Organizacija proizvodnje - Seminarski rad- Šumarstvo
petricj
petricj10 April 2013

Organizacija proizvodnje - Seminarski rad- Šumarstvo

PDF (317 KB)
37 strane
15broj preuzimanja
1000+broj poseta
100%on 2 votesbroj ocena
Opis
Šumarski fakultet,Šumarstvo,Skripta,Organizacija proizvodnje,Novi dom,Bilans vremena,Snimački list,Organizacija poslovanja u šumarstvu,
20 poeni
poeni preuzimanja potrebni da se preuzme
ovaj dokument
preuzmi dokument
pregled3 strane / 37

ovo je samo pregled

3 shown on 37 pages

preuzmi dokument

ovo je samo pregled

3 shown on 37 pages

preuzmi dokument

ovo je samo pregled

3 shown on 37 pages

preuzmi dokument

ovo je samo pregled

3 shown on 37 pages

preuzmi dokument
2

SADRŽAJ: 1. UVOD ........................................................................................ 2. ORGANIZACIJA SREDSTAVA RADA..................................

2.1. ORGANIZACIJA ISKORIŠĆENJA OSNOVNOG MATERIJALA ................................... ................................ 2.2. ZNAČAJ ISTRAŽIVAČKOG PROBLEMA .............. 2.3. OBJEKAT PROUČAVANJA ......................................

3. ZADATAK RADA ................................................................... 3.1. ANALIZA POSTOJEĆEG STANJA .......................... 3.2. REZULTATI ISTRAŽIVANJA ..................................

4. METOD RADA ................................... .................................... 4.1. STUDIJA TOKA PROCESA....................................... SVRHA IZRADE TOKA PROIZVODNIH PROCESA....................................... AKTIVNOSTI KARTI TOKA PROCESA................. 4.2 KARTA OPERACIJE ................................................... 4.3 DIJAGRAM TOKA PROCESA ................................... 4.4 TEKUĆA KARTA.........................................................

5. ODREĐIVANJE USLOVNOG PROIZVODA....................... 5.1 TEHNOLOŠKI CIKLUS..............................................

VREME TRAJANJA TEHNOLOŠKOG CIKLUSA... 5.2 IZRADA MREŽNOG DIJAGRAMA........................... 5.3 KOEFICIJENT OBIMNOSTI.......................................

ODREĐIVANJE KOEFICIJENTA OBIMNOSTI 6. PROSTORNI RAZMEŠTAJ RADNIH MESTA..................... 7. ANALIZA KARTE OPERACIJE PROIZVODNOG PROCESA.....................................

7.1 ANALIZA KARTE TOKA PROCESA..................... 7.2 ANALIZA DIJAGRAMA TOKA PROCESA..........

8. ISKORIŠĆENJE DRVETA PRI PRERADI....................... 8.1. ANALIZA ISKORIŠĆENJA OSNOVNOG MATERIJALA.................................

8.2 . BILANS ISKORIŠĆENJA OSNOVNOG MATERIJALA................................. 9. RACIONALIZACIJA.............................................................. 10.ZAKLJUČAK.......................................................................... 11. LITERATURA.......................................................................

1. UVOD

Organizacija proizvodnje u preduzećima za preradu drveta je naučna disciplina koja proučava proizvodne procese u kojima se izgrađuju odnosi koji vladaju u tim procesima i zakonitosti između osnovnih činilaca proizvodnje(sredstva za rad, predmeti rada,radna snaga, radni kolektiv i vreme proizvodnje).

U proučavanju odnosa između proizvodnje činilaca mora se krenuti od tehničkih karakteristika i osobina sredstava rada pomoću kojih se mehaničkim,termičkim ili drugim procesima izrađuju proizvodi različitih geometrijskih i hemijskih osobina.Takođe treba voditi računa i o klimatskim,fizikalnim,sanitarno-higijenskim i estetskim uslovima rada kao i zaštiti radnika pri radu i zaštiti životne sredine.Zbog odnosa koji vladaju u proizvodnji između preduzeća drvne industrije kao potrošača određenih sirovina i drugih privrednih organizacija kao proizvođača tih sirovina sa jedne strane i sa druge odnosi između preduzeća za preradu drveta kao proizvođača finalnih proizvoda i privrednih organizacija kao potrošača tih finalnih proizvoda,organizacija proizvodnje mora tesno sarađivati i povezivati se sa naukom o organizaciji i poslovanju privrednih radnih organizacija uopšte.

Ukratko bi se moglo reći da organizacija proizvopdnje ima zadatak da podigne proizvodnju na viši nivo sa ciljem podizanja materijalnog bogatstva i kulturnog nivoa zajednice,zbog toga organizacija proizvodnje treba da počiva na naučnim principima i ne sme da bude monopol pojedinca ili

kolektiva,već bi trebalo da bude dostupna svima, a naročito upravnim i rukovodnim organima.Međutim ona je u našim preduzećima na niskom nivou ali predstavlja jedan od elemenata uz čiju pomoć i manja finansijska ulaganja možemo postići bolje finansijske rezultate.

Organizacija je sistem pravila koji koordinira sredstva u cilju ostvarenja određenog rezultata,a organizovanje znači samo delatnost usklađivanja sredstva za ostvarenje cilja.Organizacija ima zadatak da racionalno organizuje rad ,da pravilno iskoristi različite delove i činioce proizvodnje u cilju izvršenja postavljenih proizvodnih zadataka.Osnovni činioci proizvodnje su:

-sredstva rada -predmeti rada -radni kolektiv -radno vreme -sam rad u određenom radnom vremenu

Rad je centar proizvodne delatnosti u kojoj su život i rad čoveka najtešnje povezani. Vrste rada u preduzeću su fizički,intelektualni,ljudski,mašinski,proizvodni,neproizvodni,organizacioni,izvršni,rukovodeći i administrativni.U preduzećima organizacija rada treba da odgovara nivou tehnike i tehnologije proizvodnje.Pod uticajem tehničkog progresa i rasta kulturno-tehničkog nivoa zaposlenih, menjaju se i usavršavaju forme i metode organizacije rada.Organizacija rada se u principu razlikuje od organizacije materijalnih činilaca proizvodnje,jer organizacija rada obuhvata živu aktivnost(živu snagu) proizvodnje,dok organizacija materijalnih činilaca obuhvata pasivne elemente proizvod- nje.

2. ORGANIZACIJA SREDSTAVA RADA

Sredstva rada su posmatrana u odnosu na proizvodnju, deo sredstava za proizvodnju pomoću kojih se polazne sirovine u proizvodnom procesu prerađuju u gotove proizvode. To su osnovna sredstva proizvodnje koja se u toku proizvodnje sukcesivno troše prenoseći deo utrošene energije na proizvode koji se izrađuju. Ovaj proces se srazmerno odvija i to preko fonda za amortizaciju koji se alimentira od dohotka,po zakonski određenoj stopi amortizacije. Stopa amortizacije se određuje u odnosu na vek trajanja mašina tj. sredstava rada. Amortizacija se uplaćuje u fond, a zauzvrat se uračuna u cenu koštanja proizvoda. Kod proste reprodukcije se nabavljaju samo ona sredstva koja su utrošena.

Zadatak organizacije proizvodnje je da obezbedi potpuno i pravilno iskorišćenje sredstava proizvodnje, sirovina i energije jer to doprinosi boljem ekonomisanju. Sredstva rada možemo podeliti na sledeći način:

- mašine, uređaji i transportna sredstva - proste sprave i alati - građevinski objekti Tema ovog seminarskog rada je vezana za iskorišćavanje osnovnog

materijala (rezana građa) i njihovu organizaciju i mogućnost racionalizacije.

2.1. ORAGANIZACIJA ISKORIŠĆENJA OSNOVNOG MATERIJALA

Organizacija iskorišćenja predmeta rada je sastavni deo opšteg kompleksa organizacije proizvodnje. Organizacija iskorišćenja osnovnog materijala im azadatak da odredi potrebnu količinu osnovnog materijala za proizvodnju, da je sačuva dopremi na mesto rada, i omogući maksimalno kvantitativno, kvalitativno i vrednosno iskorišćenje. Pri tome treba težiti da se materijal iskoristi istovremeno što bolje po kvalitetu i količini a da se pri tome postigne što bolji ekonomski efekat. U savremenim uslovima proizvodnje cena materijala učestvuje u ceni gotovih proizvoda i do 80 %. Iz te činjenice proizilazi i neophodnost što racionalnijeg iskorišćenja materijala,a osim toga i najveće uštede se mogu postići racionalnim iskorišćenjem materijala. Po svom stanju u procesu proizvodnje predmeti rada imaju tri osnovna idva prateća oblika.Osnovni oblici predmeta rada su: -sirovina i materijal kao polazni oblik -poluproizvodi kao međuoblik -gotovi proizvodi kao završni oblik Prateći i nepoželjni oblici predmeta rada su škart i otpadak u proizvodnji. Sirovine predstavljaju predmete rada koji ulaze u proizvodni proces u obliku u kom su izdvojeni iz prirode i koji pri tome nisu pretrpeli bitne promene.

