Opšta istorija ranog srednjeg veka-Beleska-Opsta istorija ranog srednjeg veka, Beleške' predlog Opsta istorija srednjeg veka
ja_imam_moc
ja_imam_moc

Opšta istorija ranog srednjeg veka-Beleska-Opsta istorija ranog srednjeg veka, Beleške' predlog Opsta istorija srednjeg veka

5 str.
13broj preuzimanja
1000+broj poseta
100%od1broj ocena
Opis
Filozofski falkulete,ff,istorija,opste istorija ranog srednjeg veka,beleska,istorija nemacke I srednje evrope,zitije sv. Pavla I sv. Tekle,Rerum gestarum Saxonicum libri III,Res Gestae Saxonicae,saksonci,teoderik Iaustrazijski,vojvoda lotaringije konrad crkveniliutprand kremonski,oton I,karl III,kvedlimnurski anali,Annales Quedlinburgenses,titmar merseburski,Rudolf glaber,herman iz rajhenauma,adam iz bremena,kozma iz praga
30 poeni
poeni preuzimanja potrebni da se preuzme
ovaj dokument
preuzmi dokument
pregled3 str. / 5
ovo je samo pregled
3 prikazano na 5 str.
ovo je samo pregled
3 prikazano na 5 str.
ovo je samo pregled
3 prikazano na 5 str.
ovo je samo pregled
3 prikazano na 5 str.

скрипта из Наративних извора за историју Европе, за III колоквијум из Опште историје раног средњег века

ИЗВОРИ ЗА ИСТОРИЈУ НЕМАЧКЕ И СРЕДЊЕ ЕВРОПЕ 1

Видукинд из Корвеја

1) написао несачувано житије св. Павла и св. Текле

2) око 967.-968. године саставио велику историју Саксоније(Rerum gestarum Saxonicum libri III, тј. Res

Gestae Saxonicae 2 ) у III књиге

- 973. године умире цар Отон I Велики3 и Видукинд наставља своје дело до тог догађаја, посвећујући га Отоновој кћерки Матилди

4

- сврха: Господ је на страни оних које је изабрао, владар је оруђе Божије воње; приказана благословеност Саксонске породице која је позвана да влада Саксонијом и Немачком – најочигледније у одломку у којем се приказује смена на краљевском престолу 918.-919.

године – ставља у уста ликова дугачке говоре, као нпр. наводни говор краља Конрада I на самртничкој постељи (политички

тестамент) свом брату и престолонаследнику Еберхарду, где се напричао

- Књиге: 1. Опис Саксоније и митски историјом Саксонаца, потом хронолошки на рат Теодерика I Аустразијског са

Тиринжанима 5 ; велики део пада на покрштавање Саксонаца од стране Карла Великог; и на крају влада

Хенрика I Птичара 6

2. Од избора Хенриковог сина Отона I за немачког краља до смрти Отонове прве жене7, краљице Едите, 946. године.

3. Од напада на Француску (као одмазда за француско уништавање Ахена) преко поновљених грађанских ратова са принцом Лиудолфом, побуњеним војводом Лотарингије Конрадом Црвеним и др.

- Као Саксонца, занима га само Саксонија; Немачку помиње само у контексту Саксоније, а једва да спомиње Отона као краља Италије (951.-962.) док о крунисању за цара у фебруару 962. године нема ни речи; изванредан

извештај о мађарском походу на Немачку и победи над њима из 955. године код Лешког поља

- Дело је писано на изванредном латинском језику са мало грешака, уз германске утицаје са синтаксичким грешкама; приближава се класичним изворима подсећајући на Салустија.

