O NOVINARSTVU I NOVINARIMA, Ostalo' predlog Upravljanje medijima. University of Novi Sad
kilijan-hil
kilijan-hil27 June 2017

O NOVINARSTVU I NOVINARIMA, Ostalo' predlog Upravljanje medijima. University of Novi Sad

PDF (808 KB)
195 strane
1broj preuzimanja
49broj poseta
100%on 1 votesbroj ocena
Opis
Priprema za prijemni mediji. Za medije priprema. Mediji priprema.
20 poeni
poeni preuzimanja potrebni da se preuzme
ovaj dokument
preuzmi dokument
pregled3 strane / 195

ovo je samo pregled

3 shown on 195 pages

preuzmi dokument

ovo je samo pregled

3 shown on 195 pages

preuzmi dokument

ovo je samo pregled

3 shown on 195 pages

preuzmi dokument

ovo je samo pregled

3 shown on 195 pages

preuzmi dokument

1

NOVINARSKA BIBLIOTEKA

Dubravka Valić Nedeljković

O NOVINARSTVU I NOVINARIMA

Novi Sad, 2007.

2

Filozofski fakultet Odsek za medijske studije

Redakcija: prof. dr Vera Vasić, koordinatorka Kolegijuma – urednica

prof. dr Marija Kleut doc. dr Dubravka Valić Nedeljković

Sekretar: Ivana Simovljević

Recenzenti: dr Rade Veljanović Dimitrije Boarov

Za izdavača: prof. dr Ljiljana Subotić, dekanica

Korektura: autorka

Fotografija na koricama: Dušanka Ljubojević

Štampa: KriMel, Budisava

Tiraž: 400

ISBN 978-86-80271-76-7

Novinarska biblioteka knj. 4

3

SADRŽAJ

UvoD ..........................................................................................7 NoviNARStvo ......................................................................9

ŠTA JE NOVINARSTVO? .....................................................9 OSOBENOSTI I PRINCIPI SAVREMENOG NOVINARSTVA ...................................................................12

Iz medijske prakse .............................................................17 ŠtA Je predmet novinArstvA? ...............................................20

ČIME SE BAVE NOVINARI? .............................................20 ODBIR DOGAĐAJA VREDNIH MEDIJSKE PAŽNJE .....20 KONTEKSTI KOJI UTIČU NA NOVINARSTVO .............31

KAKo do informAciJe? .........................................................35 IZVORI INFORMACIJA ...................................................35 PRINCIP DOSTUPNOSTI INFORMACIJA ....................43 KAKO IZBEĆI GREŠKU ..................................................46

vrste novinArstvA u KonteKstu vrste mediJA ....................50 INFORMATIVNO NOVINARSTVO ...................................50

Tok informacija u društvu ................................................51 ZABAVNO NOVINARSTVO ...............................................57 KOMERCIJALNO NOVINARSTVO ...................................61 INFOTEJMENT NOVINARSTVO ......................................63 INFORMERŠAL NOVINARSTVO ......................................65 ISTRAŽIVAČKO NOVINARSTVO .....................................66

Iz medijske prakse ...........................................................70 NOVE TENDENCIJE .......................................................72

osobine poJedinih vrstA mediJA .........................................78 DISKURSNE OSOBENOSTI TEKSTA ..............................78 OSOBINE AGENCIJSKOG NOVINARSTVA ....................80

Iz medijske prakse ...........................................................82 Zanimljivosti ...................................................................84

OSOBINE ŠTAMPE .............................................................86 Iz medijske prakse ...........................................................88 Zanimljivosti ...................................................................89

4

OSOBINE RADIJA ..............................................................91 Tipovi savremenog radija ..................................................92

Iz medijske prakse ...........................................................95 Zanimljivosti ...................................................................95

OSOBINE TELEVIZIJE ......................................................96 Iz medijske prakse ...........................................................99 Zanimljivosti .................................................................102

Tipovi medija ...................................................................104 TIPOVI MEDIJA U KONTEKSTU FINANSIRANJA .....104

Državnocentrični mediji ..................................................105 Tržišnocentrični mediji ...................................................107 Javni servis ......................................................................111

MEDIJSKI IMPERIJALIZAM ..........................................116 unutrAŠnJA orgAnizAciJA mediJA .....................................123

ORGANIZACIJA REDAKCIJE .........................................123 Sistem deska ....................................................................123 Sistem rubrika .................................................................124 Mešoviti sistem ................................................................127

REDAKCIJSKA HIJERARHIJA .......................................128 Iz medijske prakse .........................................................132

mediJsKi seKtor/trŽiŠte ........................................................136 MEDIJSKI SEKTOR – TRŽIŠTE ......................................137

Tehnološki faktori i državna regulacija .........................138 Konkurencija i globalizacija ............................................141 Medijska koncentracija ...................................................142 Mediji i lokalna samouprava ..........................................145 Kulturni kod ....................................................................145

tipovi mediJA u KonteKstu publiKe .....................................148 MEDIJI MARGINALIZOVANIH GRUPA ........................151

Opšta pitanja ...................................................................151 Mediji nacionalnih manjina: od ekspanzije do devastacije ...........................................155

Iz medijske prakse .........................................................160 IZVEŠTAVANJE O MARGINALNIZOVANIM GRUPAMA .........................................................................161

5

Iz medijske prakse .........................................................162 NoviNAR .................................................................................165

NOVINAR JE… ................................................................165 Novinara odlikuje... .........................................................169 Tipovi novinara ................................................................170

snAgA, slobodA, odgovornost i ogrAniČenJA novinArA i novinArstvA ..........................181

CENZURA ..........................................................................181 Zanimljivosti .................................................................184

