Oralne manifestacije vitaminskih deficita, Završni rad' predlog Oralna medicina
Perforacija
Perforacija

Oralne manifestacije vitaminskih deficita, Završni rad' predlog Oralna medicina

36 str.
16broj poseta
Opis
Uticaj vitamina na oralnu sluzokozu
20 poeni
poeni preuzimanja potrebni da se preuzme
ovaj dokument
preuzmi dokument
pregled3 str. / 36
ovo je samo pregled
3 prikazano na 36 str.
ovo je samo pregled
3 prikazano na 36 str.
ovo je samo pregled
3 prikazano na 36 str.
ovo je samo pregled
3 prikazano na 36 str.

UNIVERZITET U NIŠU

MEDICINSKI FAKULTET

KATEDRA ZA

PARODONTOLOGIJU I ORALNU MEDICINU

Diplomski rad

ORALNE MANIFESTACIJE VITAMINSKIH DEFICITA

Mentor: Student:

Prof. dr Radmila Obradović Aleksandra Đorđević

Niš, 2018.

1

SADRŽAJ

Uvod............................................................................................................................................ 3 Vitamini....................................................................................................................................... 4 Oralne promene kod vitaminskih deficita................................................................................... 6

Liposolubilni vitamini..............................................................................................................7 Vitamin A (Akseroftol, Retinol)........................................................................................... 7 Vitamin D (Kalciferol)....................................................................................................... 10

Vitamin K (Filohinon)........................................................................................................13 Vitamin E (Tokoferol)........................................................................................................ 15

Hidrosolubilni vitamini..........................................................................................................16

Vitamin B1 (Tiamin, Aneurin)............................................................................................ 16

Vitamin B2 (Riboflavin)......................................................................................................18

Vitamin B3 (Nikotinska kiselina, Niacin, PP faktor)..........................................................20

Vitamin B6 (Piridoksin)......................................................................................................22

Vitamin B9 (Folna kiselina, vitamin M)............................................................................. 23

Vitamin B12 (Kobalamin, Cijanokobalamin)......................................................................25

Vitamin C (Askorbinska kiselina)...................................................................................... 26 Zaključak................................................................................................................................... 29 Sažetak.......................................................................................................................................30

Abstract......................................................................................................................................31 Literatura....................................................................................................................................32

2

UVOD

Reč ,,vitamin” potiče od latinske reči vitaživot i amineamin. Ime je dao poljski biohemičar

Kazimir Funk 1912. godine, jer je smatrao da su to jedinjenja koja su neophodna za život i da

pripadaju grupi amina.

Vitamini su organska jedinjenja koje organizam ne može da sintetiše, pa se stoga unose

hranom.

Biološki značaj vitamina je veliki: učestvuju u procesu rasta i diferencijacije, u epitelizaciji,

hematopoezi, koagulaciji, antioksidativnoj zaštiti itd.

Klasifikacija vitamina izvršena je prema njihovim fizičko-hemijskim osobinama u dve grupe:

1. Liposolubilni vitamini, koji su rastvorljivi u mastima. Tu spadaju vitamin A, D, K, E i

F

2. Hidrosolubilni vitamini, koji su rastvorljivi u vodi. To su vitamini iz grupe B

kompleksa (vitamin B1, B2, niacin, B6, folna kiselina, B12, pantotenska kiselina, biotin,

holin, karnitin) i vitamin C

Poremećaji se manifestuju u dva pravca: zbog smanjenja ili potpunog nedostatka vitamina -

hipovitaminoze i avitaminoze, a kod povećanja mogu nastati hipervitaminoze.

Dnevne potrebe za vitaminima su veoma male. Normalnom ishranom se unose dovoljne

količine potrebne organizmu za funkcionisanje.

3

VITAMINI

Vitamini su nisko molekularne organske susptance neophodne za normanlu vitalnu aktivnost.

U vitamine se ubrajaju one materije koje organizam ne može da sintetiše de novo ili je nivo

njihove sinteze neadekvatan potrebama organizma. Dnevne potrebe za vitaminima su u

minimalnim količinama. To su proizvodi uglavnom biljaka i nekih mikroorganizama. U

organizam se unose najčešće putem hrane. Neki se u maloj meri sintetišu u organizmu-niacin

iz triptofana, vitamin D u koži pod dejstvom UV svetlosti, vitamin A iz provitamina karotina,

dok neke vitamine sintetiše intestinalna mikroflora (vitamin K, biotin).