2

Materijal se dobija preradom sirovine i to predmeti rada koji tokom prerade pretrpe bitne izmene oblika,sastava i osobina. Sirovina i materijal koji je posmatran kao jedna celina su predmeti rada koji još nisu ušli u neposredni proces proizvodnje u konkretnom preduzeću i predstavljaju početni oblik predmeta rada. Sirovine i osnovni materijali u preradi drveta su: -trupci za ljuštenje i fličevi za sečeni furnir -trupci za rezanu građu -furnirske(šper) i stolarske(panel) ploče i lesonit -lamelirano drvo - celulozno i taninsko drvo -drvenjača iceluloza Poluproizvodi-polufabrikati ili polufinalni proizvodi su predmeti rada koji su samo delimično obrađeni i koji se moraju dalje obrađivati ili u istom preduzeću u kome su proizvedeni ili u nekom drugom.Poluproizvodi su rezultati jedne ili više međufaza tehnološkog formiranja određenog proizvoda i predstavljaju međuoblik predmeta rada koji se nepoklapa ni sa njegovim početnim oblikom gotovog proizvoda. Prema osobinama proizvodnje i prema iskorišćenju poluproizvodi se dele na industrijske i prema iskorišćenju poluproizvodi se dele na industrijske i vlastite.Industrijski poluproizvodi su oni koji u odnosu na narednu upotrebu igraju ulogu polaznog materijala ili koji imaju oblik gotovih delova za narednu proizvodnju.Vlastiti poluproizvodi se izrađuju i iskorišćavaju u vlastitom ili u kooperativnom preduzeću.

Gotovi proizvodi su predmeti rada koji su već izašli iz neposrednog procesa proizvodnje i u istom preduzeću ne idu na dalju obradu.

Po karakteru naredne upotrebe razlikuju se sledeće vrste proizvoda: - proizvodni materijal - koji se upotrebljava kao polazni materijal ili kao polazni

poluproizvod u daljoj proizvodnji (rezana građa, furnir, šper, panel, lesonit ploče, detalji, delovi i sklopovi nameštaja, građevinski detalji, celuloza, tanin itd.)

- proizvodni proizvodi - kao sredstva rada upotrebljavaju se za proizvonju drugih proizvoda ( kalupi, kalemovi, alatke, modeli i drveni delovi mašine)

- upotrebni proizvodi - služe za neposrednu upotrebu i potrošnju (nameštaj, građevinska stolarija, drvena transportna sredstva, montažne kuće od drveta, drvna galanterija itd.)

Prateći oblici predmeta rada su škart i otpadak, u proizvodnji kao nepoželjni ali i neizbežni pratilac proizvodnje. Analizu iskorišćenja sirovine moramo da posmatramo kroz nastale OTPATKE i GUBITKE. Otpaci se mogu da koriste bilo u daljoj preradi, bilo kao gorivi materijal, dok nastali gubici predstavljaju trajan nestanak drvne mase.

Škart je prateći oblik predmeta rada koji se ne može dalje upotrebljavati u osnovnoj proizvodnji jer zbog grešaka i nedostataka ne odgovara standardu. Škart može biti:

- škart sirovina i materijala - škart detalja i poluproizvoda

- škart gotovih proizvoda

Svaki od ovih oblika škarta može biti materijalni i proizvodni. Materijalni škart se ne može upotrebiti u osnovnoj nameri zbog spoljašnjih ili unutrašnjih grešaka koje se nalaze na sirovini ili materijalu, a nastale su prirodnim putem. Prirodne greške na materijalu su: zakrivljenost, vitoperost, čvorovi, prozuklost, okružljivost, paljivost i trulež.

Proizvodni škart nastaje u preduzeću usled nepravilnog uskladištenja sirovina i materijala na stovarištima i magacinima, usled nepažljivog transporta i nepravilnog rada u tehnološkom procesu. Proizvodni škart može biti:

- nabavni - skladišni - tehnološki Nabavni škart je onaj koji je već postojao pri nabavci sirovina i materijala pri čemu oni ne

odgovaraju za osnovnu nameru zbog nedovoljnih dimenzija ili neodgovarajućeg kvaliteta. Skladišni škart nastaje na skladištima preduzeća pre otpočinjanja tehnološkog procesa. Tu

spadaju: plavetnilo, sunčane pukotine, prozuklost, trulež itd. Tehnološki škart nastaje u proizvodnom procesu za vreme obrade predmeta rada. Javlja se u

obliku neodgovarajućih dimenzija, nepravilne obrade ili oštećenja.

3

Prema uzrocima nastajanja škart se deli na: - mašinski - radni - organizacioni Mašinski škart nastaje usred neispravnosti mašina i njihovih alata. Radni škart nastaje zbog nepažnje i neodgovarajuće kvalifikacije radnika. Organizacioni škart nastaje zbog neispravnih uputstava rukovodilaca i usled loše pripreme

proizvodnje. Prema mogućnostima za dalje iskorišćavanje škart se deli na popravljivi i konačni škart.

Popravljivi škart može biti: uslovni, doradni i preradni. Popravni škart se može uz dopunske troškove iskoristiti za drugu svrhu.

Konačni škart se ne može popraviti usled čega prelazi u otpadak (gubitak). Otpadak je deo utrošenog materijala i sirovina koji se zbog neodgovarajućih tehnoloških uslova

u proizvodnji ne može upotrebiti za preradu u osnovne proizvode i deli se na: - tehnološki otpadak koji se može upotrebiti za izradu nekih sitnih proizvoda - industrijski otpadak koji se može primeniti u hemijskoj preradi drveta - korisni otpadak koji se može upotrebiti za ogrev

2.2 ZNAČAJ ISTRAŽIVAČKOG PROBLEMA

Iskorišćavanje predmeta rada se posmatra sa stanovišta količinskog, kvalitativnog i ekonomskog iskorišćenja. U organizaciji proizvodnje daje se podjednak značaj kako ekonomskom tako i kvantitativnom i kvalitativnom iskorišćenju predmeta rada. Zato organizacija proizvodnje treba da obezbedi:

a) maksimalno iskorišćenje one vrste sirovina i materijala koji su najviše zastupljeni i koji imaju najpovoljnije uslove za eksploataciju.

b) maksimalno kvalitativno, kvantitativno i ekonomsko iskorišćenje predmeta rada tako da kod naredne upotrebe ili ne zahtevaju nikakvu obradu ili ako obrada mora da se vrši, da se stvore što povoljniji uslovi za njeno izvođenje

Maksimalno iskorišćenje sirovine zavisi od organizacije proizvodnje i planiranja u samom preduzeću, a sa druge strane od kvaliteta planiranja u eksploataciji šuma.

Maksimalno kvalitativno, kvantitativno iskorišćenje predmeta rada zavisi od organizacije proizvodnje u preduzeću i od pravilne kooperacije različitih vrsta preduzeća za preradu drveta čija je proizvodnja sukcesivno povezana ( eksploatacija šuma - pilane - fabrike nameštaja).

Maksimalno ekonomsko iskorišćenje predmeta rada zavisi od organizacije, odnosno od povećanja proizvodnosti rada uz istovremeno maksimalno iskorišćenje sirovina i materijala.

Iskorišćenje sirovina i materijala je vrlo različito u raznim vrstama prerade drveta, a zavisi kako od oblika, kvaliteta i dimenzija sirovina i materijala, tako i od načina rada u samom tehnološkom procesu. Iz tih razloga i u istim vrstama prerade drveta razna preduzeća pokazuju velike razlike u ovom iskorišćenju.

Uopšteno u preradu drveta u gotovim proizvodima stvarno se iskoristi samo 15 do 30 % od mase drveta na panju. Zbog toga problemi racionalnog iskorišćenja sirovina i materijala i problemi korisnog iskorišćavanja otpadaka spadaju u najvažnije tehnološke probleme i mehaničke i hemijske i finalne prerade drveta.

2.3 OBJEKT PROUČAVANJA

Prikupljanje podataka treba izvršiti u preduzeću "NOVI DOM" Beograd naVoždovcu.Ova organizacija osnovana pedesetih godina pod nazivom "20. OKTOBAR" posluje samostalno sve do početka devedesetih kada se integriše u beogradski "NOVI DOM".Locirana je u urbanom delu grada na oko 300 a i ne postoji mogućnost proširivanja proizvodnih kapaciteta.Lokacija je povoljna sa gledišta transportnih puteva i veze sa mestima prodaje.Broj zaposlenih se kreće oko 300 ljudi a unutršnja organizacija proizvodne organizacije je sledeća: -radna jedinica stolarskih poslova -radna jedinica tapetarije -služba tehničke pripreme -služba održavanja -služba računovodstva -služba opštih i pravnih poslova

