Obavestaje sluzbe republike Hrvatske-Seminarski rad-SAVREMENI OBAVESTAJNI SISTEMI-Kriminalistika
suster
suster

Obavestaje sluzbe republike Hrvatske-Seminarski rad-SAVREMENI OBAVESTAJNI SISTEMI-Kriminalistika

17 str.
27broj preuzimanja
1000+broj poseta
100%od1broj ocena
Opis
Obavestaje sluzbe republike Hrvatske,Seminarski rad,SAVREMENI OBAVESTAJNI SISTEMI,Kriminalistika, REFORMA OBAVEŠTAJNE ZAJEDNICE I NADZOR U PERIODU 1998- 2002. GODINE,PRIPREME ZA NAJZNAČAJNIJE REFORME SLUŽBI 2002-2006. GO...
20 poeni
poeni preuzimanja potrebni da se preuzme
ovaj dokument
preuzmi dokument
pregled3 str. / 17
ovo je samo pregled
3 prikazano na 17 str.
preuzmi dokument
ovo je samo pregled
3 prikazano na 17 str.
preuzmi dokument
ovo je samo pregled
3 prikazano na 17 str.
preuzmi dokument
ovo je samo pregled
3 prikazano na 17 str.
preuzmi dokument

INTERNACIONALNI UNIVERZITET U NOVOM PAZARU,

DEPARTMAN ZA PRAVNE NAUKE, P.U.P.

SEMINARSKI RAD

PREDMET: SAVREMENI OBAVEŠTAJNI SISTEMI

TEMA: OBAVEŠTAJNE SLUŽBE REPUBLIKE HRVATSKE

PROFESOR: DUŠKO TOMIĆ

STUDENT: JELENA GORETIĆ 2-845/08

Subotica, april, 2012.

SADRŽAJ

-UVOD

-REFORMA OBAVEŠTAJNE ZAJEDNICE I NADZOR U PERIODU 1998-

2002. GODINE

-PRIPREME ZA NAJZNAČAJNIJE REFORME SLUŽBI 2002-2006.

GODINA

-NATO I EU KAO SUŠTINSKI POKRETAČI I KONTROLORI REFORME

SEKTORA BEZBEDNOSTI U REPUBLICI HRVATSKOJ

-ZAKLJUČAK

-LITERATURA

UVOD

Predmet ove analize su vrste, oblici i mehanizmi institucionalne kontrole i

nadzora nad radom obaveštajno bezbednosnih službi Republike Hrvatske, koje

su se u periodu od 1991. do 2011. godine razvijale u istoj ravni sa dogradnjom

organizacije i delokrugom rada obaveštajno bezbednosnih ustanova u Hrvatskoj.

Analizom su obuhvaćene obaveštajno bezbednosne službe u Hrvatskoj od

dolaska Hrvatske demokratske zajednice na vlast u bivšoj Socijalističkoj

Republici Hrvatskoj u proleće 1990. godine, odnosno jednostranog proglašenja

nezavisnosti Republike Hrvatske 1991. godine i raspada bivše Socijalističke

Federativne Republike Jugoslavije. Ključna godina za završni deo analize je

stupanje Republike Hrvatske u NATO aprila 2008. godine odnosno

homogenizacija postavke obaveštajno bezbednosne zajednice sa standardima

Severnoatlantskog pakta.

REFORMA OBAVEŠTAJNE ZAJEDNICE I NADZOR U

PERIODU 1998-2002. GODINE

Od čina separatističkog istupa Hrvatske iz SFRJ, sve članice obaveštajne

zajednice Republike Hrvatske, bile su zadužene da korišćenjem posebnih

sredstava i metoda, u inostranstvu i zemlji prikupljaju podatke od interesa za

nacionalnu bezbednost Hrvatske. Prioritet rada svih organa bezbednosti

Republike Hrvatske su predstavljali Srbi bez obzira na činjenicu gde se

teritorijalno nalazili i to kako unutar Hrvatske, tako i bilo gde u okruženju. Polje

rada čitave obaveštajne zajednice su određivala i koordinirala dva državna tela, i

to: Stožerni odbor nacionalne sigurnosti i Koordinacijski odbor obaveštajne

zajednice.

