Osnovi urgentne i intenzivne medicine-Skripta-Urgentna i intenzivna medicina-Medicina, Skripte' predlog Prva pomoć. University of Belgrade
lampapa
lampapa26 October 2012

Osnovi urgentne i intenzivne medicine-Skripta-Urgentna i intenzivna medicina-Medicina, Skripte' predlog Prva pomoć. University of Belgrade

PDF (2 MB)
63 strane
50broj preuzimanja
1000+broj poseta
100%on 6 votesbroj ocena
4broj komentara
Opis
Skripta iz predmeta Urgentna i intenzivna medicina. Osnovi urgentne i intenzivne medicine. Medicina,skripta,Urgentna i intenzivna medicina,anamneza,artritis,ocena rasposobnosti,noga,antitela,reakcije preosetljivosti,par...
40 poeni
poeni preuzimanja potrebni da se preuzme
ovaj dokument
preuzmi dokument
pregled3 strane / 63

ovo je samo pregled

3 shown on 63 pages

preuzmi dokument

ovo je samo pregled

3 shown on 63 pages

preuzmi dokument

ovo je samo pregled

3 shown on 63 pages

preuzmi dokument

ovo je samo pregled

3 shown on 63 pages

preuzmi dokument
Osnovi urgentne i intenzivne medicine

2012

Stefan Lukić stefanlukic@gmail.com

[OSNOVI URGENTNE I INTENZIVNE MEDICINE] Verzija 0.9

Osnovi urgentne i intenzivne medicine

2 Stefan Lukić

Sadržaj PREDGOVOR BETA VERZIJI ......................................................................................................................................... 4 REČNIK SKRAĆENICA UPOTREBLJENIH U TEKSTU ....................................................................................................... 6 ETIOPATOGENEZA I SIMPTOMATOLOGIJA AKUTNOG SRČANOG ZASTOJA ................................................................. 7 ODLIKE LANCA PREŽIVLJAVANJA KOD IZNENADNOG SZ ............................................................................................. 8 OSNOVNE MERE ŽIVOTNE POTPORE BLS ................................................................................................................... 8 AUTOMATSKI SPOLJAŠNJI DEFIBRILATOR ................................................................................................................ 10 MANUELNA DEFIBRILACIJA ...................................................................................................................................... 12 BOČNI KOMA POLOŽAJ ............................................................................................................................................ 12 OPSTRUKCIJA DISAJNOG PUTA STRANIM TELOM-ZADAVLJENJE .............................................................................. 13 AIRWAY – DISAJNI PUT ............................................................................................................................................ 16

OBEZBEĐENJE DISAJNOG PUTA KOD SRČANOG ZASTOJA I MANUELNI MANEVRI OBEZBEĐENJA DISAJNOG PUTA .................................... 16 POMOĆNA SREDSTVA ZA ODRŽAVANJE DISAJNOG PUTA ........................................................................................................... 16 ENDOTRAHEALNA INTUBACIJA ............................................................................................................................................ 16 OTEŽANA INTUBACIJA....................................................................................................................................................... 17 SUPRAGLOTISNA SREDSTVA ZA OBEZBEĐENJE DISAJNOG PUTA................................................................................................... 18 OPASNOSTI I RIZICI PRI USPOSTAVLJANJU DISAJNOG PUTA ........................................................................................................ 19 SELLICK MANEVAR- KRIKOIDNI PRITISAK ......................................................................................................................... 19

BREATHING – DISANJE ............................................................................................................................................. 19 MEHANIČKI RESPIRATOR ................................................................................................................................................... 20 OPASNOSTI ARTEFICIJALNE VENTILACIJE ............................................................................................................................... 20

CIRCULATION (COMPRESSION) - CIRKULACIJA ......................................................................................................... 20 PRIMENA LEKOVA U REANIMACIJI ........................................................................................................................... 21

VAZOPRESORI ................................................................................................................................................................. 21 ANTIARITMICI ................................................................................................................................................................. 22 DRUGI LEKOVI ................................................................................................................................................................. 23 NADOKNADA VOLUMENA U KPR-U ..................................................................................................................................... 23

PUTEVI DAVANJA LEKOVA U KPR ............................................................................................................................. 23 KANULACIJA PERIFERNE VENE ............................................................................................................................................. 23 KANULACIJA CENTRALNE VENE ........................................................................................................................................... 23 ENDOTRAHEALNI PUT ....................................................................................................................................................... 23 INTRAOSEALNO DAVANJE LEKOVA ....................................................................................................................................... 23 INTRAKARDIJALNI PUT ...................................................................................................................................................... 24 DRUGI PUTEVI ................................................................................................................................................................ 24

INTERPRETACIJA EKG U SZ ....................................................................................................................................... 24 VENTRIKULARNA FIBRILACIJA ............................................................................................................................................. 24 VENTRIKULARNA TAHIKARDIJA ........................................................................................................................................... 24 ASISTOLIJA ..................................................................................................................................................................... 24 BEZPULSNA ELEKTRIČNA AKTIVNOST .................................................................................................................................... 25

ADVANCED LIFE SUPPORT – ALS – NAPREDNA ŽIVOTNA POTPORA ......................................................................... 25 PERIARESTNE ARITMIJE ........................................................................................................................................... 27

PERIARESTNA TAHIKARDIJA ................................................................................................................................................ 27 PERIARESTNE BRADIKARDIJE .............................................................................................................................................. 29