4

Kao i sve privredne organizacije u vreme sankcija radila je smanjenim kapacitetom i bila je orijentisana na domaće tržište.Sve se to žestoko odrazilo i na ukupni bilans preduzeća,na nemogućnost ulaganja u nove projekte niti u postojeće kapacitete. 3.ZADATAK RADA U proizvodnoj organizaciji "NOVI DOM"-Voždovac,potrebno pokazati podatke koji su potrebni da bi se obradio seminarski rad pod nazivom:Organizacija iskorišćavanja osnovnog materijala-rezana građa i mogućnosti racionalizacije. Količinsko iskorišćenje sirovina i materijala iznalazi se na osnovu izrade i analize bilansa o utrošku sirovina i materijala u određenom vremenskom periodu i za određenu količinu proizvoda. Iznalaženje se vrši na dva načina: 1.Količinsko iskorišćavanje gotovih proizvoda iznalazi se na osnovu neposrednog utroška sirovina i materijala i izlaza gotovih proizvoda i otpadaka koji se dobijaju posle prerade sirovina i materijala.Ovaj metod se primenjuje ueksploataciji šuma i u pilanskoj proizvodnji. 2.Količinsko iskorišćenje se iznalazi na osnovu neposrednog utroška sirovina i materijala i izlaska detalja i delova i tek na kraju izlaska gotovih proizvoda.Iskorišćenje se nalazi za svaku fazu rada posebno ili za grupu faza rada u toku proizvodnog procesa i to prema toku predmeta rada iz jedne faze rada ili jedne grupe faza rada u drugu.Ovaj način istraživanja količinskog iskorišćenja se primenjuje u višefaznim tehnološkim procesima kao što je slučaj u proizvodnji furnira,šper i panel ploča,proizvodnji nameštaja itd. U proizvodnji nameštaja svih vrsta bilans treba da se izradi za pojedine vrste i pojedine kvalitetne klase materijala i za pojedine vrste i kvalitete proizvoda sa specijalnim ispitivanjem svakog pojedinog dela nameštaja u svakom stadijumu proizvodnog procesa i prema vrsti mašina odnosno prema načonu prerade i obrade. Ovo ispitivanje treba izvršiti u dva glavna dela: -krojenje detalja sa nadmerom -obrada iskrojenih detalja do konačnih dimenzija za montažu i jedan idrugi deo ispitivali bi se prema mašinama ili načinu obrade:prerezivanje,paranje,rendisanje,,profilisanje,bušenje i spajanje.

3.1ANALIZA POSTOJEĆEG STANJA Proizvodna organizacija "NOVIDOM"Voždovac proizvodi pločasti i tapacirani nameštaj.Učešće rezane građe je manje zastupljeno u ovakvoj proizvodnji.Zbog toga ovo preduzeće ne poseduje sopstvenu pilanu,već rezanu građu nabavlja na slobodnom tržištu.Nabavljena građa je pretežno bukova i topolova a koristi se ređe i čamova i hrastova građa različitog kvaliteta. Upreduzeću postoje i odeljenja krojenje rezane građe kao i mašinska obrada masiva.Mašine na kojima se vrši krojenje masiva nalaze se raspoređene bez pravog reda. Iz masiva se uglavnom izrađuju "skriveni"detalji kao npr.ramovi za ležaje,trosede i fotelje,zatim različite pakne i lajsne raznih dimenzija za unutrašnje konstrukcije tapaciranog nameštaja. Sve navedeno utiče na iskorišćavanje kako osnovnog materijala(ploča i rezane građe) tako i pomoćnog materijala i na ostvarenje ukupnog bilansa proizvodnje.Na ovo iskorišćenje ima uticaja i kvalifikaciona struktura ,odnos radnika prema radu i njihova radna disciplina.Ne sme se razlog svemu lošem opravdavati postojećim teškim stanjem u privredi i državi uopšte. Rezana građa je uglavnom lošeg kvaliteta.Kupuje se od različitih proizvođača po različitim cenama koje diktiraju proizvođači bez prave kontrole. Preduzeće poseduje kanalnu sušaru.Primećeno je da se građa suši empirijski i to sve raličite vrste i različite debljine na identičan način.Ne može se nikako govoriti o režimima ,pa čak ni o korišćenju uređaja za kontrolu procesa sušenja. Stovarište rezane građe se nalazi na otvorenom prostoru gde je izloženo dejstvu atmosferilija i delovanju bioloških faktora destrukcije drveta.Teorijski je dokazano da sirovina bez zaštite pri lagerovanju gubi na masi i na kvalitetu što se odražava i na njeno iskorišćenje.Zbog toga bi prvi korak ka boljem korišćenju sirovina i materijala bilo pravilno projektovano stovarište i racionalnije korišćenje kapaciteta sušare.

3.2 REZULTATI ISTRAŽIVANJA Rezultati istraživanja predstavljaju sveobuhvatni pregled postojećeg stanja u preduzeću. Da bi se mogla izvršiti racionalizacija,prethodno se mora proučiti postojeći proces proizvodnje.Zbog toga je potrebno utvrditi i pratiti tačno određeni proizvod da bi se utvrdile i ustanovile sve činjenice u vezi sa iskorišćenjem osnovnog materijala,u datom pogonu krojenja rezane građe.Taj proizvod se naziva uslovni proizvod.Toje proizvod koji se izrađuje u datom preduzeću i za koga je prizvodni kapacitet najveći.

4.METOD RADA

5

Da bi se postavljeni zadatak seminarskog rada mogao uraditi što bolje mora se pristupiti određenim uvodnim istraživanjima. Ova uvodna istraživanja obuhvataju: -određivanje tipa serijske proizvodnje -vršenje ekspertske analize Kod ekspertske analize prvi korak je definisanje uslovnog proizvoda(najveći raspoloživi deo vremenskih kapaciteta). Sledeći korak za izabrani tehnološki proces je izrada karte operacija koja definiše tehnološki proces izrade proizvoda.Naredni korak je definisanje prosečne veličine serije za uslovni proizvod koja je rađena tokom godine a zatim se izračunava operacioni coklus za svaku operaciju i svako radno mesto.Potom se određuju načini smenjivanja operacija u radnom sistemu da bi se izračunao tehnološki ciklus.Koristeći montažnu šemu proizvoda napravi se mrežni plan i metodom kritičnog puta se definiše kritičan put i odrede vremenske rezerve. Za definisanje ukupnog toka procesa treba uraditi kartu višestrukog toka procesa i dijagram toka procesa.Na kraju se mora definisati razmeštaj elemenata u prostoru i tekuće karte za delove proizvoda.

4.1STUDIJA TOKA PROCESA

Bavi se proučavanje kretanja predmeta rada kroz proces proizvodnje kao i proučavanjem pokreta ruku radnika na radnom mestu.Karta toka procesa se odnosi na grupu karata koje obuhvataju:karte operacija u okviru procesa,karte toka samog procesa,karte višestrukih aktivnosti(aktivnosti čoveka , mašine ili aktivnosti pri planiranju rada),karte radnih mesta i karte ciklusa simultanih pokreta.Karte toka procesa grafički pokazuju događaje koji nastaju u toku niza operacija tako da se one mogu lako sagledati i analizirati.Karta toka procesa sastavlja aktivnosti koje se javljaju u toku procesa u pet grupa:operacija, transport,kontrola,čekanje i skladištenje.Grupe i simboli kojima se oni označavaju definisalo je Američko društvo mašinskih iženjera. Svrha izrade toka proizvodnih procesa Karte toka proizvodnih procesa sistematski opisuju proces ili radni ciklus i pružaju pri tome dovoljno podataka za analiziranje i usavršavanje metode rada.Svaka karta u okviru pomenute grupe karata toka procesa predviđena je da pomogne analitičaruda jasno sagleda postojeći psotupak.Format karata je standardizovan i omogućava grupi radnika da koristeći isti jezik zajednički sagledaju probleme.Time se stimuliše razmena ili dopuna ideja.

Aktivnosti karti toka procesa Aktivnosti proizvodnih procesa se mogu svrstati u pet grupa:operacije ,prenos ,kontrola ,čekanje i skladištenje.Ove grupe aktivnosti se mogu definisati na sledeći način:

OPERACIJA --------------- Operacija nastaje kad se predmetu namerno menja neka od njegovih fizičkih ili hemijskih osobina, kada se ostvaruje sklapanje,kada se priprema za novu operaciju,prenos ili skladištenje.Operacija se javlja kada se predaje ili priprema operacija.

POKRENUTI ----------------- Prenos se javlja kada se predmet pomera sa jednog mesta na drugo,osim u slučaju kada ta pomeranja predstavljaju sastavni deo operacije ili se izvode na radnom mestu u toku operacije ili pregleda.

KONTROLA ---------------- Kontrola se sastoji iz identifikacije predmeta ili provere kvaliteta i kvantiteta neke od njegovih oso- bina.

ČEKATI

6

------------- Čekanje-predmet mora da čeka kad uslovi ne do- zvoljavaju ili ne zahtevaju da se sledeće planirana akcija odmah izvede.

ČUVATI -------------- Skladištenje nastaje kada se predmet zadržava i kada se sprečava njegovo dalje kretanje bez posebnog odobrenja.

KOMBINOVATI ---------------------

Kombinovana aktivnost - kada se dve aktivnosti izvode istovremeno, ili na istom radnom mestu simboli mogu da se kombinuju,npr.operacija i kon- trola.

