ORTODONCIJA, ORTOPEDIJA VILICA, PRESLUSANA, PREDAVANJA, Beleške' predlog Ortodoncija
mirka4743
mirka4743

ORTODONCIJA, ORTOPEDIJA VILICA, PRESLUSANA, PREDAVANJA, Beleške' predlog Ortodoncija

6 str.
5broj preuzimanja
444broj poseta
Opis
ORTODONCIJA, ORTOPEDIJA VILICA, PRESLUSANA, PREDAVANJA
30 poeni
poeni preuzimanja potrebni da se preuzme
ovaj dokument
preuzmi dokument
pregled3 str. / 6
ovo je samo pregled
3 prikazano na 6 str.
ovo je samo pregled
3 prikazano na 6 str.
ovo je samo pregled
3 prikazano na 6 str.
ovo je samo pregled
3 prikazano na 6 str.

13.02.2017 5 predavanje

Analiza okluzije u transverzali:

Normookluzija u transverzali je da bukalne kvrzice gornjih zuba preklapaju bukalne kvrzice donjih zuba, a palatinatinalne kvrzive gornjih zuba nalaze se u centralnim fisurama donjih zuba.

Poremeceno nepravilna okluzija u transverzali naziva se ukrsten zagrizaj.

Analiza okluzije u vertikali:

Okluzija u vertikali moze biti normookluzija ( 2-4 mm), ako je preklop sekutica veci od 4mm radi se o dubokom zagrizaju, a ako je preklop sekutica manji od 1mm radi se o otvoreno zagrizaju.

Gornji i donji zubni niz mogu imati razne nepravilnosti i svaki zub pojedinacno moze imati razne nepravilnosti.

Klasifikacija malokluzija

Malokluzija je stanje u kome kome postoji odstupanje od normalnog odnosa jednih zuba prema drugim zubima u istom luku, kao i prema zubima suprotnog luka, a posledica je neuravnotezenog razvica delova koji cine mastikatorni aparat.

Malokluzija je stanje u kome su udruzene morfoloske i funkcionalne nepravilnosti ili pak samo funkcionalne nepravilnosti ( disanje na usta,nije temeljno zvakanje, gutanje) mastikatornog aparata

• Retko predstavljaju patoloska stanja ( kongenitalna anomalija)

• Etiologija im je najcesce multifaktorijalna genetska predispozicija – meziookluzija (progenija- prerazvijena donja vilica, druga klasa drugo odeljenje- poremecaj je nasledan, dijastema medijana, hipodoncija i hiperdoncija-genetska predispozicija)

• Okluzija zuba je odredjena velikim brojem morfoloskih stanja

Postoji genetska predispozicija, ali pod uticajem losih faktora sredine dolazi do formiranja i razvoja malokluzija u njenom potpunom klinickom obliku. Dubok zagrizaj moze biti naslednog karaktera, ali uz pravilnu funkciju on se moze izbeci. Ali postoje i elementi, disanje na usta, temporalno zvakanje mogu dovesti do dubokog zagrizaja.

Ova klasifikacija se zasniva na morfoloskim karakterisikama. Klasifikacija po prof Markovicu. Po ovoj klasifikaciji su nepravilnosti podeljene na:

• nepravilnosti pojedinih zuba

• nepravilnosti grupe zuba

• nepravilnosti zubnih nizova

• nepravilnosti okluzije

U nepravilnosti pojedinih zuba, govori se o nepravilnosti u polozaju zuba:

• rotacija zuba ( moze biti prema mezijalno i prema distalno- okretanje zuba oko njegove uzduzne osovine, rotirani frontalni zubi, zauzimaju uvek manje prostora, nego sto im zaista treba, za razliku od bocnih zuba, koji kada su rotirani zauzimaju vise prostora nego sto je potrebno.Stalni zubi se u svojim folikulima, dok su jos u kosti nalaze rotirani, u toku nicanja moze doci do derotacije.)

• inklinacija (okretanje zuba oko njegove poprecne osovine, zubi mogu biti inklinirani vestibularno, oralno/lingvalno. Donji sekutici stoje skoro uspravno, dok gornji treba da imaju vestibularni nagib. Kada je nagib bilo gorjih ili donjih sekutica dobar, kaze se da su u ispravnom polozaju, u normopoziciji, a ako je njihov nagib pobecan prema vestibularno, vestibularna inklinacija naziva se protruzija. Retruzija sekutica je druga klasa drugo odeljenje.Desava se pri nepravilnom vadjenju zuba.)

• bodili pomerenost ( zub je celim svojim telom pomeren na neko nenormalno mesto, pomeraju se ka praznom prostoru koji je nastao ekstrakcijom nekog susednog zuba, ovaj vid pomeranja zuba se moze koristiti i u ortodontske svrhe.)

