Nega transportnih sredstava - Skripte - Saobracajni fakultet, Skripte' predlog Odrzavanje motornih vozila. Univerzitet u Beogradu
it0678
it0678

Nega transportnih sredstava - Skripte - Saobracajni fakultet, Skripte' predlog Odrzavanje motornih vozila. Univerzitet u Beogradu

7 str.
10broj preuzimanja
1000+broj poseta
100%od2broj ocena
Opis
Skripte iz oblasti odrzavanje motornih vozila na temu nega transportnih sredstava.
20 poeni
poeni preuzimanja potrebni da se preuzme
ovaj dokument
preuzmi dokument
pregled3 str. / 7
ovo je samo pregled
3 prikazano na 7 str.
preuzmi dokument
ovo je samo pregled
3 prikazano na 7 str.
preuzmi dokument
ovo je samo pregled
3 prikazano na 7 str.
preuzmi dokument
ovo je samo pregled
3 prikazano na 7 str.
preuzmi dokument
TEHNIČKE INTERVENCIJE - Nega i kontrola

nega_i_kontrola – Page 1 of 7

TEHNIČKE INTERVENCIJE

Nega transportnih sredstava

Tehničke intervencije koje se obavljaju u okviru nege obuhvataju pranje, čišćenje,

sušenje i poliranje transportnih sredstava. Struktura ovih radova diktira da se oni

obavljaju na specijalizovanim RmV-ima. Radnici koji izvršavaju ove intervencije su

nekvalifikovani, priučeni za ove radove.

Pranje transportnih sredstava

Osnovni razlozi za pranje vozila u okviru održavanja – Pod uticajem temperature,

prašine, blata, vode, organskih i neorganskih kiselina lak na karoseriji postepeno

tamni i oštećuje se, sloj laka prska sve do lima kad otpočinje proces korozije; blatom

i prašinom se prlja unutrašnjost vozila; sumporna jedinjenja i soli razaraju hrom na

hromiranim delovima; tovarni prostor prlja tovar; donji delovi karoserije se posebno

intenzivno prljaju i oštećuju mehanički (kamenčići i sl.) te su jače izloženi koroziji.

Blato, prašina i slično mogu i direktno da ometaju izvršenje radova na vozilu.

Pranje se vrši tehnološkom hladnom ili toplom vodom temperature 25 o C. Obično se

dodaju sredstva za odmašćivanje. Da bi se zaštitio lak kod putničkih vozila i autobusa

razlika u temperaturi izmeĎu vode i karoserije treba da bude najviše 20 do 30 o C.

Na kvalitet pranja, potrošnju vode i vreme trajanja pranja utiču pritisak vodenog

mlaza, prečnik mlaznice i napadni ugao mlaznice prema površini koja se pere. Uz istu

potrošnju vode moguće je dobiti veću kinetičku energiju mlaza smanjenjem prečnika

mlaznice uz srazmerno povećanje pritiska, odnosno brzine isticanja.

- Kvalitet pranja – poseban materijal -

Radna mesta na kojima se peru transportna sredstva moraju graĎevinski biti

prilagoĎena procesu pranja. Oprema u značajnoj meri odreĎuje oblik RmV-a. U

slučaju kada je neophodno obezbediti pristup i donjim delovima transportnog

sredstva primenjuju se:

 kanali prilagoĎeni pranju transportnih sredstava (dva bočna uzdužna ili široki kanal sa mostom za navoz),

Nega – folija 1

Nega – folija 2

Nega – folija 3

 rampe za pranje (montažne) i

 dizalice.

nega_i_kontrola – Page 2 of 7

Pod mesta gde se vrši pranje mora da ima pad ka slivniku 2 do 3 %. Prostor na kome

se peru transportna sredstva uvek se odvaja rešetkama za skupljanje vode i

parapetom. Površina RmV-a obuhvata sa svake strane transportnog sredstva radni

pojas minimalne širine od 1,5 m.

Pranje transportnih sredstava, njihovih agregata i delova može da bude:

- ručno, - mehanizovano ručno i - mehanizovano.

Ručno pranje se obavlja sa vodom niskog pritiska (do 2 bara) ili/i sa vodom visokog

pritiska (do 20 bara). Visoki pritisak se obezbeĎuje pumpama sa električnim

pogonom. Kapacitet ovih pumpi je oko 6 lit/sec, a instalisana snaga 1 do 2 kW. Od

opreme se koristi i crevo sa mlaznicom, četke, valjci za ceĎenje krpa i slično.

Potrošnja vode pri pranju pod visokim pritiskom za putnička i teretna vozila je oko

200lit, a za autobuse do 400lit. Pri radu sa niskim pritiskom potrošnja je veća za 2 do

3 puta.