4.2 KARTA OPERACIJE

Služi za definisanje skupa tehnoloških operacija i skupa kontrolnih operacija(kontrola dimenzija,kvaliteta,oblika etc.),tj.predstavlja grafički prikaz tačaka u kojima se materijal uvodi u proces iredosled kontrola i svih operacija , sem onih koje se odnose na rukovanje materijalom.Karta može obuhvatiti detaljan odnos materijala, vreme potrebno za svaku operaciju ili kontrolu,mestana kojima se operacija ili kontrola izvršava.Koriste se simboli za tehnološke operacije ( O ) i za kontrolne operacije (€). Izrada karte operacija (vertikalni prikaz) se vrši tako da se ceo proizvod rastavi na delove i za svaki deo se definiše tehnološki postupak.Iznad svakog dela proizvoda je potrebno navestivrstu materijala, dimenziju i šifru detalja.Prilikom crtanja osnova proizvoda se crta sa krajnje dessne strane,a ostali elementi se nadovezuju u levo.Obeležavanje tehnoloških i kontrolnih operacija počinje od detalja koji čine osnovu proizvoda.Oznake tehnoloških operacija su O1,O2,...,0n, oznake kontrolnih operacija su K1,K2,...,Kn. Pored svake oznake za tehnološku operaciju se definiše koja operacija i koliko traje, kod oznake za kontrolu se navodi trajanje i naznaka o kojoj se vrsti kontrole radi. Kod analize karte operacija se analiziraju i osnovne karakteristike materijala:tip,operacije kontrola i vreme.Tip materijala se proučava da bi se ispitale mogućnosti primene alternativnih materijala,tipovi završne obrade i tolerancije,s tim što se sve ose osobine ocenjuju u opdnosu na funkciju,pouzdanost,način opsluživanja i troškove.Zatim se vrši pregled operacija da bi se otkrile mogućnosti i primene alternativnih proizvodnih postupaka ,izrade,mašinske obrade ili montaže i mogućnost izmene alata i uređaja. Kontrola se sprovodi da bi se održao nivo kvaliteta, izmenio redosled uzimanja uzoraka u toku procesa, ili da bi se posao proširio na druge operacije sa kojima je u vezi.

4.3 DIJAGRAM TOKA PROCESA

Tabelarno prikazuje sve operacije koje se izvode ,uključujući transport,kontrolu,zastoj i skladištenje.Dijagram toka procesa predstavlja razmeštaj procesa u vremenu.Služi za analizu kretanja proizvodnog procesa materijala jedne vrste ili za analizu radnika na jednom radnom mestu.Potrebno je definisati da li se radi o postojećem ili predloženom toku procesa. Uprvoj koloni dijagrama toka procesa se vrši predstavljanje radnog procesa.To je snimak zahvata koji se obavljaju u radnom procesu. U drugoj koloni se simbolima predstavljaju detalji postupka:

- operacija - kontrola - transport - zastoj - skladište

7

Treća kolona sadrži tri potkolone u koje se upisuju:rastojanje(m),količina(kom),vreme(min).U ovoj koloni se vreme odnosi na transportne tokove. Četvrta kolona sadrži analizu koja se sastoji iz niza pitanja: -ŠTA, -odnosi se na predmet rada,transport,kontrolu i zastoj -GDE, -odnosi se na mesto izvršavanja tj. gde se prenosi -KADA, -odnosi se na trenutak izvršenja -KO, -odnosi se na izvršioca(kvalifikacija,veština,fizička spo- sobnost). -KAKO, -odnosi se na način izvršenja transporta, rada kontrole ili skladištenja. U okviru primedbe treba dati kratko mišljenje o svemu ovome. Nastavak zaglavlja sadrži aktivnosti: -ELIMINISATI, da ili ne -SKRATITI , ukoliko je eliminisanje nemoguće -KOMBINOVATI, može ili ne -PROMENITI, ako se odnosi na primenu transporta U gornjem delu se nalazi tabela sa prikazom postojećeg i predloženog stanja.Unju unosimo zbir ovih operacija sa ukupnim trajanjem u metrima kao i ukupan broj kontrola,zastoja i skladištenja. U koloni predloženog stanja unosimo svoje predloge u vezi ovih operacija.Jednim dijagramom toka procesa pratimo kretanje jedne vrste materijala.

Karta radnika prati rad pojedinaca i navodi sve njegove aktivnosti. Karta materijala je veoma korisna za sagledavanje proizvodnih operacija kao celine, dok je

karta čoveka za operacije održavanja ili usluga. Ove karte treba posebno da se kontrolišu.

4.4. TEKUĆA KARTA

Daje se uz dijagram toka procesa. Radi se u razmeri i predstavlja osnovu odeljenja sa rasporedom mašina i ručnih radnih mesta na kojoj je prikazano kretanje jednog detalja ili proizvoda, počevši od mesta skladištenja materijala preko mašina na kojima se vrši obrada do izlaska obrađenog proizvoda ili detalja iz posmatranog odeljenja ili pogona. Pri tome se koriste određeni simboli za prikazivanje kretanja:

∆D Tekuća karta može biti: - dvodimenzionalna - trodimenzionalna

HODOGRAM - predstavlja grafički prikaz kretanja radnika na radnom mestu. Kretanje radnika obavlja se između sredstava i predmeta rada u okviru radnog mesta.

KARTA VIŠESTRUKOG TOKA PROCESA - može biti podešena prema postupcima ili prema grupi ljudi. Ova karta se radi na radnom mestu gde radi više radnika sa ciljem da se odredi opterećenje svakog učesnika, karakteristika posla prikazuje se preko radnog odnosa.

KARTA VIŠESTRUKIH AKTIVNOSTI (ČOVEK - MAŠINA) -pokazuje usklađenost vremena rada radnika i mašine. Pri izvođenju rada na mašini treba razlikovati momente kada mašina i radnik rade nezavisno jedan od drugog, kada izvode kombinovan rad i kada radnik ili mašina čeka. Cilj izrade ove karte je da se utvrdi opterećenje čoveka i mašine. U nju se unose vremena, kobinovan nezavisan rad čoveka ili mašine, kao i čekanja. iz ove karte se vidi usklađenost rada čoveka i mašine u jednom ciklusu.

5. ODREĐIVANJE USLOVNOG PROIZVODA (rezultati istraživanja)

U preduzeću "Novi Dom" u Beogradu zbog sadašnje privredne situacije, okruženja koje vlada na tržištu i tranzicija koja je u toku, ne postoji utvrđen asortiman proizvoda koji se radi tokom jedne godine. S' tim u vezi ne postoji ni plan proizvodnje na godišnjem nivou te podaci koji su nam bili dostupni nisu mogli poslužiti za određivanje uslovnog proizvoda na teorijski način preko tabela i proizvodnih koeficijenata.

DEFINISANJE USLOVNOG PROIZVODA

8

Proizvod koji najviše opterećuje proizvodnju predstavlja uslovni proizvod. Preko njega se vrši analiza iskorišćenja materijala. Određivanje uslovnog proizvoda se vrši na sledeći način:

- Tabelarno se prikažu sve vrste proizvoda koji se rade u preduzeću, njihova količina u komadima i broj potrebnih normi časova za njihovu proizvodnju.

Koeficijent obima rada za svaki proizvod dobija se na sledeći način: - Jednom, bilo kom proizvodu, za potrebni koeficijent dodelimo broj 1 - Koeficijent za svaki drugi proizvod dobijamo iz realnog obima rada Kolona koja opredeljuje uslovni proizvod je uslovni plan proizvodnje. Ona se dobija tako što se

prevodni koeficijent množi sa godišnjom planskom količinom. Najveći broj u koloni predstavlja uslovni proizvod. Na osnovu uvida u plan proizvodnje za 1989. godinu za uslovni proizvod izabrao sam ležaj "ŽIŽI", jer ima najveći kapacitet.

5.1 TEHNOLOŠKI CIKLUS U proizvodnji se razlikuju tri vrste ciklusa: - Operacioni ciklus (Tco), predstavlja vreme koje je potrebno utrošiti za izvršenje i-te

operacije na određenoj seriji predmeta. - Tehnološki ciklus (Tct), predstavlja vreme potrebno za izvođenje određenog broja

tehnoloških operacija u postupku izrade određene serije nekog proizvoda - Proizvodni ciklus (Tcp), obuhvata trajanje svih događaja u procesu izrade gotovih

proizvoda, odnosno osim tehnološkog ciklusa sadrži u sebi i međuoperaciono vreme.