• suprapozicija ( zub probija okluzalnu ravan)

• intfapozicija ( zub ne dodiruje okluzalnu ravan)

• ektopija ( zub se ne nalazi u zubnom nizu, vec negde pored, u vestibulumu, zauzima ovo mesto jer zbog teskobnosti nema dovoljno mesta da se smesti. Impaktirane zube je bolje dovesti u zubni niz,ukoliko jr to moguce ili ga izvaditi u mladosti do 30-40 godine.Ocnjake, narocito gornje treba dovesti u zubni niz, ukoliko to nije izvodljivo onda ekstrakcija, ukoljiko ni jedna obcija nije bezbedna zub se ostavlja u tom polozaju.)

• transpozicija ( dva zuba zamene svoja mesta zajedno sa korenovima, ukoliko je transpozicija delimicna, korenovi zuba se nalaze jedan naspram drugog, ima sanse vratiti zube na njihovo mesto.)

Nepravilnosti u broju zuba:

• Hipodoncija – smanjen broj zuba

• Hiperdoncija – povecan broj zuba

Etiologija nastanka ovih nepravilnosti je genetska. Meziodens je prekobrojni zub koji se obicno nalazi u frontu u nivou medijalne linije.??? Oblik varira, pa moze liciti na premolar, molar, sekutic, da bude siljatog oblika. Atipican centralan sekutic – hipodoncija je cesto udruzena i sa promenom oblika zuba, nepravilnost genetskog karaktera. Da bi s ove nepravilnosti dijagnostifikovale, neophodan je ortopan snimak.

Nepravilnost oblika zuba:

• Nepravilnosti krunica

• Nepravilnosti korenova

• Nepravilnosti i krunica i korenova, gde spadaju:

1. Geminacija-jedan zametak,koren,krunica koji imaju incizuru na gledji. Moze biti veci od normalnog.

2. Fuzija-postoje dva zametka, dva zuba koji su medjusobno srasla u predelu gledji i dentina krunice ili cak i korena zuba, cesce se javlja u mlecnoj denticiji.

3. Konkrescencija-se desava kod bocnih zuba u predelu molara, gde medjusobno srastaju zbog teskobnosti. Taurodontizam- u predelu stalnih molara patljasti korenovi zuba, a pulpa je produzena sve do apeksa korena zuba.

4. Dens invaginatus

Nepravilnosti u velicini zuba:

• Makrodoncija-veci zub nego sto je za ocekivati, dovodi do teskobnosti. Moze biti izolovana samo na odredjene zube i moze biti generalizovana na svim zubima u zubnom nizu.

• Mikrodoncija-manji zub, dovodi do rastresitosti zubnih nizova

Nepravilnosti u razvitku i strukturi zuba:

• Amelogenezis imperfekta

• Dentinogenezis imperfekta

Zahvataju sve zube, cesci su na stalnim zubima, ortodontski se ne moze dovesti do izlecenja ovih poremecaja.

Hipoplazije gledji su nepravilnosti u strukturi zuba koji se mogu javiti na zubima. Nastaju u toku formiranja zuba, na rodjenju, u toku prve godine zivota. Ukoliko je koren pod uglom u odnosu na krunicu zuba, naziva se bilateracija. Do ove pojave dolazi, kada se u toku rasta udarac na mlecni zub prenese na stalni zub, dolazi do pomeranja zametka dela gde je krunica.

Nepravilnosti zubnih nizova:

Danas, najuocljiviji problem gornjih i donjih zubnih nizova, predstavlja teskobnost zubnih nizova. Za razliku od rastresitosti zubnih nizova koja je danas retka i ne predstavlja toliki problem kao teskobnost. Uglavnom se leci teskobnost zubnih nizova i druga klasa prvo odeljenje-protruzija. Teskobnist moze biti razlicite etiologije. Teskobnost zuba moze biti primarna, sekundarna i kombinovana. Primarna teskobnost je genetskog karaktera ( ukoliko se naslede krupni zubi od jednog roditelja, a sitnija vilica od drugog). Sekundarna teskobnost je posledica preranog gubitka mlecnih molara, dolazi do mezijalizacije bocnih zuba i gubi se prostor za smestanje svih zuba ( RTP linija ne sece ocnjake, vec sece prve premolare). Kombinovana teskobnist, najgora opcija, kombinacija primarne i sekundarne teskobnisti, postoje nasledno veliki zubi i mala vilica, i prerano vadjeni mlecni zubi, terapija e ekstrakciona. Postoji i tercijalna teskobnost nastaje nicanjem trecih molara, ukoliko nisu na vreme hiruski ekstrahirani, u ovom slucaju teskobnost se ispoljava u frontu, cesce je u donjem zubnom nizu.