Nakon unošenja vitamina putem biljne ili životinjske hrane dolazi do njihove resorpcije u

intestinumu, a zatim se putem krvi transportuju do raznih tkiva. Mnogi vitamini se unose u

vidu neaktivnih prekursora, provitamina, koji se u organizmu pretvaraju u biološki aktivne

forme vitamina. Višak vitamina se delom deponuje ili izlučuje iz organizma.

Disbalans vitamina može ići u pravcu deficita ili viška vitamina u organizmu. Višak vitamina

u organizmu, pozitivan bilans, označava se kao hipervitaminoza. Simptomi hipervitaminoze

karakteristični su naročito za predoziranje liposolubilnim vitaminima, A i D. Deponovanje

hidrosolubilnih vitamina je limitirano, tako da se oni ukoliko se unesu u višku lako izlučuju iz

organizma. Parcijalni vitaminski deficit, negativni bilans, označava se kao hipovitaminoza.

Ekstremni deficit vitamina označava se kao avitaminoza, pri čemu može doći do nedostatka

jednog vitamina-monohipovitaminoza, ili više vitamina-polihipovitaminoza.

4

Tabela 1. Podela vitamina, dnevne potrebe i deficitarna stanja

Vitamin Naziv Dnevne

potrebe

Izvor Deficit

Liposolubilni vitamini

A Retinol,

Akseroftol

0,8-1,5 mg šargarepa, paradajz, riblje

ulje, jaja

hemeralopija,

poremećaj keratinizacije

epitela

D Kalciferol 10-20 mg kvasac, gljive, kupus, riblje

ulje, jaja,mleko

rahitis

osteomalacija

K Filohinon 1,0-2,0 mg kupus,spanać,zelena salata hemoragična dijateza

E Tokoferol 8-20 mg sojino i suncokretovo

ulje,grašak,pasulj

retko se javlja kod ljudi

Hidrosolubilni vitamini

B1 Tiamin,

Aneurin

1,0-3,0 mg pirinač,pšenica, grašak,

kvasac

beri-beri

B2 Riboflavin 1,2-1,5 mg kvasac,pasulj, žitarice,

mleko, jaja

ariboflavinoza

B3 Nikotinska

kiselina,

Niacin,

PP faktor

15-25 mg kvasac,žitarice,

meso,mleko,jaja, jetra

pelagra

5

B6 Piridoksin 1,5-2,0 mg kvasac, žitarice, grašak,

soja, meso,riba,mleko

hipohromna mikrocitna

anemija, konvulzije

B9 Folna kiselina 1,0-2,0 mg kupus, spanać, krompir,

meso, jaja

megaloblastna anemija

B12 Kobalamin 1,0-5,0 µg meso, mleko, jaja perniciozna anemija

C Askorbinska

kiselina

50-100 mg limun, narandža, paprika skorbut

Meler-Barlovljeva bolest

ORALNE PROMENE KOD VITAMINSKIH DEFICITA

Nedostatak vitamina, pored opštih poremećaja, moze da prouzrokuje i oralne promene.

Manifestuje se u vidu primarnog ili sekundarnog deficita.

Primarni deficit nastaje ako se neki vitamini ne unose hranom. To se događa usled lošeg

materijalnog stanja bolesnika, usled nekih dijeta radi održavanja male telesne težine, usled

neunošenja vitamina zbog bolesti, starosti, alkoholizma i slično.

Sekundarni deficit nastaje kad dođe do poremećaja u digestiji hrane, tako da se vitaminski

deficit javlja i pored unošenja vitamina, jer je u pitanju poremećena apsorpcija i iskorišćavanje

hranljivih sastojaka. To se događa kod oboljenja digestivnog trakta, na primer kod

enterokolitisa, gde hrana brzo prolazi kroz digestivni trakt, pa se ne obavi dovoljna apsorpcija.

6

Slična situacija nastaje i u slučaju crevnih parazita, kao i usled promene intestinalne

bakterijske flore.

Promene na oralnim tkivima zavise od toga koji vitamin nedostaje, kao i od toga da li je reč o

hipovitaminozi ili avitaminozi. Oralne promene se javljaju u sklopu opštih poremećaja.