Način izračunavanja tehnološkog ciklusa zavisi od načina smenjivanja tehnoloških operacija u vremenu, a ono može biti:

- REDNO (POSTUPNO) - na izvrešenje naredne operacije može se preći tek pošto je završena prethodna tehnološka operacija na celoj seriji:

Tct=Q* Σ ti

- PARALELNO - javlja se u slučaju kada se na određenom komadu u seriji može preći na izvršenje naredne tehnološke operacije, uz uslov da je naredna tehnološka operacija jednaka ili duža od prethodne:

Tct = Σ ti + (Q - 1)* tmax - KOMBINOVANO (REDNO - PARALELNO) - karakteriše se time da postoje slučajevi

kada je naredna tehnološka operacija kraća od prethodne: Tct = Σ ti + (Q - 1)* tz + Σα j

gde je: ti - trajanje i - te tehnološke operacije tz - trajanje zadnje tehnološke operacije u nizu tmax - trajanje najduže tehnološke operacije u nizu Q - veličina serije α j - period čekanja tokom koga dolazi do stvaranja određene zalihe

α j = Σ (ti - t(i +1))(Q - 1)

VREME TRAJANJA TEHNOLOŠKOG CIKLUSA

Veličina serije: 100 kom. EL - 1 DONJA KUTIJA

D1 - DUŽA STRANA (2 kom.) t1 = 1,10vj ..................... brušenje Tco1=110 t2 = 0,37vj ..................... furniranje Tco2=37 Tct=333,39vj t3 = 3,30vj ..................... presovanje Tco3=330 t4 = 1,93vj ..................... bušenje Tco4=193

D2 - BOČNA STRANA (2 kom) t1 = 0,71vj ..................... brušenje Tco1=71 t2 = 0,23vj ..................... furniranje Tco2=23 Tct =331,92vj t3 = 3,30vj ..................... presovanje Tco3= 330 t4 = 0,98vj ..................... bušenje Tco4=98

D3 - LEŽEĆE LAJSNE (2 kom)

9

t1 = 1,02vj ..................... paranje Tco1=102 t2 = 0,30vj ..................... prerezivanje Tco2=30 Tct=102,3vj

D4 - DNO (1 kom) t1 = 1,12vj ..................... krojenje Tco1=112 Tct=112vj

EL - 2 RAM DUŠEKA D5 - DUŽA STRANA

t1 = 1,10vj ..................... brušenje Tco1=110 t2 = 0,37vj ..................... furniranje Tco2=37 Tct=332,82vj t3 = 3,30vj ..................... presovanje Tco3=330 t4 = 1,72vj ..................... bušenje Tco4=172

D6 - BOČNA STRANA t1 = 0,71vj ..................... brušenje Tco1=71 t2 = 0,23vj ..................... furniranje Tco2=23 Tct =331,92vj t3 = 3,30vj ..................... presovanje Tco3= 330 t4 = 0,98vj ..................... bušenje Tco4=98

TAPETARIJA TL1 LEŽAJ

t1 = 4,00vj ..................... krojenje platna Tco1=400 t2 = 2,03vj ..................... krojenje dakrona Tco2 =203 t3 = 1,70vj ..................... krojenje štofa Tco3 =170 t4 = 8,40vj ..................... štepovanje Tco4 =840 t5 = 5,00vj ..................... oblikovanje Tco5 = 500 t6 = 15,45vj ..................... presvlačenje Tco6 = 1545 Tct = 1793,83vj

5.2. IZRADA MREŽNOG DIJAGRAMA

R.B ELEMENTI AKTIVNOST ZAVISI TRAJANJE 1. D3 LEŽEĆA LAJSNA 1 / 1,52 2. D1 DUŽA STRANA 2 / 6,69 3. D2 BOČNA STRANA 3 / 5,22 4. D4 DNO 4 / 1,12 5. SKLOP A A 1,2,3,4 10,00 6. D7 DNO 5 / 0 7. D8 RAM 6 / 0 8. D9 ŽIČANO JEZGRO 7 / 0 9. T1 PLATNO 8 / 4,00 10. T2 DAKRON 9 / 2,03 11. T3 ŠTOF 10 / 1,70 12. SKLOP B B 8,9,10 8,40 13. SKLOP C C 5,6,7,B 20,00 14. D5 DUŽA STRANA 11 / 6,49 15. D6 BOČNA STRANA 12 / 5,22 16. SKLOP D D C,11,12 5,60 17. SKLOP E E A,D 0,30

MREŽNI

Koristeći CPM-metodu mrežnog planiranja urađen je mrežni dijagram procesa izrade našeg uslovnog proizvoda ležaj "ŽIŽI".Određen je kritičan put 8-B-C-D-E i smešten je u tapetariji.Tema ovog seminarskog rada se ne može vezati za ovaj kritičan put već je vezana za iskorišćenje rezane građe kroz proizvodnju, pa ćemo se time baviti i u daljem radu.

10

2 0 21.3

1

0 26.4

1 / 1.52

2 / 6.69

LEŽAJ "ŽIŽI"

EKSPERTSKA ANALIZA USLOVNOG PROIZVODA

Nh/proizv Q potr.kpct prev.koef qu T lezajŽIŽI 11.15 1300 14495 1.00 1300 A trosedADA 25.6 500 12800 2.29 1145 P trosedMINA 30.4 300 9120 2.72 816 E trosedVANJA 14.05 1000 14050 1.26 1260 T garnit.ROMI 25.72 400 10288 2.31 924 A trosedROMI 10.78 400 4312 0.97 388 R garni.DANICA 32.29 200 6458 2.89 578 S lezajJULIJA1 6.8 700 4760 0.61 427 K lezajJULIJA2 5.39 300 1617 0.48 144 I ležajSANJA 8.27 700 5789 0.74 518 ležajOKTO 9.14 600 5484 0.82 502 ležajKOMODOR 7.36 200 1472 0.66 132 P L O pis.stoAVALA 3.59 300 1077 0.32 96 Č komodaLUKS 3.82 1000 3820 0.34 340 A ormarMINA 5.6 400 2240 0.50 200 S T I 8770

Nh/proizv- norma čas po proizvodu

Q- količina potr.kpct- potreban kapacitet prev.koef- prevodni koeficijent qu- količina uslovnog proizvoda

DETERMINISANJE SISTEMA PROIZVODNJE

raspoloživi vremenski kapacitet

Kr = dg*bs*čs*Ks dg = 250 dana / godini bs = 2 smene / danu čs = 8 h / smeni Ks = 0.35 ------------------------------- Kr = 250*2*8*0.35= 1400 h tmax = 66 min tmin = 1.04 min suma ti = 11.15 h/proizvodu

potreban kapacitet za ležaj "ŽIŽI" je

Kp = 1300*11.15 = 14495 h

KOEFICIJENT OBIMNOSTI

Ko = Kp/Kr Ko = 10.35 > 1 ________ neprekidna proizvodnja vreme između dva uzastopna proizvoda :

11

t = Kr / Q = 1400 / 1300 * 60 = 64.61 min / kom tmax = 66 min ( za operaciju -sklapanje troseda - ležaja (priprema i sklapanje) sa presvlačenjem u celofan i udaranje lajsne za transport)

tmin = 1.04 min ( za operaciju - brušenje rama za rukonaslon ) kako je tmax > t > tmin (66 > 10.35 > 1.04) u pitanju je VELIKOSERIJSKA proizvodnja

Granične tačke pojedinih sistema proizvodnje za proizvod "ŽIŽI" prekidna - pojedinačna ili maloserijska Q < Kr / suma ti = 1400 / 11.15 = 126 kom neprekidna - srednjeserijska 126 < Q <= Kr / tmax = 1400*60/66 = 1273 kom

neprekidna -velikoserijska 1273 < Q < Kr / tmin = 1400*60/1.04 = 80770 kom neprekidna - masovna za Q >= 80771 kom

t

PROSTORNI RAZMEŠTAJ RADNIH MESTA

Proizvodnja zahteva razmeštaj u vremenu i prostoru.Kod razmeštaja proizvodnje u prostoru najznačajnije je određivanje razmeštaja

radnih mesta . Od primenjenih razmeštaja radnih mesta zavisi efikasnost unutrašnjeg transporta, odnosno prisustvo

povratnih tokova materijala.

Razlikuju se tri oblika

razmeštaja radnih mesta :

- pogonski ( grupni ) - predmetno - grupni - linijski ( lančani )

Optimalni raspored radnih mesta može se postići: - metodom karika - metodom uslovnih nizova

Metod karika se primenjuje kod pogonskog ( grupnog ) razmeštaja u pojedinačnoj i maloserijskoj proizvodnji. Metod uslovnih nizova koristi se za određivanje optimalnog prostornog razmeštaja radnih mesta u srednje i velikoserijskom sistemu. Merilo optimalnosti prostornog razmeštaja radnih mesta je pređeni put predmeta obrade koji mora biti minimalan. Metod uslovnih nizova se sastoji u sledećem : -Za svaki proizvod programa proizvodnje na osnovu skupa svih tehnoloških operacija i njihovog redosleda određuje se opšti niz radnih mesta - ON. -Na osnovu redosleda tehnoloških operacija za pojedine proizvode i opšteg niza radnih mesta određuje se uslovni niz radnih mesta za svaki proizvod.

12

-Na osnovu uslovnih nizova radnih mesta formira se tabela frekvencija radnih mesta.Frekvencija - fij pokazuje koliko puta se i-to radno mesto javlja na j-toj poziciji. -Na osnovu tabele frekvencija izračunavaju se modifikovane frekvencije -Fik , za neraspoređena radna mesta i za k-tu poziciju u opštem nizu radnih mesta (k=1,n): Fik = fik + 2 * suma((k-j)*fij) za j=1 to n

gde je : fik - frekvencija i-tog radnog mesta za k-tu poziciju opšteg niza radnih mesta.

Na k-tu poziciju se raspoređuje ono radno mesto koje ima najveću frekvenciju -Fik , za sva neraspoređena radna mesta. Ukoliko više radnih mesta imaju jednaku najveću mod. frekvenciju, onda u nizu treba rasporediti ono r. m. koje za sledeću k+1 poziciju ima najmanju modifikovanu frekvenciju.

