Obrazovanje-Slajdovi-Javne finansije-Ekonomski fakultet, Slajdovi' predlog Javne finansije
dr.sleepless
dr.sleepless

Obrazovanje-Slajdovi-Javne finansije-Ekonomski fakultet, Slajdovi' predlog Javne finansije

47 str.
1000+broj poseta
Opis
Ekonomski fakultet,ef,javne finansije,slajdovi,obrtazovanje,povecavnje socijalizacije,obrazovaniji pojedinci,eksperimentalan istrazivanja,empirijska istrazivanja,projekat star,smanjenje velicine odeljenja,smanjenje broja ucenika po nastavniku,angazovanje nastavnog osoblja s vecim iskustvom, angazovanje nastavnog osoblja s visim obrazovanjem,povecanje plata nastavnicima,obezbedjenje novijih udzbenika,charter schools,Javni obrazovni sistem u Srbiji,bdp,pks,pisa testovi,OECD
20 poeni
poeni preuzimanja potrebni da se preuzme
ovaj dokument
preuzmi dokument
pregled3 str. / 47
ovo je samo pregled
3 prikazano na 47 str.
ovo je samo pregled
3 prikazano na 47 str.
ovo je samo pregled
3 prikazano na 47 str.
ovo je samo pregled
3 prikazano na 47 str.
Obrazovanje

Docsity.com 1

Obrazovanje

Docsity.com 2

Bilansni značaj javnih rashoda za obrazovanje

• U zemljama EU rashodi za obrazovanje predstavlju jednu od značajnijih rashodnih pozicija

• Učešće rashoda za obrazovanje kreće se u intervalu od oko 4-8% BDP, sa prosečnom vrednošču iznad 5% BDP

• U konsolidovanim javnim prihodima rashodi za obrazovanje učestvuju sa 9-16%, uz prosečno učešće od 11%

• U svim zemljama je obavezno osnovno, a u mnogima i srednje obrazovanje

• U Evropi država ima izrazito dominantnu ulogu u proizvodnji osnovnog i srednjeg obrazovanja

• U visokom obrazovanju država takođe ima značajnu ulogu, ali je učešće privatnog sektora u visokom obrazovanju značajnije

• Osim što nudi studiranje na državnim fakultetima, država obezbeđuje kredite i stipendije za studiranje na privatnim fakultetima

Docsity.com 3

Razlozi za državnu intervenciju u obrazovanju

• Da li je obrazovanje javno dobro? – uključivanjem dodatnog učenika povećavaju se troškovi, a

postoji mogućnost isključenje iz potrošnje – obrazovanje je privatno dobro jer povećava sposobnost

pojedinca da ostvari zaradu kao i njegove ukupne društvene šanse

• Da li obrazovanje generiše pozitivne eksterne efekte? – Prema klasičnom mišljenju obrazovanje

• povećava socijalizaciju • obrazovaniji pojedinci su skloniji prihvatanju demokratskih

vrednosti.

Docsity.com 4

Razlozi za državnu intervenciju u obrazovanju • Neka novija istraživanja daju kontroverzne rezultate:

– Na osnovu unakrsnih podataka po zemljama dobijena je pozitivna korelacije između nivoa obrazovanja i nivoa demokratije

• Možda je ova procena pristrasna jer nisu uključeni drugi faktori koji utiču na nivo demokratije (tradicija, kultura, religija i dr)

– Na osnovu dugoročnih vremenskih serija za pojedinačne zemlje nije utvrđeno postojanje korelacije između promene nivoa obrazovanja i promene nivoa demokratije

• i ova procene je možda pristrasna zbog toga što su se u dugom roku menjali drugi faktori koji su “prikrili” vezu između promene nivoa obrazovanja na promenu nivoa demokratije

• Ukoliko uticaj obrazovanja na socijalizaciju opada sa rastom nivoa obrazovanja onda je opravdano da država finansira osnovno i srednje obrazovanje, ali je finansiranje visokog obrazovanja sporno

• Ljudski kapital, koji se značajnim delom ostvaruje kroz obrazovanje, identifikuju kao jednu od važnijih determinanti privrednog rasta

Docsity.com 5

Da li država treba da subvencioniše visoko obrazovanje?