Iskrivljavanje ...................................................................185 Senzacionalizam ..............................................................185 Dobar ukus .......................................................................185 Privatnost ........................................................................186 Unutrašnji pritisci na novinare ......................................187

opŠtA i citirAnA literAturA .................................................191

6

7

UvoD1

Knjiga O novinarstvu i novinarima ima dvostruku na- menu: ona treba da popuni prazninu u stručnoj literaturii da posluži priručnik za predmet Uvod u novinarstvo. Knjiga je pisana ne samo sa namerom da odrazi sadržaj predmeta s kojim se studenti novinarstva kao jednim od prvih užestruč- nih predmeta sreću na osnovnim akademskim studijama, već i sa namerom da pruži važne, potrebne, ali i zanimljive in- formacije i drugima, zaniteresovanim za fenomen masovnog komuniciranja, bez kojeg je danas nezamisliva svakodnevna društvena praksa. Zahtevnijem čitaocu se nudi i popis radova domaćih i stranih autora koji su o svakom ovde razmatranom pitanju pisali daleko opširnije, a koji može poslužiti kao vodi- lja za produbljivanje saznanja iz osnova novinarstva.

Uvod u novinarstvo je akademski dodiplomski jednose- mestralni predmet čiji je cilj da studente upozna sa: • osnovnim pojmovima, opštim karakteristikama i vrstama

novinarstva; • novinarskom profesijom u savremenom pluralističkom

društvu; • osobinama i tipovima medijia (novine, radio, TV, novi me-

diji); • kratkom istorijom novinarstva.

Najosnovniji zadatak je, ipak, da se studenti na samom početku susretnu sa izazovom profesije, njenim mogućnosti- ma, ali i ograničenjima, kako bi bili spremni za teorijsku i praktičnu nastavu iz užestručnih predmeta u semestrima koji slede. 1 Zahvaljujem se na razumevanju i dobrim namerama svima koji su me podsticali,

davali uputne primedbe i savete, pomogli mi u odabiru materijala, kao i načinu nje- gove prezentacije, da na osnovu predavanja i vežbi sa studentima prvih generacija žurnalistike na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu, sačinim, pre sve- ga informativno i nadam se korisno štivo. Posebno se zahvaljujemo koleginicama i kolegama iz profesije koje su ovom tekstu obezbedili tu neophodnu vezu između teorije i prakse; kao i recenzentima Dimitriju Boarovu i Radetu Veljanovskom koji su svojim korisnim primedbama iskusnih novinara, ali i pedagoga, doprineli definisanju pojedinih pojmova i boljem sagledavanju čitave matrije. Nadasve bogato iskustvo u uređivanju naučnih publikacija prof. dr Vere Vasić najviše je uticalo da ova knjiga, u obliku koji je pred čitaocima, izađe u ediciji Novinarske biblioteke Filozofskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu na čemu sam joj posebno zahvalna.

8

Na ovakvim akademskim dodiplomskim kursevima mogu se dobiti odgovori na mnoga, ali ne i na sva, pitanja. Pre svih, na ona koja su podstakla na razmišljanje o izboru profesije, kao i na ona koja su doprinela da se profesija nerealno uzdiže u odnosu na sve ostale. Takvi kursevi su ujedno i podsticaj da se u daljim studijima traga za odgovorima koji su ostali nedorečeni.

Međutim, ono što se smatra mnogo značajnijim jeste to što se na ovakvim kursevima uči da je žurnalistika interdisci- plinarni studij, kao što je i sama profesija interdisciplinarno utemeljena. Takođe i to da je važno uvek tragati za više mo- gućih odgovora i da se tek potom, među mnogobrojnim ponu- dama, izabere onaj koji najpribližnije, ako ne u potpunosti, rešava dilemu. Uči se, naravno, i da je bitno svaki problem sagledati iz više perspektiva, a informacije proveravati. To je, dakako, i dobra osnova za svakodnevnu novinarsku praksu. Stoga je u tekst uveden, kada je god to bilo moguće, i odeljak Iz medijske prakse – lični stav novinarke/novinara o određenoj temi, ili neki dobar primer, koji bi ilustrovao pojedine navo- de. Ideja je da se pokaže da je teorija utemeljena u medijskoj svakodnevici. U cilju ostvarenja osnovnih zadataka knjige na kraju svake obrađene oblasti dodati su i zadaci Za razmišlja- nje i delovanje.

U ovom tekstu primenjuje se Kodeks neseksističke upo- trebe jezika, koji je formulisala prof. dr Svenke Savić kada god priroda teksta to omogućuje.

Novi Sad, decembar 2007. DVN

9

NoviNARStvo

U Prvom poglavlju, će najpre biti definisan pojam novinarstva, a potom obrađene osobine savreme- nog novinarstva. To je ujedno i uvod u naredna po- glavlja u kojima sledi razmatranje profesije u užem smislu u odnosu na kontekst medija uopšte i po- jedinačno, potom elemenata novinarstva, modela i pojavnih oblika.

Preporučena literatura2 Adam, St. (11-23); DeFleur, D. (469-472); Herman, E. – R. Mekčesni; Kovač, B. – T. Rozenstil (20-28); Korni, D. (97-99); Pavlik, V. J.; Rudin, R.– T. Ibbot- son; Siklos, R. (8); Srdić, M.; Viškanić, T. (186-189); Zakon o radiodifuziji Republike Srbije

ŠTA JE NOVINARSTVO?

Odgovoriti na ovo, tako jednostavno, pita- nje nije lako. Sama činjenica da se na internet- skom pretraživaču za ključne reči «definicija novinarstava» dobije 1.070.000 ponuda ukazu- je na svu problematičnost poduhvata. Teoreti- čari i praktičari se čak ni ne slažu u vezi sa samm nameriom da se novinarstvo definiše.

