Odnos razvoja tehnike i ljudske slobode, Beleške' predlog Ekologija i zaštita zivotne sredine. Univerzitet u Nišu
stevan-mladenovic
stevan-mladenovic

Odnos razvoja tehnike i ljudske slobode, Beleške' predlog Ekologija i zaštita zivotne sredine. Univerzitet u Nišu

12 str.
67broj poseta
Opis
Odnos razvoja tehnike i ljudske slobode
20 poeni
poeni preuzimanja potrebni da se preuzme
ovaj dokument
preuzmi dokument
pregled3 str. / 12
ovo je samo pregled
3 prikazano na 12 str.
preuzmi dokument
ovo je samo pregled
3 prikazano na 12 str.
preuzmi dokument
ovo je samo pregled
3 prikazano na 12 str.
preuzmi dokument
ovo je samo pregled
3 prikazano na 12 str.
preuzmi dokument

VISOKA TEHNICKA SKOLA STRUKOVNIH STUDIJA, NIS

Studijski program:ZASTITA ZIVOTNE SREDINE I PROSTORNO PLANIRANJE

SEMINARSKI RAD

Predmeta: SOCIOLOGIJA RADA

Tema: ODNOS RAZVOJA TEHNIKE I LJUDSKE SLOBODE

Profesor: dr Stanisa Dimitrijevic Student: Marija Markovic RZPP 9/10

SADRZAJ

Uvod 3

PAGE \* MERGEFORMAT 6

Razvoj tehnike i tehnologije 4

Covekov duh pred izazovom tehnike 4

Tehnoloski razvoj i drustvena zrelost ljudske vrste 5

Kako tehnika utice na drustvene odnose, pokazace nam primer sa parnom masinom 6

Covek i tehnika 6

Dvojni odnos covekovog duha prema tehnici 8

Za ili protiv tehnike 9

Zakljucak 11

UVOD

Tehnika (potice od grcke reci τεχνικές - umece, vestina) skup je svih orudja i znanja proizvodnje koja su se istorijski razvijala i koja coveku omogucuju delovanje na prirodu u svrhu

PAGE \* MERGEFORMAT 6

prilagodjavanja prirodnih resursa svojim potrebama.U sirem smislu reci ona obuhvata sve vrste tvorevina koje su rezultat ljudskih aktivnosti, ukljucivo gradjevine, masine, instalacije, uredjaje, oruzja, materije, sirovine i dr, kao i nacine njihove izgradnje, izrade, obrade ili prerade. Ukljuceni su i nacini i objekti za lov, uzgoj, zastitu, negu i preradu zivotinja i biljaka ili njihovih prirodnih produkata za industrijske ili prehrambene potrebe.

Pojam tehnike pokriva i sve intelektualne aktivnosti, znanja i postupke, neophodne za navedene nacine gradnje, izrade, obrade i prerade, kao i sredstva i znanja s podrucja organizacije, planiranja i upravljanja proizvodnjom ili pratecom administracijom, kao i sve vrste sredstava i znanja za sve oblike komunikacija, skupljanja, selekcije, obrade i cuvanja informacija.

PAGE \* MERGEFORMAT 6

RAZVOJ TEHNIKE I TEHNOLOGIJE

Uopsteno, moze se reci da izbor tehnike i tehnologije zavisi od toga kolika je ukupna proizvodnja. Medjutim, time se jos nismo opredelili niti smo izvrsili izbor tehnike i tehnologije. Preduzece moze u svom proizvodnom procesu: upotrebiti razlicitu tehniku i tehnologiju, odnosno nacine i metode proizvodnje; moze tu tehniku realizovati sa vise vrsta opreme; kombinovati staru i novu tehniku. Iz navedenog proisticu krupne dileme i ozbiljni problemi u razvoju tehnike, tehnologije i kapaciteta u preduzecima. Najvazniji problem je koju tehniku izabrati; da li poboljsati staru ili koristiti novu. Ako se preduzece odluci za novu, postavlja se pitanje koja tehnika da se izabere. Odgovor nije ni malo jednostavan, ali treba poci od cinjenice da treba primeniti onu tehniku i tehnologiju koja:

• dovodi do predvidjenog poboljsanja proizvodnje; • omogucuje proizvodnju uz zeljene troskove proizvodnje; • skracuje tehnoloski proces; • osigurava najvisi kvalitet proizvoda; • obezbedjuje najpovoljnije rezultate proizvodnje.