Prikupljene obaveštajne podatke iz oblasti politike, ekonomije, borbe

protiv terorizma i organizovanog kriminala, kao i podatke koji se odnose na

zaštitu važnih ličnosti i objekata u zemlji i inostranstvu, kao i prikupljene

kontraobaveštajne podatke, Obaveštajna zajednica je nakon njihove procene

dostavljala Predsedniku države, predsedniku Vlade i ministrima državnih

ministarstava.

Sigurnosno-izveštajna služba je formirana u okviru Ministarstva odbrane

sa nadležnostima za planiranje, organizaciju i realizaciju vojnih kontra-

obaveštajnih poslova, kao i poslova fizičke zaštite resornog ministarstva. u

okviru realizacije kontraobaveštajnih i drugih bezbednosnih poslova, SIS je

štitila jedinice i ustanove hrvatske vojske kao i resorno ministarstvo. Služba je

bila pod nadzorom i rukovodstvom Ministarstva odbrane, a određene

subordinirajuće odnose imala je i sa Glavnim stožerom Hrvatske vojske.

Obaveštajna uprava Glavnog stožera Oružanih snaga Republike

Hrvatske (Peta uprava) je osnovana 1991. godine, kao vojna obaveštajna služba,

zadužena za obaveštajnu koordinaciju obaveštajnih organa sva tri vida hrvatske

vojske, kao i pružanje strategijske obaveštajne podrške Glavnom stožeru

oružanih snaga. Bavila se prikupljanjem strategijskih i operativnih obaveštajnih

saznanja o oružanim snagama susednih zemalja i drugih država koje mogu

vojnički ugroziti nacionalnu bezbednost i integritet Republike Hrvatske. Kao

obaveštajna uprava Glavnog stožera imala je četiri odeljenja: 1) analitičko

odeljenje; 2) odeljenje za prikupljanje obaveštajnih podataka; 3) odeljenje za

izviđanje i elektronski obaveštajni rad (ELINT); i 4) odeljenje za bezbednost

elektronskih komunikacija i primenu elektronskih kontramera.

Služba za zaštitu ustavnog poretka (SZUP) formirana je u okviru

Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Hrvatske. Naime, dva meseca po

otcepljenju Hrvatske iz SFRJ, Hrvatski Sabor donosi Zakon o unutrašnjim

poslovima,1 kojim prestaje da važi “ Zakon o organima unutrašnjih poslova” iz

1988. godine. Samim tim prestaje da postoji i Služba državne sigurnosti, umesto

koje se formira Služba za zaštitu ustavnog poretka. Saglasno tome, Služba za

zaštitu ustavnog poretka je predstavljala klasičnu službu bezbednosti i političku

policiju, koja je nastavila praksu rada bivše Službe državne sigurnosti, posebno

u vreme otcepljenja bivše SR Hrvatske od SFRJ i sticanja nezavisnosti

Republike Hrvatske.

Unutrašnju organizaciju činila su četiri problemska sektora: 1) sektor za

operativne poslove, sa odeljenjima za protivterorizam i kontraobaveštajne

poslove; 2) sektor za analitičke i izveštajne poslove, i za dokumentaciju; 3)

sektor za operativno-tehničke poslove, organizovan u odeljenja za elektronske

komunikacije, specijalnu tehniku, i informatiku; i 4) sektor za unutrašnju zaštitu

i pravne poslove, zadužen za kontraobaveštajnu zaštitu objekata i službenika

Službe za zaštitu ustavnog poretka, unutrašnju kontrolu, fizičku zaštitu lica i

objekata državnih i političkih lidera Hrvatske, operativnih provera, i dr.

Hrvatska izveštajna služba je bila centralna i faktički najznačajnija služba

Ureda za nacionalnu bezbednost. Centrala HIS-a nalazila se u Zagrebu, na čelu

službe bio je direktor, koji je ujedno bio i zamenik direktora Ureda za

nacionalnu sigurnost. Kao spoljna obaveštajna služba, HIS je imala zadatke da

operativnim radom u inostranstvu prikuplja obaveštajne podatke od interesa za

Republiku Hrvatsku, objedinjava, analizira i dostavlja obaveštajne podatke i

izveštaje Predsedniku Republike, rukovodiocu ureda za nacionalnu sigurnost,

predsedniku Vlade kao i određenim ministrima u Vladi Hrvatske. Njena

1 Vidi: narodne novine Republike Hrvatske, br. 29 od 17.6.1991. Zakon o unutrašnjim poslovima zaveden pod oznakom Klasa: 200-01/91-04/02

aktivnost na teritoriji Republike Hrvatske je zakonski bila ograničena na

aktivnosti koje su isključivo bile usmerene prema strancima i to u saradnji sa

drugim službama. HIS je bila organizovana u četiri direkcije i to za:

1. analitički rad;

2. operacije;

3. naučno-tehnološki rad; i

4. administrativne i logističke poslove.