Rastresitost, takodje moze biti primarna ( naslednog karaktera), sekundarna ( nastaje ekstrakcijom nekog zuba), kombinovana ( kombinacija primarne i sekundarne rastresitosti), i dijastema medijana ( prostor izmedju centralnih sekutica, cesce gornjih, etiologija je raznovrsna). Moze nastai usled prisustva meziodensa, niskog pripoja frenuluma.

Teskobnost mlecnih zubnih nizova koji ce se preneti na stalne zube, ukoliko javi teskobnost mlecnih zuba, sa sigurnoscu se moze reci da ce se javiti i teskobnost stalnih zuba.

Teskobnost moze biti koronarna i apikalna, ukoliko je apikalna baza manje razvijena-korenovi donjih sekutica su na gomili i lepezasto su rasporedjeni i dijagnostikuje se kao apikalna teskobnist. Koronarna teskobnost, krunice su u teskkobi, a apikalna baza je normalno razvijena i korenovi zuba su u normalnom polozaju.

Moze postojati i kombinacija, kada u gornjem zubnom nizu imamo rastresitost, a u donjem teskobnost.

Nepravilnosti u obliku zubnih nizova:

Gornji zubni niz ima oblik polu-elipse, a donji zubni niz ima oblik parabole. Ukoliko oblik zubnog niza odstupa, javljaju se nepravilnisti u obliku zubnih nizova i tada mogu biti: usiljen zubni niz, zubni niz u obliku slova omega, cetvrtast oblik maksilarnog zubnog niza i on je karakteristican za degbis ( druga klasa drugo odeljenje).

Nepravilnosti u velicini zubnih nizova:

Gornji, odnosno, donji moze biti kratak ili dugacak zubni niz, uzak ili sirok. Kod druge klase drugog odeljenja , samom retruzijom frontalnih zuba pacijent, ima kratak zubni niz.

-Primer neke slike kod koje je previse naglasena špeova kriva, frontalni zubi su ekstrudirani, a bocni si intrudirani i špeova kriva je karakteristicna za nepravilnost okluzije u vertikali i javlja se kod dubokog zagrizaja. Lecenje, mora se uraditi nivelacija, moraju se intrudirati frontalni, a ekstrudirati bocni zubi.

Sagitalne nepravilnosti: Prva klasa-normookluzija, druga klasa ( prvo i drugo odeljenje ) i treca klasa-mezio okluzija.

Malokluzija prve klase- meziobukalna kvrzica gornjrg prvog molara okludira u meziobukalnoj brazdi donjeg prvog molara, a gornji ocnjak izmedju donjeg ocnjaka i prvog premolara, protruzija i ekstruzija gornjih i donjih sekutica, naziva se bimaksilarna protruzija.

Druga klasa prvo odeljenje- distalna okluzija sa protruzijom gornjih sekutica. Uska i dugacka gornja vilica, inkompetentne usne, donja usna je iza gornjih sekutica. Ovde postoji i dubok zagrizaj i veliki incizalni razmak.

Druga klasa drugo odeljenje- postoji tendencija da se vrh brade i nosa spoje, tkz pticji profil. Mala donja trecina lica. Dubok zagrizaj. Karakteristika je retruzija gornjih sekutica, uglavnom centralni, dok su kod nekih pacijenata retrudirani i centralni i lateralni sekutici, nekada mogu biti i ocnjaci retrudirani.

Treca klasa- medijalna okluzija, moze biti postojati jednostavan obrnut preklop jednog ili oba sekutica, a bocno u prvoj klasi. Zatim moze biti prinudni progeni zagrizaj, zbog nekog preranog kontakta. Lazna progenija, kada je gornja vilica nerazvijana, a donja je normalno razvijena. Cetvrta varijanta je prava progenija koja je genetske etiologije, kod koje je donja vilica previse razvijena u odnosu na gornju koja moze niti normalna ili smanjena.

Nepravilnosti okluzije u transverzali:

Prvi stepen, kada bukalne gornjih zuba preko bukalnih kvrzica donjih zuba.

Drugi stepen, bukalne kvrzice gornjih u centralnim fisurama donjih.

Treci stepen, Bukalne kvrzice gornjih sa lingvalnim kvrzicama donjih.

Cetvrti stepen, Potpuni lingvalni odnosno bukalni promasaj.

Postoji genetska predispozicija za ukrsten zagrizaj, koja je cesto kombinovana sa progenim zagrizajem.

Nepravilnosti okluzije u vertikali:

Otvoren (moze biti usled losih navika, kao sto je sisanje prsta, preduga upotreba flasice, preduga upotreba cucle,infantilno gutanje) i dubok zagrizaj.

nema postavljenih komentara
ovo je samo pregled
3 prikazano na 6 str.