke , a spajanjem temperaturnih tačaka dobija se temperaturna krivulja. TEPERATURNA KRIVULJA (TK) - ZNAČAJ -

Posmatranjem TK-e možemo pratiti tok bolesti i govoriti o prognozi , ishodu bolesti. Postoje sledeće TK-e: - febris continua – spada u visoko febrilne TT , dnevne oscilacije su do 1 oC. Temperatura raste 8-10 dana ; osmog do desetog dana TT dostiže svoj maksimum 40-42 oC. U zavisnosti od toka bolesti TT može za 8-10 dana pasti na dva načina :

1. febris continua sa kritičnim padom – typus crisis (kritički pad).Temperatura naglo pada na normalu , ili ispod normale da bi već narednog dana temperatura počela da raste na već objašnjen način prvog dana. Ovaj nagli pad TT i visoko kontiunirana TT dovode do otežanog rada vitalnih organa , srca i pluća.Organizam gubi veliku količinu tečnosti što utiče na poremećaj ćelijskog metabolizma-osmotski pritisak.Kod ovakvog oblika TK pratiti opšte stanje bolesnika , rad vitalnih organa i redovno vršiti nadoknadu tečnosti per os i parenteralno.

2. febris continua sa postepenim padom - typus lisis (litički pad) spada u visoko febrilne TT.Dnevne oscilacije su do 1 oC. Temperatura raste 8-10 dana , posle 8-10 dana počinje polako da pada stepen po stepen , kao što je i rasla.Ovaj tip TK-e ukazuje na dobar ishod bolesti.Primeniti negu i kontrolu kao i kod prethodnog stanja.Ovaj tip TK-e javlja se kod trbušnog tifusa.

-febris remittens – septična TT, javlja se kod sepse , kod PERITONITISA. Osnovna karakteristika ove TK-e je da je temperatura u razmaku 1-2,3 oC, da TT ne pada na normalu ili ispod , i da se može javiti prepodnevna TT viša od popdnevne TT.Tada se takav oblik TK-e naziva typus inversus kod febris remittens.

-febris hectica- iznuravajuća TT javlja se kod bolesti koja je izazvana snažnim viru- lentnim klicama .Karakteristika ove krivulje je da su dnevne oscilacije iznad 2-3 oC . TT može nekoliko puta u toku 24 h kretati se od subnormalne , normalne do visoko febrilne. Ovakva promena TT remeti rad vitalnih organa što prati opšte teško stanje bolesnika, a opšta TT utiče na gubitak tečnosti –dehidratacija , što narušava normalan ćelijski metabolizam.Kod ovih bolesnika lečiti osnovnu bolest.Pratiti rad vitalnih i vršiti nadoknadu srazmernu količini tečnosti prema gubicima. -febris intermittens- malarična TT , kod tropske malarije , dnevne oscilacije su od 2-3 oC. TT se javlja u skladu sa malaričnim napadom i prati tok bolesti, zato ne možemo govoriti o specijalnom obliku TK-e. -typus inversus -kod tuberkuloze pluća . Dnevne oscilacije su od 2-3 oC. Osnovna karakteristika TK-e je prepodnevna temperatura viša od popdnevne.

PULS

Puls predstavlja odraz rada srca na perifernim arterijama .Meri se 1 min palpacijom na perifernim arterijama , jagodicama prva tri prsta .Palpacijom osećamo promenu oblika arterije iz kružnog u ovalni oblik . Za vreme sistole leve komore arterije zauzimaju kružni oblik , a za vreme dijestole ovalni oblik.Ta promena oblika arterije iz kružnog u ovalni oblik evidentira se kao puls.Zahvaljujući ritmičnom radu srca do svih ćelija odnose se materije i kiseonik, a iz organizma odvode se štetni produkati organizma.Ovako koordinirani rad srca zavisi od srca, krvnih sudova ,količine krvi, sastava ,prisustva hormona , stanja nervnog sistema. Puls se meri na perifernim arterijama koje su pristupačne i koje prelaze preko čvrstog oslonca -kosti ili tetive, gde palpacijom možemo da pratimo promenu oblika arterije. Mesta za merenje pulsa: • a.temporalis • a.carotis communis • a.brachialis • a.radialis • a.poplitea • a.dorsalis pedis

Kod pulsa posmatramo:

1. frekvenciju 2. punoću –veličinu 3. tip 4. ritam

Frekvencija- Da bi smo izmerili realnu frekvenciju , potrebno je da osoba miruje 15 min, a merimo 1 min. Normalan broj otkucaja iznosi 60-80, a 90 tolerišemo . Takav puls se zove eukardičan.Manji broj od 60 otkucaja, zove se bradikardičan puls.Javlja se kod rekovalescentnih stanja , infektivnih oboljenja-trbušni tifus, aortne stenoze srčanog bloka , hipotireoze.Kada prelazi 90-100 zove se tahikardičan puls i javlja se kod insuficijencije rada srca, anemije , akutnih krvarenja , hipertireoze , povišene TT. Za 1oC povišene TT ubrzava se srčani rad za 8-10 otkucaja.Kada TT raste , a puls ostaje na normali ili ispod to stanje se naziva relativna bradikardija. Punoća (veličina) –Punoća pulsa je pritisak krvi na zidove krvnog suda.Ako je pritisak krvi snažan takav puls se naziva pulsus magnus.Ako je pritisak krvi na zidove slab , puls je pulsus parvus. Tip pulsa – Najbolje se može videti oscilometrijskim prikazom.Ako pulsni otkucaj brzo raste i brzo pada , takav puls se zove pulsus celer, a ako sporo raste i pada –pulsus tardus. Punoća i tip pulsa stoje u međusobnom odnosu . Ako je pritisak krvi na krvne sudove snažan tada grafičim prikazom puls brzo raste i pada i takav se zove pulsus magnus et celer.Ako je pritisak krvi slab vidimo da puls sporo raste i pada i takav puls se zove pulsus parvus et tardus. Ritam pulsa –To je interval između dva pulsna otkucaja .Ako je razmak između pulsa jednak-onda je ritmičan ili regularan.Ako je nepravilan, onda je aritmičan ili iregularan.Merenjem pulsa možemo dijagnostikovati neke bolesti kardiovaskularnog sistema:

• Sinusna bradikardija-fiziološki je prisutna kod sportista , a patološki prati akutni infarkt;

• Sinusna tahikardija –fiziološki prati napetost,uzbuđenje , a patološki je prisutna kod anemije , akutnih krvarenja, insuficijencije rada srca ,hipertireoze.