MONITORING EFIKASNOSTI KPR-A ........................................................................................................................... 30 DISANJE I SVEST .............................................................................................................................................................. 30 PALPACIJA PULSA ............................................................................................................................................................ 30 PRAĆANJE VELIČINE ZENICA ............................................................................................................................................... 30 PROMENA BOJE KOŽE ....................................................................................................................................................... 30 EKG ............................................................................................................................................................................. 30 KRVNI PRITISAK ............................................................................................................................................................... 30 KAPNOMETRIJA ............................................................................................................................................................... 30 PULSNA OKSIMETRIJA ....................................................................................................................................................... 30 SWANN-GANZ KATETAR ................................................................................................................................................... 30 ARTERIJSKI PH ................................................................................................................................................................ 30

KPR KOD DECE I NOVOROĐENČADI .......................................................................................................................... 30 AIRWAY KOD DECE – DISAJNI PUT .................................................................................................................................. 31 BREATHING – DISANJE .................................................................................................................................................. 31 CIRCULATION – CIRKULACIJA .......................................................................................................................................... 31 DRUGS AND DEFIBRILATION ....................................................................................................................................... 31 KPR KOD NOVOROĐENČADI .............................................................................................................................................. 31

Osnovi urgentne i intenzivne medicine

3 Stefan Lukić

UDAR ELEKTRIČNE ENERGIJE I KPR ........................................................................................................................... 34 KPR KOD UTAPANJA ................................................................................................................................................ 34

AKVATIČNO SPASAVANJE ................................................................................................................................................... 34 BLS NA SUVOM .............................................................................................................................................................. 34 ALS NA SUVOM .............................................................................................................................................................. 34 POST-REANIMACIONA NEGA .............................................................................................................................................. 34

HIPOTERMIJA ........................................................................................................................................................... 35 HIPERTERMIJA ......................................................................................................................................................... 35 UGRIZ ZMIJE I UJED INSEKTA ................................................................................................................................... 35

UGRIZ ZMIJE ................................................................................................................................................................... 35 TROVANJA ............................................................................................................................................................... 36 ETIOPATOGENEZA AKUTNOG POREMEĆAJA GASNE RAZMENE ................................................................................ 36 KLINIČKA SLIKA AKUTNOG POREMEĆAJA GASNE RAZMENE .................................................................................... 37 LARINGOSPAZAM .................................................................................................................................................... 37 BRONHOSPAZAM ..................................................................................................................................................... 37 PNEUMOTHORAX .................................................................................................................................................... 38 PLUĆNA TROMBOEMBOLIJA .................................................................................................................................... 38 ARDS ........................................................................................................................................................................ 40 ACIDOBAZNI STATUS ............................................................................................................................................... 41

METABOLIČKA ACIDOZA .................................................................................................................................................... 43 METABOLIČKA ALKALOZA ................................................................................................................................................. 43 RESPIRATORNA ACIDOZA ................................................................................................................................................... 43 RESPIRATORNA ALKALOZA ................................................................................................................................................. 43

POREMEĆAJI METABOLIZMA KALIJUMA .................................................................................................................. 44 HIPERKALIEMIJA .............................................................................................................................................................. 44 HIPOKALIEMIJA ............................................................................................................................................................... 44

ŠOK .......................................................................................................................................................................... 45 ANAFILAKTIČKI ŠOK ................................................................................................................................................. 49 HIPOVOLEMIJSKI ŠOK .............................................................................................................................................. 50 SEPTIČNI ŠOK ........................................................................................................................................................... 51 KARDIOGENI ŠOK ..................................................................................................................................................... 53 OPEKOTINE .............................................................................................................................................................. 57 METABOLIČKI ODGOVOR NA TRAUMU .................................................................................................................... 58 LITERATURA ............................................................................................................................................................. 60

Osnovi urgentne i intenzivne medicine

4 Stefan Lukić

OBAVEZNO PROČITATI PRE UPOTREBE

Predgovor Beta verziji Na pitanje: „Zašto ne predgovor prvom izdanju nego beta verziji“ postoji veoma koncizan odgovor: „Zato što ovo nije

klasičan udžbenik već e-knjiga i zato što je u pitanju dinamičan i promenljiv tekst“. Ova knjiga je prvenstveno pisana za studente medicine sa Medicinskog Fakulteta Univerziteta u Nišu za potrebe

polaganja predmeta Urgentna Medicina pa su i poglavlja prilagođena tome. Ova knjiga je napisana od strane studenta medicine za studente medicine međutim mogu je upotrebiti svi: od lekara na specijalizaciji do specijalista pa čak i profesora samo ukoliko oni to žele.

Ovu knjigu sam samostalno (bez tuđe pomoći) napisao za manje od nedelju dana pa ukoliko nađete neku grešku molim Vas kažite mi i učiniću sve da je ispravim.

Većina preporuka u ovoj knjizi je bazirana na European Resuscitation Council (ERC) preporukama, tj. bolje rečene većina preporuka su prevedene ERC preporuke. Ostale preporuke su bazirane na drugim međunarodnim preporukama (American Heart Association), kao i na tekstovima veoma reputabilnih udžbenika (Harrison's Principles of Internal Medicine). Međutim jedan udžbenik je najzaslužniji za nastanak ove knjige i može se reći da je u početku služio kao matrica za ovu knjigu a to je „Kardiopulmonalno cerebralna reanimacija“ napisana od strane Dr Aleksandra Pavlovića.