- Извори: Ајнхардов „Живот Карла Великог“ и Беда Венерабилис. Познаје Вергилија, Овидија и друге римске писце; види се утицај Макавејских књига. Цитира често Свето писмо

Лиутпранд Кремонски

1) Животно дело је Antapodosis sive Res per Europam gestae са поднасловом Retributio („Освета“) у VI књига

- идеју за дело аутор добио на немачком двору, краља Отона I, од епископа из Елвире Рецемунда 956. године - пише се са бројним прекидима од 958. године - обухвата од свргавања последњег каролиншког цара Карла III Дебелог 887. до Луитпрандовог првог пута у

Константинопољ 949. године

- намера: доказати да Берангар II није имао права на престо8 - допуна је Видукинду за немачку историју, иако се сконцентрише на Италију, чије прилике описује у неких шездесетак година без

континуиране приче, анегдотски и хумористички; необично и интересантно због отровног језика мржње који није за малу децу 9 ; у

дело је убацивао чак и гласине у које ни сам није веровао – значи ово је врло контроверзан извор - Књиге:

I, II и III: Историја Италије и Немачке од пада императора Карла III 887. до 931. године

IV: подаци о прва два владара Саксонске династије 10

1 Дела, без биографија аутора одговарајућих наративних извора

2 Дела Саксонаца

3 од 936. године немачки краљ, а италијански и од 951. године; од 962. године цар (зачетник Светог римског царства) – умро 973.

4 12-годишња опатица Кведлинбурга

5 Саксонци имаху велику улогу

6 саксонски војвода, први немачки краљ, први из саксонске династије

није сигурно колико је аутор ове велике историје био близак његовом незаконитом сину, архиепископу Мајнца Вилхелму 7 године 936, углавном о првим годинама његове владавине, препуним немира и грађанских ратова

8 разлог за ово аутор признаје – освета за невоље које му је самозванац проузроковао 949.-950. године

9 нпр. опис смрти цара Арнулфа, кога аутор несумњиво није волео

скрипта из Наративних извора за историју Европе, за III колоквијум из Опште историје раног средњег века

V: поново Италија, уз обрте на Византију – централна личност Хугон од Арла

VI: Аутор путује у Византију 949. године – не зна се зашто не завршава своје дело

2) Historia Ottonis sive Liber de rebus gestis Ottonis magni imperatoris у XXII главе - кратко дело обухвата врхунац Отоновог ангажовања у Италији (960.-964.) - све ауторове мане долазе до изражаа – обрушава се на папу Јована XII, који се побунио против Отонове власти у Риму (за шта је и

збачен)

3) Најкраће дело али са најдалекосежнијим последицама – Relatio de legatione constantinopolitana ad

Nicephorum Phocam из 969. године (недуго после путовања у Константинов град) - писмо-извештај царевима Отону I и Отону II и царици Аделаиди о догађајима у Константинопољу око

просидбе невесте за младог цара - ауторове лоше стране се запажају у свом врхунцу, готово расистичка мржња према Грцима и ромејском цару Нићифору Фоки, који

је тражио назад градове бившег Равенског егзархата и побуњеничке Лангобарде у јужној Италији

- темељ неспоразума између Запада и Истока

Кведлинбуршки анали

Кведлинбуршки анали (Annales Quedlinburgenses) су анонимно дело пуно празнина настало у Кведлинбургу

11

- Извори (старији део) – писан на основу Беде Венерабилиса, Каролиншких анала, немачких локалних хроника и хроника манастира Корвеј – празнине за 874.-910. и 961.-983.

- После 983. године – изванредан историографски извор - Последњи део (993.-1025.) најпрецизнији - Записане промене на челима епископија и опатија значајних за Кведлинбург, појаве комета, чудних знамења, болести, поплава,

суше, глади, итд. – није никаква историја Немачке, већ сувопарни запис догађаја, без емоција - Превасходно је у питању Саксонија, али има доста и о Чешкој и Пољској; на друго место долази породична

историја Лиудолфинга (побуне, женидбе, удаје,…)

- Писци су савремени клерици; мислило се да их је било двојица на основу двојаког приступа цару Хенрику II (на почетку владавине 1003. године летопис му је наклоњен, а на крају 1024. у склопу реформе манастира противник је), али од

краја XX века сматра се да је само један човек аутор

- извештачен латински језик, са очигледном намером да подражава античке узоре

Титмар Мерсебуршки

Између 1012. и 1018. године саставио је Хронику (Chronicon) у VIII књига за будуће епископе у Марсебургу

12 ; обухвата 908.-1018. г. Првобитно је текст сезао до 1014. године, и 1016. године аутор сазнаје за