• Paroksizmalna tahikardija-srce prelazibroj otkucaja 200 za 1 min.Nekada je nepoznat razlog , pa kako nastane tako i prestane; patološki prati i javlja se kod hipotireoze , akutnog miokarditisa.

• Ektrasistole-to su prevremeni otkucaji srca , javljaju se kod kardioloških bolesnika zbog uzimanja većih doza lekova.

• Apsolutna aritmija-otkucaji srca bez ikakvog reda .Javlja se kod postojanja žarišta odnosno prisustva bolesti na miokardu.

Merenjem pulsa možemo potvrditi kvalitet pulsa. - Filiforman puls – jedva se palpira, a povremeno i ne može.Javlja se kod akutnih krvarenja. Pulsus molles – slabo meran puls Pulsus durus – tvrdo punjeni puls

DISANJE ILI RESPIRACIJA

Predstavlja razmenu gasova između organizma i spoljašnje sredine.Disanje je fiziološka radnja , centar za disanje se nalazi u produženoj moždini.Disanje može biti spoljašnje ili plućno , i unutrašnje ili ćelijsko.U procesu disanja pored organa za disanje učestvuju rebra, interkostalni mišići i dijafragma.Koliko će osoba udahnuti vazduha zavisi od pritiska koji vlada u grudnoj ili alveolarnoj šupljini, kao i od parcijalnog pritiska kiseonika i ugljen-dioksida u plućima i spoljašnjoj sredini. Otežano disanje zove se dispnea.Položaj koji olakšava otežano disanje naziva se ortopnea.Kod dispnee u procesu disanja učestvuju još mišići grudi i mišići leđa. Kod dispneje koja se javlja najčešće noću , postoji strah da li će osoba udahnuti dovoljno vazduha i to stanje zove se ,, glad za kiseonikom''. Prema angažovanosti mišića pri disanju , disanje može biti grudno ili torakalno , i abdominalno ili dijafragmalno. Disanje se sastoji od inspiriuma (udah) i expiriuma (izdaha) , što čini jednu respiraciju. Inspirium je kraća , a expirium je duža radnja. Kod disanja posmatramo:

1. brzinu 2. trajanje 3. dubinu Brzina-Dabi izmerili normalnu brzinu disanja ne treba obavestiti osobu zato što je to delimično voljna radnja.Osoba treba da miruje 10-15 min . Meri se 1 min., a normalan broj je respiracija je za 1 min : 16-18 , 18-20 , 20-22 i naziva se eupnea.Kada je broj respiracija manji od 16 zove se bradipnea i javlja se kod tumora mozga i uzimanja barbiturata ,opijata.Ako je broj respiracija veći od 22 , to je tahipnea, a javlja se kod svih prepreka u disajnim putevima.

Trajanje disajnih faza-Ako je inspirium duži od fiziološke dužine inspiriuma , onda je to inspiratorna dispnea.Javlja se kod kijavice(rinitis), akutnog laringitisa, difterija –CRUPA, i kod anafilkatičkog šoka.Ako je expirium duži od fiziološke dužine expiriuma , to stanje zove se ekspiratorna dispnea .Javlja se kod bronhijalne astme. Dubina- Disanje može biti površno i duboko.Duboko može biti:

1. Čejn-Štoksovo 2. Kusmaulovo 3. Biotovo

Čejn-Štoksovo-odlikuje se postepenim produbljivanjem faza inspiriuma i expiriuma da bi disanje jednog momenta dostiglo maximum, da bi posle bilo sve površnije i prestalo.Taj prestanak disanja naziva se apnea(15-45sec).Za to vreme u krvi se nagomilava CO2 , koji deluje na centar za disanje u produženoj moždini i osoba refleksno prodiše.Posle apnee disanje se nastavlja na već opisan način .Ovaj patološki oblik disanja javlja se kod uremične kome. Kusmaulovo- Odlikuje se snažnim fazama inspiriuma i expiriuma. Ovaj oblik još se zove ridajuće disanje. Javlja se kod hiperglikemijske kome dijabetičke ketoacitoze. Biotovo –To je potpuno nepravilno disanje, gde se smenjuju ubrzano , usporeno , površno i duboko disanje. Dobijamo utisak da je disanje bez ikakvog reda . Zato ne možemo govoriti o specifičnoj krivulji oblika disanja . Javlja se kod meningijalne kome. Za 1oC povišene TT javljaju se 4 respiracije.

TA – KRVNI PRITISAK

Krvni pritisak je pritisak krvi na zidove krvnog suda.Obeležava se sa TA –tensio arterialis. Normalni krvni pritisakje 120-140/60-80 mmHg . Može se izražavati i u kPa ( 7,5 – 120: 7,5= mmHg : kPa ) Krvni pritisak može biti sistolni ili maksimalni i dijastolni ili minimalni.Sistolni je za vreme sistole leve komore. Dijastolni ili minimalni je za vreme dijastole leve komore.Sistolni i dijastolni pritisak su u međusobnom odnosu.Svako približavanje ili razilaženje vrednosti krvnog pritiska govori nam o nekim stanjima i bolestima.Odnos sistolnog i dijastolnog krvnog pritiska izračunaćemo ako vrednost sistolnog krvnog pritiska podelimo sa dva i na dobijenu vrednost dodamo 15.To znači da ako neko ima sistolni TA 120 mmHg ne sme imati dijastolni veći od 75 mmHg. Krvni pritisak zavisi od stanja srca , krvnih sudova, količine, gustine i viskoziteta krvi. Patološki oblici krvnog pritiska su:

• hipertenzija, povišeni KP-kada je sistolni TA iznad 150 mmHg , a dijastolni iznad 95 mmHg . Javlja se kod pojačanog srčanog rada , povećane količine cirkulirajuće tečnosti i povećanog otpora na krvnim sudovima .

• hipotenzija, sniženi KP-kada je sistolni TA ispod 100 mmHg , a dijastolni često nemerljiv .Javlja se kod akutnih krvarenja , kada palpatorno možemo da

potvrdimo filiforman puls , kod anemije ,kod hipotireoze , tuberkuloznih bolesnika , kod oslabljenog srčanog rada.

• sistolna hipertenzija- to je povišeni krvni pritisak,kada sistolni KP prelazi 150 mmHg , a dijastolni KP ostaje na normali .Javlja se kod arterioskleroze krvnih sudova.

• konvergentni KP – to je povišen KP gde se sistolni i dijastolni KP približavaju.Javlja se kod bolesti bubrega i kardiovaskularnog sistema.