Protivnici kao osnovni kontraargumet navode da je to delatnost od izuzetnog javnog značaja i podložna veoma brzim promenama. Svako definisanje bi je zatvorilo i konzervira- lo, što je suprotno samoj suštini novinarstva. Definisanje će doprineti da ono «postane ot- porno na promjene koje dolaze sa vremenom, 2 U popisu preporučene literature navodi se ime autora ili naslov

dela, a godina izdanja samo onda ako su dva ili više dela istog autora objavljena iste godine, odnosno ukoliko se ne navodi broj stranica referentnih za poglavlje o kojem je reč; broj strani- ca dela teksta navodi se ako je dati deo važan za dato poglavlja. Potpuni bibliografski podaci daju se u spisku literature.

Novinarstvo je profesija koja podra- zumeva pri- kupljanje, proveravanje i oblikovanje informacija o događajima, pojavama i ljudima od jav- nog interesa i potom njihovo

10

zbog čega će vjerojatno ispasti iz igre» (Kovač/ Rozenstil 2006: 24). Protiv definisanja onoga što rade novinari bili su često i advokati ve- likih medijskih kompanija koji su savetovali medijskom menadžmentu da ne definiše jasno šta je za njih novinarstvo, a posebno da to ne odštampa u javnoj publikaciji, jer bi to moglo kasnije da se koristi kao dokaz na sudu protiv medijske kompanije.

Pristalice definisanja svoj stav argumentu- ju potrebom da se jedna tako važna društvena delatnost objasni, odnosno omeđi i tako načini okvir u kojem se teorijski promišlja i razmatra na nivou svakodnevne medijske prakse.

U domaćoj medijskoj literaturi Leksikon novinarstva, još 1979. godine, navodi da je no- vinarstvo “Društvena delatnost proizašla iz određenih istorijskih uslova kao način, oblik, sredstvo komunicranja na velikim daljinama između velikih zajednica. Funkcija je obave- štavanje javnosti o svim bitnim činjenicama stvarnosti neophodnim za saznavanje sveta u kojem živimo, bez čega se ljudsko ponašanje ne može efikasno ostvariti” (Srdić, 1979, 184).

Dušan Đurić u Novinarskoj enciklopediji, publikaciji novijeg datuma, veoma kompleksno definiše novinarstvo navodeći da ono podrazu- meva “delatnost sakupljanja, selekcije, obliko- vanja, i objavljivanja informacija u medijskim i žanrovskim oblicima, posredovanje između do- gađaja na izvorima informacija i publike koja te informacije očekuje. Za masovnu publiku to je osnovni izvor informisanja” (Đurić 1997: 464).

U stranim publikacijama enciklopedijskog tipa insistira se da je novinarstvo, pre svega, prikupljanje, obrada i distribucija informa- cija.3 Dodatno svaka od citiranih publikacija 3 Navedene definicije na http://www.answers.com/topic/

journalism#top.

distribuiranje do auditorijuma na veliku uda- ljenost putem masovnih me- dija.

Prva i najvaž- nija obaveza novinarstva je obaveza prema istini (Kovač – Rozenstil 2006: 46).

Medijska in- formacija mora biti istinita, kritična, tačna, pravovreme- na, aktuelna, zasnovana na činjenicama.

Dezinformacija Informacija sa potpuno laž- nim ili krajnje deformisanim sadržajem,

11

ističe još i neki od elemenata za koje smatra da su ključni za definisanje novinarstva. U Bri- tanici je to komentarisanje vesti. U Vikipediji je naglasak na proveravanju informacija, a u VordNetu ističu da je reč o profesiji.

Encikopedija Britanika (Britannica.com) pod odrednicom žurnalizam navodi da je to sakupljanje, pripremanje, i distribucija vesti i komentara tih vesti kao i društvenih pojava u medijima, ali i u pamfletima, biltenima, no- vinama, magazinima, na radiju, u filmovima, na televiziji, i u knjigama. Pojam se izvorno odnosio na reportaže o dnevnim događajima u štampi, ali kasnije u 20. veku uključuje i elek- tronske medije. Nekada se ovaj termin koristi da bi se ukazalo na to da su prezentovana fak- ta o nekom događaju ili da je on samo opisan bez interpretacije.

Prema Vikipediji, elektronskoj otvorenoj enciklopediji, novinarstvo je disciplina priku- pljanja, analize, provere i prezentovanja vesti o događajima, pojavama, pitanjima i ljudima. Oni koji praktikuju novinarstvo (žurnalizam), nazivaju se novinari (žurnalisti).

Jedan od najuglednijih elektronskih poj- movnika VordNet (WordNet) ističe da je novi- narstvo profesija i to za izveštavanje i fotogra- fisanje, odnosno uređivanje vesti za jedan od medija.

Stjuart Adam u knjizi koja se bavi pita- njima definisanja novinarstva (Notes Towards a Definition of Journalism) smatra da postoji najmanje pet elemenata koji se moraju uklju- čiti u objašnjenje ovog pojma. To su a) način izražavanja koji je u suštini obeležje poziva/ profesije; b) izveštavanje o idejama i događaji- ma; ali i c) komentarisanje tih ideja i događaja; kao i d) njihova javna distribucija; i na kraju e) da se sve prethodno odnosi na sadašnje vre-

lišena stvarne, činjeničke pod- loge, namerno krivotvoren sadržaj (Leksi- kon novinarstva 1979: 32).

12

me i određeni geografski prostor/u najkraćem, ovde i sada (Adam 1993: 11).

U ovom sistematizovanju elemenata koji čine novinarstvo valja uočiti da je autor defi- nisao osnove i sadržaj pojma, ali i da je osta- vio prostora da se dodaju novi elementi čime je otklonio bojazan onih koji tvrde da bi svako definisanje novinarstva doprinelo njegovoj ot- pornosti na promene.

OSOBENOSTI I PRINCIPI SAVREMENOG NOVINARSTVA

Novinarstvo je danas kompleksna profe- sija koja podrazumeva kvalifikovanost za rad kako u novinama, tako i na radiju i televiziji, kao i poznavanje principa internetskog novi- narstva. Postala je već i naša dnevna praksa da novine imaju internetsko izdanje koje nije samo elektronska kopija primerka koji se pro- daje na kioscima. To podrazumeva da novinari dodatno proširuju/skraćuju rubrike klasične štampe za internetsko izdanje.