Ja sam svestan velikog broja nedostataka ove knjige pa zbog toga ovo nije finalna verzija već beta verzija. Smatram da su sledeće oblasti nedovoljno ili loše napisane i da ih treba promeniti (ova lista nije finalna): 1. Osnove mehaničke ventilacije 2. Dijagnostika i terapija poremećaja ritma 3. ALS novorođenčadi 4. Acidobazni status i promene istog 5. Poremećaj homeostaze kalcijuma i kalijuma

6. Trovanja i ugriz zmije i insekata 7. Reakcija organizma na stres 8. Postavljanje Swann-Ganz katetera i interpretacija

rezultata dobijenih

Neke oblasti uopšte nisu napisane ali su krucijalne za urgentnu medicinu a te oblasti su: 1. Dijabetesna ketoacidoza, hiperosmolarno

neketotsko stanje, hipoglikemija u dijabetesu 2. Akutni infarkt miokarda 3. Edem Pluća 4. Edem Mozga

5. Akutna bubrežna insuficijencija 6. Akutno životno ugrožavajuća krvarenja iz GIT-a 7. Onkološka hitna stanje 8. Akutna bubrežna insuficijencija (možda i hronična) 9. I mnoge druge oblasti

Još jedan razlog postoji za beta verziju a to je što reference još uvek nisu pravilno sređene, iako postoje u tekstu i na

kraju tekst nije referenciran po pravilima dobre naučne prakse. Prethodno sam napomenuo da ovo nije klasični udžbenik već je pretežno zamišljen kao evoluirajući i dinamički

projekat saradnje autora i zajednice. Naravno ovo je sve određeni broj velikih NVO reči nabacanih na jednom mestu ali sve to u prevodu znači: „Očekujem vašu pomoć!“. Svako ko ima neku sugestiju ili neku konstruktivnu kritiku ili je pronašao neku grešku u udžbeniku neka se javi, učiniću sve da ispravim tu grešku odnosno implementiram kritiku/sugestiju.

Ukoliko neko smatra da može da napiše kvalitetan tekst koji bi mogao zameniti loše napisanu temu ili tekst na temu koja nije napisana, neka se javi: „Koautori su uvek poželjni“.

Ukoliko neko smatra da bi mogao pomoći sa tehničkog aspekta: referenciranje, lektorstvo, recenzije, uređivanje teksta... neka se javi.

Svi su dobrodošli na ovom projektu: studenti, lekari, specijalizanti, specijalisti, profesori... Zahtevi za osobe koje žele da se uključe su sledeći: 1. Sposobnost brzog i konciznog pisanja tekstova 2. Razumevanje osnova naučnog rada 3. Visok nivo poznavanja makar jednog stranog jezika (većina preporuka i radova je na engleskom) 4. Sposobnost rada sa drugim ljudima 5. Poštovanje naučnih mišljenja drugih ljudi (ne i alternativno-medicinskih) kao i poštovanje prava izražavanja

svakog člana tipa nezavisno od stepena obrazovanja (profesor vs. student). 6. Upotreba jednog od sledećih jezika: srpski, hrvatski, bosanski, crnogorski. Ovo sve u prevodu znači: „Ukoliko želite da pomognete – pomognite, ukoliko želite da kritikujete i kudite sa strane –

sklonite se“, Većina, ako ne i sve, evropske zemlje (Hrvatska i Srbija takođe) se pridržavaju ERC protokola i partneri su ERC-a.

Nažalost ni jedan autor nema tu hrabrost da svojim potpisom garantuje apsolutni tačnost svih podataka pa ni ja, obavezne protokole obično potpisuje grupa međunarodno renomrianih autora a ne jedan autor. Upotreba ove knjige u

Osnovi urgentne i intenzivne medicine

5 Stefan Lukić

kliničkom radu je na sopstvenu odgovornost i autor preporučuje da se provere doze kao i protokoli u odnosu na najnovije ERC protokole ili protokole nacionalnih tela.

Ova e-knjiga još uvek nema svoj ISBN ali sam trenutno u pregovorima za dobijanje istog i nadam se tome do kraja godine.

Ova knjiga i svi njeni delovi je vlasništvo autora knjige (Stefan Lukić) i može biti distribuirana samo u celosti sa navođenjem autora knjige i to u besprofitnom obliku (ukoliko je štampana) i besplatno ukoliko je u elektronskom obliku. Niko osim autora ove knjige (Stefan Lukić) tj. bez saglasnosti autora knjige (Stefan Lukić) nema pravo da se predstavi kao autor bilo kog dela ove knjige. Upotreba delova ove knjige je dozvoljena uz saglasnost autora (Stefan Lukić) dok je citiranje dozvoljeno samo u potpunosti tj. uz citiranje autora knjige (Stefan Lukić).

Stefan Lukić Student medicine Medicinskog Fakulteta Univerziteta u Nišu stefanlukic@gmail.com 28.05.2012

Osnovi urgentne i intenzivne medicine

6 Stefan Lukić

Rečnik skraćenica upotrebljenih u tekstu

ABI – Akutna Bubrežna Insuficijencija Ach – Acetilholin ACTH – Adrenokortikotropni Hormon ADH – Antidiuretski Hormon AED – Automatski Eksterni Defibrilator Afib – Atrijalna Fibrilacija Aflut – Atrijalni Flutter AHA – American Heart Association AIM – Akutni Infarkt Miokarda ALI – Acute Lung Injury ALS – Advanced Life Support; Napredne Mere

Održavanja Života AR – Adrenoreceptor ARDS – Acute/Adult Respiratory Distress Syndrome ATLS – Advanced Trauma Life Support AVNRT – AV Node Reentrant Tachycardia BAAM – Beck Airway Airflow Monitor BE – Bazni Eksces BiPAP – Bilevel Positive Airway Pressure BLS – Basic Life Support; Osnovne Mere Održavanja