• divergentni KP – to je povišen KP gde su vrednosti sistolnog i dijastolnog KP razilaze .Javlja se kod hipertireoze. Krvni pritisak se meri palpatorno i auskultativno.

Palpatorno možemo izmeriti samo sistolni, a dijastolni ne.Najčešće KP merimo auskultativno aparatom za merenje KP. Aparati za merenje KP prema onima koji su ih izumeli dele se na : 1. po Pešonu 2. po Riveročiju-ima živin stub , umesto manometra.

Sastavni delovi aparata su: -gumena mažentna presvučena platnom na kojoj se nalazi mehanizam za lepljenje, -pumpica za uduvavanje u mažentnu kruškastog oblika, -regulator protoka vazduha, - manometar, -stetpskop(slušalice).

Postupak merenja KP-a Osoba sedi ili leži.KP se može meriti na levoj ili desnoj ruci.Manžetna se postavlja na podlakticu , 3 cm iznad kubitalnog dela.Mažentna je dobro postavljena ako se između manžetne i ruke može provući prstom. Postaviti stetoskop na kubitalni deo i slušati otkucaje pulsa .Početi sa pumpanjem manžetne.Kada prestajemo da čujemo otkucaje pulsa , to je znak da je manžetna dobro napumpana.Pomoću regulatora vazduha polako ispuštamo vazduh iz manžetne i prvi otkucaj koji čujemo evidentiramo kao sistolni KP, dalje čujemo i poslednji koji evidentiramo je dijastolni KP.

URIN (MOKRAĆA)

Dobija se kao krajnji produkt metabolizma urinarnog sistema.Mokrenje se zove uriniranje.To je fiziološka radnja.Centar za regulaciju je lumbalnom delu kičmene moždine.Pregledom urina možemo dijagnostikovati bolesti urinarnog sistema , kao i bolesti drugih organa i sistema. Kao dijagnostički materijal , urin se posmatra makroskopski i mikroskopski. Makroskopski se posmatraju: 1. količina 2. boja 3. miris 4. reakcija 5. specifična težina

Mikroskopski pregled može biti : 1. hemijski 2. bakteriološki

1.KOLIČINA urina u toku 24 h je 500- 1500ml i zove se diureza.Količina izlučene mokraće zavisi od količine unete tečnosti ,kao količine tečnosti koja se izluči ekstrarenalnim putem. Količina izlučene mokraće prati bolesti i patološka stanja .Fiziološki je da zdrava osoba ima 3-4 dnevna uriniranja i jedno noćno.Kontrolom diureze možemo potvrditi patološka stanja ili bolesti i zato je važno meriti diurezu. Postupak merenja diureze Pre početka merenja bolesniku objasniti način merenja,odrediti posudu za prikupljanje urina , koju treba za svakog bolesnika obeležiti(ime,prezime ,boja) Način : skupljanje počinje u jutarnjim satima – 7h, a to uriniranje ne ulazi u merenje. Prilikom svakog narednog uriniranja bolesnik skuplja urin zaključno sa 24 h.Ta količina urina je diureza.Merenjem diureze možemo potvrditi patološka stanja povećane i stalne količine mokraće , koja prate ili su prisutna kod određenih bolesti. POLIURIJA – u toku 24h količina urina je prelazi 2000 ml. Javlja se kod diabetes melitis , diabetes insipidis , kod uzimanja velikih doza diuretika. OLIGURIJA-u toku 24 količina urina manja je od 500 ml . Javlja se kod insuficijencije rada bubrega i gubitka tečnostu ekstrarenalno. ANURIJA – prekid uriniranja. Javlja se kod šoka, politraume, mehaničkih prepreka u urinarnom sistemu, tumor ili calculus. NIKTURIJA- pojačano noćno mokrenje. Javlja se kod bolesti kardiovaskularnog sistema.

RETENCIJA-prepreka u mokrenju .Javlja se kod uvećane prostate , tumora na izvodnim mokraćnim kanalima , u prisustvu kamena (calculus). INKONTINENCIJA-nekontrolisano mokrenje .Javlja se kod povrede kičmene moždine iznad centra za uriniranje. POLIKIZURIJA-bolno mokrenje.Javlja se kod zapaljenja urinarnog sistema, zapaljenja mokraćne bešike - cistitis, i kada su i bubrezi u upali –cistopielitis. ENUREZA-nevoljno mokrenje kod male dece , najčešće noću. VIZURIJA-otežano mokrenje kod starijih osoba , najčešće muškog pola.

2.BOJA MOKRAĆE Svetložuta –potiče od urihroma , boje koja se stvara u bubrezima .Na boju mokraće utiče sastav mokraće ,voda , natrijum , kalcijum , hlor , mokraćna kiselina , mokraćne soli , urea , kreatinin. Na boju mokraće utiče sediment mokraće koga čini epitel urinarnog sistema : 1-2 leukocita , 1-2 eritrocita , 1-2 bakterije ( može i ne mora) .Na boju još utiče prisustvo elemenata ,materija . Prisustvo žučnih boja – urobilina daje mokraći boju tamnu kao pivo .Prisustvo eritrocita menja boju i takvo stanje se zove hematurija. Prisustvo belančevina – proteinurija , prisustvo cilindara – cilindrourija , prisustvo šećera – glikozurija ( iznad 9mmol) ,prisustvo gnoja – piurija. 3.MIRIS Neprijatnog je mirisa , zbog prisustva bakterija. Specifičan je kod patoloških stanja i bolesti : kod dijabetičara – na prokislo voće , kod prisustva gnoja – na pokvarena jaja, kod male dece – na supu od mesa , kod perianalne fistule – na feces. 4.REAKCIJA MOKRAĆE Može biti alkalna i kisela , na to utiče hrana. Da bi se dobila realna reakcija , pri laboratorijskom pregledu urina potrebno je da se uradi do 1 h od uzimanja .Razlog je što će kisela mokraća stajanjem preći i alkalnu zbog raspadanja mokraćne kiseline. 5.SPECIFIČNA TEŽINA

Za merenje je potreno: menzura , urinometar , papirna vata i 50 – 100 ml urina. Urin sipati polako, uz zid menzure. Uroniti urinometar i očitati specifičnu težinu na

skali podeoka.Ako se na površini nalazi pena ,pokupiti je papirnom vatom . Normalna specifična težina je od 1012- 1025 , toleriše se do 1030. Zavisi od količine izlučene mokraće .Kod poliurije imamo veliku količinu urina i nisku specifičnu težinu ,obrnuto je kod oliguruje. Jedino kod diabetes melitis-a imamo prisustvo polurije visoke specifične težine zbog glikozurije.