• Generalo, državno učešće u finansiranju visokog obrazovanja je manje nego u slučaju osnovnog i srednjeg obrazovanja

• Postoji mišljenje da država treba da subvencioniše visoko obrazovanje, jer ono utiče na rast produktivnosti: – međutim, ako su zarade visokobrazovnih osoba u skladu sa produktivnošću

tada eksterni efekti ne postoje – da li sve vrste visokog obrazovanja imaju podjednake eksterne efekte? Ako to

nije slučaj onda država ne treba da subvencioniše sve vrste obrazovanja

• U odsustvu državnih subvencija količina visokog obrazovanja ne bi bila efikasna: – zbog nesavršenosti privatnog tržišta kredita (teško je obezbediti kolateral za

ljudski kapital) mnogi pojedinci bi odustali od studiranja iako su njihove koristi veći od troškova

Docsity.com 6

Državna intervencija u obrazovanju i raspodela dohotka

• Ukoliko je obrazovanje normalno dobro onda tražnja za njim zavisi od nivoa dohotka => siromašniji bi tražili manje obrazovanja i bili bi manje obrazovani

• Prema ideji robnog egalitarizma neka dobra moraju biti dostupna svima bez obzira na nivo dohotka – ovo je naročito važno za osnovno i srednje obrazovanje

• Državnim subencijama se sredstva svih poreskih obveznika odobravaju samo nekim građanima (studentima, učenicima)

• Kako državna pomoć studentima utiče na jednakost dohodaka? – ako studente posmatramo kao deo porodice u kojoj su odrasli stipendije smanjuju

nejednakost – ako studente posmatramo kao osobe koje će formirati svoje porodice onda odobravanje

stipendije može da utiče na povećanje nejednakosti raspodele dohotka

• U kojoj meri odluka o studiranju zavisi od dobijanje državne pomoći? – Državna pomoć je važna ali su bitni i drugi faktori: sposobnost, porodične vrednosti i dr.

Docsity.com 7

Oblici državne intervencije u obrazovanju

• Država zakonom propisuje da je određeni nivo obrazovanja obavezan (osnovni, a često i srednji)

• Država najčešće obezbeđuje finansiranje osnovnog i srednjeg obrazovanja i subvenicioniše visoko obrazovanje

• Država proizvodi obrazovanje na svim nivoima, ali je njen udeo manji u visokom obrazovanju: – moguće obrazloženje za postojanje državnih škole je što kroz obrazovanje

država stvara pozitivne eksterne efekte (bolja socijalizacija, opšta informisanost, patriotizam, demokratke vrednosti i dr.)

– privatne škole bi se fokusirale na konkretna znanja i veštine koje obezbeđuju veću produktivnost, dok bi ostale aspekte obrazovanja zanemarile

– nije sigurno koliko su ovi argumenti validni: država bi propisima mogla da nametne privatnim školama da u obrazovanje uključe i one sadržaje koji stvaraju pozitivne eksterne efekte

Docsity.com 8

Da li državno obrazovanje istiskuje privatno obrazovanje – slučaj 1?

• Pretpostavimo da u nekom mestu postoji samo privatna škola

• Količina obrazovanja eo koje je porodica A spremna da “kupi” za dete određena je budžetskim ograničenjem AB i krivom indiferencije i

• Pri kupovini nivoa obrazovanja eo porodica kupuje c0 svih ostalih dobara

• Ako se pojavi državna škola koja nudi niži nivo obrazovanja ep, ali je obrazovanje besplatno, porodica će moći da kupi veću količinu ostalih dobara cp

• Nova kombinacija količine obrazovanja ep i količine ostalih dobara cp odgovara tački x koja se nalazi na višoj krivoj indiferentnosti ii, stoga će porodica upisati dete u državnu školu

• Rezultat osnivanja državne škole je istiskivanje privatnog obrazovanja ali i smanjenje ukupne količine obrazovanja eo > ep

Docsity.com 9

Da li državno obrazovanje istiskuje privatno obrazovanje – slučaj 1?

Količina obrazovanja

K ol

ič in

a sv

ih o

st al

ih d

ob ar

a

A

B

i

e0ep

ii

x

Javne škole “istiskuju”

obrazovanje

c0

cp

Docsity.com 10

Da li državno obrazovanje istiskuje privatno obrazovanje – slučaj 2?