Života CPAP – Continuous Positive Airway Pressure CVK – Centralni Venski Kateter CVP – Centralni Venski Pritisak DC – Direct Current; Jednosmerna Struja DF – Defibrilacija DIK – Diseminovana Intravaskularna Koagulacija DK – Desna Komora DKA – Dijabetesna Ketoacidoza dTA – Dijastolni Krvni Pritisak ECMO – Extracorporeal Membrane Oxygenation;

Ekstrakorporealna Membranozna Oksigenacija EKG – Elektrokardiogram ERC – European Resuscitation Council ETCO2 – End-tidal CO2 ETI – Endotrahealna Intubacija ETT – Endotrahealni Tubus FiO2 – Frakcija O2 u Udahnutom Kiseoniku GIT – Gastrointestinalni Trakt HBI – Hronična Bubrežna insuficijencija HCT – Hematokrit HGB – Hemoglobin HOBP – Hronična Opstruktivna Bolest Pluća HPIM – Harrison’s Principles of Internal Medicine IJ i IU – Internacionalne Jedinice ILK – Insuficijencija Leve Komore IM – Infarkt Miokarda IP – Intrapleuralni (prostor/pritisak) JIN – jedinica Intenzivne Nege JVP – Jugularni Venski Pritisak KP – Kapilarno Punjenje KPR – Kardiopulmonalna Reanimacija KŠ – Kardiogeni Šok KVS – Kardiovaskularni Sistem LK – Leva Komora LMA – Laringealna maska LPS – Lipopolisaharid MDF – Miokardni Depresioni Faktor

MR – Mitralna Regurgitacija MRP – Međurebarni Prostor MV – Minutni Volumen NA – Noradrenalin NO – Azot Oksid NSAIL – Nesteroidni Antiinflamatorni Lekovi PaCO2 – Parcijalni Pritisak CO2 u Arterijskoj Krvi PAO2 – Parcijalni Pritisak Kiseonika u Aleveolama PaO2 – Parcijalni Pritisak Kiseonika u Arterijskoj Krvi PCWP – Pulmonary Capillary Wedge Pressure; Plućni

Arterijski Okluzivni Pritisak PE – Plućna Embolija PEA – Bezpulsna Električna Aktivnost PEEP – Positive End Expiratory Pressure PSVT – Paroksizmalna Supraventrikularna Tahikardija pSY – Parasimpatikus PTE – Plućna Tromboembolija RAAS – Renin-Angiotenzin-Aldosteron-Sistem RS – Respiratorni Sistem RSV – Respiratorni Sincicijalni Virus SaO2 – Saturacija Arterijske Krvi Kiseonikom (meri se

kapilarno) SAP – Srednji Arterijski Pritisak SF – Srčana Frekvenca SGK – Swann Ganz Kateter SI – Srčana Insuficijencija sTA – Sistolni Krvni Pritisak SvO2 – Saturacija (Mešovite) Venske Krvi Kiseonikom

(meri se iz plućne arterije SGK) SVR – Sistemska Vaskularna Rezistenca SY – Simpatikus SZ i ZS – Srčani Zastoj TA – Tensio Arterialis; Krvni Pritisak TBC – Tuberkuloza TBS – Total Body Surface; Ukupna Telesna Površina

(opekotine) TIA – Tranzitorni Ishemični Napad TLR – Toll-like receptor TUR – Tahikardija uskih kompleksa TŠK – Tahikardija širokih kompleksa ug, mcg – mikrogram UV – Udarni Volumen VF i Vfib – Ventrikularna Fibrilacija VNS – Vegetativni Nervni Sistem VSR – Ventrikularna Septalna Ruptura VT i Vtach – Ventrikularna Tahikardija

Osnovi urgentne i intenzivne medicine

7 Stefan Lukić

Etiopatogeneza i simptomatologija akutnog srčanog zastoja

Akutni srčani zastoj (cardiac arrest) predstavlja nagao i neočekivani prestanak rada srca koji dovodi do zastoja u cirkulaciji zbog čega mozak ne dobija dovoljnu količinu krvi koja mu je neophodna da bi se održao u životu (50ml/min/100g moždanog tkiva).

Etiologija: prethodna srčana oboljenja (82.4%); nesrčane interne bolesti bolesti (8.6%): bolesti pluća i cerebrovaskularne bolesti, maligna oboljenja, GIT, DM, epilepsija; nesrčane eksterne bolesti (9%): trauma, davljenje, asfiksija, udar groma struje.

4H i 4T podela po mnogima obuhvata samo potencijalno reverzibilne uzroke srčanog zastoja. 4H 4T Hipoksija Tenzioni pneumotoraks

Hipovolemija Tamponada srca Hipotermija Tromboembolije Hipo/hiperkalemija + metabolički (Ca i acidoza)

Toksini i predoziranje lekovima

Tabela 1: 4H i 4T Hipoksija: faktori koji se najčešće javljaju kao

uzroci akutnog srčanog zastoja. Hipoksija određenog dela srca koja je nastala u AIM stvaranjem lokalnih hipoksičnih polja dovodi do lokalno nastalih aritmija što daljom propagacijom vodi ka zastoju srca. Ćelije provodnog aparata su osetljivije na hipoksiju od mišića srca a mozak je najosetljiviji. Ovo se može „ublažiti“ ili sprečiti obezbeđenjem disajnog puta i davanjem kiseonika.