Кведлинбуршке анале и наставља дело, али умире пре завршетка. Дело посебно важно за времена Отона III и

Хенрика II 13

. Последњем Лиудолфингу 14

је дуговао много, али се трудио да буде неутралан – описао га је као

истински побожног владара, али приказао и шаљиву жовијалну страну његове личности. У делу се јављају и

словенске речи 15

Други звори: Видукинд из Корвеја, а за млађе делове усмена традиција из породичних и рођачких кругова

Рудолф Глабер

10

ваљда Хенрика I Птичара и Отона I Великог (прим. аутора скрипте) 11

једно од главних места Немачке у X веку 12

велика пажња обнови епископије у делу је посвећена, у нади да ће ауторови наследници моћи одупрети се моћном Магдебургу нпр. царски пораз код Котронеа (јужна Италија) 982. и словенски устанак и паљевина Хамбурга 983. су уследили тобоже због грешног

укидања мерсебуршке епископије 981. 13

26 пута боравио у мерсебуршкој епископији 14

Отонова династија, исто што и Саксонска, само именована по најранијем познатом члану породице Лиудолфу из IX века 15

мерсебуршка епископија је обухватала и просторе Полапских Словена

скрипта из Наративних извора за историју Европе, за III колоквијум из Опште историје раног средњег века

Историју (Historiarum libri V ab anno incarnationis DCCCC usque ad annum MXLIV) у V књига почиње да пише око 1026. године у Клинију – опширни, некритички и неповезани приказ најважнијих догађаја

у Европи у периоду 900.-1045. године.

Дело садржи обиље сензација и чуда 16

Ордерик Витал

1) Допуна „Дела норманских војвода“ од Виљема из Жимијежа 1109. године.

2) Историја цркве (Historia ecclesiastica) у XIII књига, настало између 1114. и 1141. (најинтензивније између 1123. и 1137. године)

VII-XIII: историја манастира писана за опата Св. Ебрулфа, Рогера

III-VI: историја Западне Европе у XI и XII веку – писан на основу изгубљених извора, нпр. Роберта из Поатјеа, поред усмених сведочанстава

I-II: на крају додате пред пишчеву смрт, историја цркве од Христовог рођења до ауторовог временаЦиљ је да се докаже да су Нормани Богом предодређени владари Енглеске и јужне Италија, као и да им је дужност да поведу западне

хришћане у ослобођење Јерусалима – најзначајније је дело за норманску историју, али и за историју Француске и Енглеске у XI и XII

веку. У бици код Хејстингса против англосаксонског краља Харолда 1066. године стао је на страну Виљема Освајача;

Занимљивост: чувени опис бродолома „Беле лађе“ 1120. године у коме су погинули синови краља Хенрика I

Херман из Рајхенауа

1) Две црквене песме - „Alma Redemptoris Mater“ и „Salve Regina

2) Хроника – аутор је опседнут сопственом личношћу, породицом и пореклом, тако да не раздваја светско од личнога17; важна је за историју Немачке и средње Европе у XI веку, али: Немачка је само „regnum“, нема ни речи о царском крунисању Карла Великог, а

остале европске државе су споменуте само у контексту односа са Немачком – ни речи о Византији! - Покушај објашњења пораза папско-немачке војске у борби против Нормана коу је цар Хенрик III упутио 1053. године Папу Лаву IX – брани

војничку/моралну супериорност Немаца18, и тврди да су пали због три разлога: (1) рат није за папу, већ духовни послови, (2) Лав IX је био окружен

злочинцима и морално поквареним људима, или (3) божанска правда

Адам из Бремена 19

Дела хамбуршких епископа (Gesta Hammaburgensis ecclesiae pontificum) у IV књиге, историју хамбуршко-бременских архиепископа

20 , која надраста намеру изражену у уводу

21 и суштински испада као

историја Немачке и северне Европе!

Извори: документа из хамбуршког дијецезанског архива и усмена традиција од данског краља Свена

Естридсона 22

на чијем двору је аутор боравио 1067.-8. године 23

.