• Pretpostavimo da u određenom mestu postoji samo privatna škola, a da se porodica B suočava sa istim bužetskim ograničenjem AB kao i porodica A

• Međutim, porodica B ne ceni mnogo obrazovanje dece, što se održava kroz njenu krivu indiferentnosi i

• Porodica B kupuje manju količinu obrazovanja dece e0, i veću količinu ostalih dobara c0 nego porodica A

• Pojavom državne škole koja nudi isti nivo ep obrazovanja kao i u slučaju 1, dete prelazi u državnu školu i njegov nivo obrazovanja se povećava eo < ep

• U ovom slučaju ukupna količina obrazovanja se povećava, ali se privatno obrazovanje istiskuje

• Porodica B se nalazi na višoj krivoj indiferentnosti ii pri kojoj može da dobije veću količinu obrazovanja i da kupi veću količinu drugih roba

Docsity.com 11

Da li državno obrazovanje istiskuje privatno obrazovanje – slučaj 2?

Količina obrazovanja

K oo

lič in

a os

ta lih

d ob

ar a

A

B

i

e0 ep

ii

x

Javne škole povećavaju

količinu obrazovanja

c0

cp

Docsity.com 12

Da li državno obrazovanje istiskuje privatno obrazovanje – slučaj 3?

• Pretpostavimo da u određenom mestu postoji samo privatna škola, a da se porodica C suočava sa istim bužetskim ograničenjem AB kao i porodice A i B

• Međutim, porodica C izrazito mnogo ceni obrazovanje dece, što se održava kroz njenu krivu indiferentnosi i

• Porodica C kupuje veću količinu obrazovanja dece e0, i manju količinu ostalih dobara c0 nego porodice A i B

• Pojavom državne škole koja nudi isti nivo obrazovanja ep kao i u prethodnim slučajavima, porodica C ima mogućnost da dete upiše u državnu školu i da time smanji njegov nivo obrazovanja na ep, a da poveća kupovinu ostalih dobara na cp

• Nova moguća kombinacija obrazovanja i kupovine ostalih dobara predstavljena tačkom x(ep, cp) ne nalazi se na krivoj indiferentnosti porodice C

• Stoga porodica zadržava dete u privatnoj školi, što znači da se količina njegovog obrazovanja ne menja, a ne postoji ni efekat istiskivanja privatnih škola.

Docsity.com 13

Da li državno obrazovanje istiskuje privatno obrazovanje – slučaj 3?

Količina obrazovanja

K ol

ič in

a os

ta lih

d ob

ar a

A

B

i

e0ep

ii

x

Javne škole ne menjaju količinu

obrazovanja

c0

cp

Docsity.com 14

Da li rast državnih rashoda poboljšava kvalitet obrazovanja?

• Troškovi obrazovanja su jasno definisani, dok se rezultati mogu različito definisati

• U širem smislu rezultati obuhvataju: pobošljanje kognitivnih veština, unapređenje sposobnosti saradnje, povećanje odgovornosti, bolju informisanost, veće buduće zarade i dr.

• U užem smislu rezultati obrazovanja se mere na osnovu: ocena na testovima, evidencije o pohađanju škole, stopi napuštanja škole, stopi produžavanja školovanja, budućim zaradama i dr.

• Većina istraživača rezultate meri na osnovu uže definicije, jer ona sadrži merljive pokazatelje

Docsity.com 15

Empirijska istraživanja: da li rast državnih rashoda poboljšava rezultate na testovima?

• Prema ekonometrijskim istraživanjima rađenim u SAD 60-tih godina uspeh učenika u školi zavisi od porodičnih prilika i vršnjačkog okruženja, a ne od iznosa javnih rashoda po učeniku

• Kvazieksperimentalna istraživanja sprovedena tokom 90-tih godina u nekim državama SAD ukazuju da je povećanje javnih rashoda poboljšalo rezultate učenika nekih razreda iz nekih predmeta

• U okviru ekonometrijskih i kvazieksperimentalnih istraživanja javljaju se problemi kako tretirati hendikepirane učenike, koji imaju slabe rezultate i visoke troškove školovanja

• Takođe, dopunska nastava za slabe učenike skromno poboljšava njihovo uspeh u odnosu na troškove nastave

Docsity.com 16

Empirijska istraživanja: da li rast državnih rashoda poboljšava rezultate na testovima?