Mikroskopski pregled (hemijski i bakteriološki) 1. hemijski –radi se na tri načina 1. satna diureza – urin se sakuplja 24h: od 7-12 h , 12-19h ,19-7 h ujutru.Ovim

pregledom potvrđuje se prisustvo glikozurije i hormona.

2. sakupljanje urina u 3 čiste posude iz jednog uriniranja. Posude obeležiti sa 1,2 i 3 i osoba u kontinuitetu mokri u prvu ,pa drugu , pa u treću posudu.Ovim pregledom urina može se potvrditi hematurija, kao zapaljenski procesi urinarnog sistema.

Urin se za hemijski pregled najčešće uzima u jutarnjim satima iz srednjeg mlaza u količini od 50-100 ml.Urin se u laboratoriju mora odneti u roku od 1 h. Ovim pregledom potvrđuje se prisustvo glikozurije , proteinurije , žučnih boja (bilirubin , urobilinogen , urobilin) i prisustvo mokraćnih soli.Od ovog urina u laboratoriji se odvaja 1-2 ml , sipa se u epruvetu , koja se stavlja u centrifugu .Centrifugiranjem dobijamo sediment urina , koji čine 1-2 eritrocita ,leukocita , bakterije i epitel urinarnog sistema.Ako se sedimentom potvrdi veća količina nabrojanih supstanci , govorimo o prisustvu patološkog stanja , i savetuje se bolesniku da uradi bakteriološki pregled.

2. BAKTERIOLOŠKI PREGLED – zove se URINOKULTURA. Radi se na dva načina. Indirektan način – urin se uzima u jutarnjim časovima , prihvati se pod sterilnim uslovima u sterilnu posudu.Bolesniku objasniti način uzimanja urina.Osoba pre uzimanja urina treba da opere genitalije , da se ne briše , ili da se obriše sterilnim tupferom , prvi mlaz urinira sa strane , srenji prihvati u sterilnu posudu koju ne sme dodirivati sa unutrašnje strane.Posudu se zatvara i u roku od 1h nosi u laboratoriju na pregled. Zasejava se na podlogu i prati da li će se razviti kolonija bakterija. Ako se razviju bakterije radi se biogram i antibiogram . Na osnovu biograma bolesniku se savetuje lečenje .Kada se lečenje završi , bolesnik sačeka 7-10 dana , a zatim ponovi davanje urina na objašnjen način.Ako se kod ponovljenog pregleda urina ne izoluju bakterije , smatra se da je osoba izlečena. Ako su bakterije i dalje prisutne , stalno ista vrsta bakterija , smatra se da se urin kontaminira u urinarnom sistemu i bolesniku se daje predlog da se uzme urin iz mokraćne bešike direktno iz katetera.Ta intervencija se naziva kateterizacija mokraćne bešike.

SPUTUM

Ispljuvak ili sputum je dijagnostički materijal koji se dobija iz disajnih puteva iskašljavanjem . Kašalj je refleksna radnja . Javlja se zbog nadražaja tusigenih zona u trahio-bronhialnom traktu. Kašalj se javlja najčešće noću . Za bolesnika je naporan , bolesnik se preznojava , gubi veliku količinu tečnosti . Da bi smanjili intenzitet kašlja savetovati da se pije mlak čaj , gutljaj po gutljaj . Može biti suv , nadražajan kod trahio-bronhitisa , reproduktivan kod pleuritisa , reproduktivan kod bronhiektazija,TBC-a i malignih oboljenja.Kod zdravih osoba nema kašlja.Kašalj se može javiti kao refleksna radnja zbog nadražaja prašine na tusigene zone . Kao rezultat takvog kašlja dobija se mala , oskudna količina sputuma , koji staklast , lepljiv a hemijskim pregledom potvrđujemo prisustvo sluzi , vode , epitela disajnih puteva i po koje bakterije. Kao dijagnostički materijal posmatra se makroskopski i mikroskopski. Makroskopski posmatramo:

1. količinu 2. boju 3. reakciju 4. konzistenciju 5. miris

1.KOLIČINA Sa pojavom bolesti respiratornih organa količina sputuma se uvećava, kreće se od nekoliko ml do 1l. To je infektivan materijal , pa bolesnika treba naučiti kako da prihvati sputum , u ispljuvaonici ili čaši i sipa se antiseptičko sredstvo.Za laboratorijski pregled sputum se stavlja u Petrijevu šolju. 2.BOJA Sa pojavom bolesti sputum menja boju. Kod prisustva velike količine bakterija sputum je žutozelene boje, kod gangrene –sivopepeljaste boje , kod malignih oboljenja –malinaste boje , kod pneumonije-tamnocrvene boje (sputum rubidinosum). U sputumu se mogu naći eritrociti , krv . Prisustvo malih količina podseća na male končiće i ta vrsta krvarenja naziva se hemoptizija. Prisustvo velike količine penušave krvi naziva se hemoptoa.Javlja se kod mehaničkih oštećenja pluća , poremećaja faktora koagulacije , embolije pluća, TBC-a. 3.REAKCIJA je alkalna. 4.KONZISTENCIJA Zavisi od količine prisutne vode sputumu. U zavisnosti od količine vode se taloži stajanjem u 3 ili u 2 sloja. U 3 sloja je kod bronhiekstazije-penušav , tečan , kašast sloj . Kod apscesa pluća u 2 sloja – tečan i kašast . 5.MIRIS Neprijatnog je mirisa zbog prisustva bakterija.Karakterističnog je neprijatnog mirisa kod tuberkuloze , gangrene i malignih oboljenja pluća.