Књиге:

I – од оснивања епископије и хришћанске мисије на северу до 788. године

Извори: Касиодор, Анхард и др. који су били на дохват у библиотеци дијецезе

II – Немачка од 940. до 1043. године, уз осврт на мисију међу Скандинавцима и Словенима

III – биографија архиепископа Адалберта 24

IVDescriptio insularum Aquilonis, велико дело посвећено северној Немачкој, Балтику и Скандинавији са

широким садржајем; допуњавано до смрти схолијама које стижу до 1081. године, можда и 1085. – због овог

дела сматра се оснивачем историјске географије

Извори: Највише од данског краља, уз извештаје морнара који су долазили у бременску луку

16

конкретан пример: велика европска глад, посебно у Бургундији, 1032.-4. године 17

чин царског крунисања Отона I 962. године од исте је важности као и препуштање аугзбуршке епископске катедре Хермановог праујака блаженог Удалрика свом нећаку Адалберону 971. године 18

у извору „Theutonici“ 19

тотално супродно од претходног, велики аноним – потписао се као „каноник А“ 20

хамбуршка епискоопија е основана 834. године, а 849. када је уздигнута на ранг архиепископије јој је припојен Бремен 21

лик се жали што до сада ова дијецеза нема геста своих првосвештеника, што је тешко вероватно 22

добар познавалац скандинавске историје и прилика 23

та дијецеза је била задужена за мисионарски рад на Балтику и у Скандинавији 24

на челу регентског већа са краљицом-мајком Агнезом за време малолетства краља Хенрика IV од 1056. г, када је 1065. Хенрик преузео власт, Адалберт је остао као саветник

скрипта из Наративних извора за историју Европе, за III колоквијум из Опште историје раног средњег века

Занимљивост: први спомен америчког континента у европским наративним изворима Имања хамбурске архиепископије узурпирали су саксонски војвода Бернард II Билунг и његов син Ордулф Билунг, и Адамово дело

описује борбу за повратак дијецезанских добара; најевидентније у поглављима 44-46 II књиге у којима Адам педантно набраја отете

поседе које је Адалберт успео повратити.

Козма из Прага

Чешке хронике (Chronica Bohemorum), извор за историју Чешке и средње Европе од X до XII века написане су између 1119. и 1125. године у III књиге:

I – историја Чеха и пагански период од најстаријих времена до 1038. године

Извори: народно предање, а за донцији период христијанизације немачки писани материјал (Опат

Регинон) и хагиографија св. Војтеха-Адалберта, као и изгубљена повеља прашкој епископији цара

Хенрика IV из 1086. * управо због тог легендарног карактера отписивана је хроника, чим се види легенда о Либуши и Пшемислу

25 ; мислило се

да је Козмина измишљотина све до открића у граду Зојму пред крај XIX века цркву са фрескама Пшемисла и Либуше ит

1130. године

II – наставља до 1093. године, такође (извори) писана на основу усмених сведочанстава, али и личног

сећања ауторовог

III – до 1125. године; најмање хронолошких грешака, (извор) на основу личног пишчевог сећања Обиље хронолошких грешака, нпр. навођење 1021. као године отмице Јудите, сетре грофа чешке марке Отона, којег зове чак и оцем;

присутна евидентна намера да се оправда сваки постпупак младог Бжетислава који је 1034.-1055. чешки кнез

Настављачи:

1. Анонимни монах из Вишеграда који је написао Canonici Wissegradensis continuation за период 1126.-1142. - Занимљивост: спомиње угарско-византијски рат 1123.-1129.

2. Monachi Sayaviensis continuationанонимног монаха из Сазаве, од 932. г. и покоравања Абодрита од стране

Хенрика I Птичара до 1162. када опат Сазаве постаје Регинхард

- први део сеже до 1001. године када је кнез Мјешко заузео Праг и односи се углавном на Западне и

Полапске Словене (Занимљивост: спомиње посету пруских посланика краљу Отону I који траже епископа за

мисионара)

- други део описује оснивање манастира и шире, историју средње и источне Европе, посебно Русије

3. Canonicorum Pragensium continuatio од анонимних прашких каноника обухвата 1140.-1195.

Екхард из Ауре

1) Белешке са путовања у Палестину из 1101. године кроз Србију од Београда до Пирота за време мањег крсташког похода