Mehanizovano ručno pranje je pranje transportnih sredstava, njihovih agregata i

delova sa tzv. "mini wash" ureĎajem.

Nega – folija 4

Zavisno od konstrukcije, ovi ureĎaji raspolažu različitim sadržajima:

 hladna voda pod pritiskom (do 90 bara),

 vruća voda (do 99oC) pod pritiskom (od 50 do 150 bara),

 mlaz vruće pare (do 140 do 170oC) pod pritiskom (oko 40 bara),

 kontinualna regulacija temperature i pritiska,

 kontinualna regulacija procenta sredstava za pranje u vodi, odnosno pari,

 prskanje sredstva za konzervaciju/dekonzervaciju i sredstva za odmašćivanje.

Jedan ureĎaj može da obuhvati neke ili sve navedene sadržaje.

UreĎaj se najčešće sastoji od sledećih elemenata:

 elektromotor - 1 do 3 kW; 220 do 380 V

 rezervoari za vodu, sredstva za čišćenje, lož ulje za grejač, vosak

 pumpa za vodu - visokog pritiska, 2-3-4-6 klipna, kapaciteta 750 do 3000 lit/h vode ili 400 do 600 lit/h pare

 zagrevanje: a) spiralnim električnim grejačem (15 do 20 do 24 kW) b) grejačem na lož ulje:

 plamenik sa raspršivačem,

 elektroda za paljenje,

 pumpa za dovod goriva,

 ventilator za dovod vazduha,

nega_i_kontrola – Page 3 of 7

 greje se negde rezervoar sa vodom, a negde spiralna cev kroz koju protiče voda,

 termostat,

 regulatori zagrevanja i protoka vode

 specijalna creva za visoke temperature i pritiske

 pištolj za prskanje

 noseća kolica

 regulator procenta deterdženta u vodi - dozator.

Kod pranja agregata i delova koriste se isti ili slični ureĎaji. Tada se posebno

priprema radno mesto izradom kade za pranje i postavljanjem zaštitnog parapeta.

Nega – folija 5 (clean park)

Mehanizovano pranje transportnih sredstava se vrši sa većim brojem fiksno

usmerenih ili pokretnih mlaznica sa rotirajucim četkama, vodom uz dodatak

hemijskih sredstava. Kod ureĎaja za mehanizovano pranje realizuje se i sušenje.

Zavisno od načina upravljanja procesom pranja postoje automatski ureĎaji i ureĎaji sa

ručnim upravljanjem.

Postoje tri osnovne vrste ureĎaja za mehanizovano pranje:

1. UreĎaji za pranje putničkih automobila –pranje se obavlja mlaznicama i rotacionim četkama.

2. UreĎaji za pranje autobusa i teretnih vozila – pranje se obavlja mlaznicama sa lukova i rotacionim četkama na portalima.

3. UreĎaji za pranje cisterni – pranje se obavlja mlaznicama sa lukova i to posebnim hemijskim sredstvom i vodom.

Pranje – folija 6 (Pendel)

Za pranje odozdo u sva tri slučaja koriste se grupe fiksnih ili obrtnih mlaznica sa

vodom visokog pritiska (oko 20 bara). A pranje spreda i odpozadi u nekim

slučajevima obavlja radnik ručno.

Pranje – folija 7

Pranje – folija 8

Pranje – folija 9

Pranje – folija 10

Pranje – folija 11

Danas se primenjuju konstrukcije ureĎaja gde transportno sredstvo stoji, a kreće se

luk za kvašenje, luk sa četkama i luk za sušenje i konstrukcije gde se transportno

sredstvo kreće (ono se kači lancem ili dolazi na transporter sa valjčićima). Linije gde

se transportno sredstvo kreće su u principu većeg kapaciteta.

Linije gde se vozilo kreće su većeg kapaciteta (40 do 60voz/h) i često velike dužine

(1 do 40m).

nega_i_kontrola – Page 4 of 7

Kod pranja autobusa, odnosno putničkih automobila za pranje bočnih strana koriste

se 2 do 4 vertikalne četke, za pranje odozgo 1 do 2 horizontalne četke. Svaka četka

ima svoj motor, a voda se dovodi kroz ram četke i izlazi iz četke u smeru vlakana.