Isto važi i za elektronske medije. Važno je ukazati i na to da postavljanje audio i video in- serta na elektronsku stranicu radio- i tv-stani- ce zahteva drugačiji pristup u montaži rubrika i relativizuje do sada uspostavljene tehničke standarde. Većina radio-stanica u SAD, na pri- mer, ima ugrađene kamere u studiju za emito- vanje programa koje beleže sve što se dešava i prenose na Veb-sajt te stanice tako da audito- rijum sada može i vizuelno da komunicira sa radijskim programom. Radio na internetu da- kle više nije “slep”, jednodimenzionalni, već i vizuelni medij čime je “samo potvrđena davno izrečena konstatacija teoretičara komunikaci- ja Maršala Mekluana u knjizi Understanding

Prema rezulta- tima istraživa- nja Republičkog zavoda za sta- tistiku 26,5% domaćinstava u Srbiji poseduje računar, a na internet je pri- ključeno 18,5%.

Više od 1,3 miliona građa- na, uglavnom muškaraca, koristi računar svakodnevno. Poređenja radi mobilni telefon koristi 4 milio- na stanovnika Srbije (Vreme, 08.02.2007. str. 7). “Na primer rok stanica Bootleg

13

Media da je ‘efekat radija vizuelni’, što ukazuje na to da su audio i video komponenta u radij- skoj prezentaciji medijskih sadržaja u saglasju mnogo većem nego što se za radio uobičajeno smatra” (Siklos 2007: 8).

Internetski radio je medij koji ima sopstve- na pravila funkcionisanja i interakcije sa au- ditorijumom. Podkast korisnicima omogućuje skidanje na disk sopstvenog računara pomoću odgovarajućeg softvera određenih sadržaja ra- dijskog i tv programa, ali ne u realnom vreme- nu. Naravno postoje i internetske radio- i tv- stanice koje emituju u strimingu/realnom vre- menu, koje se slušaju i gledaju onlajn pomoću određenog softvera.4 Od početka trećeg mileni- juma program emituju i satelitske radio- i tv- stanice. Korisnici plaćaju inicijalno određenu sumu za prijem programa, a potom i mesečnu pretplatu.5 Za uzvrat mogu da primaju stotine radio- i tv-stanica koje emituju vesti, muzički program, govorne emisije, dečji program, radio dramu, dakle sve vrste radijskih i televizijskih sadržaja i to bez prekidanja reklamnim bloko- vima. Zabeleženo je da su najrevnosniji sluša- oci satelitskog radija oni koji prijemnik imaju u nekom prevoznom sredstvu.

Telvizija ide ka potpunoj digitalizaciji kako u pripremi tako i u emitovanju što u pot- punosti menja način rada novinara, ali i krei- ranja programskih šema.

Sve rečeno što donose nove tehnologije danas, a još više i drastičnije što će doneti u budućnosti, nameće novinarima potpuno dru- gačiji pristup u pripremanju i realizovanju ru- brika u svakodnevnoj medijskoj praksi. To sve zahteva izmenu principa rada, što je direktno 4 Najrašireniji su Real audio format, Super Internet TV. 5 Na primer, to je 2000. godine u SAD iznosilo 9.95 dolara na

mesečnom nivou i još 200 dolara za priključak.

Video, 94,7 FM u Portlandu, Oregon, prošle jeseni je po- delila nekim slušaocima video kamere da snimaju lo- kalne koncerte za Veb sajt ovog medija” (Siklos, 2007: 8).

Podkast Skidanje odre- đenih audio i video sadržaja sa interneta pomoću odgova- rajućeg softvera na disk sopstve- nog računara, ne u realnom vremenu. Ime potiče od kova- nice nastale od engleskih reči i POD (Eplov audio plejer) i broadCAST (emitovanje au- dio i vizuelnih sadržaja). Prema dru- gim autorima podkast je za- pravo skraćeni- ca od Personal On Demand narrowCA- STING – AU- DIO NA ZAH- TEV. (Viškanić 2007: 186).

14

povezano sa sticanjem novih znanja i zadovo- ljavanje novih profesionalnih standarda.

Mediji su industrija koja teži da ostvari profit i tako što će maksimalno štedeti na pra- tećem kadru. Montažeri,6 kamermani, tonci, rasvetljivači, vozači, postaju zanimanja pod- ložna restrikcijama. a od novinara se traži da preuzme sve te uloge.

Principi na kojima se zasniva rad novina- ra danas, drugačiji su, dakle, od onih koji su važili samo deceniju ranije. Naravno da odre- đeni vrednosni sistemi utkani u novinarske profesionalne kodekse važe jednako danas, kao i u trenutku donošenja prvih etičkih pra- vila ponašanja. Sve ostalo se može menjati7. Jedan od velikih prekretnica u načinu rada i žanrovskoj orijentaciji predstavlja digitalizaci- ja medija. Sve su složenije žanrovske strukture medijskog teksta, tona i slike. Digitalna obra- da omogućila je doskora nezamisliva kreativ- na rešenja, posebno u televizijskoj prezentaciji medijskih sadržaja.

Novinari nisu više samo sakupljači vesti. Od njih se očekuje da istražuju, da budu kritič- ni prema svetu u kojem žive, ali i proaktivni, tačnije da pokreću javnu debatu o temama od opšteg interesa. Mediji danas moraju biti od- govorni8 jer se bave javnim poslom. Da bi za to 6 Od novinara se već danas traži da može samostalno da snimi

i na računaru uradi predmontažu, a za jednostavnije priloge i finalnu montažu.