Ne bi trebalo posebno isticati da se svi navedeni ciljevi ne podudaraju se niti su svi podjednako vazni, pa se zajedno i istovremeno ne mogu ni programirati. Znaci, treba naci optimalno resenje u izboru tehnike i tehnologije koje ce sto duze davati najbolje rezultate. Optimalna tehnika i tehnologija predstavljaju najpovoljniju kombinaciju proizvodnih cinilaca, a uslovljena je, izmedju ostalog, obimom proizvodnje i troskovima proizvodnje. Odredjeni obim proizvodnje moze se ostvariti kombinovanjem razlicitih cinilaca, pa zato ako se obim proizvodnje posmatra izolovano, ne moze biti osnova za ustanovljavanje najbolje tehnike i tehnologije. Kao sto je receno na izbor tehnike i tehnologije pored obima proizvodnje, uticu i troskovi proizvodnje. Opste je poznata cinjenica da bolja tehnika omogucava proizvodnju uz nize troskove. Medjutim, postoje periodi kada je proizvodnja, zbog primene nove tehnike, obicno skuplja. To je situacija kada tehnika predstavlja najnovije tehnicko dostignuce. Iako je izbor tehnike najvazniji problem u programiranju razvoja u preduzecu, postoje jos i mnogi drugi koji iz njega proisticu. Navescemo samo neke od njih. Jedna od najvecih dilema postavlja se pred organizatore u preduzecu, za koju se opremu opredeliti, da li uvesti svu novu opremu ili samo pojedine agregate, od koga nabaviti opremu, da li forsirati domacu ili stranu opremu? Mogucnost koriscenja dela stare opreme zavisi od njenih tehnickih mogucnosti da se uklopi u novu tehniku. Kupovna oprema od jednog ili vise dobavljaca pitanje je uslova koji nude dobavljaci za nabavku opreme. Pitanje kada izvrsiti promenu tehnike i tehnologije, odnosno opreme problem je sa kojim se suocavaju organizatori proizvodnje u svom svakodnevnom

PAGE \* MERGEFORMAT 6

poslu? Opremu bi trebalo menjati u trenutku kada nova tehnika i oprema obezbedjuju vecu rentabilnost od postojecih. Medjutim, organizatori proizvodnje ipak moraju da se pridrzavaju odredjenih planova. Ukoliko je oprema koju nameravamo da uvedemo vec u masovnoj primeni u drugim preduzecima, onda je to vec razlog da se zamislimo o celishodnosti njenog uvodjenja.

COVEKOV DUH PRED IZAZOVOM TEHNIKE

Savremena arheologija i antropologija potvrdjuju da je prvi covekov artefakt bio kamena ostrica napravljena u davnoj proslosti. Bio je to alat koji je istodobno sluzio kao orudje i oruzje. Sto upucuje na zakljucak da se covek od tada sluzi umetnim alatima dvostruke namene, orudjima i oruzjima. Medjutim, tokom duge, duge proslosti ovi jednostavni alati, ili tehnika u svom najjednostavnijem obliku, nisu plasili coveka. Naprotiv, pomagala su mu da se oslobodi strahova i opasnosti koji su mu dolazili od prirode koja ga je okruzivala. No, danas nije vise tako. Tokom cele savremene covekove proslosti, od kada je tehnika dozivela veliki razvoj niko vise ne moze sa sigurnoscu predvideti sta ce se dogoditi na planu razvoja tehnike. Velike promene nastaju ne tokom jednog veka, nego vec unutar jedne decenije. Covek je jednostavno ostao zatezen rezultatima svoga uma i svojih ruku. Na trenutke se cini kao da mu stvari izmicu iz ruku, kao da on vise nije gospodar situacije. Njegov duh podvojeno reaguje na takvu situaciju; s jedne strane je ushicen rezultatima njegove stvaralacke delatnosti, ali s druge strane strepi pred mnogim pitanjima koji mu ta ista tehnika postavlja, a na koja on jos uvek ne daje jednoznacne i sigurne odgovore. Upravo ovakva situacija i potreba da se pronadju odgovori na ova pitanja dovela je do sve veceg filozofskog zanimanja za tehniku. Tako se i ovo nase istrazivanje nalazi na ovom istom putu misaonog napora, koje se postupno uoblicuje u jednu specificnu spekulativnu disciplinu, koja se najcesce naziva filozofijom tehnike.