Hipovolemija: nastaje kao posledica pada koronarnog perfuzionog pritiska. Pa ovog pritiska dovodi do slabljenja kontrakcija miokarda i pada UV i MV srca koji dalje obaraju perfuzioni pritiska i tako nastaja circulus vitiosus. Adekvatnom nadoknadom volumena se može uticati na ovo.

Hipokaliemija: uzroci su: obilno povraćanje, dijareja, edemi, ascites i diuretici. Hipokaliemija izaziva poremećaj repolarizacije pa zato i poremećaj srčanog ritma. Najopasniji poremećaji srčanog ritma su multifokalne ventrikularne ekstrasistole koje vode u VT i VFIB (R na T). EKG: depresija T i ST, pojava U talasa.

Hiperkaliemija: akutna bubrežna insuficijancija, akutna nadbubrežna insuficijencija, crush sindrom, hemolize, opekotine, acidoza. Nastaje poremećaj u provodljivosti i ekscitabilosti srca EKG: visok T talas (šatorast T), ST se teško prepoznaje, širok QRS kompleksa.

Hipokalcemija: metabolička, respiratorna acidoza, trovanje etilen glikolom, masivne transfuzije. Izrazita hipokalcemija dovodi do smanjenja kontraktilne snage srca (negativni inotropni efekat).

Hipotermija: ERC hipotermiju klasifikuje prema sledećem sistemu 35-32oC; 32-28oC i manje od 28oC. Švajcarski sistem podele hipotermije se bazira na kliničkoj slici. Ispod 32oC dolazi do usporavanja svih fizioloških funkcija: refleski slabe, zenice se šire, drhtanje prestaje, nastaje mišića ukočenost, umor, želja za snom i halucinacije. Ispod 26oC: prestaje funkcija termoregulacije. Ispod 28oC (po nekima 30oC): fibrilacije. Asistolija najčešće nastaje ispod 20oC i njoj često prethodni teška bradikardija (mada ovo nije pravilo). Više o hipotermiji videti u istoimenom poglavlju.

Tenzioni pneumotoraks: izazvano je isključivo stvaranjem imaginarnog jednosmernog ventila od spoljašnje ili unutrašnje sredine prema pleuralnom prostoru što dovodi do zarobljavanja vazduha u pleuralnom prostoru koji ga ne može napustiti pa tako nastaje porast intrapleuralnog pritiska. Ovo dalje vrši kompresiju na istostrano plućno krilo onemogućujući mu ekspanziju a kasnije komprimuje mediastinum pomerajući srce, krvne sudove i traheju ka suprotnoj strani. Dovodi do progresivne hipoksije, hiperkapnije , cijanoze i poremećaja srčanog ritma. Primarni je uzrok bezpulsne električne aktivnosti (PEA). Često nastaje kao posledica postavljanja centralnog venskog katetera, potrebno je izvršiti iglenu dekompresiju u 2MRP medioklavikularno, moguće je vršiti i tubusnu torakostomiju sa drenažom.

Tamponada srca: predstavlja nakupljanje tečnosti između dva lista perikardiuma što progresivno smanjuje end dijastolni volumen onemogućujući punjenje srca. Ispoljava se Beck triadom: niska TA, oslabljeni srčani tonovi i nadute vratne vene, uz ovo je puls obično dosta oslabljen. Terapija je urgentna jer 200ml tečnosti može dovesti do smrti. Terapija je perikardiocenteza.

Plućna embolija: „začepljenje“ plućne sudovne mreže: trombima (tromboembolija najčešća), amnionskom tečnošću, vazduh, delovi tumora i kosti, masne čestice. Klinička slika: bol, temperatura, kašalj, hemoptizije, sinkopa. Lipoembolija: konfuzija, temperatura i dispneja + uzrok (ortopedska operacija ili trauma) i posle 2-3 dana petehijalni osip.

Trovanje: deluje direktno na srčani mišić ili indirektno preko metaboličkih, acidobaznih ili elektrolitnih poremećaja. Toksini mogu delovati depresivno na centar za disanje (npr. barbiturati, benzodiazepini). Terapija: ispiranje želuca, izazivanje povraćanja (ipekak), aktivni ugalj, uklanjanje sa koža i sluzokoža, upotreba specifičnih i nespecifičnih antidota i suportivna terapija.

Arrest vreme predstavlja vreme od nastanka SZ do početka KPR. To vreme idealno ne bi trebalo biti duže od 3-5 minuta za koje vreme dolazi do

Osnovi urgentne i intenzivne medicine

8 Stefan Lukić

ireverzibilnog oštećenja mozga. Davljenje u hladnoj vodi kao i SZ u veoma hladnim uslovima produžuje ovo vreme. Određeni lekovi verovatno mogu produžiti ovaj period ali to nije eksperimentalno dokazano.

Dijagnostika: Znaci SZ se dele na sigurne i nesigurne znake.

Sigurni znaci: 1. Gubitak svesti 2. Prestanak disanja: potrebno je razlikovati ga

od opstrukcija disajnog puta i respiratornog aresta. Ponekad mu prethodi agonalno disanje. Provera disanja se vrši metodom: gledaj, slušaj, oseti tj. gledanje pokreta grudnog koša, slušanje disanja i osećanje daha na obrazu. Ovo je preferencijalna metoda za dijagnozu SZ za laike.

3. Odsustvo pulsanad velikim krvnim sudovima: na a. Radialis se gubi sa sTA – 50mmHg, puls se meri na a. Carotis a eventualno a. Femoralis. Ovu metodu ne bi laici trebali koristiti.