Primenjivala je sve savremene obaveštajne metode, prvenstveno agenturni

metod i metod prikupljanja obaveštajnih saznanja iz otvorenih izvora. Za svoju

delatnost nije imala policijska ovlašćenja. Bila je ovlašćena za saradnju sa

stranim obaveštajnim službama, kao i za usmeravanje i koordinaciju rada službi

čitave obaveštajne zajednice Republike Hrvatske.

Nadzorna služba u okviru Ureda za nacionalnu sigurnost je predstavljala

suštinski unutrašnju kontrolu koja je trebala da vrši nadzor nad ustavnosti i

zakonitosti rada obaveštajnih službi - članica obaveštajne zajednice Republike

Hrvatske, kao i drugih unutrašnjih jedinica Ure da. Nadzorna služba je podno-

sila izveštaje rukovodiocu Ure da kao i nadležnom ministru u vladi.

Stožer osiguranja,zapravo nije bio služba, iako su pred njim bili

kompleksni zadaci zaštite vrha države i objekata. Radilo se suštinski o

koordinativnom telu koje je vršilo nadzor i koje je usmeravalo rad nekoliko

službi koje su obavljale poslove obezbeđenja i zaštite štićenih ličnosti i objekata.

Stožer osiguranja je predlagao ciljeve, strategiju i planove zaštite važnih ličnosti

koje su boravile u poseti Republici Hrvatskoj, Predsednika Republike,

Predsednika Hrvatskog državnog sabora, Predsednika Vlade Republike Hrvatske

i drugih štićenih osoba kao i objekata koje oni koriste.

Nacionalna­služba­elektroničkog­izviđanja (NSEI) je bila stručna služba

Ureda za nacionalnu sigurnost, koja je funkcionalno povezana sa tzv.

Središnjicom elektroničkog izviđanja Glavnog stožera oružanih snaga Republike

Hrvatske (GS OS RH). U suštini radi se o službi za elektronsko izviđanje,

odnosno službi koja se bavila prikupljanjem obaveštajnih podataka pre-

sretanjem i prisluškivanjem elektronskih komunikacija protivnika. Služba je

pored toga koordinirala, usmeravala i nadzirala elektronsko izviđanje svih vrsta

signala izvan granica RH. Slično Hrvatskoj izveštajnoj službi, njena aktivnost

unutar zemlje je takođe, oficijelno, bila limitirana. Naime, unutar granica

Republike Hrvatske, prema pozitivnim propisima, Nacionalna služba

elektroničkog izviđanja je imala pravo da vrši prisluškivanje komunikacija samo

u slučajevima radio-izviđanja diverzantsko-terorističkih veza i neodobrenih

signala obaveštajne namene (tzv. agenturne veze). Služba je pored navedenih

aktivnosti, bila i nosilac svih poslova vezanih za kriptografiju u organima

državne vlasti.

Obaveštajna­ akademija je bila zamišljena kao nastavna i istraživačka

ustanova Ureda za nacionalnu sigurnost, čiji je bio zadatak obuka i obrazovanje

kadrova za potrebe obaveštajnih službi Republike Hrvatske. Iako je oficijelno

formirana Zakonom o Uredu za nacionalnu sigurnost, Obaveštajna akademija

Ure da za nacionalnu sigurnost je počela je sa radom tek u oktobru 1998. godine

kada je primila prve polaznike.

Uprava za obaveštajno analitičku delatnost Ministarstva obrane, je

predstavljala analitičku vojnu obaveštajnu ustanovu, a delovala je počev od

septembra 1997. godine, pod nadzorom Pomoćnika Ministra odbrane za

obaveštajno-analitičku delatnost.

Sedma uprava Ministarstva spoljašnjih poslova Republike Hrvatske.

Delokrug rada i organizacija ove resorne službe je bio uglavnom u domenu

komunikacijske bezbednosti, kontraobaveštajne i bezbednosne (fizičko-

tehničke) zaštite diplomatsko-konzularnih objekata Ministarstva spoljašnjih

(odnosno inostranih) poslova u inostranstvu.