TEHNOLOSKI RAZVOJ I DRUSTVENA ZRELOST LJUDSKE VRSTE

Prelomni koraci u racionalzaciji proizvodnje kroz istoriju bili su uslovljeni trenutnim drustvenim odnosima i dostignutim stepenom tehnoloskog razvoja, a treba i zahvaliti izumiteljstvu, kao posebno vaznim elementom toga razvoja.

Od robovlasnickog ustroja temeljenog na ulaganju rada i zivota stotina hiljada robova, ali i zavidne nivoe znanja tadasnjih "arhitekata", u grandiozne projekte ostvarene uz inventivnu primenu primitivnih tehnologija (Egipatske piramide, Abu-Simbel i dr.), razvoj tehnologije tece u smeru smanjenja opsega fizickog napora primenom boljih alata i naprednije tehnologije. S druge strane, porast potrebe za mineralne sirovine i energijom uglja, uslovljava otvaranje mnogih rudnika, u kojima opet presudnu ulogu u produktivnosti ima fizicki rad mnogih generacija rudara.

Industrijsku revoluciju iza razdoblja manufakturne proizvodnje omogucili su izum parne masine, ali i temeljite organizacijske promene, poput razbijanja procesa proizvodnje na pojedine jednostavne operacije i zahvate, koji se izvode na pokretnoj traci. Mnogostruko povecanje

PAGE \* MERGEFORMAT 6

produktvnosti, nije medjutim islo pod ruku sa humanizacijom rada, nego cesto naprotiv nova organizacija proizvodnje i savremena tehnologija stvara svojevrsno novo "industrijsko roblje". Covek na traci otudjen je od svog rada, nema uvid u celoviti proces, i izgubio je radost stvaranja u kojoj su uzivali majstori manufakture.

Sledi razdoblje automatizacije, koje ide za smanjenjem kolicine ljudskog rada putem skuplje automatizovane opreme, do informaticke revolucije omogucene izumom tranzistora i poluprovodnicke tehnike, koja fizicki angazman coveka u proizvodnom procesu svodi na minimum, uz rapidni porast intelektualnog angazmana i primene visokosofisticirane robotizovane opreme.

U najnovije vreme, tj krajem 20. veka, razvoj informatike i racunarstva omogucio je oslobadjanje coveka od dosadnih rutinskih intelektualnih poslova koje obavlja savremena racunarska oprema, oslobadjajuci coveka za kreativan rad.

Razvoj nauke od sredine 20. veka na dalje otvara sasvim nove tehnologije, poput nuklearne tehnike, nanotehnologije, genetike i sl, noseci sa sobom neslucene mogucnosti, ali i opasnosti. Na zalost, razvoj drustvene svesti i morala covecanstva u velikom je raskoraku s tehnoloskim razvojem, stavljenim iskljucivo u sluzbu ostvarenja superprofita, pa i pod cenu sasvim nerazboritog koriscenja prirodnih resursa, sto nas dovodi na rub ekoloske katastrofe planetarnih razmera.

Sledeca revolucija koju covecanstvo treba, morala bi biti revolucija drustvene svesti i morala, koja ce stvaralastvo radi profita zameniti stvaralastvom radi opste dobrobiti, a parazitiranje na kreativnosti i stvaralastvu manjine zameniti stvaralastvom vecine covecanstva.