2) Chronicon universale у V књига; немачка историја од 1080. до 1125. године I – од стварања света до оснивања Рима

II – до Исуса Христа

III – до Карла Великога

IV – до доласка Хенрика V на власт у Немачкој 1105. године

V – владавина цара Хенрика V, до 1125. године;

Чак четири верзије 26

:

1) до 1099. године базирана на Хроници приора Св. Михаила Фрутолфа, уз Анхарда, Видукинда, Лиутпранда и Рихера

2) до 1106. 3) до 1114. на основу Сигиберта из Жамблоа 4) до 1125. године, ауторове смрти Извори: локална баварска хроника, библиотека у Корвеју (Фрутолф, Ајнхард, Видукинд, Лиутпранд и

Рихер), анонимна историја крсташког рата 27

25

родоначелник Пшемиславића, чешке владарске династије 26

Рецензија А се чува у Карлсруеу, а Рецензија Б се чува у Универзитетској библиотеци у Јени 27

ту је управо на том крсташком походу 1101. године и пронашао у Јерусалиму

скрипта из Наративних извора за историју Европе, за III колоквијум из Опште историје раног средњег века

3) Хроника царева од постанка Франачке до 1114. године од почетка до пишчевих дана, писана поводом женидбе будућег цара и престолонаследника Хенрика са енглеском принцетом Матилдом – да

прикаже сјај и углед Немачке у европској историји будућој царици

4) Hierosolimita – Историја I крсташког рата, базирана на оној коју је и сам пронашао у Јерусалиму писац Занимљивост: антисемитизам

Ламперт из Херсфелда

1) Житие Лулово 28

(Vita Lulli) пише после повратка из Свете земље 1059. године.

2) Анали написано око 1078. године – историја света и Царства од Ноја до 1077. године. Стандардни облик анала добија обим и колорит после 1040. године, када аутор као извор користи и сопствено сећање

Занимљивост: први државни удар у европској историји од Сеобе народа, 1062. године келнски архиепископ Анон II (ауторов бивши учитељ) настоји да краља преотме од утицаја мајке и подвргне га свом; лепота изражавања Лампертовог дела се

посебно запажа у опису привременог покајања Хенрика IV у Каноси

Отон Фрајзиншки

1) Chronicon seu rerum ab initio mundi ad sua usque tempora 1146 libri VIII тј. Historia de duabus

civitatibus посвећена клерику Изенгриму (опат Отобојрена?) Основни сукоб између две државе е борба хришћанства и јереси.

Књиге:

I-VII: од стварања света до 1146. године

VIII: будућност, Антихрист, Други Христов долазак и Судњи дан – аутор постаје утемељивач

филозофије историје 1156.-7. додаје на крај неке схолије

Занимљивост: Оснивач је мита о хришћанском владару на Истоку и свете борбе против муслимана (акција

принца од Антиохије Рајмунда 1145. године након пада Едесе 1144. у руке Атабега Мосуле и Алема Имада ад Дин Зенгија,

када шаље епископа Џабале Хугона папи Евгенију III)

Извори: Екхардова Хроника и црквене историје Руфина и Орозија, De civitate Dei блаженог Августина

Настављачи: Отон из Св. Власија дописује за период од 1146. до 1209. године.

2) Дела цара Фридриха (Gesta Friderici imperatoris у II књиге за ауторовог ујака Фридриха I Барбаросу

Књиге:

I – од сукоба око инвеституре до смрти Конрада III

II – 1152.-6. год.

Занимљивост: упад војводе Хенрика II Бабенберга у Угарску у јесен 1146. године, битка на реци Лајти

епских димензија где одлучујућу улогу има Белош 29

Настављач: Отонов капелан Рахевин продужује Дела до 1160, а у неким скицама и до 1169. године

28

Свети Лул, први регуларни архиепископ Манца после св. Бонифација-Винфрита и први опат манастира у Херсвелду, канонизован 852. године 29

регент малолентог краља Гезе II од 1141. до 1146. године, брат угарске краљице Јелене и сина рашког великог жупана Уроша I

nema postavljenih komentara
ovo je samo pregled
3 prikazano na 5 str.