PRIPREME ZA NAJZNAČAJNIJE REFORME SLUŽBI 2002-

2006. GODINA

Naime, Služba za zaštitu ustavnog poretka je, iz Ministarstva unutrašnjih

poslova, izdvojena u samostalnu autonomno-centralnu kontraobaveštajnu službu

pod nazivom Protuobavještajna agencija (POA), koja je za svoj rad neposredno

odgovorna premijeru i predsedniku Republike, dok je Ured za nacionalnu

sigurnost transformisan u Vijeće za nacionalnu sigurnost, u okviru koga je

osnovan Savjet za koordinaciju sigurnosnih službi. Hrvatska izveštajna služba,

kao autonomno-centralna spoljna obaveštajna agencija je reorganizovana u

Obaveštajnu agenciju (OA), a po- stojeće obaveštajne i kontraobaveštajne

ustanove Ministarstva odbrane Republike Hrvatske (SIS), Uprava za izveštajno

analitičke procene i Obavještajna uprava Glavnog stožera Oružanih snaga su

objedinjene u jedinstvenu Vojno sigurnosnu agenciju (VSA).

Prema tome, obaveštajno-bezbednosne institucije Republike Hrvatske do sredine

2006. godine bile su:

1. Obavještajna agencija Republike Hrvatske (OA);

2. Protuobavještajna agencija (POA);

3. Vojnosigurnosna agencija (VSA); i

4. Zavod za informacijsku sigurnost i kripto-zaštitnu tehnologiju.

 Obavještajna agencija- (OA) je autonomno-centralna spoljna obaveštajna

služba Republike Hrvatske. Kao naslednica HIS, Agencija takođe nije

imala policijska ovlašćenja, a njena unutrašnja organizacija u mnogome je

podsećala na HIS. Centrala službe se nalazila u Zagrebu, a ostali

organizacioni delovi su locirani u inostranstvu. Službom su rukovodili

direktor i njegov zamenik, dok su nižim organizacionim jedinicama

rukovodili pomoćnici i načelnici.

Pored obaveštajnih poslova operativne prirode, Agencija je bila zadužena i za

izradu i ustupanje strateških obaveštajnih dokumenata (analiza, procena, preseka

i prognoza) o dešavanjima u inostranstvu koja mogu imati i imaju vezu sa

nacionalnom bezbednošću Republike Hrvatske. To se posebno odnosi na među-

narodni terorizam, proliferaciju oružja za masovno uništenje, kao i

transnacionalni organizovani kriminal, kako u neposrednom okruženju tako i na

globalnom planu. U obavljanju poslova za Protuobavještajnu agenciju (POA) i

Vojnu sigurnosnu agenciju (VSA), Agencija je mogla, u sporazumu s njima,

koristiti njihove službene prostorije. Agencija je bila zadužena i za

kontraobaveštajnu zaštitu i bezbednost državljana i institucija Republike

Hrvatske u inostranstvu, u kom cilju je sarađivala s odgovarajućim službama

Ministarstva spoljnih poslova.

 Protubavještajna agencija­ (POA), naslednica Službe za zaštitu ustavnog

poretka, osnovana je Zakonom o sigurnosnim službama Republike

Hrvatske kao klasična teritorijalna kontraobaveštajna služba, za svoj rad

neposredno odgovorna Vladi Republike Hrvatske i premijeru. Zadužena

je za prikupljanje, analizu, obradu i procenu podataka o delovanju stranih

obaveštajnih službi, kao i o delovanju pojedinaca, grupa i organizacija na

teritoriji Republike Hrvatske koja su usmerena protiv nacional- ne

bezbednosti Hrvatske. Sprovodi kontraobaveštajnu zaštitu i štiti ličnosti,

objekte i prostore određene odlukom Vlade i obavlja druge poslove u vezi

obezbeđenja važnijih skupova i sastanaka na zahtev Vlade Republike

Hrvatske.