-Postupak raspoređivanja radnih mesta ponavlja se za naredne pozicije u opštem nizu radnih mesta sve do dobijanja optimalnog prostornog razmeštaja svih radnih mesta. -Za dobijeni linijski prostorni razmeštaj radnih mesta računa se merilo optimalnosti , odnosno pređeni put pojedinih proizvoda -Li i ukupno pređeni put svih proizvoda koji mora biti najkraći tj. min Lo =suma Li

gde je :Li - jedinični put proizvoda. Pri računanju se uzima da je rastojanje između radnih mesta isto i iznosi (r). Pri određivanju puta Li treba znati da je prvo mesto u liniji ulaz , a zadnje mesto u liniji izlaz svih proizvoda.

PRORAČUN U datom proizvodnom sistemu izrađuje se četiri finalna proizvoda :

P1.........................krevet P2.........................trosed P3.........................kancelarijska stolica P4.........................stolica

Radna mesta u pogonu krojenje masiva i mašinska obrada masiva

RM1-prerezivanje.............................................prerezivač RM2-paranje.....................................................parač RM3-ravnanje...................................................abrihter RM4-dimenzionisanje debljine.........................diht RM5-profilisanje...............................................frezer RM6-izrada čepa...............................................frezer

Uslovni nizovi radnih mesta za pojedine proizvode:

P1 : RM1 - RM2 - RM3 - RM4 - RM5 P2 : RM1 - RM2 - RM3 - RM4 - RM5 P3 : RM2 - RM1 - RM3 - RM5 - RM6 P4 : RM2 - RM1 - RM4 - RM5 - RM6

Tabela modifikovanih frekvencija

1 2 3 4 5 6 ----------------------------------------------------------- RM1 1 2 2 0 0 0 RM2 1 2 2 0 0 0 RM3 1 0 0 3 0 0 RM4 1 0 0 1 2 0 RM5 0 0 0 0 2 2 RM6 0 0 0 0 0 2

13

PRORAČUN MODIFIKOVANIH FREKVENCIJA

n Fik = fik + 2*suma(k-j)*fij

j = 1

k = 1 F11 = 1 + 2*((1-2)*2+(1-3)*2)=-11

F12 = 2 + 2*((2-1)*1+(2-3)*2)=0 F21 = 1 + 2*((1-2)*2+(1-3)*2)=-11

F22 = 2 + 2*((2-1)*1+(2-3)*2)=0 F31 = 1 + 2*((1-4)*3)=-17 F41 = 1 + 2*((1-4)*1+(1-5)*2)=-21 F51 = 0 + 2*((1-5)*2+(1-6)*2)=-36 F61 = 0 + 2*((1-6)*2)=-20

max (Fik) = F21 = F11=-11 pošto je ravnopravno uzimam RM2 zbog moguće orijentacije na proizvodnju

građevinske stolarije gde kod krojenje rezane građe uglavnom paranje prethodi prerezivanju.

k = 2 F12 = 0 F32 = 0 + 2*((2- 1)*1+(2-4)*3) =-10 F42 = 0 + 2*((2-1)*1+(2-4)*1+(2-5)*2)=-14 F52 < 0 F62 < 0

max (Fik) = F12 = 0

k = 3 F33 = 0 + 2*((3- 1)*1+(3-4)*3)=-2 F43 = 0 + 2*((3- 1)*1+(3-4)*1+(3-5)*2)=-6 F53 = 0 + 2*((3-5)*2+(3-6)*2)=-20 F63 = 0 + 2*((3-6)*2)=-12

max (Fik) = F33 = -2

k = 4 F44 = 1 + 2*((4- 1)*1+(4-5)*2)=3 F54 < 0 F64 < 0

max (Fik) = F44 = 3

k = 5 F55 = 2 + 2*((5-6)*2)= -2 F65 = 0 + 2*((5-6)*2)= -4

max (Fik) = F55 = -2

k = 6 F66 = 2

max (Fik) = F66 = 2

14

RM2

RM1

RM3

RM4

RM5

RM6

Optimalni LINIJSKI RASPORED RADNIH MESTA pri izradi svih proizvoda je :

RM2 - RM1 - RM3 - RM4 - RM5 - RM6

Ukupni pređeni put pojedinih proizvoda iznosi :

P1 : L1 = (1 + 1 + 2 + 1 + 1 + 1 )*r = 7r P2 : L2 = (1 + 1 + 2 + 1 + 1 + 1 )*r = 7r P3 : L3 = (1 + 1 + 2 + 1 )*r = 5r P4 : L4 = (1 + 2 + 1 + 1 )*r = 5r

Ukupni pređeni put za sve proizvode iznosi: min Lo = L1 + L2 + L3 + L4 = ( 7 + 7 + 5 + 5 )*r = 24*r

Karta operacije se radi da bi se izvršilo pravilno definisanje skupa tehnoloških operacija i skupa kontrolnih operacija. Karta obuhvata detaljan opis materijala,vreme potrebno za svaku operaciju ili kontrolu, mesta na kojima se operacija ili kontrola izvršava. Izrada karte operacije (vertikalni prikaz) se vrši tako što se ceo proizvod rastavi na detalje i za svaki detalj se definiše tehnološki postupak. Iznad naziva svakog detalja proizvoda je potrebno navesti vrstu materijala, dimenzije detalja i šifru detalja.

Prvo se analiziraju četiri osnovne karakteristike materijala: tip materijala, operacija, kontrola i vreme.

Tip materijala se proučava da bi se ispitale mogućnosti primene alternativnih materijala, tipovi završne obrade i tolerancije s'tim što se sve ove osobine ocenjuju u odnosu na funkciju, pouzdanost, način posluživanja i troškove. Potom se vrši pregled operacija da bi se otkrile mogućnosti primene alternativnih proizvodnih postupaka, izrade mašinske obrade ili montaže i mogućnosti izmene alata i uređaja. Pored toga se ispituje i mogućnost da se pojedine operacije izbace, kombinuju i izmene ili uproste.

Kontrola se sprovodi da bi se održao nivo kvaliteta, izmenio redosled uzimanja uzoraka u toku procesa ili da bi se proširio na druge operacije sa kojima je u vezi. Proveravanje vremena se ispituje u odnosu na primenu alternativnih metoda, alata i u odnosu na korišćenje spoljnih usluga ili uređaja sa specijalnom namenom.

7.1. ANALIZIRANJE KARTE TOKA PROCESA

Ovim dijagramom se tabelarno prikazuje i prati redosled svih tehnoloških operacija, transporta, kontrolnih operacija, zastoja i skladištenja kroz koja prolazi jedan detalj, sastav, sklop ili deo proizvoda. Može biti orijentisan u odnosu na radnika ili u odnosu na materijal. Dijagram orijentisan na radnika efikasno se primenjuje pri analizi rada u uslužnim delatnostima, analizi rada radnika na radnom mestu, tehničkom posluživanju radnih mesta. U opisu rada se koriste aktivni glagolski oblici: prerezuje, para, dimenzioniše debljinu i sl. Kod dijagrama orijentisanog na materijal, treba koristiti pasivan glagolski oblik: prerezivano, parano, itd.

kod analize se postavljaju sledeća pitanja: 1. Šta se i zašto se radi (svrha rada)? 2. Gde se i zašto se tamo radi?(mesto rada) 3. Kada i zašto se radi ? (vreme rada) 4. Ko radi i zašto taj radnik radi? (osoba koja radi) 5. Kako se radi i zašto se tako radi? (način rada)

Kolona "Aktivnost" označava šta u konkretnom slučaju treba uraditi: 1. da li je moguće eliminisanje aktivnosti? 2. da li je moguće skratiti vreme aktivnosti? 3. da li je moguće kombinovati aktivnost? 4. da li je moguće promeniti redosled aktivnosti

ANALIZIRANJE KARTE TOKA PROCESA

PITANJE PRATI GA OČEKIVANA AKTIVNOST ŠTA - je svrha rada zašto ukloniti nepotrebnu aktivnost

15

GDE - to treba da se radi zašto kombinovati ili izmeniti mesto KADA - treba da se radi zašto kombinovati ili izmeniti vreme KO - to treba da uradi zašto kombinovati ili izmeniti osobu Kako - treba da se radi zašto uprostiti ili usavršiti metod

7.2.ANALIZA DIJAGRAMA TOKA PROCESA

Dijagram toka procesa omogućuje praćenje - proučavanje kretanja jedne vrste materijala, odnosno jednog radnika. Često je potrebno sagledati celokupne odnose u slučajevima kada rad izvodi grupa ljudi ili kada u proizvod ulazi više komponenata. Za taj posao služi nam dijagram višestrukog toka procesa.

Analizom dijagrama višestrukog toka procesa uočavamo prisustvo određenog broja zastoja. Prvi radnik je angažovan tokom celog radnog ciklusa, nema razdoblje čekanja, dok drugi i pomoćni radnik imaju po dva čekanja. Radnik broj dva ima dva uzastopna čekanja. Prvo je u momentu dok prvi radnik postavlja držače (da bi učvrstio stranicu) i drugo dok radnik broj jedan zatvara kutiju. pomoćni radnik ima dva razdvojena momenta čekanja, prvi na početku radnog ciklusa, a drugi kod predposlednje aktivnosti.

Novom podelom rada opterećenost radnika je približno ista uz znatno veće iskorišćenje. Ukupan broj aktivnosti smanjen je za 17,6% što bi dalo kraće trajanje radnog ciklusa, a to daje veću proizvodnost po času rada i smeni.