Mikroskopski pregled Sputum se šalje na hemijski , citološki i bakteriološki pregled. Hemijski –za njega se sputum uzima u jutrarnjim satima ,u hemijski čistu Petrijevu šolju.Bolesnik ispere usta , nakašlje se .Prihvata se ispljuvak u Petrijevu šolju, koju zaštitimo papirnom vatom , i sa uputom je šaljemo na pregled , gde se sputum nanosi na pločicu ,priprema i posmatra kao neobojeni i obojeni materijal. Citološki-uzima se u jutarnjim satima kao i hemijski.Na upitu naznači se da se traži citološki pregled.Otkriva se prisustvo eritrocita, leukocita, epitela, Leudenovih kristala-govore o prisustvu bronnhijalne astme. Bakteriološki-dugačije se zove pregled na Levenštajna,gde se traži Kohov bacil. Uzima se u jutarnjim satima, prikuplja se u sterilnu Petrijevu šolju.Za uzimanje sputuma treba pripremiti: sterilni Petrijevu šolju , plamenik , bubrežnjak , papirnu vatu , zaštitnu jaknicu , uput za laboratoriju. Način uzimanja Bolesnik sedi , ispere usta , duboko se nakašlje , jer je potreban sputum iz donjih disajnih puteva.Prihvati se u sterilnu Petrijevu šolju , ivice se spaliti plamenikom,

poslati u roku od 1 h u laboratoriju.Označiti da je pregled na Levenštajn.U laboratoriji se nanosi na pločicu , boji se po Cil- Nilsenu i mikroskopira.Ako se mikroskopiranjem potvdi prisustvo Kohovog bacila , odeljenju se javlja da je prisustvo i da se odmah počne sa lečenjem.Ostatak sputuma se zasejava na Levenštajn- podlogu i rezultati se čekaju 2-3 nedelje. FECES Stolica , to je izlučevina, a dobija se kao krajnji produkt metabolizma digestivnog trakta. Pražnjenje ili defekacija je fiziološka radnja.Centar za defekaciju nalazi se u lumbalno delu.Fecesom se iz organizma izbacuje nesvarena hrana , celuloza ,kapljice masti , skrobna zrna , sluz , žučne boje i epitel digestivnog sistema.Pregledom fecesa možemo dijagnostikovati samo bolesti digestivnog sistema. Posmatra se makroskopski i mikroskopski. Makroskopski posmatramo: 1. količinu 2. boju 3. konzistenciju 4. miris 5. prisustvo crevnih parazita 1.KOLIČINA Zavisi od količine unete hrane. U toku 24 h izbaci se 100-500 g fecesa. Vrsta hrane utiče na količinu fecesa . Meso daje smanjenu , a povrće obilnu količinu.

2.BOJA Normalna boja je smeđa , potiče od žučnog sterkobilina.Na boju utiče boja hrane : tamnosmeđa-meso; svetložuta – mleko i mlečni proizvodi; zelena – povrće koje sadrži hlorofil ; crna – crno grožđe. Boja fecesa izmenjena je pod dejstvom lekova. Medicinski ugalj daje crnu boju stolici ; barijum-sulfat-belu boju . Boja fecesa izmenjena je zbog prisustva bolesti . Ubrzana peristaltika creva daje žutozelenu boju fecesu.Krvarenje u želucu daje stolici tamnu boju, kao talog crne kafe i ta pojava zove se melena.Krvarenje u donjim delovima digestivnog sistema daće prisustvo krvi u fecesu koje se može videti , a nekad ne , u laboratoriji . Krvarenje iz hemoroida daje po površini fecesa svetlocrvenu boju. Kod zarazne žutice zbog prohodnosti ductus choledochusa feces je beli , kao glina i takva je aholična stolica.Boja je izmenjena i kod nekih infektivnih oboljenja . Kod kolere podseća na vodu od pirinča ; kod trbušnog tifusa je žutozelena kao voda od graška; kod dizenterije je male količine , sluzav , krvav i zove se dizenterični ispljuvak;kod dispepsije vrenja, alimentarnih intoksikacija feces je penušav , neformiran.

3.KONZISTENCIJA Zavisi od količine prisutne vode u fecesu.Zato može biti tečan , kašast i čvrst. Tečan nastaje zbog ubrzane peristaltike creva, kada ne stigne voda da se resorbuje u tankom crevu.Ta pojava tečnog fecesa naziva se proliv ili dijareja.Usporena peristaltika dovodi do dugog zadržavanja fecesa u crevima i ta pojava otežane defekacije je zatvor ili opstipacija. Da bi smo izbegli, osobama savetovati da automatiziraju pražnjenje creva , svaki dan u isto vreme, da se bave fizičkim aktivnostima , da unose tečnu hranu , hranu bogatu celulozom , a ako se i dalje nastavi treba uzeti na savet lekara čajeve koji ubrzavaju peristaltiku creva.

Nepravilna varenja hrane koja dovode do poremećaja konzistencije fecesa nazivaju se dispepsije. Uzroci dispepsije su probilno i prebrzo unošenje hrane , unošenje hrane sa većom količinom celuloze , ubrzana peristaltika creva , nepravilna resorpcija , nedostatak fermenata u toku varenja. Postoji:

1. dispepsija vrenja 2. dispepsija truljenja 3. dispepsija masti

1. Dispepsija vrenja-nastaje zbog nepravilnog varenja ugljenih hidrata .Dolazi do fermentacije , oslobađa se uglje-dioksid u crevima .Osoba se žali na napet trbuh , pojačane gasove ,pražnjenje se dešava eksplozivno , feces je neformiran , penušav , svetložute boje. Laboratorijskim pregledom utvrđujemo prisustvo nesvarenih ugljenih hidrata.

2. Dispepsija truljenja -nastaje zbog nepravilnog varenja belančevina ,hrana se dugo zadržava u debelom crevu , dolazi do raspadanja belančevina ,truljenja , oslobađaju se gasovi neprijatnog mirisa , feces je smrdljiv , i hemijskim pregledom utvrđujemo prisustvo nesvarenih belančevina.

3. Dispepsija masti – nastaje zbog preobilnog uzimanja masne hrane .Feces je mastan , obilan , svetle boje . Laboratorijskim pregledom utvrđuje se prisustvo nesvarenih masti.

4. MIRIS Neprijatan je , zbog prisustva bakterija .Karakterističan kod dispepsije truljenja , alimentarnih intoksikacija , karcinoma. 5.Prisustvo crevnih parazita U crevima se mogu naći : 1. oksiuris vermikularis 2. askaris lumbrikoides 3. tenija saginata 4. tenija soleum Mikroskopski pregled Radi se hemijski i bakteriološki. Hemijski pregled radi se na više načina : 1. hemijski pregled za ispitivanje dispepsije 2. hemijski pregled na krvarenje u crevima - adner-veber pregled 3. parazitološki pregled 1.Feces se za hemijski pregled na potvrđivanje dispepsije uzima u jutarnjim časovima, u hemijski čistu posudu.Feces se uzima sa različitih mesta.Količina fecesa koja je potrebna za pregled je veličine lešnika .Poslati u 1h u laboratoriju sa uputom. Naznačiti da se traži pregled na dispepsije. 2.hemijski pregled na krvarenje u crevima – ovim pregledom fecesa se potvrđuje krvarenje u crevima-akutna krvarenja , uzima se u jutarnjim satima , bolesnik tri dana pre davanja fecesa na pregled drži dijetu, ne jede jaja , meso , zeleno povrće .