KAKO TEHNIKA UTICE NA DRUSTVENE ODNOSE, POKAZACE NAM PRIMER SA PARNOM MASINOM

Pronalaskom parne masine intenzivno je razvijana fabricka proizvodnja. Sada rad nije vise iskljucivo zavisio od ljudskih misica, snage vetra ili vode. U fabrike su hrlile velike grupe ljudi ciji su vlasnici produzavali radno vreme i do 18 casova, a u proces dnevnog i nocnog rada ukljucivali zene i cak maloletnu decu. Mehanizacija je ucinila poslove jednostavnijim, bez napora, i brzim. Fabrike su zamenile radionice, razvijaju se veliki gradovi. U pocetku su fabrike nudile vece nadnice, sto je izazvalo velike migracije sa sela u gradove. Ukljucivanje zenske i decije radne snage, povecanje eksploatacije rada, prenaseljenost gradova koja je dovela do povecane ponude radne snage, doveli su do pada najamnina, radnickih strajkova, revolucija i promena drustvenih sistema.

Zahvaljujuci tehnici ljudi pod svoju kontrolu stavljaju prirodne sile i ukoliko bi ispustili tu moc, te bi sile unistile civilizaciju koja je uz pomoc tehnike i stvorena. Ljudi mogu da kontrolisu upotrebu tehnologije, ali da li ce to tako i biti – tesko je, s obzirom na iskustva sa kojima raspolazemo, to potvrdno i reci. Nauka i tehnologija mogu biti covekove sluge, ali i njegovi gospodari. Kao sto je nekada masina dovela do oslobadjanja ljudi od teskog, monotonog

PAGE \* MERGEFORMAT 6

i jednolicnog fizickog rada, tako ce omoguciti da se ljudi oslobode i monotonog i jednolicnog umnog rada. U nekim proizvodnim procesima ljudi vise ne rade vec samo kontrolisu automatski proces rada. Taj proces uticaja tehnike na drustvo ce sve vise dolaziti do izrazaja i dovodice do novih drustvenih promena kojima se drustvo mora prilagoditi ili – nestati.

COVEK I TEHNIKA

Covek jeste, nesumnjivo, telesno bice, koje se radja u ovom nasem prirodnom svetu, u kojem zivi i umire. Stoga on mora odrediti svoj odnos prema svetu. Medjutim, tajna je covekova u tome sto on nije samo telesno, nego i duhovno bice. Sta vise, covek je iznad svega duhovno bice, tj. ljudska osoba. Ruski filozof Nikolaj Berdjajev smatrao je da je pitanje tehnike postalo jedno od najvaznijih pitanja sudbine savremenog coveka i njegove kulture. Zato je on ovaj problem promisljao u kontekstu lutanja savremenog coveka, koji je napustio ne samo ideale religijske vere, nego i ideale humanizma, na koje se tako cesto pozivao. Ali covek ne bi bio covek kada ne bi nesto ljubio. Zato je on ubrzo pronasao novi objekt svoje ljubavi. Bila je to sada tehnika, koja mu uskoro postaje jedini predmet njegove ljubavi kao i njegove vere.Cuda sto ih je proizvodila stara hriscanska vera nisu vise zadovoljavala coveka, njihova je privlacna snaga oslabila, a tehnika sa svojim neverovatnim napretkom nudila mu je nova, puno jaca cuda. Covek je naprosto ostao zapanjen rezultatima tehnike koja mu je obecavala jos puno toga. Medjutim, moramo imati na umu da ova covekova fascinancija izazvana strelovitim razvojem tehnike u nase vreme "predstavlja onaj predracionalni i nadprakticki poriv u tehnici koji se, najpre, mnogo hiljade godina ispoljavao u magiji, u tehnici nadosetilnog, a tek u najnovije vreme doslo je do njegovog potpunog ispunjenja u satovima, motorima i rotirajucim masinama svih vrsta". Upravo zbog ovakvih elemenata, mozemo ustvrditi da pitanje tehnike nuzno provocira religijsku svest savremenog coveka. Prema misljenju Nikolaja Berdjajeva ova svest jos uvek nije adekvatno odgovorila na ovaj izazov. Za sada se mogu izdvojiti dva tipa reakcije, ali oba jos uvek nedovoljna. Prvi tip reakcije smatra da je tehnika religijski i moralno neutralna, te da ona pomaze covekovom zivotu i kao takva je potpuno prihvatljiva, te da ne predstavlja neki poseban duhovni problem. Drugi tip, koji je u manjini, tehniku dozivljava apokalipticno, kao veliku opasnost koja preti covekovom duhu i zivotu.Ocito je da ce misljenje tehnike biti najuze povezano sa covekovom duhovnom komponentom. Tako je Osvaldo Spengler smatrao da se bit tehnike moze shvatiti samo ako se krene od ljudske duse. Za njega tehnika ne predstavlja sredstva borbe u ovome zivotu, nego umece upotrebe tih sredstava, taktiku borbe, odnosno samu borbu. Nikolaj Berdjajev se slaze s ovom mislju, ali istice da tehnika ne moze predstavljati cilj zivota, jer ciljevi zivota "leze uvek u drugoj oblasti, u oblasti duha". Nazalost, cesto se dogadja, posebno u nase informaticko vreme da tehnicka sredstva zamene ciljeve zivota, a to je najopasnije za ljudski duh, koji se tada postupno gasi. Definicija coveka kao homo faber, koja je nastala tokom istorije najbolje svedoci o postojanju ovakvih zamena. Nesumnjivo je da je covek faber, ali njegova otkrica su samo sredstva za ciljeve koji se nalaze s one strane tih otkrica. Razlikovanje ova dva suprotstavljena elementa isticali su i neki drugi Berdjajevljevi savremenici, kada su pojasnjavali razliku koja postoji izmedju agere i fare. Treba reci da je ovo razlikovanje jedna konstanta sholasticke filozofije, koja je agere shvatala kao slobodnu upotrebu ljudskih moci, kojima upravlja ljudski um, a fare je shvatala vise kao puko proizvodjenje, fabriciranje. U prvom je slucaju teziste na coveku i njegovim duhovnim mocima, dok je u drugom slucaju teziste prebaceno na sam proizvod, a coveka stavlja u funkciju proizvoda i proizvodnje. Ovaj odnos i moguca zamena sredstava i ciljeva dovodi do stanovitog paradoksa