• Mešoviti rezultati bi mogli da odražavaju činjenicu da neke škole efikasno troše sredstva, a druge neefikasno

• Rezultati empirijskih istraživanja otvaraju pitanje u kojoj meri rezultati obrazovanja zavise od strukture troškova?

Docsity.com 17

Uticaj strukture troškova obrazovanja na kvalitet obrazovanja

• Postoji različite mere za koje se veruje da bi mogle da unaprede kvalitet obrazovanja kao što su: – smanjenje veličine odeljenja – smanjenje broja učenika po nastavniku – angažovanje nastavnog osoblja s većim iskustvom i višim

obrazovanjem – povećanje plata nastavnicima – obezbeđenje novijih udžbenika i pomagala.

• Ključno pitanje je: koje od navedenih mera imaju najveći granični efekat na rezultate obrazovanja?

• Odgovor na prethodno pitanje usmerio bi državu u kom pravcu treba da menja strukturu rashoda za obrazovanje

Docsity.com 18

Empirijsko istraživanje: uticaj smanjenja veličine odeljenja na rezultate na testovima

• Smanjenjem broja učenika u odeljenju povećavaju se troškovi obrazovanja zbog rasta troškova rada i troškova prostora

• Merenje uticaja smanjenja veličine odeljenja na rezultate učenike je teže, jer na rezultate istovremeno deluju i brojni drugi faktori

• Kontrolisani eksperimenati i kvazieksperimenti daju različite rezultate: – U Tensiju je 90-tih godina realizovan kontrolisani eksperiment (projekat

STAR) u kome seu učenici slučajno raspoređeni u manja i veća odeljenja • Rezultati eksperimenta ukazuju da deca iz manjih grupa imaju bolje rezultate na

testovima – rezultati kvazieksperimenta realizovanog u Izraelu, zasnovanog na metodu

prekida u regresiji, daju mešovite rezultate: manja odeljenja u nekim razredima pokazuju bolje rezultate, a u drugima ne pokazuje

– kvazirksperiment zasnovan na slučajnim varijacijama broja rođene dece po okruzima sugeriše da veličina odeljenja ne utiče značajno na uspeh

Docsity.com 19

Primenjivost rezultata empirijskih istraživanja

• Uprkos mešovitim rezultatima empirijskih istraživanja u političkoj i široj javnosti dominira uverenje da manja odeljenja doprinose boljem uspehu učenika

• Preporučuje se opreznost prilikom generalizacije rezultata ostvarenih u određenoj sredini u određenom periodu

• Iskustvo Kalifornije: – donet je zakon da se u celoj državi veličina odeljenja smanji za oko 10% - što

je impliciralo visok rast rashoda za obrazovanje – kasnija istraživanja ukazala su na to da smanjenje veličine odeljenja nije

poboljšalo rezultate učenika – izostanak očekivanog poboljšanja rezultata objašnjava se time da je u kratkom

roku zaposlen veliki broj nastavnika, uključujući i one sa manjim obrazovanjam i iskustvom

Docsity.com 20

Da li obrazovanje povećava buduće zarade? • Jedan od ciljeva obrazovanje je povećanje produktivnosti, koje bi trebalo da

rezultira u većim zaradama

• Ako bi rast rashoda uticao na poboljšanje rezultata na testovima, a ne bi uticao na rast zarada u budućnosti, postavalja se pitanje da li je takvo trošenje novca opravdano?