LIPOSOLUBILNI VITAMINI

Liposolubilni vitamini predstavljaju apolarne hidrofobne derivate izoprena čija je osnovna

osobina da su nerastvorljivi u vodi. Pošto su dobro rastvorljivi u mastima, za njihovu

apsorpciju, kao i za apsorpciju masti, neophodno je prisustvo žuči kao i pravilna funkcija

pankreasa i intestinalnog trakta. Nakon apsorpcije ovi vitamini se u sklopu hilomikrona

transportuju do jetre gde mogu da se deponuju. Putem krvi transportuju se u sklopu

lipoproteina ili putem specifičnih transportnih proteina. Liposolubilni vitamini se ne izlučuju

mokraćom. Izlučuju se jedino ako u toku metabolizma daju neke hidrosolubilne derivate. Iz

tih razloga moguće je da se kod predoziranja ovim vitaminima jave simptomi

hipervitaminoze.

Vitamin A (Akseroftol, Retinol)

7

Vitamin A se nalazi u ribljem ulju, žumancetu jajeta, mleku i mlečnim proizvodima (maslac,

kajmak, sir). Unosi se u organizam u vidu aktivnog retinola ili kao provitamin - beta karoten,

koji se unosi putem namirnica biljnog porekla kao što su šargarepa, lucerka, paradajz, kajsija i

zatim se u tankom crevu pretvara u vitamin A.

Apsorpcija retinola vrši se u prisustvu žučnih kiselina. Iz prispelih retinil – estara u jetri se

oslobađa retinol, odakle se mobiliše u krv vezujući se za specifični retinol vezujući protein –

RBP. U ciljne ćelije retinol ulazi oslobođen iz RBP-a, vezujući se za specifične vezujuće

proteine na površini ćelija. Deo retinola se u jetri deponuje, a pored jetre depoi vitamina A se

nalaze i u krvnoj plazmi, mrežnjači i drugim unutrašnjim organima.

Vitamin A utiče na:

• Rast i regeneraciju ćelija (koštanog tkiva, zuba, hrskavice, epitela kože i sluzokože,

germinativnog epitela), tako da na taj način deluje na rast juvenilnih organizama,

razvoj embriona, spermatogenezu, epitelizaciju i sekreciju sluzi

• Procese keratinizacije, pa je naročito važan za pravilan razvoj epitela i epiderma. Zbog

toga se naziva „zaštitnik epitela”

• Imunološku zaštitu, čime povećava otpornost od infekcija

• Antikancerska svojstva pripisuju se beta-karotinu koji deluje antioksidativno

• Funkcionisanje retine, u kojoj se vitamin A nalazi u obliku jedinjenja sa belančevinama

– vidni purpur ili rodopsin. Rodopsin se na svetlosti razlaže i draži receptore. U mraku

8

se jedan deo vidnog purpura resintetiše, ali ne potpuno, Zbog toga je neophodno stalno

unošenje ovog vitamina.

Dnevne potrebe za vitaminom A su različite i zavise od uzrasta:

• do prve godine života 1500 i.j.

• do sedme godine života 2500 i.j.

• posle sedme godine 4500 i.j.

• za odrasle 5000 i.j.

Deficit vitamina A nastaje zbog neadekvatne ishrane, loše apsorpcije zbog poremećaja u

hepatobilijarnom sistemu i funkcije pankreasa i creva, oštećene funkcije jetre kada je

smanjena mogućnost pretvaranja provitamina A u vitamin A, a smanjuje se i mobilizacija

vitamina A iz jetre.

Kao prvi znak nedostatka vitamina A javlja se noćno slepilo (hemeralopija). Obolela osoba

dobro vidi danju, ali se u sumraku ponaša kao slepa. Može doći i do oštećenja kanala suznih

žlezda i do sušenja oka (kseroftalmija), sa pojavom ulceracija, pa čak i slepila.