7 “Moralna načela novinarstva: uvjek se boriti za napredak i prom- jene, nikada ne tolerirati nepravdu i korupciju, uvjek se boriti protiv demagoga svih stranki, stalno oponirati privilegiranima i javnim pronevjeriteljima, uvjek suosjećati sa siromašnima, uvjek podupirati javno dobro, nikada ne biti zadovoljan samo objavljivanjem vjesti, uvjek biti posve neovisan, ne bojati se napasti zlo, bez obzira na to je li ga uzrokovala plutokracija ili centri moći. Joseph Pulitzer” (www.jetic-tempus.net).

8 Nakon Drugog svetskog rata formirana je u SAD Hačinsova komisija za slobodu štampe (predsednik komisije je bio rek- tor Univerziteta u Čikagu Robert Mejnarda Hačins) kao od- govor društva na sve veću samovolju medija koji su sve oz-

Striming Distribucija audio i video sadržaja u realnom vre- menu kroz Internet.

Novinarski profesionalni kodeks – skup etičkih pravila kojima se novinari rukovode u prikupljanju, selekciji, obra- di i distribuciji informacija pu- tem medija

Prvi etički ko- deksi novinar- stva: 1918. – Povelja francuskih novinara, revi- dirana 1938. godine važi i danas. 1923. Švedska 1924. Finska 1936. Norveška 1938. Engleska 1923. SAD – Canons of Journalism, revidiran 1973.

15

bili spremni značajno je da novinari imaju ra- zličita i mnoga znaja. Dakle, da se permanen- tno obrazuju i da budu ugledni u zajednici. To će postići samo poštujući balansirani i toleran- tni pristup u obradi tema uz stalnu primenu pravila etičkog kodeksa novinarske profesije.

Medijsko zakonodavstvo je danas veoma složeno. Zakonska regulativa štiti novinare od samovolje političkih, ekonomskih i korporacij- skih elita, ali ih i obavezuje prema auditori- jumu. Istovremeno, publika već desetlećima svikla na medije postala je medijski pismena i od novinara očekuje da stalno rade na una- pređivanju zanata – eksperimentišu u oblasti medijskih žanrova, iznalaze nove perspektive u medijskom oblikovanju sadržaja primenjuju- ći sve mogućnosti novih tehnologija.

Zadatak novinara danas nije, dakle, više samo traganje za vestima, već i umeće atrak- tivne prezentacije sadržaja koji se nude sve zahtevnijem auditorijumu. Istovremeno takav način rada je skup i malo medija može da fi- nansira složene, kretivne, istraživačke projek-

biljnije kršili profesionalni kodeks, narušavali privatnost i kršili moralne i etičke norme. Komisija je 1947. podnela izveštaj u kojem se između ostalog navode načela koje bi mediji trebalo da slede: 1. verodostojno izveštavanje uključujći i kontekstu- alne informacije koje izveštaju daju pravi smisao; 2. verno osli- kavanje svih društvenih grupa; 3. predstavljanje i razjašnjavanje ciljeva i vrednosti društva; 4. potpun pristup svim informaci- jama. Izveštaj Hačinsonove komisije bio je podsticaj i dru- gim zemljama da razmišljaju o modelima za ograničavanje apsolutne slobode štampe, koju je podsticala liberalna misao, kako bi mediji počeli da poštuju, pre svega, prava javnosti na slobodu izražavanja, primanja i davanja informacija. Sloboda štampe je često, do tada, a i danas, bila samo opravdanje za senzacionalizam, prekoračivanje praga privatnosti poznatih ličnosti, površnost u tretiranju pojava, događaja i tome slično, kao i opravdanje za uticaj reklama na stvaranje monopola, koncentracije vlasništva i ostalih manipulativnih mogućnosti i negativnih uticaja medija na javno mnjenje. U Britaniji prva Kraljevska komisija osnovana je 1947. a potom je još dva puta u prošlom veku razmatrala pitanja društvene odgovornosti medija bez obzira na to da li su u privatnom vlasništvu ili funkcionišu na principu javnog servisa (Prema: Korni 1999: 97-99).

Kič –lažna umetnost. Delo bez prave umetničke vred- nosti, tvorevina koja se odlikuje odsustvom uku- sa, sladunja- vošću, jeftinim elementima (Veliki rečnik stranih reči i izraza).

Trivijalan 1. neva- žan, beznačajan.2. običan, bana- lan. Trivijalna književ- nost šablonska, zabavna knji- ževnost koja je tematski i stil- ski prihvat- ljiva najširem krugu čitalaca. (Veliki rečnik stranih reči). Isto važi i za medijske sadr- žaje.

16

te. Stoga mnogi teže jednostavnom, jeftinom, trivijalnom, proizvodu koji zadovoljava komu- nikacione potrebe i primeren je opštem ukusu najnižih zahteva konzumenata sadržaja popu- larne kulture – kulture kiča.

Moćni izvori šire takve informacije na na- čin i u obimu koji njima odgovara. Mnogi me- diji, pre svega oni koji su programirani prema modelu miks medija kulture, objavljuju infor- maciju bez prethodne provere, barem iz još dva različita izvora, nekritički, ne vodeći računa o tome da li je celovita, tačna, balansirana. Na taj način postaju vazali političkih i ekonom- skih elita, u stvari, ukrepljuju moć izvora nad medijskom scenom. Istovremeno čuvari kapi- ja, tačnije ugledni urednici, koji bi trebalo da provere svaku informaciju i svojim ugledom garantuju njenu informativnu verodostojnost i vrednost, sve češće nisu više deo upravljačkog redakcijskog kolegijuma. U suprotnom, oni bi bili samo smetnja medijima koji funkcionišu po modelu miks media kulture, tačnije njiho- vim vlasnicima, političkim i ekonomskim eli- tama koji uglavnom zagovaraju kulturu kiča i trivijalnosti.