PAGE \* MERGEFORMAT 6

tehnike, koji se vrlo dobro ocituje u razvoju celovite kulture. Naime, bez razvoja tehnike nema ni razvoja kulture, ali prevlast tehnickog elementa u ovom suodnosu dovodi do gusenja kulture. O toj neprestanoj borbi izmedju tehnike i kulture najbolje svedoci pojavljivanje mnogovrsnih pravaca u razvoju kulture. Zato se problem tehnike bolje shvata kada ga promatramo u odnosu na kulturu. Kultura je u svome razvoju i usponu bila najuze povezana sa prirodom. Njene su forme bile prepune simbolickih izricaja, koji su predstavljali odraz duhovnog, nebeskog sveta u zemaljskim formama. Ona je uspevala uz pomoc elemenata prirodnog sveta simbolicki izraziti one stvarnosti koje transcendiraju ovaj prirodni svet. Tehnika, naprotiv ne poseduje nikakvu simboliku i ona nema pretenziju da odrazi neki drugi, duhovni svet. Naprotiv, ona nastoji izgraditi jednu novu stvarnost, jedan potpuno novi tehnicki svet i tako udaljava coveka kako od prirode tako i od natprirodne stvarnosti, zarobljavajuci ga tom novom stvarnoscu, ciji je ona autor. Razvoj civilizacije je isao za tim da razvije enormne tehnicke mogucnosti, koje su trebale omoguciti coveku da upravlja s prirodnim svetom koji ga okruzuje. Ali "tehnicke moci civilizacije su u konacnici zagospodarile covekom i ucinile ga robom".

Tehnika, poput umetnosti stvara jednu novu stvarnost - recimo uslovno - jednu virtualnu stvarnost, ali koja snazno deluje na coveka i njegov svet. Dovoljno je podsetiti se koliki uticaj danas na coveka vrse masovni mediji, a o krajnjim uticajima interneta ne mozemo ni slutiti. Sve su ovo proizvodi ljudskoga duha, koji menja dosadasnji odnos prema prostoru i vremenu i unosi svrhovitost u ove tehnicke proizvode. Tehnika je kao sto vidimo, odavno prestala biti samo produzena ruka coveka, ona sve vise postaje metafizicka stvarnost za njegov duh. Razvoj tehnike utice, ne samo na covekovu spoznaju stvari oko njega, nego ga stalno podseca i na granice covekovih spoznajnih moci. Zahvaljujuci upravo filozofiji tehnike i "rastu refleksivnog znanja o nenamernim posledicama tehnike stvara se utisak da je covek bice koje svakim novim korakom napred u vezi sa tehnickim znanjem cini i jos jedan korak u odnosu na znanje ne-znanja". Sve vise postaje jasno da tehnicko znanje nije usmereno samo na spoljni svet, na oblikovanje materije sveta, nego je takodje "prozeto unutrasnjoscu, ukoliko usavrsava duh".