Zbog poremećaja u keratinizaciji epitela, u ustima nastaje hiperkeratozakoja se vidi u obliku

belih zona, koje podsećaju na leukoplakiju. Epitel gingive i izvodni kanali pljuvačnih žlezda

pokazuju znake hiperplazije i keratinizacije. Ćelije sekretornog epitela propadaju, pa se stoga

i smanjuje sekretorna sposobnost pljuvačnih žlezda. U izvodnim kanalima nastaje

deskvamacija izmenjenog epitela. Kanali su neprolazni, što uslovljava smanjeno izlučivanje

pljuvačke u usnu duplju. Orožavanje i deskvamacija oralnog epitela vode češćoj pojavi

oštećenja, koja su podložnija zapaljenskim procesima. Nedostatak ovog vitamina može

9

prouzrokovati istanjenje, odnosno atrofiju oralnog epitela, koji atrofira uz intenzivnu

inflamaciju. Gingiva postaje atrofična, crvena i razmekšana.

Nedostatak vitamina A može biti uzrok i degeneracije ameloblasta. Usled toga dolazi do

poremećaja u mineralizaciji i razvoju gleđi.

Slika 1. Kseroftalmija Slika 2. Hiperkeratoza oralne sluzokože

Lečenje obolelih se sastoji od davanja hrane bogate ovim vitaminom. Smatra se da je vitamin

A najbolje davati u ribljem ulju. Ovom terapijom eliminišu se oralne promene.

Vitamin D (Kalciferol)

Za aktivnost vitamina D značajni su ergosterol – provitamin D2 biljnog porekla i 7-

dehidroholesterol – provitamin D3 animalnog porekla. Od namirnica animalnog porekla bogati

izvori vitamina D su riblje ulje, žumance jajeta, mleko, buter, jetra.Holekalciferol nastaje i iz

provitamina 7-dehidroksiholesterola koji se nalazi u koži pod dejstvom sunčeve svetlosti.

Ergokalciferol nastaje iz biljnog sterola ergosterola koji se nalazi u kvascu, gljivama i

biljkama (pšenica, lucerka, grašak, spanać, kupus).

Vitamin D unet putem hrane apsorbuje se u tankom crevu uz učešće žučnih kiselina. Preko

limfe odlazi u sistemsku cirkulaciju, a zatim do jetre. Vitamin D sintetisan u koži preko krvi se

takođe doprema do jetre. Holekalciferol se u jetri hidroksiliše i pri tom nastaje 25-

10

hidroksiholikalciferol. Nastala forma se iz jetre transportuje putem krvi do drugih tkiva u

sklopu vitamin D vezujućeg proteina. Putem krvi 25-hidroksiholikalciferol dolazi do bubrega

gde se hidroksiliše u aktivni oblik vitamina D – 1,25-dihidroksiholikalciferol. Nastala forma

vitamina D putem krvi odlazi do ciljnih tkiva koja poseduju receptore za vitamin D, koji su

homologni sa receptorima drugih steroidnih hormona i zato se za vitamin D kaže da ispoljava

hormonalna svojstva.

Osnovna uloga vitamina D je održavanje homeostaze kalcijuma i fosfora. On reguliše

transport ovih jona kroz ćelijske membrane i njihov nivo u krvi, čime omogućava pravilnu

mineralizaciju koštanog tkiva i zuba.

Dnevne potrebe za vitaminom D su različite i zavise od uzrasta:

• za decu i omladinu 400 i.j.

• za odrasle 300-600 i.j.

Deficit vitamina D nastaje zbog neadekvatne ishrane ili nedovoljnog izlaganja sunčevoj

svetlosti, loše apsorpcije kod oboljenja jetre i bubrega. Nedostatak vitamina D dovodi do

neadekvatne apsorpcije kalcijuma i fosfora. Smanjenje nivoa kalcijuma povećava nervno-

mišićnu razdražljivost i stimuliše sekreciju parathormona koji deluje u pravcu povećanja nivoa

kalcemije. Kompletan mehanizam remeti sintezu trikalcijum fosfata i njegovu ugradnju u

koštana tkiva, što će se manifestovati nepravilnom mineralizacijim koštanih struktura.

Kod dece se manifestuje u vidu rahitisa koji se javlja u uzrastu 8-15 meseci. Na koštanom

sistemu, zbog nedovoljne kalcifikacije vilica i pod trakcionim dejstvom mišića, mekana vilica

se deformiše, postaje uža. Suženje je u gornjoj vilici izraženo u predelu premolara i molara, pa

se iz tih razloga javlja visoko gotsko nepce i otvoren zagrižaj. U donjoj vilici će se desiti

prelamanje zubnog niza u predelu očnjaka. Vilica poprima četvrtast oblik. Usled deficita

11

vitamina D promene se javljaju i u gleđi , koja je loše mineralizovana i tanja zbog smanjene

sinteze organskog matriksa, a na pojedinim mestima na krunici zuba i potpuno nedostaje.