Četvrtog dana feces se uzima kao za hemijski pregled.Na uputu naznačiti se traži Adner – Veber proba. 3.uzimanje fecesa za parazitološki pregled – uzima se pod istim uslovima kao za hemijski pregled , ali se mora naznačiti da se traži parazitološki pregled. Oksiuris vermikularis – potvđuje se sa uzima njem perianalnog brisa. Za uzimanje perianalnog brisa pripremiti selotejp traku i predmetno staklo. Uzima se u jutarnjim satima , zato što paraziti u toku noći polažu jaja na anusu. Majci objasniti da dete opere uveče perianalnu regiju , a ne ujutru.Dete postaviti na kolena –lakatni položaj , otvori gluteuse i lepljivi deo selotejp trake zalepiti preko anusa , zatim se odmah prenese na predmetnu pločicu i sa uputom da se traži pregled perianalnog brisa poslati u laboratoriju. Bakteriološki pregled – koprokultura Pregledom se traži prisustvo bakterija u fecesu.Feces se uzima u jutarnjim satima , u sterilnim uslovima , sa različitih mesta , veličine lešnika .U roku od 1h proslediti sa uputom za laboratoriju.

Vomitus emesis ,povraćajni sadržaj

Dobija se povraćanjem iz želuca. Povraćanje je refleksna radnja , centar za povraćanje se nalazi u produženoj moždini. Nadražaj na centar može da krene sa korena jezika i ždrela , srednjeg uha , iz želuca , iz creva , a nagon se može javiti iz CNS-a. Povraćanje može da bude izazvano toksinima koji se nalaze u krvotoku, koji su slučajno ili namerno uneti u organizam. Lek koji namerno izaziva povraćanje je apomorfin. Povraćanje je za bolesnika naporno, prati ga mučnina ,gađenje, podrigivanje, slabost, preznojavanje , bol u trbuhu. Povraćanje počinje antiperistaltičkim pokretima creva. Tako se donji sfinkter želuca, pylorus , pomera na

gore i vrši pritisak na sadržaj u želucu. Pod ovim pritiskom otvara se gornji sfinkter - kardia , sadržaj iz želuca antiperistaltičkim pokretima želuca izbacuje se kroz usnu duplju. Povraćanje koje se javlja zbog povrede ili bolesti CNS-a nije praćeno nabrojanim simptomima pre povraćanja. Takvo centralno povraćanje zove se povraćanje bez nausee. Pomoći bolesniku tokom povraćanja , zauzeti određeni položaj . Kod pasivnog bolesnika glavu okrenuti na stranu ili staviti da sedi i nagnuti telo napred. Povraćajnu sadržaj je značajan dijagnostički materijal . On se može poslati na bakteriološki i toksikološki pregled.Posmatra se makroskopski i mikroskopski. Za prihvatanje povraćenog sadržaja pripremiti posudu za prihvaćane sadržaje, za laboratorije ide u sterilnoj posudi . Od materijala pripremiti još čašu sa vodom, papirnu vatu , zaštitnu mušemu i po potrebi lično rublje. Makroskopskim pregledom želudačnog sadržaja posmatramo:

1. količinu 2.boju 3.svarljivost 4.zadah 5.reakciju

1.Količina povraćenog sadržaja zavisi od količine unete hrane i od vremena kada se povraćanje pojavilo u odnosu na vreme unošenja obroka. Zapremina želuca je oko 300 ml. 2.Boja-zavisi od vrste hrane koja je delimično izmenjena pod dejstvom HCl i enzima u procesu varenja .Ako se u povraćenom sadržaju pojavi krv zbog krvarenja u želucu , takav sadržaj podseća na talog crne kafe i ta pojava se zove hematemeza. Hematemezu prati filiforman puls , pad krvnog pritiska , osoba oseća slabost , koža je bleda. Boja povraćenog sadržaja izmenjena je ako se pojavi sadržaj iz creva.To je prisustvo fekalnih masa i ta pojava se naziva miserere. 3.Svarljivost-zavisi od vremena koliko je hrana ostala u želucu.Normalno varenje hrane zavisi od prisustva HCl –a i enzima , što nam je jedan od pokazatelja funkcije želuca. 4.Zadah –može biti neprijatan kod alimentarnih intoksinacija , kao i kod nedovoljnog prisustva HCl. 5.Reakcija – kisela. Ako se posumnja na intoksikaciju slučajno ili namerno , od bolesnika uzeti povraćajni sadržaj i 5 ml krvi u hemijski čistu epruvetu i sve proslediti na laboratorijski pregled na toksikoze.

Vrste trebovanja i čuvanja lekova i način davanja

Sistematsko delovanje lekova, specifično dejstvo A 1. specifično dejstvo na organizam(tetanus serum , tuberkulostatici)

2. dejstvo na poremećaj funkcije organa (kardiotonici , insulin ,antihistaminici) 3. ublažavanje bolova (analgetici,antitusici)

B Trebovanje lekova Zbirni recept sastoji se iz :

• zaglavlja – naziv bolničkog odeljenja • drugi deo recepta – naziv leka , potrošni materijal

Trebovanje opijuma vrši se prema bolesniku , naznačiti prezime i ime bolesnika i broj zdravstvene knjižice

C Čuvanje lekova - pravila čuvanja na bolničkom odeljenju D Primena leka Osnovna načela pri davanju leka:

1. tačan naziv leka , način davanja , vreme davanja , doza , ime i prezime bolesnika

2. lek davati u udobnom položaju 3. poštovati uputstvo o aplikaciji 4. ne remetiti odmor bolesniku 5. lek za spavanje dati pre spavanja 6. lek za poboljšanje apetita dati 30 minuta pre obroka 7. poznavati neželjena dejstva leka

Putevi unošenja lekova u organizam A Putem digestivnog sistema

1. oralno 2. sublingvalno 3. rektalno

B 1. epikutano , preko kože 2. parenteralna aplikacija , preko injekcije a) intradermalno interkutana aplikacija – i / c b) supkutana aplikacija – s / c c) intramuskularno - i / m d) intravenska – i / v e) implantacija C Preko organa za disanje 1. inhalacija A 1. Oralno uzimanje To je prirodan bezbolan način unošanja leka . Lek se resorbuje u želucu ili crevima .Resorpcija počinje 20-30 min nakon unošenja leka .Vrste lekova su :tablete , praškovi , dražeje , kapsule , sirupi;

2. sublingvalno –dejstvo leka počinje 1′ - 30′ - 60′ ( kardiotonici, bronhodilatatori) 3. rektalno – supozitorije