Dijagram višestrukih aktivnosti pokazuje usklađenost vtremena rada radnika i mašine i vreme čekanja radnika i mašine. Pri izvođenju rada na mašini trebalo bi razlikovati momente kada radnik i mašina rade nezavisno jedno od drugog, kada izvode kombinovani rad i kada čovek ili mašina čekaju. Za ovo je uslovljena grafička predstava.

Dijag ram toka

Posto jeci

Predl ozeni

Razli ka

Posa o broj min. broj min. broj min.

µ opera cija

11 11,7 X Posto jeci _ transp

ort 10 20,5 Predl ozeni

˜ kontro la

Pocet ak u D zastoj Zavrs etak u τ skladi

stenje 3 Izradi

o Pre]eno rastojanje 50 Datum izrade __________

µ operacija ANALIZA

_ transp ort

ZASTO ?

DOGADJAJ ˜ kontr ola

L Q T

D zastoj STA ? GDE ? KADA ? KO ?

∇ skladi [tenje

1 2 3 4 DEPONIJA ∇ 100 X

TRANSPORT → 2,5 10 5

PREREZIVANJE Ο 1 0,4 X TRANSPORT → 3 54 0,12

16

PARANJE Ο 1 0,4 X

MEĐUFAZNI LAGER ∇ 100 X

TRANSPORT → 5 100 0,8

DIMENZIONISANJE DEBLJINE Ο 1 0,15 X

TRANSPORT → 8 100 0.2

KRAĆENJE Ο 2 0,15

TRANSPORT → 8,2 100 1

BUŠENJE Ο 1 0,9 X

MEĐUFAZNI LAGER ∇ 100

TRANSPORT → 8 100 10 X

Dijag ram toka

Posto jeci

Predl ozeni

Razli ka

Posa o broj min. broj min. broj min.

Ο opera cija

1 0,03 X Posto jeci → transp

ort 4 0,21 Predl ozeni

˜ kontro la

Pocet ak u D zastoj Zavrs etak u τ skladi

stenje Izradi o Pre]eno rastojanje 11 Datum izrade __________

Ο operacija ANALIZA

→ transp ort

ZASTO ?

DOGADJAJ ˜ kontr ola

L Q T

D zastoj STA ? GDE ? KADA ? KO ?

∇ skladi [tenje

1 2 3 4 TRANSPORT → 8 100 0,12

UZIMA PREDMET OBRADE → 1,5 1 0,03

POSTAVLJA PREDMET NA RADNI STO

→ 1 0,03

PREVEZUJE Ο 1 0,03

ODLAŽE → 1,5 1 0,03 X

17

Dijag ram toka proce sa

Posto jeci

Predl ozeni

Razli ka

Posa o ___I ZRA DA ČEP A (FR

broj min. broj min. broj min. Ο opera

cija 3 0,11 X Posto jeci

→ transp ort

3 2,53 Predl ozeni ˜ kontro

la 1 0,5 Pocet

ak u _____ __8h_ _____

D zastoj Zavrs etak u _____ __12h ____

τ skladi stenje

1 Izradi o _____ ___P REST O___

Pre]eno rastojanje 62,5 Datum izrade __________

Ο operacija ANALIZA

→ transp ort

ZASTO ?

DOGADJAJ ˜ kontr ola

L Q T

D zastoj STA ? GDE ? KADA ? KO ?

∇ skladi [tenje

1 2 3 4 DEPONIJA ∇ X

TRANSPORT → 60 2 POSTAVLJA PREDMET OBRADE NA

RADNI STO → 1 1 0,03

STEŽE PREDMET OBRADE Ο 0,03

MAŠINA OBRAĐUJE Ο 1 0,05

OTPUŠTA PREDMET OBRADE Ο 0,03

KONTROLIŠE ˜ 1 0,5

ODLAŽE PREDMET OBRADE → 1,5 1 0,5

Karta visestrukih aktivnosti

COVEK MASINA Preduzece vreme % vreme % Operacija kraćenje

Nezavistan rad 24 70,6 10 29,4 Postojeci metod X Kombinovan rad Predlozen metod

Cekanje 10 29,4 24 70,6 Kartu izradio presto Skica radnog mesta Datum Podeok skale

Nezavistan rad Kombinovan rad Cekanje

AKTIVNOST COVEKA AKTIVNOST MASINE

0 ODLAZI DO SLOŽAJA ČEKA

18

UZIMA PRIPREMAK CEKA 5

DONOSI DO MAŠINE CEKA

POSTAVLJA NA RADNI STO 10 ČEKA

AKTIVIRA STEZANJE ČEKA ČEKA STEZANJE PRIPREMKA

15 ČEKA PRILAZ RADNOG ALATA ČEKA OBRAĐUJE

ČEKA 20 VRAĆANJE RADNOG ALATA

ČEKA OTPUŠTANJE OBRADKA

SKIDA OBRADAK ČEKA ODNOSI DO SLOŽAJA 25 ČEKA

ODLAŽE OBRADAK ČEKA 30

VRAĆA SE U RADNU ZONU ČEKA

35

Karta visestrukih aktivnosti

COVEK MASINA Preduzece vreme % vreme % Operacija

DIMENZIONISAN JE DEBLJINE

Nezavistan rad 1,03 95,4 0,05 4,6 Postojeci metod X Kombinovan rad Predlozen metod

Cekanje 0,05 4,6 1,03 95,4 Kartu izradio presto Skica radnog mesta Datum Podeok skale

Nezavistan rad Kombinovan rad Cekanje

AKTIVNOST COVEKA AKTIVNOST MASINE

0 UZIMA PREDMET ČEKA VRŠI KONTROLU CEKA

5

19

10

15

ODLAŽE PREDMET ČEKA

20

25

30

35

Karta visestr ukog toka

Postoj eцi

Predlo\e ni

Razlik a

Pos ao broj min. broj min. broj min. Broji zvrsiO o

p 13 X Postojeci X Covek

→ transport 5 Predlozen Materijal  k

o Kartapoci nje______D z

a 6 Karta se

zavrava__ ∇ skladistenje Kartu izradio ___PRESTO__________

UKUPNO (s)

24 Datum izrade___(l)

Kom/ciklus 5

(R) Radni odnos

4.8 USTEDA

(U)

Redni broj

OPIS

1 RADNIK 1 2 3 4 6 7 8 2

2 RADNIK 1 2 3 4 6 7 8 10

3 RADNIK 1 2 5 5 5 5 5 5

20

1. UZIMAJU ROLNU 2. POSTAVLJAJU ROLNU NA NOSAC 3. RAZVLACE STOF 4. POPRAVLJAJU IVICE 5. CEKA 6. POSTAVLJAJU SABLON 7. OBELEZAVANJE 8. KROJENJE 9. ODNOSI GOTOVE KOMADE 10. ODNOSI OTPATKE

8. ANALIZA ISKORISCENJA OSNOVNOG MATERIJA

Iskoriscenje osnovnih sirovina I materijala definise se pomocu koeficijenata ,ili procenata ,kolicinskog iskoriscenja.On predstavlja relativan odnos izmedu dobijene kolicine korisnih proizvoda I kolicine utrosene vrste osnovnog materijala.

Kolicinsko iskoriscenje osnovnih sirovina I materijala moze se utvrditi na dva nacina: a) stavljanjem u odnos ukupno dobijene kolicine proizvoda I ukupno utrosene kolicine osnovnog materijala u procesu proizvodnje.Primenjuje se kod jednofaznih tehnoloskih procesa-proizvodnje rezane grade.

b) Stavljanjem u odnos ukupno dobijene kolicine detalja I na kraju proizvoda I utrosene kolicine osnovnog materijala.Ovaj nacin se primenjuje kod visefaznih tehnoloskih procesa.

Znajuci da skart nastaje pri bilo kom dogadaju u procesu transformacije polaznih predmeta rada u gotove proizvode, istrazivanje procenta iskoriscenja osnovnih materijala mora se vrsiti po svim elementima tehnoloskog procesa gde bi moglo doci do gubitaka a to su:

-skladistenje -tehnoloskom procesu -transportnom procesu -kontrolnom procesu -zastoji itd.

STOVARISTE Stovariste rezane grade je otvorena slobodna povrsina ,pri cemu velicina stovarista pre svega

zavisi od proizvodnog kapaciteta fabrike.Velicina stovarista ovog preduzeca nije tacno definisana,dok kolicina grade koja se nabavlja tj. kupuje na trzistu se krece od 40 – 50 kubika.Vrste drveta koje su uglavnom zastupljene na stovaristu su bukovina I topolovina .Skart koji nastaje zbog gresaka u gradi drveta iznosi 6%.Rezana grada nije tehnicki zasticena ,azbog loseg nacina cuvanja dolazi I do pojave skladisnog skarta koji iznosi 3%.

TRANSPORT Osnovni zadatak unutrasnjeg transporta je pre svega :

-da poveze sve sastavne elemente jednog sistema u jednu celinu da bi oni funkcionisali skladno I besprekorno -da predmete rada transportuje do radnog mesta

Razlikujemo: -medupogonski transport -meduoperacioni transport Transportno sredstvo medupogonskog transporta je ceoni viljuskar.Skart nastao pri manipulaciji sa rezanom gradom iznosi 4%. Meduoperacijski transport se izvodi kolicima.Nepravilan razmestaj I nepaznja vozaca dovode do toga da se velicina skarta krece oko 5%.