 Vojno- sigurnosna- agencija- (VSA) jeorganizaciona jedinica Ministarstva

odbrane za planiranje i pružanje podrške Ministarstvu odbrane i oružanim

snagama Republike Hrvatske. Osnovana je Zakonom o sigurnosnim

službama, kojim su objedinjene Sigurnosno-informativna služba

Ministarstva odbrane (SIS) i Obaveštajna služba Ministarstva odbrane. U

obavljanju obaveštajnih poslova prikuplja, analizira, obrađuje i procenjuje

podatke o oružanim snagama i odbrambenim sistemima drugih zemalja, o

spoljnim pritiscima, o aktivnostima u inostranstvu koje su usmerene na

ugrožavanje odbrambene bezbednosti zemlje. U obavljanju

kontraobaveštajnih poslova prikuplja, analizira, obrađuje i procenjuje

obaveštajne informacije i druge podatke o namerama, potencijalima i

planovima pojedinaca, grupa i organizacija u zemlji kojima je cilj

ugrožavanje odbrambene moći države, i preduzima mere otkrivanja,

praćenja i suprotstavljanja ovim aktivnostima10).

Sve mere i radnje koje se tiču kontraobaveštajne zaštite, Vojno sigurnosna

agencija može primenjivati prema pripadnicima Ministarstva odbrane i

oružanih snaga, kao i građanima zaposlenima u telima, službama ili

ustanovama Ministarstva odbrane i oružanih snaga, samo kada je to u vezi s

obavljanjem njihovih dužnosti ili poslova i samo u prostorima i objektima

Ministarstva odbrane i oružanih snaga. Organizaciona struktura Vojno

sigurnosne agencije obuhvatala je i formaciju Obaveštajna­ uprava J2

Glavnog stožera, koja se bavila prikupljanjem podataka za potrebe

operativnih jedinica Hrvatske vojske. U svom sastavu je imala načelnika

uprave, odeljenje za planiranje i prikupljanje podataka, odeljenje za njihovu

analizu, odeljenje bezbednosti i logistiku. Zadaci su joj bili: obaveštajna i

bezbednosna podrška jedinica, usmeravanje i podrška izviđačkih jedinica,

obuka izviđačkih jedinica.

NATO I EU KAO SUŠTINSKI POKRETAČI I KONTROLORI

REFORME SEKTORA BEZBEDNOSTI U REPUBLICI HRVATSKOJ

Poslednju reformu hrvatskog obaveštajno-bezbednosnog sistema označilo je

usvajanje Zakona o sigurnosno-obaveštajnom sastavu Republike Hrvatske, koji

je stupio na snagu 17. avgusta 2006. godine. Time je propisana nova

organizacija hrvatskih službi, pošto su se dotadašnja Protuobaveštajna agencija

(POA) i Obaveštajna agencija (OA) spojile u jednu službu sa nazivom:

Sigurnosno obaveštajna agencija (SOA), dok je Vojno-sigurnosna agencija

(VSA) reformisana u Vojnu­sigurnosno­obaveštajnu­agenciju (VSOA). Cilj

novih zakonskih rešenja je redukovanje sistema obaveštajne zajednice, davanje

većih ovlašćenja službama bezbednosti i uvođenje novog sistema kontrole službi

bezbednosti. U tom smislu, vršenje nadzora nad službama povereno je

Hrvatskom saboru, posredstvom njegovog Odbora za nacionalnu sigurnost, a

javna kontrola rada službi Vijeću za građanski nadzor sigurnosno obaveštajnih

agencija.

Prema ovom zakonu, saradnja predsednika Republike i predsednika Vlade u

usmeravanju rada novih agencija ostvaruje se preko Vijeća za nacionalnu

sigurnost. Za operativno usklađivanje rada tih službi nadležan je Savjet za

koordinaciju sigurnosno obaveštajnih agencija. Prema tome, obaveštajnu

zajednicu Republike Hrvatske u skladu sa aktuelnim Zakonom, čine samo dve

bezbednosno-obaveštajne agencije i to: Sigurnosno-obaveštajna agencija i

Vojno sigurnosno-obaveštajna agencija, koje pokrivaju kompletno civilno i

vojno područje bezbednosnog i obaveštajnog rada u zemlji i inostranstvu.

Pomenute agencije nemaju egzekutivna (represivna) ovlašćenja. Njihov rad

sastoji se u posebnim oblicima prikupljanja tajnih i javnih podataka od značaja

za nacionalnu bezbednost u civilnoj i vojnoj sferi, obradi i analizi tih podataka i

pružanju informacijske podrške donosiocima političkih odluka i državnim telima

koja primenjuju zakone u područjima koja su od interesa i značaja za nacionalnu

bezbednost.