Prvi nudi visokoprofesionalne, kvalitetne, sadržaje koji od novinara traže izuzetno obra- zovanje, spremnost na dugoročno i komplek- sno istraživanje događaja i pojava od javnog značaja, njihovih uzroka i mogućih posledica za društvo; kao i kreativno eksperimentisanje sa medijskim žanrovima i pridržavanje normi etičkog profesionalnog kodeksa. Neguju, tako- đe, tolerantan i nediskriminatoran odnos pre- ma drugom i drugačijem, odnosno prema mar- ginalizovanim društvenim grupama.

Drugi favorizuje miks medija kulturu koja evazivnim sadržajima ne doprinosi stvaranju kritičkog mišljenja u društvu, niti otvara jav-

Čuvari kapija (engl. Gatekee- pers) Svaka vest mora da teče određenim kanalima, pojedina me- sta duž ovih kanala mogu da služe kao prolazi kroz koje data vest može, ali ne mora, da bude propuštena. O tome odlučuju čuvari prolaza, najčešće ured- nici, koji su pod višestrukim uticajem: vlasti i poslodavaca, normi i etike profesije.

17

nu debatu o pitanjima od opšteg intersa. Ovi mediji podržavaju status quo u društvu i ne predstavljaju savest zajednice. Istovremeno oni ostavruju najveći profit i beleže visok pro- cenat gledanosti i slušanosti odnosno, visoke tiraže. Deluju globalno pokrivajući svojom produkcijom celu planetu, okupljajući audito- rijum različitih rasa, nacija, vera, jezika nude unificirane sadržaje koji pogoduju oglašivači- ma multinacionalnih kompanija.

„Razvoj globalnog komercijalnog medij- skog sistema koji korporativnu dominaciju smatra prirodnom i blagorodnom bio je i jeste logičan rezultat politike ‘slobodnog tržišta’ u oblasti komunikacija, koja je osamdesetih i de- vedesetih godina (20. veka, prim. autora) po- stala globalno dominantna. Globalni mediji su misionari našeg doba koji glasno zagovaraju vrline komercijalizma i tržišta kroz svoje pro- fitno orijentisane i marketinški podržane inici- jative i programe”

Iz medijske prakse

Novinarstvo sveti poziv Od početka formiranja civilizacija izdvojila su

se tri sveta poziva: lekar, učitelj (profesor) i sudija. Prva dva su najstarija, a treći nastaje s pojavom prvih organizovanih zajednica i država. Svi su po- zivi značajni jer zadovoljavaju ljudske potrebe i in- terese. Ali ovi se izdvajaju jer pripadaju primarnim i najbitnijim za održanje života. Zdravlje, znanje i duh su najprimarnije potrebe, interesi i vrednosti za sigurnost, stabilnost, produženje i razvoj živo- ta. Pravda je najznačajnija za društveni i politički život. Zbog toga je sudijski poziv dobio značaj sve- tosti. Ako su ljudi u društvu i državi obespravljeni, oni gube dva poslednja smisla i uporišta zajednič-

Evazivan Medijski obli- kovana infor- macija tako da namerno bude nejasna, nedorečena, a poruka koja se upućuje auditorijumu zamagljena

Herman – Mekčesni 2004: 57

18

kog života: nadu i veru u njega. Poziv koji će vero- vatno postati u trećem milenijumu sveti jeste novi- narski.

Živimo u svetu informacija i informatičkom društvu. Danas, ali i u budućnosti, imati i posedova- ti informacije znači biti u toku razvoja. Informacija postaje najznačajnija roba – od nje zavisi održanje i kvalitet života. Oni koji se profesionalno bave infor- macijama i informisanjem postaju i značajni i bitni. Zbog toga je novinarska profesija na putu da dobije najveću čast i zaslugu – da postane sveta. Svetost poziva je nešto što izuzetno obavezuje. Poziv zahte- va da dve moći s kojima profesionalac raspolaže – moć znanja (stručnost) i moć savesti budu u skladu i da jedna drugu prožimaju. Moć znanja (stručnost) bez moći savesti može biti i najčešće jeste opasna. Jer, stručnjaci bez savesti su na smišljen i organi- zovan način pripremali i realizovali zlo. Zbog toga novinarski poziv zahteva intelektualne, stručne i moralne kvalitete. Kod takvog profesionalca po- djednako su značajni strast za obavljanje poziva, visok osećaj odgovornosti i mera u saopštavanju. Zato oni koji znaju i osećaju šta je misija poziva ne- dozvoljavaju da im bilo kakva naredba, zapovest, pretnja dovede u pitanje logiku poziva i savest. Oni koji to dovedu u pitanje doveli su i profesiju i sebe u pitanje. Jer, kad jedanput to prekrše i prepuste se zloupotrebama od strane drugih, više sa sobom ne raspolažu.

Novinari su javno oko i uho, koje sagledava i osluškuje javnost i javni duh. Oni su prenosioci, posrednici i kritičari u društvu i državi. Prenose poruke, posreduju kao spoljni omotač između vla- sti i građana i kritički prosuđuju javne poruke ali i društvene i životne probleme.

Za novinarsku profesiju, kao slobodnu i otvo- renu, potreban je: literarni dar, radoznalost, volja i strast, znanje, zanatska umeća i moć zapažanja i prosuđivanja stvarnosti. Tom moći prodire se u stvarnost i onu vidljivu (realnost) i onu nevidljivu

19

(skrivenu od oka i uha) ali stvarnu. U toj nevidljivoj stvarnosti najčešće se odigrava drama života čije su posledice kasnije vidljivo i javno žive.

Preko položaja i značenja novinarske profesije u jednom društvu može se proceniti njegova otvore- nost i demokratičnost, odnosno poštovanje i garan- tovanje slobodnog mišljenja, izjašnjavanja, udruži- vanja i uopšte slobodnog života.

Prof. dr Čedomir Čupić, Fakultet političkih nau- ka Univerziteta u Beogradu

Za razmišljanje i delovanje

Načinite listu medija • koje ste do sada čitali, slušali, gledali • koje biste sada želeli da čitate, slušate,

gledate i odgovorite sebi na pitanje u oba slučaja ZAŠTO?