4. Promena boje kože i vidljivih sluzokoža: pacijent je cijanotičan (manje od 5g/l redukovanog hemoglobina u krvi). Kada je uzrok iskrvavrenje (ekssanguinacija) pacijent je izrazito bled.

Nesigurni znaci: 1. Široke zenice: mogu biti proširene zbog

koršićena lekova u reanimaciji ili zbog nekih drugih lekova i toksina. One mogu ostati uske i posle smrti (opiati). Proširene zenice mogu biti i kod edema mozga sa bilateralnom kompresijom okulmotornog nerva. Veoma uske zenice su često izuzetno loš prognostički znak jer mogu biti posledica difuzne pontine lezije (pinpoint pupil).

2. EKG: nesiguran je znak i koristi se uz istovremeno merenje sigurnih znakova tj. posle detektovanja organizovanog ritma na EKG-u preporučuje se provera pulsa od strane profesionalaca.

3. EEG: nije u upotrebi osim kao pomoćna metoda za definitivno dokazivanje moždane smrti.

Odlike lanca preživljavanja kod iznenadnog SZ

Lanac preživljavanja predstavlja redosled postupaka i radnji prilikom izvođenja KPR. Strani autori ga nazivaju lancem koji vezuje osobu sa SZ za preživljavanje. Postoje 4 karike: 1. Rano prepoznavanje i pozivanje hitne pomoći 2. Rana primena osnovnih mera reanimacije BLS 3. Rana defibrilacija (3-5 min)

4. A STARIJI UDŽBENICI: Rana primena naprednih mera reanimacije ALS

4. B ERC 2010: Postreanimaciona nega ABC D EFG HI Preporuke za KPR

I faza Osnovno održavanje života A Airway B Breathing C Circulation II faza Prošireno održavanje D Drugs and fluids (Defibirillation + Drugs tj.

Definitive therapy) E EKG F Fibrillation (defibrilation) III faza postreanimaciono lečenje G Gauge: Kauzalna dijagnostika i terapija H High mental activity, očuvanje CNS I Intensive care

Tabela 2: ABCD i proširene preporuke, Crna linija odvaja standardne od nestandardnih odrednica

Osnovne mere životne potpore BLS

Ovo predstavlja strogo definisan niz postupaka koji smo sposobni da izvedemo u skoro svim uslovima a sa ciljem spašavanja života osobe sa SZ ili premošćavanja vremena do dolaska hitne pomoći. 1. Proveriti da li okruženje i situacija ugrožavaju

unesrećenog i nas kao spasioca. 2. Proveriti stanje svesti unesrećenog: žrtvu

lagano potapšamo po ramenu ili po nepovređenom delu tela i razgovetno i glasno pitamo: „Da li ste dobro“.

3. Ukoliko je osoba svesna idite na 3.a. a ukoliko nije svesno na 3.b

a. SVESNA: ostaviti u položaj u kome smo zatekli osim ako preti opasnost i pozvati pomoć.

b. BEZ SVESTI: pozvati pomoć, okrenuti na leđa, potisnuti čelo i zabaciti vilicu i krenuti na 4.

4. Održavati disajni put otvorenim i proveriti disanje metodom: gledaj, slušaj, oseti. Za ovu fazu ne treba utrošiti više od 10 sekundi.

5. Ukoliko je disanje normalno 5.a a ukoliko nije 5.b

a. DISANJE NORMALNO: Pacijenta postaviti u bočni koma položaj , pozvati hitnu pomoć i pratiti disanje.

b. BEZ DISANJA: poslati nekog po pomoć tj. pozvati 94 i započeti spoljašnje kompresije grudnog koša, krenuti na 6.

Osnovi urgentne i intenzivne medicine

9 Stefan Lukić

6. Započeti spoljašnje kompresije grudnog koša i posle 30 kompresija dati 2 pozajmljena udaha (zabačena glava). Nastaviti disanje:udah 30:2. Kompresije 100/min

a. Ukoliko niste obučeni ili ste nespremni za KPR sa udisajem onda možete upotrebiti samo kompresije 100-120/min (ERC 2010).

7. Nastaviti sa reanimacijom do: stizanja stručne pomoći, povratka spontanog disanja ili prevelikog fizičkog zamora (nesposobnost nastavka KPR)

Proveriti da li situacija ili okruženje ugrožavaju

unesrećenog ili spasioca

Proveriti stanje svesti "Da li ste dobro?"

PRI SVESTI: ostaviti u položaj

u kome smo zatekli

BEZ SVESTI

Pozvati pomoć i okrenuti na leđa

Zabaciti glavu i proveriti disanje metodom: gledaj, slušaj, oseti

BEZ DISANJA

DISANJE NORMALNO:

lateralni koma položaj i provere

disanja, hitna pomoć

KPR 30:2

Nastaviti do: pristizanja hitne pomoći iznemoglosti ili povratka

svesti tj disanja

Pozvati Hitnu Pomoć

Algoritam 1: Osnovne mere održavanja života – BLS

Osnovi urgentne i intenzivne medicine

10 Stefan Lukić

Automatski spoljašnji defibrilator AED je portabilni aparat male težine koji

automatski analizira srčani ritam i obezbeđuje defibrilacioni šok kada je potrebno. Upotrebna vrednost ovog aparata leži u tome što ga mogu koristitit laici i drugo nemedicinsko osoblje (policajci, vatrogasci, posade aviona) pa se tako često nalazi na javnim mestima. Aparat sadrži elektrode koje se lepe na grudni koš.

Kombinovani AED i maneulni defibrilatori su aparati nove generacije i trebali bi da omoguće upotrebu kako laiku tako i profesionalcu. Zbog cene, ovi defibrilatori još uvek nemaju široku primenu.