Radi ostvarivanja koordinacije i saradnje Predsednika i Vlade Republike

Hrvatske u usmeravanju rada obaveštajnih i bezbednosnih službi, osnovano je

Vijeće za nacionalnu sigurnost, a radi operativnog usklađivanja rada ovih službi

osnovan je Savet za koordinaciju sigurnosno-obaveštajnih agencija. Takođe su

osnovani Zavod za sigurnost informacijskih sustava, Operativno-tehnički centar

za nadzor telekomunikacija i Ured Vijeća za nacionalnu sigurnost.

Pored toga, radi ostvarivanja civilnog nadzora nad radom obaveštajnih i

bezbednosnih službi osnovano je Vijeće za građanski nadzor sigurnosno-

obaveštajnih agencija. Najzad, parlamentarni nadzor nad obaveštajnim i

bezbednosnim službama vrši Hrvatski sabor, i to neposredno i putem posebnog

Odbora nadležnog za nacionalnu bezbednost.

Vijeće za nacionalnu sigurnost je telo zaduženo za strategijsku međuresursku

koordinaciju obaveštajnog rada, a čine ga Predsednik Republike, predsednik

Vlade, član Vlade zadužen za nacionalnu sigurnost, ministri odbrane,

unutrašnjih poslova, inostranih poslova, pravosuđa i načelnik Glavnog stožera

Oružanih snaga Republike Hrvatske. Funkcije ovog tela su:

 Utvrđivanje predloga sredstava za rad obaveštajnih i bezbednosnih službi

koja se obezbeđuju u budžetu;

 Razmatranje i procena obaveštajnih i bezbednosnih pretnji i rizika, kao i

donošenje smernice i zaključaka o načinima zaštite i ostvarivanja interesa

nacionalne bezbednosti;

 Razmatranje pitanja iz delokruga rada obaveštajnih i bezbednosnih službi

i načini ostvarivanja saradnje Predsednika Republike i Vlade u

usmeravanju rada tih službi;

 Utvrđivanje programskih orijentacija za rad službi, te drugih odluka

najviših organa državne vlasti kojima se usmerava rad obaveštajnih i

bezbednosnih službi;

 Utvrđivanje mera koje preduzimaju Predsednik Republike i Vlada u vezi

sa rezultatima nadzora nad radom obaveštajnih i bezbednosnih službi;

 Razmatranje ostalih pitanja u vezi s radom i upravljanjem nad

obaveštajnim i bezbednosnim službama.

Zakonom o sigurnosno-obaveštajnom sustavu takođe je predviđeno da u radu

Vijeća za nacionalnu sigurnost učestvuje predsednik Hrvatskog sabora, kao i da

sednicama ovog tela predsedava Ured Vijeća za nacionalnu sigurnost formiran

je s ciljem obavljanja stručnih i administrativnih poslova za oba novoformirana

tela, kao i za obavljanje drugih stručnih poslova iz domena nadzora nad radom

obaveštajnih i bezbednosnih službi (npr. kontrolu zakonitosti rada, uvid u

korišćenje sredstava, nadzor nad saradnjom između pojedinih službi i saradnje

sa odgovarajućim službama drugih zemalja i sl. )

Predsednik Republike, a da konkretne odluke potpisuju Predsednik Republike i

predsednik Vlade. U doba ratnog stanja i „stanja neposredne ugroženosti

opstojnosti, neovisnosti, jedinstvenosti i teritorijalne celovitosti Republike

Hrvatske“, u radu Vijeća za nacionalnu sigurnost učestvuju predsednik

parlamentarnog odbora nadležnog za nacionalnu sigurnost, ministar finansija i

ministar privrede. Najzad, u situacijama kada ovo Vijeće raspravlja o stanju

nacionalne bezbednosti u državi, odnosno kada raspravlja o predlogu Strategije

nacionalne sigurnosti, kao i u drugim slučajevima od posebnog značaja, u

njegovom radu mogu, po pozivu, učestvovati i druga lica.

Ured Vijeća za nacionalnu sigurnost formiran je s ciljem obavljanja stručnih i

administrativnih poslova za oba novo formirana tela, kao i za obavljanje drugih

stručnih poslova iz domena nadzora nad radom obaveštajnih i bezbednosnih

službi (npr. kontrolu zakonitosti rada, uvid u korišćenje sredstava, nadzor nad

saradnjom između pojedinih službi i saradnje sa odgovarajućim službama drugih

zemalja i sl.).

Savjet­za­koordinaciju­sigurnosno­obaveštajnih­agencija je telo zaduženo za

operativnu koordinaciju obaveštajnih i bezbednosnih službi, ali i za pripremanje

materijala koji se razmatraju na sednicama Vijeća za nacionalnu sigurnost.