B 1. epikutano – nanošenje leka direktno na kožu utrljavanjem.Neželjeni efekti su lokalne alergijske reakcije. 2. parenteralna aplikacija a) intradermalna aplikacija - i /c – rade se imunološka ispitivanja – alergološki

testovi Način davanja Podlakticu oprati vodom i sapunom . Prosušiti i dezinfikovati; dati i/c 0,1 ml alergena . Reakciju čekati nakon 15′ , 21 h , 72 h. Reakcija je pozitivna ako je infiltrat

i crvenilo veće od 1 cm u prečniku. Ako se radi više alergoloških proba razmak između uboda mora biti najmanje 2 cm .Komplikacije – alergijske reakcije. b) supkutana aplikacija - s/c – daju se vodeni rastvori i suspenzije, dejstvo leka počinje 15′ -20′ nakon unošenja. Mesto davanja–spoljašnja strana nadlaktice , nadkolenice , lateralna strana grudnog koša , trbušni zid . Ugao davanja - 45°

Lek se daje pod strogo aseptičnim uslovima . Neželjenji efekti –bol na mestu davanja ,hematom,lipodistrofija , lokalne i opšte alergijske reakcije. c) intramuskularna aplikacija – i/m

Daju se vodeni rastvori , uljani rastvori , suspenzije i lekovi koji nadražajno

deluju na potkožno tkivo.Dejstvo leka počinje nakon resorpcije. Mesto davanja – mišić gluteusa , spoljna strana natkolenice Ugao davanja - 90° Neželjeni efekti- apces , embolija , hematom , lokalne alergijske reakcije , opšte alergijske reakcije ( anafilaktičan šok ) d) intravenska aplikacija Daju se samo vodeni rastvori – bistri , sterilni , apirogeni Mesto davanja – sve pristupačne vene tela Ugao davanja - 10°

Prednosti davanja – lek se unosi direktno u krvotok , odmah počinje sa delovanjem • nema nadražajnio dejstvo na tkivo • lek se daje u obliku i /v injekcije i i / v infuzije Način davanja – aplikacija traje 3-5 ′ , kardiotonici i bronhodilatatori daju se 7- 15 ′ uz posmatranje bolesnika.

Neželjeni efekti • perforacija krvnog suda • paravenska aplikacija • stvaranje tromba • vazdušna embolija • infekcija • ugrožene vitalne funkcije zbog brzog davanja leka.

3. inplantacija – hiruška metoda unošenja leka pod kožu.

C -inhalacija - unošenje leka preko aerosola ; daju se bronhodilatatori , sekretolitici , antimikotici ,kortikosteroidi - inhalacije mogu biti hladne i tople

ANAFILAKTIČKI ŠOK

Anafilaktički šok je reakcija organizma koja nastaje nakon nekoliko minuta posle parenteralne primene leka , pri unošenju otrova insekata i hrane.

Etiologija nastanka • ubod insekata • serum nehumanog porekla • imuno – terapija • hemijska sredstva • lekovi ( antibiotici – penicilin , cefalosporini , sulfonamidi , streptomicin) • salicilati – aspirin • kontrasna sredstva – jod

Anafilaktički šok je posledica senzibilizacije i predstavlja generalizovanu alergijsku reakciju.

Klinička slika

Dominiraju sledeći simptomi: 1. edem larinksa – stridorozno disanje

2. bronho spazam 3. vaskularni kolaps

Razlikujemo tri oblika anafilaktičkog šoka : 1. težak oblik

Simptomi nastaju odmah posle dejstva alergena . Predznaci : omaglica , zujanje u ušima , slabost , strah od smrti , gubitak svesti , pada TA , bol u grudima , lupanje srca , stezanje u grlu , otežano disanje , preznojavanje , svrab i otok kože , otok očnih kapaka , usana ,epiglotisa , bol u trbuhu , povraćanje , proliv . Ako se ne sprovede lečenje , smrt nastupa 15 – 20 minuta posle pojave prvih simptoma.

2. srednje težak oblik simptomi nastaju 15- 20 minuta posle dejstva alergena : javljaju se svrab na koži , otok očnih kapaka , koprivnjača , sekrecija iz nosa , otežano disanje , mučnina , bol u trbuhu i povraćanje.

3. blag oblik Simptomi nastaju 30 minuta do 2 časa nakon delovanja alergena : promene na koži , dijagnoza se postavlja na osnovu kliničke slike.

LEČENJE

• postaviti bolesnika na tvrdu podlogu , Trendeleburgov položaj . • postaviti povesku iznad mesta injekcije ili uboda • dati kiseonik 5-8 litara u minutu • dati veštačko disanje ( po potrebi intubirati bolesnika)

MEDIKAMENTOZNO LEČENJE

a) adrenalin 0,5- 1 ml s/c b) aminofilin i / v injekcija , i / v infuzija , 5% glukoza , 250 ml + 2 ampule aminofilina c) sinopen , CALCIHEPT i / m d) urbazon i / m, i / v

MERE PREVENCIJE

• uzeti alergološku anamnezu • osoba sa poznatom osetljivošću nosi karticu • oprezno dati lek na koji postoji alergija • ne prošpricavati iglu pri aplikaciji • pripremiti uvek antišok terapiju • posle davanja leka , bolesnika kontrolisati 30 minuta.

INFUZIJA

Infuzioni rastvori su terapijski postupci gde se parenteralnim putem za određeno vreme unosi određena količina lekova , hranljivih materija i rastvora.Po značaju u lečenu infuzioni rastvori zauzimaju mesto pored davanja krvi i krvne plazme. Osnova infuzionog rastvora je težnja supstance rastvorljive u vodi da se pravilno rasporedi u rastvaraču – difuzija. U organizmu infuzioni rastvori svoje dejstvo ostvaruju putem osmoze . To je razmena između intra i ekstra celularne tečnosti. Prema procentu rastvorljive supstance u rastvaraču , infuzioni rastvori mogu biti:

1. izotonočni – kada je jednak % rastvorene supstance i rastvarača 2. hipertoničan – kada je veći % rastvorene supstance od rastvarača 3. hipotoničan - kada je manji % rastvorene supstance od rastvarača