Svaki AED na sebi sadrži slikovne i tekstualne instrukcije za BLS i upotrebu istog.

AED kroz elektrode oslobađa električni šok pri čemu zaustavlja abnormalnu aktivnost srca i vraća ga u sinusni ritam.

Indikacije za upotrebu: žrtva bez svesti i ne diše, odsutan puls nad karotidom (provera pulsa više nije preporučena), dostupan AED, osposobljenost za izvođenje AED.

Pravila za upotrebu: žrtva ne leži na vlažnom mestu, ne postoje zapaljivi gasovi, oprema kompatibilna sa aparatom, skloniti nakit mobilne telefone i druge aparate, preporučuje se uklanjanje nitroglicerinskog flastera sa grudnog koša.

Postavljanje elektroda je: grudna se postavlja desno parasternalno ispod klavikule iznad bradavice, apikalna elektroda se postavlja u srednjoj aksilarnoj liniji u nivou bradavice tj. položaj EKG V6 elektrode.

Elektrode se ne stavljaju preko flastera (sa lekovima), ne stavljaju se preko pacemakera i potrebno je lepo ih zalepiti. Stare preporuke o brijanju grudnog koša su kontroverzne jer dovode do prekida kompresija i produžuju vreme do defibrilacije smanjujući preživljavanje.

Redosled postupaka primene: 1. Proveriti da li okruženje i situacija ugrožavaju

unesrećenog i nas kao spasioca. 2. Proveriti stanje svesti unesrećenog: žrtvu

lagano potapšamo po ramenu ili po nepovređenom delu tela i razgovetno i glasno pitamo: „Da li ste dobro“.

3. Ukoliko je osoba svesna idite na 3.a. a ukoliko nije svesno na 3.b.

a. SVESNA: ostaviti u položaj u kome smo zatekli osim ako preti opasnost i pozvati pomoć

b. BEZ SVESTI: pozvati pomoć, okrenuti na leđa, potisnuti čelo i zabaciti vilicu i krenuti na 4.

4. Održavati disajni put otvorenim i proveriti disanje metodom: gledaj, slušaj, oseti. Za ovu fazu ne treba utrošiti više od 10 sekundi

a. Ukoliko disanje nije prisutno poslati nekog za AED, pozvati 94 i ići na korak 5 u suprotnom pozvati pomoć i okrenuti u bočni koma položaj.

5. Započeti spoljašnje kompresije grudnog koša i posle 30 kompresija dati 2 pozajmljena udaha (zabačena glava). Nastaviti disanje:udah 30:2. Kompresije 100/min.

a. Ukoliko je AED u neposrednoj blizini prvo upotrebite AED.

6. Kada je pristigao AED postaviti ga na grudni koš i pritisnuti dugme. Sve instrukcije sa AED treba pratiti.

a. Ukoliko je potreban ŠOK uveriti se u sigurnost sebe i ostalih (udaljavanje od žrtve) i pritisnuti dugme po uputstvu tako davajući ŠOK.

b. Ukoliko nije potreban ŠOK nastaviti KPR 30:2 i posle 2 minuta ponoviti AED proces tj vratiti se na korak 6.

7. Posle JEDNOG ŠOKA (1 ŠOK) nastaviti odmah sa KPR 30:2 i posle 2 minuta KPR ponoviti AED proces (korak 6).

8. Nastaviti do dolaska hitne pomoći, povratka svesti ili disanja ili fizičke nesposobnosti.

ERC preporuke 2010 ne preporučuju proveru pulsa kod upotrebe BLS/AED. ERC preporuke 2010 najviše naglašavaju neprekidan KPR do dolaska AED i nastavak KPR-a odmah po upotrebi AED, što znači da KPR (kompresije su najbitnije) predstavlja osnovnu terapije i da ga, ukoliko je moguće, ne treba prekidati na duže od 5sec.

Osnovi urgentne i intenzivne medicine

11 Stefan Lukić

Proveriti stanje svesti

Proveriti bezbednost

Pozvati pomoć i ostaviti u istom

položaju

Osoba svesna

Pozvati pomoć, Okrenuti na leđa,

Osloboditi disajni put

Proveriti disanje metodom: Gledaj,

Slušaj, Oseti

Pozvati hitnu pomoć i prebaciti u KOMA

položaj

Disanje prisutno

KPR 30:2 dok ne pristigne

AED

Bez svesti

Disanje odsutno

AED (priključivanje i analiza

ritma)

ŠOK Preporučen ŠOK NIJE preporučen

KPR 30:2 2minuta 1 ŠOK

KPR 30:2 2minuta Nastaviti do

iznemoglosti, povratka disanja ili svesti ili

dolaska hitne pomoći

POZVATI 94 I poslati nekog

za AED

Algoritam 2: Upotreba AED

Osnovi urgentne i intenzivne medicine

12 Stefan Lukić

Manuelna defibrilacija Defibrilacija predstavlja metodu u reanimaciji koja

se bazira na prolazu električne energije kroz grudni koš pa posledično i srce tj miokard. Električna energija ima za cilj da izvrši resinhronizaciju određene (kritične) zapremine miokarda i time dovede do zaustavljanja aritmije. DF je u upotrebi u okviru protokola naprednog održavanja života ALS.