• Rezultati istraživanja pokazuju da rast graničnih rashoda na osnovno i srednje obrazovanje malo utiče na rast zarada (koeficijent elastičnosti iznosi 0,1-0,2)

• Uticaj ulaganja na buduće zarade je najznačajniji u slučaju male dece koja žive u nepovoljnim okolnostima

• Brojna istraživanja ukazuju na to da svaka dodatna godina školovanja povećava zarade za 5-11%

– Prema jednoj teoriji poslodavci visoko obrazovanje posmatraju kao signal talentovanosti neke osobe

Docsity.com 21

Reforme obrazovanja – iskustvo SAD

• Američki sistem obrazovanja u osnovnim i srednjim školama je jedan od najskupljih u svetu, dok su rezultati učenika na standardnim testovima vrlo skromni

• Srbija izdvaja prosečan nivo sredstava za obrazovanje, ali takođe ima skromne rezultate na standarnim testovima

• U cilju poboljšanja rezultata obrazovanja u SAD se realizuju brojni eksperimenti

• Rezultati nekih od navedenih eksperimenata mogli bi da budu korisni i za Srbiju

Docsity.com 22

Da li veći državni rashodi poboljšavaju rezultate obrazovanja?

Realni godišnji troškovi po učeniku u javnim i privatnim školama, na svim nivoima obrazovanja, odabrane zemlje (2002)

0

2.000

4.000

6.000

8.000

10.000

12.000

Sw itz

er la

nd

U ni

ted S

ta te

s N

or w

ay

D en

m ar

k A

us tri

a Sw

ed en

Be

lg iu

m

Ita ly

Ic el

an d

Fr an

ce

Ja pa

n Fi

nl an

d N

et he

rla nd

s A

us tra

lia

G er

m an

y U

ni ted

K in

gd om

Po

rtu ga

l Sp

ai n

Ire la

nd

K or

ea

G re

ec e

H un

ga ry

Cz ec

h R

ep ub

lic

Po la

nd

Sl ov

ak R

ep ub

lic

M ex

ic o

T ro

šk ov

i p o

uč en

ik u

u U

SD

SOURCE: Organization for Economic Cooperation and Development [2005, Table B1.1].

Docsity.com 23

Iskustvo SAD: eksperimentalne škole

• S obzirom da povećanje rashoda nije donelo bolji kvalitet obrazovanja ekonomisti su predložili uvođenje konkurencije između škola u privlačenju učenika

• U tom cilju osnovane su državne eksperimentalne škole (charter schools) koje mogu da eksperimentišu sa različitim metodama obrazovanja i koje imaju određenu nezavisnost u alociranju rashoda i zapošljavanju

• Kvazeksperiment sproveden u Čikagu: – broj učenika koji žele da upišu eksperimentalne škole veći je od broja koji može da se

primi – metodom slučajnog izbora biraju se učenici koji će biti primljeni u eksperimentalne škole – rezultat: učenici koji pohađaju eksperimentalne škole ostvaruju bolje rezultate od onih

koji su konkurisali, ali nisu izabrani

• Primenom metoda razlike u promenama dobijeni je rezultat prema kome učenici standardnih škola u okruzima u kojima je osnovan veći broj eksperimentalnih škola, ostvaruju bolje rezultate od učenika u okruzima u kojima je osnovan manji broj eksperimentalnih škola, što bi se moglo pripisati delovanju konkurencije

Docsity.com 24

Iskustvo SAD: školski vaučeri

• Jedan od načina da se poboljša kvalitet državnih škola je uvođenje sistema vaučera

• Vaučer se daje porodici kako bi joj se pomoglo da plati školarinu u bilo kojoj kvalifikovanoj privatnoj školi

• Škola za taj vaučer dobija gotovinu

• Državne škole bi morale da poboljšaju kvalitet usluga - u suprotnom im preti odliv učenika, a na kraju i zatvaranje

Docsity.com 25

Iskustvo SAD: školski vaučeri

• Postoje brojne kritike programa vaučera: – roditelji nisu upoznati sa kvalitetom škola – prelazak dece u privatne škole može da smanji pozitivne eksterne

efekte obrazovanja – dobri učenici mogu da napuste državne škole, što će dodatno pogoršati

nivo obrazovanja u njima – vaučere će koristiti i bogati, koji bi inače plaćali deci školovanje u

privatnim školama • Rezultati istraživanja pokazuju:

– deca koja pohađaju privatne škole korišćenjem vaučera imaju nešto bolji uspeh od učenika koji pohađaju državne škole

– konkurentski pritisak koji potiče od programa vaučera doprinosi unapređenju državnih škola

nema postavljenih komentara
ovo je samo pregled
3 prikazano na 47 str.