Za bolje razumevanje duboke razlike izmedju kulture i tehnike, pokazala se pogodnom poredjenje izmedju organizma i organizacije. Organizam nastaje iz zivog bica i sam u sebi nosi zivot, koji onda dalje prenosi u svet, a organizacija niti se radja niti je sposobna radjati, tj. podariti zivot. Organizam je uvek celina, koja to ostaje i onda kada se razvija; dok organizacija to nije; ona je sastavljena iz delova i njen razvoj ne znaci i razvoj delova, nego dogradnju novih, cesto na stetu prethodnih. Nadalje, organizam, poseduje svrhovitost koja mu je imanentna, dok organizacija, odnosno mehanizam (tehnika) kao njen konacni proizvod, to nema. Mehanizam dobija svrhovitost od organizatora, tj. od coveka koji ga je proizveo. No, ovde se pojavljuje paradoks, da mehanizam moze delovati povratno na coveka, pa ga moze cak i podjarmiti. Tehnika je stavila savremenog coveka pred jednu sasvim novu situaciju, koja se ocituje ne u evoluciji nego u nadmoci tehnike nad prirodom, nadmoci organizacijskog nad prirodnim. Tako tehnika otkriva "novi stepen stvarnosti, a ta stvarnost je delo covekovo, posledica prodora duha u prirodu i zahvat razuma u praelementarne procese". U nasem se vremenu dogadja da tehnika zeli ovladati tim duhom, potpuno ga racionalizovati. Nikolaj Berdjajev smatra da je to u slucaju coveka nemoguce, jer covek, pored bitnog razumskog elementa poseduje i jedan iracionalni element, koji mu osigurava slobodu i zbog cega se je on spreman boriti do kraja. Smatramo da je to nemoguce i iz drugog razloga. Naime, svako ko se malo vise bavi pitanjima tehnike uociti ce da sama tehnika krije u sebi elemente koji se ne mogu razumski definirati. Zato je cista zabluda,

PAGE \* MERGEFORMAT 6

odnosno akademska predrasuda - kako je naziva A. Gehlen, a koja je uveliko prosirena - da je tehnicko ponasanje samo racionalno i samo usmereno na svrhe.

DVOJNI ODNOS COVEKOVOG DUHA PREMA TEHNICI

Moramo se zapitati ima li doba oznaceno kao ono vrhunske tehnike, osim moguce opasnosti za ljudski duh, i neki pozitivni smisao. Neki mogu prigovoriti da preterujemo s opasnoscu od vrhunske tehnike. Zar ona, poput gospodarstva, sama za sebe nije neutralna? To je tacno, ali odnos ljudskog duha prema ovim stvarnostima nije nikako neutralno, nego strogo duhovno pitanje, cime ono postaje metafizicko i religijsko pitanje. Religijski se smisao tehnike moze pronaci u istorijskoj cinjenici da se s njenom prevlasti "definitivno zavrsava telursko doba u istoriji covecanstva, kada se je covek odredjivao po zemlji, i to ne samo u fizickom nego i u metafizickom smislu", smatra Nikolaj Berdjajev. Ova se promena svesti dogodila vec sa Kopernikom, kada je zemlja prestala biti srediste Svemira. Srednjovekovna se slika sveta urusila, stari je red u Svemiru poljuljan, a covekov duh otkriva beskrajne svetove. Pored udivljenja koje se pojavilo s otkricem beskrajnih prostora, covekov je duh pratio i osecaj straha pred tisinom toga beskraja. Covek se odjednom osetio kao beznacajan trunak u tom velikom prostranstvu svemira i kao reakcija na takav osecaj u njemu se radja potreba da pronadje neki cvrsti oslonac, te ga on pronalazi u sebi, u svojoj nutrini, u svome "ja". Otkrice beskonacnih prostora ima i pozitivni efekt na covekove stvaralacke moci. U njemu se radja teznja da ovlada ovim prostorima; jer on nije vise usko vezan uz majku-zemlju. No, za ostvarenje tog cilja zahteva se veci napor i nemilosrdna borba, a to je upravo obrnuto od naivnog verovanja racionalista da tehnika cini covekov zivot samo laksim i udobnijim.