Sačinjavaju ga član Vlade zadužen za nacionalnu sigurnost, kao zamenik

predsednika Savjeta, savetnik Predsednika Republike za nacionalnu sigurnost,

kao potpredsednik Savjeta, direktor sigurnosnih službi i predstojnik Ure da

Vijeća za nacionalnu sigurnost. Sednice Saveta saziva i pitanja, o kojima će se

raspravljati i odlučivati određuje predsednik Savjeta. U radu Savjeta za

koordinaciju sigurnosnih službi mogu, po pozivu predsednika Savjeta,

učestvovati i druga lica.

Sigurnosno­obaveštajna­agencija predstavlja autonomnu obaveštajno

bezbednosnu službu čija je nadležnost: zagranično delovanje na prikupljanju,

analiziranju i procenjivanju podataka političkog, ekonomskog, vojnog i

bezbednosnog karaktera; suprotstavljanje terorizmu i drugim oblicima

organizovanog nasilja; prikupljanje, analiziranje i procena podataka o delovanju

stranih obaveštajnih službi prema Republici Hrvatskoj; praćenje delovanja

pojedinih lica, grupa i organizacija na teritoriji Hrvatske koja su usmerena protiv

nacionalne bezbednosti; suzbijanje organizovanog i ekonomskog kriminala;

učešće u kontraobaveštajnoj zaštiti i obezbeđenju štićenih lica, objekata i

prostora, kao i važnijih skupova i sastanaka na zahtev Vlade Republike

Hrvatske. Prema tome, Sigurnosno obaveštajna agencija je u svemu pre- uzela

funkcije dosadašnjih Protuobavještajne agencije i Obaveštajne agencije.

Vojna­sigurnosno­obaveštajna­agencija predstavlja posebnu organizacionu

jedinicu Ministarstva odbrane za planiranje i sprovođenje podrške tom

Ministarstvu i Oružanim snagama, u cilju odbrane postojanja, suverenosti,

nezavisnosti i teritorijalne celovitosti Republike Hrvatske. Vojna sigurnosno -

obaveštajna agencija je nadležna za prikupljanje podataka u inostranstvu o

vojskama i odbrambenim sistemima drugih zemalja i spoljnim pritiscima koji

mogu imati uticaj na odbrambenu sigurnost, odnosno o aktivnostima u

inostranstvu koje su usmerene na ugrožavanje spoljne bezbednosti zemlje.

Unutar zemlje VSOA takođe prikuplja i analizira podatke o aktivnostima

usmerenim na ugrožavanje odbrambene moći države. Prema tome, Vojna

sigurnosno-obaveštajna agencija je zadržala nadležnosti Vojno sigurnosne

agencija, ali joj je delokrug rada proširen i na delovanje u inostranstvu, u skladu

sa NATO standardima.

Operativno­tehnički­ cenar­ za­ nadzor­ telekomunikacija (OTC), u skladu sa

odredbama Zakonom o sigurnosno-obaveštajnom sustavu iz 2006. Godine,

obavlja tehničku koordinaciju s telekomunikacionim operatorima u Republici

Hrvatskoj, nadzire organizaciju bezbednosti informacionih sistema u organima

državne vlasti, usmerava sprovođenje mera „informacijske sigurnosti i

kriptozaštite tela državne vlasti“, ali nadzire i rad „davatelja telekomunikacijskih

usluga u okviru sustava sigurnosti Republike Hrvatske“. Centar je zadužen i za

operativno-tehničku koordinaciju tela koja su ovlašćena za primenu mera tajnog

nadzora telekomunikacija (policija, SOA; VSOA).

ZAKLJUČAK

Može se konstatovati da je glavno obeležje reformi koje su se odvijale poslednje

dve decenije priprema za članstvo u NATO i proces EU integracija, te da su

ujedno navedene organizacije suštinski pokretači reforme sektora za

bezbednosti. Tokom navedenog perioda hrvatske bezbednosno-obaveštajne

službe prolazile su kroz više etapa tokom kojih su više puta rekonstruisane i

dograđivane.

LITERATURA

 Politička revija, Godina (XXIII) X, vol=28 br. 2/2011

 Google.com

 Wikipedia.com

nema postavljenih komentara
ovo je samo pregled
3 prikazano na 17 str.
preuzmi dokument