Infuzioni rastvori koriste se u procesu lečenja kod dehidratacije organizma – gubitak vode i elektrolita.Nadoknada vode i elektrolita zove se rehidratacija. Gubitak vode može biti renalnim i ekstrarenalnim putem.Veliki gubitak vode i elektrolita javlja se kod obilnih znojenja , povraćanja i poremećaja stanja svesti. U zavisnosti od toga šta se iz organizma pojačano gubi , voda ili elektroliti , mi možemo govoriti o sledećim vrstama dehidratacije. Ako se iz organizma jednako gube vode i elektroliti , tada govorimo o izotoničnoj dehidrataciji. Ako se gubi više vode a manje elektrolita to je hipertonična dehidratacija . Ako se gubi više elektrolita a manje vode to je hipotonična dehidratacija . Metabolizam vode i elektrolita regulišu nervni i endokrini sistem .Kao rezultat nepravilnog metabolizma , laboratorijskim pregledom krvi potvrđujemo smanjene vrednosti krvnih belančevina , objektivno prisustvo otoka i edema, a bolesti kod kojih se javljaju su bolesti KV sistem , jetra.Kod poremećaja vode i elektrolita kod određenih bolesti uz pomoć infuziopnih rastvora pokušava se da se koriguju postojeći problemi. Infuzione rastvore dozira lekar na osnovu objektivnog pregleda bolesnika , na osnovu laboratorijskog nalaza krvi i na osnovu gubitka tečnosti . Količinu infuzionog rastvora određuje lekar i 2500 ml može dati u toku 24 h. Brzinu unosa tečnosti diktira opšte stanje dehidratacije , krvni pritisak i stanje kardiovaskularnog sistema . Ako lekar ne

odredi brzinu unosa tečnosti , infuzionu bocu od 500 ml daćemo bolesniku za 1,5 – 2 h, broj kapi 60 – 80 za minut. Brzina unosa tečnosti zavisi od vrste leka koji se unosi infuzionim putem. Tada brzinu unosa prilagoditi prema pravilima davanja leka. Osnovna podela infuzionih rastvora :

1. kristaloidni 2. koloidni

KRISTALOIDNI Oni su idealni za nadoknadu tečnosti i elektrolita , kod dehidratacije.U organizmu se zadržavaju 1- 2 h. Od kristaloidnih rastvora dajemo NaCl 0,9%-tni fiziološki rastvor , Hartman , Ringer , glukoza 5% , 10 % kao i 50% glukoza kao hipotoničan rastvor . Za uvodnu nadoknadu tečnosti , pre davanja transfuzije daje se jonosteril , inosteril G i jonosteril L5,10.

KOLOIDNI Dele se na prirodne i sintetske .Prirodni su želatini i pektini. Sintetski su dekstran i hemaceel. Koloidni rastvori primenjuju se kod hipobolemijskih stanja , kod gubitka veće količine krvi , kod stanja šoka. Koloidni rastvori u organizmu se zadržavaju 6- 8 h. Idealni su zamenici krvi i krvne plazme. Danas se više primenjuju sintetski koloidni rastvori , zato što se mogu proizvoditi u neograničenim količinama , lako i jednostavno se čuvaju u skladištu , nisu značajne grupe , pa se mogu dati kod svih teških urgentnih stanja.

Podela infuzionih rastvora prema nameni

1. infuzioni rastvori za nadoknadu vode i elektrolita -NaCl , Hartmanov i Ringerov rastvor

2. infuzioni rastvori za parenteralnu ishranu -glukoza 5%, 10% , 50%

3. infuzioni rastvori kao zamenici krvi i krvne plazme -kolidni rastvori

4. infuzioni rastvori za posebne namene -manitol 10% , 20% - koristi se za uspostavljanje funkcije organa i sistema , infarkt mozga , za poboljšanje funkcije creva , kod retencije urina.

Priprema materijala

1. infuziona boca 2. infuzioni sistem 3. igla ili bramila 4. poveska 5. papirna vata 6. alkohol 7. stalak za infuziju

( ako se ubacuje lek u bocu – igla , brizgalica i lek )

Na K Ca Cl Laktat NaCL 154 154 Ringer 147 4 2,25 155,6 Hartman 131 5 2 11,2 28 glukoza - - - - - manitol - - - - -

Na 122-152 K 3,8- 5,8 Ca 21- 27,5 Cl 98- 110 glukoza 3,9 – 6,6

Transfuzija

To je medicinska intervencija gde se vrši davanje krvi primaocu preko transfuzione boce i transfuzionog sistema. Davanje transfuzije je odgovorna medicinska radnja koja može da izazove veliki broj komplikacija i neželjenih efekata. Pre davanja transfuzije potrebno je proveriti krvnu grupu , Rh faktor i interreakciju primaoca. Postoje četiri krvne grupe : A, B , AB , O i Rh faktor + i -. Primaocu krvi treba dati svoju krvnu grupu . Ranije teorije da je O opšti davalac , a AB opšti primalac , danas se ne primenjuju. Pre davanja transfuzije proveriti interreakciju – proveriti podudarnosti krvi u ABO sistemu između krvi primaoca i davaoca . Za određivanje interreakcije potrebno je pre svakog davanja transfuzije uzeti od primaoca 3 ml u čistu epruvetu i poslati na transfuziju na pregled. Dobrovoljni davaoci Dobrovoljni davaoc može biti osoba od 18 do 65 godina , osoba mora biti psihički i fizički zdrava. Pre davanja vrši se pregled – opšti pregled , uzimaju se anamnektički pogaci , auskutativni pregled pluća i srca , merenje krvnog pritiska , uzima se krv za pregled iz prsta , određuje se vrednost hemoglobina. Na osnovu svih ovih pokazatelja lekar određuje koliko će se krvi uzeti od dobrovoljnog davaoca. Količina krvi koja se može uzeti od davaoca iznosi 250 – 400 ml kod višegodišnjih davaoca. Dobrovoljni davaoc ne može biti osoba koja boluje od zaraznih bolesti – side , sifilisa , malarije , hepatitisa. Osoba koja boluje od hroničnih bolesti , bolesti krvi , dijabetesa , tuberkuloze , privremeno krv ne može dati , žena 3 meseca posle porođaja , žena za vreme menstruacije i osobe koje su u aneregiji –pad imuniteta. Kada se krv uzima od dobrovoljnih davaoca , osoba je u horizontalnom položaju , prati se opšte stanje , u slučaju kolapsa prekida se uzimanje krvi. Posle date krvi davaoc 5 minuta leži , 5 minuta sedi zatim ustaje uz nadzor i kontrolu i odlazi u trpezariju da se odmori uz bogat sendvič i sok. Dobijena krv od dobrovoljnih davaoca konzervira se.

nema postavljenih komentara
ovo je samo pregled
3 prikazano na 58 str.
preuzmi dokument