Posebna opasnost preti coveku od nastajanja i prevladavanja takozvane tehnicke civilizacije, koja je po svojoj biti apersonalisticka i zato nju covek zanima samo kao delatni objekt, kao sredstvo, a nikako kao osoba. On bi trebao postati objekt u sluzbi tehnike i tehnoloskih procesa, sto potpuno iskrivljuje covekovu ulogu u svetu i ponizava ga kao duhovno bice. Covek je, naprotiv, po svojoj biti stvaralacko bice, koje je pozvano da nastavi stvaranje sveta. Njegovo delovanje u svetu, mora biti kao "osmi dan stvaranja", jer "on je pozvan da bude kralj i gospodar zemlje", kako se to duboko izrazio Nikolaj Berdjajev. Zato covek ne sme pokleknuti pred nikakvom sablazni, a pogotovu ne pred sablazni obozavanja tehnike. On ima pravo biti zadovoljan tehnickim dostignucima, tim velikim rezultatima svojih ruku, ali se ne sme samozadovoljno zaustaviti na njima, nego mora nastaviti neumorno ostvarivati ono vecno u coveku, mora realizovati duhovni projekt na koji je pozvan, a to je: ostvariti sebe kao osobu. Ovo uverenje o vecnim osnovama covekovog bica bilo je prisutno jos u humanistickoj viziji coveka, ali se u savremeno tehnicko doba ova vizija postupno gasi, sto pitanje tehnike cini dodatno vaznim za savremenu filozofsku misao. Moramo biti svesni da covek razvojem tehnike nije ostvario svoj prastari san o gospodarenju prirodom. Naime, ogromne energije koje tehnika krije u sebi, a koje je sam covek oslobodio, otrgle su se njegovoj kontroli i sada on strahuje pred mogucom katastrofom zloupotrebe tehnickih otkrica. I ne sanjajuci, covek se nasao u dvojnom odnosu pogleda razvoja tehnike; s jedne strane ona mu preti ropstvom; a s druge strane njegov izvorni poziv da "provodi kraljevsku i stvaralacku ulogu u svetu", tera ga napred u njegovom stvaralastvu.

PAGE \* MERGEFORMAT 6

ZA ILI PROTIV TEHNIKE

Ovakvo postavljeno pitanje ne vodi do resenja problema. Ocito je da uloga tehnike u covekovom zivotu moze biti dvostruka: pozitivna i negativna, sve zavisi od njegovog duha. Pa kako je covek autor tehnike, onda je on u svet tehnike uneo i nesto svoje, zato ne iznenadjuje cinjenica da tehnika "unapredjuje zivot i razara ga, kao i sam covek". Stoga bi bilo pogresno negirati tehniku i tehnicka dostignuca, posebno je to pogresno u ime neke bolje proslosti, koje nikada nije ni bilo. Problem tehnike postoji i on se mora i moze resiti, ali to se sigurno nece dogoditi negiranjem tehnike, nego njenim podvrgavanjem covekovog duha. Samo preko duhovnog principa, koji je u njemu, covek "postaje nezavisan od prirode i od vlasti tehnike" nad njim. Zato je svaka pobuna protiv tehnike i njenih razvoja besmislena, kao sto je pogresno i odbacivanje tehnike kao proizvoda zla s kojima niko ne zeli imati nikakvog posla. Isto tako je pogresno covekovo zatvaranje prema tehnici. Jedino pravo resenje moze se pronaci na putu umskog prodiranja u problem tehnike, na putu naseg otvaranja prema njenoj biti. U tom se smislu slazemo s M. Heideggerom kad on kaze da "ono opasno nije tehnika. Ne postoji nikakva demonija tehnike, naprotiv - postoji tajna njene biti". Ne smemo nikada zaboraviti da je tehnika ljudski proizvod. Na to podseca i poznati filozof znanosti i uspesan fizicar Stanly L. Jaki, koji kaze da "uporedjujuci mozak s racunarom, ne moze se prevideti naizgled trivijalnu misao, koja je u svojoj biti vrlo krucijalne razlike. Racunar je proizvod mozga, on je izum ljudskog mozga nekog genijalca, te u potpunosti u svom izvodjenju zavisi o delovanju ljudskog mozga".