Tanja i loše mineralizovana gleđ, sa prisutnim defektima na površini, nema protektivnu

sposobnost, već omogućava zadržavanje hrane i mikroorganizama što pogoduje nastanku i

progresiji karijesa. Kako se rahitis javlja u vreme kada je mineralizacija stalnih zuba

najizraženija, promenama bivaju zahvaćeni prvi stalni molari i sekutići. Dete koje oboli od

rahitisa kasnije prohoda, nicanje zuba kod takve dece kasni, ima krive noge i kičmu (X i O

noge), ispupčeno čelo i temene kosti (kaput kvadratum), rahitične brojanice na rebrima,

mlitave mišiće i pri najmanjim infekcijama dobija tetanične grčeve.

Slika 3. X i O noge

12

Slika 4. Rahitične brojanice Slika 5. Hipoplazija gleđi

Kod odraslih nedostatak vitamina D se najčešće javlja kada su povećane potrebe za njim, kao

na primer u trudnoći i laktaciji, i manifestuje se u vidu osteomalacije. Klinički se manifestuje

bolovima u kostima, sličnim reumatičnima.U razvoju parodontalne bolesti ogleda se u

redukciji periodontalnih vlakana, količini sekundarnog cementa i osteoporozi alveolarne kosti.

Vitamin K (Filohinon)

Postoji više oblika vitamina K. To su vitamin K1 ili filohinon, vitamin K2 ili menahinon,

vitamin K3ili menadion.Vitamin K1 je uglavnom biljnog porekla. Vitamin K2 se može naći u

biljkama, ali ga uglavnom sintetiše bakterijska flora intestinuma, dok je manadion dobijen

sintetskim putem.Najvećim delom se vitamin K unosi namirnicama biljnog porekla i najviše

ga ima u svežim zelenim biljkama: kupus, spanać, zelena salata, kopriva, lucerka, kelj. Deo

vitamina se unosi animalnim namirnicama kao što su jetra, mleko, a veliki deo vitamina

sintetiše i bakterijska flora intestinuma. Smatra se da se 50% potreba za vitaminom K

13

zadovoljava intestinalnom sintezom. Za resorpciju vitamina K u tankom crevu neophodno je

prisustvo pankreasne lipaze i žučnih kiselina.

Vitamin K učestvuje u procesu koagulacije krvi na taj način što omogućava hepatičnu sintezu

nekih faktora koagulacije kao što su:

• protrombin (faktor II)

• prokonvertin (faktor VII)

• antihemofilni globulin B (faktor IX)

• Stuart-Prowerov faktor (faktor X)

Deficit vitamina K se retko javlja kod odraslih zbog neunošenja putem hrane jer ga bakterijska

flora sintetiše u dovoljnoj meri. Deficit je moguć kod: novorođene dece zbog nedovoljne

razvijenosti bakterijske flore, poremećaja u hepatobilijarnom sistemu, duže upotrebe

antibiotika jer uništavaju bakterijsku floru intestinuma, kod bolesti jetre jer se smanjuje

prevođenjevitamina K u aktivne menahinone i sposobnost jetre za sintezu raznih proteina i

faktora koagulacije, kod primene raznih antikoagulanasa koji predstavljaju antivitamine

vitamina K.

Simptomi deficita se manifestuju u vidu hemoragične dijateze, odnosno sklonosti ka

krvarenju koje se specijalno manifestuje kod trauma. Dolazi do pojave epistakse, hematurije,

gastrointestinalnog krvarenja, a može doči i do intrakranijalne hemoragije.

Promene u ustima mogu biti rani klinički znak oboljenja i lokalizovane su naročito na onim

mestima koja su izložena traumi. To su vrh i ivice jezika i obrazna sluzokoža u nivou

okluzalne linije. U akutnom stanju javlja se enantem na jeziku, praćen atrofijom papila i

suvoćom. Jezik podseća na kuvano goveđe meso i naziva se „beefyred ili Sandwith-s“. Sa

14

hronicitetom procesa jezik postaje izbrazdan, atrofičan, sa simptomima pečenja i žarenja. Kod

težih deficita mogu se javiti i ulceronekrotične promene na gingivi, promene na

parodoncijumu, suve usne i angularne lezije. Krvarenje može biti po tipu ekhimoza i pethija.