20

ŠtA Je predmet novinArstvA?

„Moć medija nije u tome da kažu ljudima ŠTA da misle, već o ČEMU da misle.“ (Bernard Cohen, 1963) Drugo poglavlje se fokusira na to šta jeste predmet novinarskog rada i na koji način bi ga trebalo sagle- davati. U njemu se daju odgovari na pitanje šta je medijski događaj, a šta pojava. Kada novinari izve- štavaju o događaju, a kada o akterima događaja koji u određenom trenutku postaju medijske ličnosti. U ovom poglavlju se posebno razmatra veza između novinarstva i društveno-političkog konteksta, kon- teksta kulturnog koda, konteksta teme, medijskog žanra, kao i mesta događaja, odnosno mesta novi- narskog rada.

Preporučena literatura Izveštaj o humanom razvoju - Snaga različitosti; Matić, J. (5-15); Mencher, M. (548-580); Ljubojev, P. (22-40); Galtung – Ruž (31-39); Šadson, M. (15- 31); Valić Nedeljković, D. (2002b: 34-50), Valić Ne- deljković, D. (2005)

ČIME SE BAVE NOVINARI?

ODBIR DOGAĐAJA VREDNIH MEDIJSKE PAŽNJE

Novinare interesuju događaji, pojave i lju- di. Ugledni mediji se rukovode javnim inter- som, opredeljujući se za predmet svog zanima- nja. Postoje pitanja za koja će se većina složiti da jesu javni interes.

U istraživanju Transparentnost Srbija – srpskog ogranka međunarodne organizacije Transparensi Internešnal (Transparency In-

Javni interes predstavlja inte- res svih građana bez obzira na pol, etničko, versko ili socijalno poreklo.

21

ternational), obavljenom 2003. godine, “više od polovine ispitanih smatra da javni interes predstavlja interes svih građana bez obzira na njihovo etničko, versko ili socijalno poreklo. Javni interes u ovom istraživanju definisan je kao prioriteti u razvoju društva. Među prva tri prioriteta za koje su se građani izjasnili u ovom istraživanju su: borba protiv kriminala (77 od- sto ispitanika)9, veća briga države za socijalna pitanja (56 odsto) i više građanskih prava (54 odsto). Drugu grupu prioriteta od javnog inte- resa čine: ekonomski razvoj (52 odsto ispitani- ka), razvoj tržišne privrede (36 odsto) i pridru- živanje Evropskoj uniji (32 odsto ispitanika)” (Valić Nedeljković 2005: 7).

Imajući u vidi šta auditorijum od njih oče- kuje mediji bi, pre svega, trebalo da insistiraju na transparentnosti rada vlade, parlamenta, gradske uprave, koji bi, istovremeno, trebalo da svoju delatnost usredsredi prema građani- nu i njegovim potrebama, a ne zadovoljavanju partijskih interesa. To praktično podrazume- va nepristrasno glasanje na raznim nivoima o svim pitanjima funkcionisanja zajednice, primeni zakona, zaštiti javnih poslova i jav- nih preduzeća od patronstva jedne političke stranke, ili ekonomski veoma moćnih pojedi- naca. Značajno pitanje je i ono koje se odnosi na privatne poslove javnih ličnosti angažova- nih na upravljačkim poslovima od opšteg zna- 9 U pitanja od javnog interesa spada i pravo građana da budu in-

formisani o imovini političara. Na pitanje “Kada političari treba da prijave imovinu?” 36 odsto ispitanika je odgovorilo da to treba da učine na početku i na kraju mandata; 26 odsto na početku, na kraju mandata i godinu dana po isteku mandata; 22 odsto na početku i na kraju svake godine mandata i 14 odsto na početku mandata i kada se desi promena u imovinskom stanju. Samo 2 odsto ispitanika nije odgovorilo na ovo pitanje. To znači da su praktično svi ispitanici smatrali da je jedna od tekovina de- mokratskog civilnog društva kontrola javnosti nad poslovanjem političara koji bi mogli svoj mandat iskoristiti za lično bogaćenje, a ne napredak zajednice (Valić Nedeljković, 2005 : 7).

22

čaja. Odnos pozicije i opozicije takođe je izvor medijskih sadržaja koji jesu javni interes kada utiču na funkcionisanje zajednice, a ne među- sobni odnos partijskih lidera u borbi za glasač- ko telo.

Pitanja od javnog interesa su i sigurnost zajednice, zatim dobre komunikacije (javni sa- obraćaj, putna mreža i slično). Najznačajnijim se smatra stvaranje dobrih uslova za partici- piranje javnosti u političkim procesima. Ove aktivnosti prema Melvinu Mencheru (2003: 548-580) podrazumevaju više sfera delovanja. Politički akteri se mogu grupisati na sledeći način: • lideri političkih partija su u fokusu pažnje

posebno u vreme nominacija za izbore, stvaranja koalicija i naravno finansiranja kampanje;

• izabrani gradonačelnik/gradonačelnica i članovi gradske uprave, odnosno poslanici u skupštini grada trebalo bi da se u uprav- ljanju gradom rukovode opštim interesom, a ne partijskim, jer im funkcija nalaže da budu nezavisni u odlučivanju;

• interesne grupe su veoma značajne u upravljanju gradom, one su često i grupe za pritisak koje se aktiviraju u vreme odlu- čivanja o velikim investicijama u lokalnoj zajednici. Interesne grupe mogu lobirati i u drugim sferama od kojih je u našoj svakod- nevici izuzetno atraktivna oblast urbaniz- ma, poslovnog prostora, poreskih i inspek- cijskih nadležnosti, ekologije.

• birokratija je nezaobilazni sivi, tačnije ne- vidljiv, a značajan element koji, rukovođen konkretnim povodom, može lako da prera- ste u snažnu grupu za pritisak.