To sto se je u nedavnoj proslosti dogodila devijacija metafizickog smisla tehnike, i sto je ona bila podvrgnuta prekomernim projektima, koji su je skoro potpuno udaljili od njenog duhovnog temelja - sve to "ne brani da priznamo izvrsnost poziva duha", u pogledu njenog razvoja. Jer, "neka cista priroda u kojoj bi covek ziveo bez da je tehnicki preoblikuje, bez da je preradi u funkciji svojih projekata, bila bi zaprepascujuca". Ako se dogodila zloupotreba tehnike u istoriji onda je za to iskljucivo kriv covek, a nikako tehnika. Jer, kako "masine ne mogu gresiti, glavni je od ljudskih grehova postao njegova zloupotreba masina. Savremena je istorija u stvarnosti pamcenje tragicnih zloupotreba rukotvorina". Zato bi filozofsko istrazivanje problema tehnike trebalo biti, "prozeto predvidjanjima o mogucim zloupotrebama masina, mozda najcudesnijeg od svih covekovih masina, bilo bi je najbolje zvati jednim cisto logickom masinom".

PAGE \* MERGEFORMAT 6

ZAKLJUCAK

Ljudski duh je tokom istorije zauzimao vrlo specifican odnos prema tehnici. Naime, dok je ona bila nerazvijena covek ju je prihvatao kao pomocno sredstvo koje mu je olaksavalo zivot. Ali danas kada se je ona razvila u takvu silu da sacica ljudi koja njome upravlja moze odlucivati o sudbini celoga sveta (atomska bomba i sl.), sada sve zavisi od duhovnog i moralnog profila tih ljudi. Ovim se pitanje tehnike, s gospodarsko-socioloske nivoa, prenosi na metafizicko-eticki nivo i nuzno postaje duhovno pitanje, a u krajnjim konsekvencama religijsko-eshatoloskim pitanjem. To znaci da se mora misaoni napor za pronalazenjem jasnog objasnjenja ovog fenomena mora nastavi, kako bi ga se usmerilo samo na dobro coveka. Smatramo da se filozofija tehnike jos uvek nije dovoljno razvila da bismo mogli reci da je sve pod nadzorom. Jedan od glavnih razlog za ovakvu situaciju, nalazi se u cinjenici da se ovaj problem vise promatrao sa socioloskog, jednim delom i s etickog stajalista, ali sigurno nedovoljno s duhovnog. Zato covek mora najpre duhovno proziveti problem tehnike, mora ga iskusiti iz svojih najvecih dubina, a tek potom je moguca i filozofska obrada tog iskustva.

Cesto se znalo isticati kako je tehnika potpuno unakazila danasnjeg coveka, te da je stoga ona kriva za sva ljudska zla. Ovakav stav je, ne samo pogresan, nego je direktno protiv ljudskog dostojanstva. Ne moze se odgovornost za stanje dehumanizacije u kojoj se nasao savremeni

PAGE \* MERGEFORMAT 6

covek prebacivati na nezivu tehniku. Za ovakvo stanje nije kriva tehnika, nego sam covek. Tacno je da se ne sme dopustiti vlast tehnike nad covekom, ali to nije posao nikakve tehnicke organizovanosti, nego slobodnog napora covekovog duha. Stoga moramo jasno reci, da je "dehumanizacija stanje covekovog duha; njegov odnos prema coveku i svetu", a ne stepen razvijenosti tehnickih proizvoda. Sasvim je jasno da onda i izlaz iz ovog stanja moze ostvariti samo covekov slobodni duh.

PAGE \* MERGEFORMAT 6

nema postavljenih komentara
ovo je samo pregled
3 prikazano na 12 str.
preuzmi dokument