Slika 6. Krvarenje gingive Slika 7. „Beefyred“ jezik

Lečenjese sprovodi vitaminom K koji se daje u obliku dražeja, a u težim slučajevima se unosi

i intramuskularno.

Vitamin E (Tokoferol)

Vitamin E sintetišu jedino zelene biljke. Najveće količine tokoferola nalaze se u biljnim uljima

dobijenih iz klica raznih biljaka, kao što je sojino i suncokretovo ulje, ulje kukuruznih i

pšeničnih klica, ulje kikirikija. Pored toga, ima ga u raznom voću i povrću (grašku, pasulju) i

u manjoj količini u mesu, jetri, mleku i bubrezima.

Kao i za ostale liposolubilne vitamine i za resorpciju tokoferola je neophodno prisustvo žuči.

Nakon resorpcije do jetre dospeva u sklopu hilomikrona. Putem krvi trasportuje se u sastavu

lipoproteina. U organizmu se tokoferol deponuje u adipoznom tkivu, jetri i mišićima. Najveći

deo vitamina se u ćelijama koncentriše u membranama.

15

Vitamin E deluje kao antioksidans i u sadejstvu sa vitaminom A, beta-karotinom, vitaminom

C i selenom ispoljava različite efekte u ćelijama:

• održava stabilnost biomembrana

• povećava biološku aktivnost vitamina A i karotina

• utiče na energetski metabolizam

• smanjuje agregaciju trombocita i tako deluje protektivno na srce i krvne sudove

• štiti ćelije od dejstva radijacije, različitih toksičnih materija, lekova i metala

• smanjuje rizik od pojave kancera

• utiče na fertilitet i očuvanje seksualnih funkcija

Deficit vitamina E se retko javlja kod ljudi. Veze izmedju deficita vitamina E i oralnih

oboljenja nisu opisane, ali je utvrđeno da daje dobre terapijske rezultate kod parodontopatija

sa teškom kliničkom slikom, ali bez lokalnih iritirajućih faktora. Ovo se objašnjava time što

vitamin E inhibira sintezu prostaglandina.

HIDROSOLUBILNI VITAMINI

Osnovna osobina hirosolubilnih vitamina je da su to organska jedinjenja koja se dobro

rastvaraju u vodi. Zahvaljujući toj osobini oni se lako apsorbuju, transportuju i lako eliminišu

iz organizma.Oralna oboljenja retko su posledica deficita jedne od komponenata ovih

vitamina, već su obično multipna i kompleksna.

Vitamin B1 (Tiamin, Aneurin)

Vitamin B1 najvećim delom se unosi namirnicama biljnog porekla, pri čemu je najzastupljeniji

u opnama žitarica (pirinač, pšenica, raž, mekinje), zatim ga ima u grašku, pivskom kvascu i

16

iznutricama (jetra, mozak). Kvasac je prirodni koncentrat tiamina i drugih vitamina B

kompleksa.

Vitamin B1 učestvuje u ćelijskom metabolizmu, a posebno u metabolizmu ugljenih hidrata,

odnosno pirogrožđane i mlečne kiseline, pa kod nedostatka vitamina B1 dolazi do

nagomilavanja ovih kiselina u krvi i tkivima. Omogućava pravilnu razgradnju šećera i mnogih

aminokiselina i uključivanje njihovih produkata u limunski ciklus, kao i pravilno odvijanje

limunskog ciklusa. Prenosi impulse sa nervnih završetaka aktivirajući acetilholin, koji ima

dejstvo na vlakna mišića. Reguliše promet vode i tonus glatke muskulature digestivnog trakta.

Deficit tiaminanastaje zbog neadekvatne ishrane, unosa sveže ribe koja sadrži tiaminazu, kod

većeg unošenja alkohola, kafe, čaja.