• vlada (gradska uprava, pokrajinska, re- publička vlada) i njeni birokratski sistem

23

mogu, takođe, biti snažna grupa za pritisak kada dođe do primene odluka. Kako od ekonomske moći, u prvom redu

od lokalne zajednice, ali i drugih društveno- političkih entiteta, zavise sve ostale aktivno- sti, javni je interes da novinari prate nekoliko bitnih oblasti, aktuelnih u prvoj deceniji ovog veka u tranzicionim sredinama, a to su: • privatizacija • odnos zaposlenih i nezaposlenih (statisti-

ka) • potrošačka korpa (statistika) • tržište nekretninama i građevinarstvo • poreski sistem • poljoprivreda • evropske integracije

Javni interes se veoma dobro odslikava u elementima koji se uzimaju u obzir u izra- čunavanju indeksa humanog razvoja. Prateći izveštaje UNDP o humanom razvoju, novinari u stvari izveštavaju o tri relevantne dimenzije svakodnevice svakog građanina: • kvalitet života, meren na osnovu očekivane

dužine života pri rođenju; • pismenost i obrazovanje; • životni standard meren pomoću BDP (bruto

domaćeg proizvoda) po stanovniku, zasno- vanom na PPP (paritetu kupovne moći). To i jesu prosečni pokazatelji indeksa kon-

cepta koji stavlja čoveka u centar razvojnog procesa, a svrhu razvoja definiše „kao kreira- nje pogodnog okruženja u kojem bi svi mogli da vode dug, zdrav i kreativan život“ (UNDP 2005: 5).

Ima li većeg javnog interesa o kojem bi no- vinari trebalo da informišu?

Kako se ističe u publikaciji UNDP od 1994. u Evropi, pa tako i u našoj zemlji, počinju da se

UNDP United Nations Development Programme Program za ra- zvoj Ujedinjenih nacija.

BDP – bruto do- maći proizvod po sta- novniku. PPP – paritet kupovne moći.

24

izrađuju ovakvi izveštaji koji su odigrali izu- zetno značajnu ulogu ne samo u informisanju građana o tome u kakvoj državi žive, odnosno da li je to država blagostanja ili siromaštva, već i o kojem stepenu jednog ili drugog je reč. Stoga nije neobično što su ovi izveštaji izazi- vali polemike koje su često dovodile do izmena političkih programa i nastajanja potpuno no- vih koncepata razvoja.

Otkud ideja o konceptu humanog razvoja? Uočeno je, naime, da visoka stopa privrednog rasta uz najviši mogući BDP nije nužno i uslov za blagostanje i visok životni standard svakog građanina određenog društva.

Tačnije visok BDP ne znači nužno da je smanjeno siromaštvo, smanjen jaz između bo- gatih i sirotinje, povećana zaposlenost i životni vek stanovništva, da je životna sredina oču- vana. Istovremeno ako nemaju svi stanovnici odgovarajući pristup političkom životu i kul- turnim dobrima, tada visok BDP predstavlja samo dobrobit manjine, a većina nema velike mogućnosti da razvije svoje potencijale i bira na koji način će živeti. Koncept humanog ra- zvoja stavlja, stoga, u središte svakog pojedin- ca, smatrajući da istinski razvoj nije moguć ukoliko su uskraćene društvene, kulturne i druge potrebe svakog ponaosob.

U redovnim izveštajima koje UNDP pripre- ma na globalnom, regionalnom i nacionalnom nivou tvrdi se da je kulturna različitost osnovna komponenta današnjeg sveta u kojem moraju da se poštuju određene norme ponašanja.

Ti dokumenti, pre svega, štite čoveka kao pojedinca time što predviđaju minimalna pra- va koja se moraju nesmetano uživati i slobod- no razvijati.

Otkud ideja o konceptu huma- nog razvoja?

25

Ovi izveštaji sadrže i preporuke za poveća- nje indeksa humanog razvoja za svaku zemlju pojedinačno, kao i dugoročne ciljeve razvoja.

U najkraćem, sve što je javni interes sa- drži se u konceptu humanog razvoja, a indeks ukazuje na to šta bi novinari trebalo da istra- žuju u svojim lokalnim sredinama i o čemu bi trebalo da informišu javnost.

Najznačajnije pitanje je svakako način formiranja i upravljanje budžetom opštine, re- giona, šire zajednice, države. Čitajući budžet može se mnogo saznati o žiteljima, prioriteti- ma, raskoraku između želja i mogućnosti, poli- tičkim odnosima i snagama, ekonomskoj moći i potencijalima zajednice. Budžet nisu bezlične brojke i procenti, već ih novinari moraju razu- meti kao informacije o konkretnim stanovnici- ma, njihovim potrebama i mogućnostima da se realizuju. Stoga je budžet javni interes i njime se novinari moraju ozbiljno baviti od procedu- re donošenja do usvajanja izveštaja o njegovoj realizaciji.

Pitanja trošenja budžeta su veoma osetlji- va i uključuju i ona vezana za korupciju, kor- poracijski kriminal, neodgovornu administra- ciju, javne službe koje, kao da su u službi sami sebi, a ne građanima.

Na Globalnoj konferenciji istraživačkog novinarstva u Amsterdamu (2005) istaknuto je da je za novinare koji se bave istraživačkim novinarstvom jedna od najznačajnijih tema današnjice u svetu područje socijalnog osigu- ranja, i to stoga što je, prema mnogim istraži- vanjima, ta oblast najpogodnija za korupciju, zbog postupaka neodgovorne administracije. Istovremeno u zdravstveno i socijalno osigu- ranje se slivaju izuzetno obimna sredstva iz državnog budžeta. Ima li, dakle, većeg javnog

komentari (0)

nema postavljenih komentara

budi prvi koji ce napisati!

ovo je samo pregled

3 shown on 195 pages

preuzmi dokument