Vlakna su sintetička i na vrhu rascvetana. Prečnik četke u radnom stanju je 70÷100

centimetara. Obično su izvedene u segmentima (ekonomičnija zamena jer se po celoj

dužini ne habaju ravnomerno). Četke se obrću 150 do 200 obr/min, snaga je oko 1.5

kW, a ukupna instalisana snaga ureĎaja je oko 10 kW. Pritisak vode pri kvašenju i

spiranju je oko 2 do 6 bara. Potrošnja vode je zavisno od veličine transportnog

sredstva od 150 do 400 litara po transportnom sredstvu. Ako se vrši i pranje odozdo

potrošnja se udvostručuje. Korišćenje deterdženata znatno smanjuje potrošnju vode.

Kod pranja putničkih automobila često se primenjuju i konvejeri koji vuku vozilo

kroz liniju za pranje (kvašenje, pranje odozdo, pranje točkova, šamponiranje, četke,

ispiranje, voskiranje, sušenje). Ove linije su u principu potpuno automatizovane

(kapacitet 60 do 100 voz/h).

Nešto manjeg kapaciteta su linije na kojima transportno sredstvo stoji a lukovi,

portali i ureĎaji sa četkama se kreću (imaju manji broj četaka). Često se koriste za

pranje autobusa.

Sve više se koriste potpuno automatizovani "boks sistem" ureĎaji za pranje sa

pokretnim programiranim portalima - transportno sredstvo stoji. Ovi ureĎaji se često

postavljaju kod servisnih i benzinskih stanica i rade po sistemu samoposluge.

Transportno sredstvo se postavi na odreĎeno mesto, ubaci se novac, i izabere željeni

program. Kapacitet je 6 do 10 voz/h zavisno od složenosti izabranog programa. Za

jedno vozilo troši se oko 200 lit vode pri pritisku od 20 bara.

Automatizovane linije za pranje znatno skraćuju vreme (1 do 5 min). Ručno pranje:

10 do 30 min.

Tehnoekonomske analize pokazuju da smanjenje ukupnih godišnjih troškova kod

mehanizovanog pranja teretnih vozila nije veliko: 1 do 3%, a kod putničkih vozila je

za 25%. Razlog je u znatno manjoj potrošnji energije kod pranja putničkih

automobila. No postoje razlozi za automatsko pranje i teretnih i lakih vozila, naročito

kod velikih voznih parkova jer se skraćuje vreme pranja i ljudi se oslobaĎaju teškog

posla.

Opremu koja se koristi pri mehanizovanom cine:

 lukovi sa mlaznicama za kvašenje i spiranje,

 mlaznice za pranje odozdo (20at),

 profilisane četke za pranje vozila spreda, odozgo i odostrag kao i bočno,

i za pranje točkova (broj četaka je funkcija kapaciteta),

 lukovi za voskiranje i sušenje,

 sistem automatske regulacije,

 električni motori, kompresor, pumpe visokog i niskog pritiska, nosači, transporter vozila (gde se vozilo kreće),

nega_i_kontrola – Page 5 of 7

 rezervoari za tehnološku vodu.

Na mestima za pranje, zbog zaprljanosti otpadne vode, neophodni su i pomoćni

ureĎaji: taložnici i skupljači masti i goriva, kao i ureĎaji za reciklažu vode.

POMOCNI UREDJAJI NA MESTIMA ZA PRANJE

Posle pranja jednog vozila u otpadnoj vodi moze da se nadje 3 do 5 gr masti i benzina

i 10 do 15 kg blata. Da bi se izbeglo zapusavanje kanalizacione mreze blatom i

sprecio prodor naftnih derivata u vodovod, mesta za pranje vozila moraju da budu

snabdevena TALOZNICIMA i SKUPLJACIMA MASTI I GORIVA. Princip rada

ovih uredjaja zasnovan je na razlici u specificnim tezinama: blato, pesak i slicno se

taloze, a naftni derivati isplivavaju na povrsinu. I taloznici i sakupljaci se svremena

na vreme ciste. Periodicnost ovog zavisi od zaprljanosti vozila. Kod vecih voznih

parkova potrebno je mehanizovati proces ciscenja taloznika (membranske pumpe,

pumpe mesaci, konteneri i sl.). Ovi uredjaji se lociraju u dvoristu, u blizini mesta za

pranje. Ako su medjusobno odvojeni taloznik moze da bude u radnoj prostoriji, a

sakupljac mora da bude izvan prostorije.

Velika potrosnja vode navodi da se cesto primenjuje RECIKLAZA VODE. U ovom

slucaju voda se cisti procesom KOAGULACIJE. Prljava voda je vrsta koloida i

dodavanjem odredjenih koagulanata (alusulfata) dolazi do koagulacije cestica zemlje

i ona pada na dno. Ovako preciscena voda ponovo moze da sluzi za pranje. Ako se

voda visestruko reciklira, nju treba svremena na vreme alkalizirati gasenim krecom ili

kalcioniranom sodom.