Nedostatak ovog vitamina dovodi do bolesti beri-beri, koja se karakteriše poremećajima

metabolizma i oštećenom funkcijom digestivnog, kardiovaskularnog i nervnog sistema.Kako

ćelije nervnog sistema kao izvor energije koriste ugljene hidrate, zbog nedostatka ovog

vitamina prve promene odvijaju se u nervnom sistemu – dolazi do zapaljenja velikog

brojanerava.

Prvi znaci su trnjenje prstiju na nogama i rukama, polineuritis, koji zahvata šake i stopala, pri

čemu može doći i do paralize.

Poremećaji od strane digestivnog sistema su gubitak apetita, opstipacija ili dijareja zbog

atonije creva.

Redukovana je kontraktilna sposobnost skeletnih mišića, kao i srčanog mišića, a može doći i

do srčane insuficijencije.

17

Nagomilavanje tečnosti u tkivima i pojava otoka posledica su poremećenog metabolizma

vode.

Oralne promene pojavljuju se veoma retko. Dolazi do pojave otoka subepitelijalnog tkiva,

usled čega sluzokoža postaje glatka i sjajna, kao da je polirana. Oralna sluzokoža postaje

tamnocrvena. Slične promene su i na jeziku, gde usled potpune atrofije filiformnih i

fungiformnih papila, dorzalna površina jezika postaje glatka, tamnocrvena, nekada sa

stvaranjem erozija, a jezik izrazito osetljiv. Izražena je i stomatopiroza, a mogu se javiti i

bolovi u vilicama, zubima i jeziku usled nervnih smetnji.

Slika 8. Polineuritis Slika 9. Otok i atrofija sluzokože jezika

Lečenje se sprovodi ishranom koja sadrži tiamin. U težim slučajevima daje se tiamin u

tabletama.

Vitamin B2(Riboflavin)

Vitamin B2 u najvećoj meri unosi se namirnicama životinjskog porekla (sir, mleko, jetra, jaja),

namirnicama biljnog porekla (žitarice, pasulj, povrće), a ima ga i u kvascu.

Riboflavin učestvuje u raznim oksidoredukcionim reakcijama kao koenzim mnogh enzimskih

sistema. Utiče na rast i normalan razvoj epitelijalnog tkiva.

18

Deficit riboflavina nastaje zbog nedovoljnog unošenja

vitamina, kod primene nekih psihotropnih lekova

(hlorpromazin, imipramin koji inhibiraju flavokinazu i smanjuju konverziju riboflavina u

koenzimske forme), kod alkoholičara (alkohol smanjuje apsorpciju i iskorišćavanje

riboflavina).

Usled nedostatka ovog vitamina nastaje ariboflavinoza, koja se manifestuje promenama na

očima, pri čemu je konjuktiva suva i inflamirana, kornea je vaskularizovana i prisutna je

preosetljivost na intenzivnu svetlost („snežno slepilo“).Na koži se javljaju promene u vidu

crvenila i perutanja.

Oralne promene su izražene na usnama, jeziku, gingivi i ostaloj oralnoj sluzokoži. Javlja se

angularni heilitis, a ređe su čitave usne zahvaćene inflamacijom, pa one postaju

plamenocrvene uz izraziti otok i uvećanje obe usne sa pojačanim ljuspanjem. Jezik postaje

19

Slika 10. Vaskularizacija rožnjače

izrazito bolan, otečen,

plamenocrven i prisutna je

atrofija njegovog pokrivača. Gingiva je najmanje zahvaćena. Usled smanjene otpornosti,

gingiva je podlozna infekcijama. Ostala oralna sluzokoža je plamenocrvene bolje i na njoj se

mogu pojaviti ulceracije.

Lečenje obolelih se u lakšim slučajevima

sprovodi ishranom bogatom ovim vitaminom.

20

Slika 11. Atrofija sluzokože jezika i angularni heilitis

Vitamin B3 (Nikotinska kiselina, Niacin, PP faktor)

Vitamin B3 se u prirodi nalazi kao nikotinska kiselina (niacin) ili amid nikotinske kiseline

(niacinamid). Ima ga dosta u mesu, mleku, jajetu i jetri. Unosi se i putem biljne hrane, žitarica

i kvasca. Oko 2/3 potreba za niacinom organizam obezbeđuje sintezom iz aminokiseline

triptofana.