21

Tehnoloski skart nastaje pri dimenzionisanju poprecnog preseka zbog velike netacnosti masine prilikom obrade,posledica (komadi cije su debljine ili sirine ispod donje granicne mere ,zbog cega ih nije moguce koristiti za osnovnu namenu,vec idu na dodatnu preradu).

8.1.BILANS ISKORISCENJA OSNOVNOG MATERIJALA Otpadak se javlja pri:

-krojenju detalja iz osnovnih materijala -ciscenjem materijala -konacnom oblikovanju I obradi detalja do ugradivanja u gotov proizvod. Procenat iskoriscenja nakon osnovne proizvodnje dat po pojedinim operacijama I radnim mestima samo za bukovu rezanu gradu jer je ona najvise zastupljena u proizvodnom pogonu (tabela `OSNOVNA PROIZVODNJA`). Procenat iskoriscenja : Q = 5 kubika

Pi = 2.35/ 5 * 100 = 47%

Ukupan skart u kubicima iznosi 0.65 Ukupan otpadak iznosi 2 kubika

Skart + otpadak = 0.65 + 2 = 2.65 kubika

Ukupan procenat skarta I otpatka je : Ks+o = 2.65 / 5 * 100 = 53% Procenat iskoriscenja bi se mogao povecati ako bi se otpadak dalje koristio za proizvodnju npr. Drvne galanterije.

9.RACIONALIZACIJA Racionalizacija ima zadatak da sistematski poveca obim postojece proizvodnje uz

odgovarajuci kvalitet proizvoda , uz maksimalno iskoriscenje opreme , uz optimalnu potrosnju sirovina I materijala,pogonske energije I radne snage.

Opsti zakljucak je : -Povecanjem kolicinskog iskoriscenja je moguce uz strogo pridrzavanje I sprovodjenje sledecih mera:

- tehnickom kontrolom pravilnog sortiranja materijala po dimenzijama ,kvalitetu I nameni - pravilnim uskladistenjem na stovaristu I magacinima - pravilnim proracunom normi za potrosnju materijala za odredene vrste polaznog

materijala I odredene vrste proizvoda I njihovih detalja I sklopova - pravilnim odredivanjem nadmera na duzinu ,sirinu I debljinu za svaki detalj svakog

proizvoda u odnosu na konacnu dimenziju detalja I sastava u montazi - pravilnim razmeravanjem, prerezivanjem I krajcenjem materijala u odredene detalje - sortiranjem sitnih komada materijala I otpadaka I njihovim koroscenjem za sitne detalje - upotrebom krivih komada za krive detalje - vadjenjem I krpljenjem cvorova na detaljima - uzajamnom zamenom detalja odredjenih za istu svrhu - pravilnom montazom detalja u konacne proizvode - pravilnim magacioniranjem, pakovanjem I isporukom gotovih proizvoda

U nasem slucaju procenat iskoriscenja se krece od 47% sto je vrlo nisko s obzirom na veliki skart I otpadak u iznosu od 53 %.Ako bi se krenulo sa analizom iskoriscenja kod primarne prerade onda bi ovaj procenat bio u proracunu jos manji.Da bi se ovako nepovoljna struktura bar malo poboljsala trebalo bi bolje koristiti skart I otpatke.Za male detalje trebalo bi u vecoj meri koristiti otpadak I skart a ne vrsiti posebna secenja piljene grade za ovako male detalje.Predlog za bolju iskoriscenost bio bi program drvne galanterije koji bi trebalo uvesti pri cemu bi se skart I otpaci korostili za neke sitnije proizvode a ne samo kao ogrevno drvo.

U proizvodnji gestela trebalo bi koristiti sirovinu losijeg kvaliteta.S obzirom na velike gubitke u drvnoj masi u ovom odeljenju trebalo bi izvrsiti reorganizaciju sa ciljem da se linije za rezanu gradu posebno formiraju po redusledu operacija, a ne kao sto su sada postavljene.Linije bi bile formirane tako da se smanjuje broj povratnih operacija.Sem toga bi trebalo voditi racuna o nabavci kvalitetnije sirovine

22

za proizvode koji to zahtevaju.Racionalizacija bi trebalo da obezbedi kontinualni dot6ok sirovine, a pravilnom organizacijom rada dovelo bi se do mogucnosti iskoriscenja jednog radnika na vise masina.

STOVARISTE

Na sadasnjem stovaristu rezane grade nije odredena prostorna lokacija slozajeva I nacini slaganja,tako da ovo dovodi do otezane manipulacije na njemu. A sto je najbitnije dolazi do velikog rastura drvne mase.

Raspored slozajeva bi trebalo vrsiti na osnovu vrste ,klase I dimenzije grade.Povrsina stovarista treba da primi kolicinu rezane grade za dvomesecnu proizvodnju,kao I potrebnu povrsinu za manipulativne puteve I pored toga treba uzeti u obzir jos I procenat koriscenja kapaciteta masina tj. obim proizvodnje.Koordinacija izmedju susare,krojenja,masinske prerade I sluzbe tehnicke pripreme u fabrici mora da postoji.Racionalizacijom stovarista rezane grade bi se uz malo investicija znatno skratio proizvodni ciklus a stovariste lociralo na manjoj povrsini uz njeno optimalno koriscenje.

PREREZIVAC Preko njega bi trebalo da prolazi sva rezana grada koja se preradi u odeljenju krojenje masiva. Da bi se uticalo na bolje rezultate u koriscenju osnovnog materijala rezane grade potrebno je

izvrsiti uredjenje radnog mesta kako bi radnik mogao nesmetano da se krece I da vrsi manipulaciju sortimenata uz sto manje naprezanje.Radniku bi trebalo da se blagovremeno dostavlja potrebna dokumentacija o tome sta I koliko ce se krojiti.Za ovo radno mesto treba da se obezbedi snabdevanje materijalom kao I odvozenje prerezanih delova.

Otpadak koji se javlja na ovom radnom mestu prerade rezane grade je u vidu odrezaka ,mora se sakupljati u sanduke iza masine.

Izvestan procenat otpadaka nastaje zbog nedostatka forajzovanja od strane majstora na prerezivacu ,sto je u stvari greska sluzbe tehnicke pripreme , jer nije sagledala koliki gubitak nastaje sadasnjim nacinom rada.

Predlozene mere poboljsanja radnog mesta prerezivaca u svakom slucaju ne bi iziskivale vece investicije,dok bi se sigurno odrazile na racionalniju proizvodnju I iskoriscenje osnovnog materijala.

Ra dn o me sto od elj enj e

F az a ra d a

V rs

ta m

at er

ija la

D im

en zi

je

K ol

ic in

a

Dimenzije komada Skart (m³)

D 7

D 8

D 17

D 18

D 19

D 21

D 22

D 24

D 25

D 32

Pi %

M at

er ija

ln i

Proizvodni

N ab

av ni

Sk la

di sn

i

Te hn

ol os

ki

U ku

pn o

23

Osnovna proizvodnja

M as in sk o Pr er ez iv ac Pr er ez iv a nj e

B uk

va

4* 0.

35 *0

.0 32 5. 0

0. 33

2

0. 72

0. 69

0. 45

2

0. 43

1

0. 22

9

0. 13

4

0. 62

4

0. 20

2

0. 10

1

78 .3 0. 2

0. 15

0. 35

P ar ac P ar a nj e

B uk

va

1. 58

*0 .3

5* 0.

03 2

3. 91

5

0. 25

0. 63

8

0. 65

4

0. 29

6

0. 31

2

0. 15

4

0. 11

7

0. 59

7

0. 16

7

0. 08

3

83 .5 0. 2

0. 2

D i m . p o pr .

pr es e C et v or os tr a n a re n di sa lj k a

B uk

va

1. 6*

0. 06

5* 0.

03 2

3. 26

8

0. 2

0. 46

2

0. 61

0. 25

5

0. 27

4

0. 11

7

0. 09

4

0. 53

2

0. 13

8

0. 06

83 .9

0. 25

0. 25

24

Iz ra d a ce p a Fr ez er

B uk

va

1. 47

*0 .0

6* 0.

02 8

0. 95

1

0. 48

1

0. 39

4

92 .0

Pr er ez iv a nj e St u ce r

B uk

va

1. 58

*0 .0

6* 0.

02 8

2. 07

5

0. 18

8

0. 43

9

0. 50

6

0. 11

5

0. 08

8

0. 44

5

0. 05

5

88 .5

R as ec a nj e bl o k a P ot ez ni pr er ez iv ac

B uk

va

0. 38

*0 .0

26 *0

.0 28

0. 14

3

0. 08

6

0. 05

2

96 .5

Iz ra d a el . V ez e Fr ez er

B uk

va

0. 65

8* 0.

6* 0.

02 8

0. 66

7

0. 20

4

0. 21

7

0. 10

8

79 .3

0. 05

25

komentari (0)

nema postavljenih komentara

budi prvi koji ce napisati!

ovo je samo pregled

3 shown on 37 pages

preuzmi dokument