Reciklaža vode:

Otpadna voda se izvlači pumpom i ubrizgavaju (ubacuju) joj se flokulacioni agensi i

vazduh. Blatnjava (sa muljem) i čista voda odvajaju je u ćelijama za flotaciju

(izdvajanje). Koagulisana ulja, vosak i guste čestice se odvajaju u filteru gde se vrši

stalna drenaža za sledeći otpad. Filtrat se pumpa u tank za sakupljanje otpadne vode.

Ceo ciklus se kontroliše automatski i pouzdano. Opciona oprema, kao što je kontrolor

Ph vrednosti, merač provodljivosti ili merač sadržaja ulja, značajno uvećava primenu

ovog ureĎaja. ARF procesirana voda, može se drirektno prazniti u ispust (drenažu) i

delimično reciklirati. Rezidentni hidrokarboni u prečišćenoj vodi su dozvoljeni do

granice od 20 mg/l.

Sušenje transportnih sredstava

Kod mehanizovanih linija, za sušenje se primenjuje struja hladnog (ili toplog)

vazduha. Brzina struje vazduha je oko 60 m/s. Potrebni su snažni ventilatori velikog

kapaciteta (koji obezbeĎuju do 300 m 3 vazduha/min; instalisana snaga do 60 kW).

Sušenje u struji vazduha traje oko 2 min. Ovde je problem buke od ventilatora. Kod

savremenih ureĎaja konstrukcionim izmenama smanjio se razmak izmeĎu škrga i

nega_i_kontrola – Page 6 of 7

površine koja se suši (škrga prilazi karoseriji i pod vazdušnim pritiskom se odiže -

točkići radi sigurnosti) čime je omogućeno smanjenje instalisane snage na 20 kW, a

buka ostaje u prihvatljivim granicama. Za olakšanje odstranjivanja vode sa karoserije

koristi se emulzija voska.

Poliranje karoserije

Poliranje se obavlja periodično radi nege laka. Postoje dve vrste:

 preventivno poliranje "polir vodom" (blaže dejstvo) i

 poliranje "polirpastom" (jače deluje) ako je površina izgubila sjaj.

Čišćenje transportnih sredstava

Za čišćenje unutrašnjosti kabina koriste se usisivači (električni i pneumatski). Postoje

stacionarni (elektromotor do 5 kW) sa dovoljno dugim crevima i prenosni usisivači

(do 1 kW).

Autobusi i specijalne karoserije se povremeno dezinfikuju. Kod autobusa je, takoĎe,

neophodno periodično hemijsko čišćenje sedišta.

nega_i_kontrola – Page 7 of 7

Kontrolne intervencije

Ova grupa intervencija obuhvata najčešće: kontrolu nivoa fluida, kontrolu

zategnutosti klinastog kaiša, kontrolu nivoa elektrolita u akumulatoru, brzu proveru

vazdušne (hidraulične) instalacije kočnica, brzu proveru svetlosnih i signalnih

ureĎaja, vizuelnu proveru stanja donjeg postroja i hermetičnosti, kontrolu pritiska

pneumatika i njihovog stanja i sl. One se najčešće obavljaju prema utvrĎenom

programu. Deo obavlja vozač pre polaska i po povratku sa rada, a deo kvalifikovani

radnik odgovarajuće struke (mehaničar, električar).

Za realizaciju dela ovih intervencija potrebno je obezbediti prilaz transportnom

sredstvu sa donje strane: kanal ili dizalica. Sve se operacije obavljaju vizuelno uz

korišćenje standardnih alata. Najčešće, potreban je jedino manometar i dovod

vazduha pod pritiskom sa pištoljem.

Nega – folija 12

Nega – folija 13

Intervencije nege sa intervencjama kontrole praktično čine I stepen PPI-a. Ovi radovi

se zavisno od vrste voznog parka obavljaju dnevno, po povratku vozila u bazu

(nekoliko dana) ili nedeljno. Dnevno naprimer autobusi i taxi saobraćaj. Po povratku

vozila u bazu kod daljinskog transporta. Nedeljno: kod gradskog i prigradskog

teretnog transporta gde vozila imaju relativno male dnevne kilometraže.

Struktura radova diktira da se ovi radovi obavljaju na najmanje dva odvojena RmV

(pranje, kontrola) koja ne moraju nužno biti jedno pored drugog. Najčešće ipak, RmV

na kojima se obavljaju radovi nege i kontrole čine LINIJU (zavisna, specijalizovana

RmV).

nema postavljenih komentara
ovo je samo pregled
3 prikazano na 7 str.
preuzmi dokument