Ovaj vitamin učestvuje u oksido-redukcionim procesima u organizmu, u metabolizmu ugljenih

hidrata, važan je za pravilnu funkciju CNS-a, digestivnog i hematopoetičnog sistema, te je

neophodan za rast i razvoj organizma.

Deficit nikotinske kiseline se danas retko sreće. Javlja se kod hroničnih alkoholičara i

dugotrajnog lečenja izonijazidom ( jer je metabolički antagonist niacina).

Nedostatak se manifestuje kao pelagra, zbog čega je i dobio naziv „pellagra preventive

factor“ (PP faktor). Klinički se karakterise D-trijasom: dermatitis, dijareja i demencija.

Promene u ustima su slične promenama koje nastaju usled nedostatka vitamina B kompleksa.

Jezik je crven, sa izrazitom atrofijom papila, pa izgleda kao poliran (lingua glabra). Prisutni su

simptomi pečenja i žarenja. Na vrhu i ivicama jezika mogu se javiti i ulceracije.

21

Na usnama se pojavljuje angularni heilitis uz izraženu deskvamaciju epitela

rumenog dela usana (eksfolijativni heilit). Promene na gingivisu u vidu

crvenila i otoka.

22

Slika 13. Eksfolijativ i heilitisSlika 12. Promene na koži

lica i jeziku kod pela re

14.

Lečenje se sprovodi uzimanjem hrane bogate ovim vitaminom. U težim slučajevima

nikotinska kiselina se ordinira u obliku tableta.

23

Vitamin B6 (Piridoksin)

Vitamin B6 se unosi putem hrane animalnog porekla (meso, riba, mleko), namirnicama biljnog

porekla gde je dosta zastupljen (žitarice, grašak, soja), a ima ga dosta i u kvascu.

Piridoksin ima važnu ulogu u metabolizmu belančevina, a učestvuje i kao koenzim u

biosintezi hema (koji se nalazi u hemoglobinu, mioglobinu, citohromima i hemin enzimima).

Deficit vitamina B6nastaje najčešće nakon dugotrajne upotrebe nekih lekova koji se ponašaju

kao njegovi antagonisti (izoniazid, penicilamin, kontraceptivna sredstva).

Hematološke promene se manifestuju u vidu hipohromne mikrocitne anemije zbog njegove

uloge u sintezi hema.Od strane nervnog sistema javlja se iritabilnost, depresija, neuropatije i

dolazi do pojave grčeva. Ove pojave se objašnjavaju ulogom piridoksina u sintezi -

aminobuterne kiseline kao i u procesu mijelinizacije.

Oralne promene izražene su na usnama i jeziku. Na usnama se javlja angularni heilitis i bolne

fisure koje su praćene bolovima naročito prilikom otvaranja usta. Na jeziku je izražena atrofija

pokrivača, pa on postaje gladak i sjajan. Usled vitaminskog deficita nastaje i periferni neuritis.

Bolesnici na jeziku, a nekad i u čitavim ustima, imaju osećaj pečenja i žarenja. Nekada se

javljaju i spontani bolovi.

Lečenje obolelih se sprovodi ishranom koja je bogata ovim vitaminom, a po potrebi se daje i

piridoksin u vidu preparata.

Vitamin B9 (Folna kiselina, vitamin M)

24

Folna kiselina je najzastupljenija u lisnatom povrću, pa otuda i potiče njen naziv (folium –

list). Ima je dosta u kupusu, spanaću, krompiru, a od namirnica animalnog porekla ima je

dosta u jetri, mesu i žumancetu jajeta. Jednim delom folnu kiselinu sintetiše i crevna flora.

Folna kiselina omogućava sintezu nukleinskih kiselina i proteina, što doprinosi pravilnoj

funkciji koštane srži, kao i normalnom rastu i razvoju organizma.

Deficit folne kiselinejavlja se kod nedovoljnog unošenja hranom, poremećaja u apsorpciji

folata u takom crevu, kod duže primene antibiotika zbog uništavanja crevne flore, kod

povećanih potreba za folnom kiselinom koje se javljaju u trudnoći, laktaciji, kod pacijenata na

hemodijalizi gde je povećan gubitak folata.

Manifestuje se u vidu megaloblastne anemije koja se karakteriše poremećajem u sazrevanju

eritrocita i pojavom megaloblasta.

25

nema postavljenih komentara
ovo je samo pregled
3 prikazano na 36 str.