Konstruisan je veliki broj aparata od glomaznih do minijaturnih (ICD). Danas su u upotrebi samo DC bifazni defibrilatori. Bifazni defibrilatori imaju svoje dve faze: I faza je strujna faza dok II faza deluje u suprotnom pravcu. Veruje se da je druga faza odgovorna za defibrilacioni efekat. Bifazna talasna krivulja, takođe, duže traje i ima niži peak current pa manje oštećuje miokard. U zavisnosti od transtorakalnog otpora bifazni defibrilatori omogućuju podešavanje veličine i dužine strujnog talasa.

Defibrilacija može biti sinhronizovana i ne- sinhronizovana sa EKG-om. Sinhronizovana se obično naziva „kardioverzija“ i sinhronizuje se tako da defibrilacioni talas padne na R u srčanom ciklusu prikazanom na EKG-u. Kardioverzija ili sinhronizovana defibrilacija se može upotrebiti samo kod organizovanih ritama tj. gde je QRS kompleks evidentan pa možemo pronaći i R (ne može VF).

Oblik i nivo energije za defibrilaciju: Ventrikularne tahiaritmije Pozicioniranje elektroda: elektrode se

pozicioniraju tako što je prva (sternalna) stavi ispod desne klavikule a druga (apikalna) u nivou V6 u srednjoj (prednoj) aksilarnoj liniji.

Prvi defibrilacijski šok: Monofazni defibrilatori: 360J (VT sa pulsom 200J). Bifazni defibrilatori: preporučena energija je 150-

200J. 120J se često koristi za pravolinijski bifazni talas a 150J za odsečeno eksponencijalni talas, dok se za najnoviji mod tj. pulsni bifazični talas koristi 130J.

Drugi i dalji šokovi: Monofazni defibrilatori: 360J Bifazni defibrilatori: ukoliko prvi šok nije bio

uspešan koriste se eksponencijalno veće jačine električne energije za svaki sledeći šok. Ukoliko se posle uspešne defibrilacije ponovo javi VF defibrilacija se vrši istom energijom.

Atrijalne tahiaritmije: Pozicioniranje elektroda: elektrode treba

pozicionirati ili klasično anteroapikalno ili anteroposteriorno (jedna elektroda preko levog prekordijuma a druga ispod leve skapule).

Afib-Monofazni defibrilatori: Nesinhronizovan šok 360J i/ili sinhronizovana kardioverzija sa 200J.

Afib-Bifazni defibrilatori: 120-150J sinhronizovan šok, po potrebi eskalirati.

Aflut i PSVT- Monofazni defibrilatori: 100J sinhronizovano.

Aflut i PSVT- Bifazni defibrilatori: 70-120J sinhronizovano.

Smatra se da, iako je defibrilacija presudna za preživljavanje pacijenata sa VF, je ipak preporučljivo započeti sa KPR do pristizanja defibrilatora kada je potrebno upotrebiti 1 šok i onda nastaviti sa KPR u trajanju od 2 minuta posle čega se defibrilacija ponavlja. Pauze između KPR i defibrilacije moraju biti što manje. Upotreba 3 šoka u odnosu na 1 nije preporučljiva jer 3 šoka ne povećavaju preživljavanje i mogu čak uticati negativno na isto. Posle šoka ne treba proveravati puls.

Elektrode mogu biti različitih oblika i veličina pa se za odrasle najčešće koriste metalne elektrode veličine 8-12cm mada se sve više značaja pridaje samolepljivim. Pre toga se na grudni koš nanosi transduktivni gel. Brijanje grudnog koša je, takoreći, napušteno zbog dugog trajanja same procedure. Uspeh ove procedure zavisi od transtorakalnog otpora, što je on manji to je uspeh veći.

Izuzetno je bitna sigurnost kako pacijenta tako i operatera (lekara). Defibrilacija se vrši tek pošto se svi odmaknu od kreveta i tek pošto su svi izvori kiseonika uklonjeni (udaljeni makar 1m). Potrebno je ukloniti i nitroglicerinske flastere sa tela.

Posle postavljanja elektroda na telo analizira se EKG ritam (sa elekroda, pametno je odštampati ga) i ukoliko se odlučimo za defibrilaciju određuje se jačina struje. Pošto se jakim glasom upozore svi u okolini da se sklone od pacijenta daje se šok. Defibrilatori koji su na baterije često traže dugo vreme za punjenje pa od izbora jačine do spremnosti aprata za odavanje šoka može proći nekoliko (desetina) sekundi u zavisnosti od napunjenosti baterija. Zamena mesta elektroda ne dovodi do komplikacija. Prag defibrilacije zavisi od više faktora: metabolički status miokarda, temperatura, pH, ishemija, primena nekih lekova.

Prekordijalni udarac: Vrši se kratkim i odsečnim udarcem mekanom ivicom pesnice o donju polovinu sternuma sa 20cm visine. Izvodi se samo jedan udarac i to samo ukoliko su bezpulsna VT ili Vfib osvedočeni u trenutku nastanka (na monitoru) a aparat za defibrilaciju nije u blizini, uspeh je oko 2% i nešto veći za VT.

Otvoreni KPR se koristi kod operacija na srcu posebnim elektrodama mada se može upotrebiti i kod operacija na susednim organima gde operater može brzo pristupiti srcu. DC šok je 0.5J/kg.

Bočni KOMA položaj Neki ovaj položaj nazivaju i drenažnim položajem i

koristi se u sledećim okolnostima: pacijent ima slobodan disajni put i spontano disanje, pacijent ima

Osnovi urgentne i intenzivne medicine

13 Stefan Lukić

puls i nema ozbiljnije krvarenje, pacijent nema povredu kičme.

Ovaj položaj olakšava (već prisutno) spontano disanje i omogućuje drenažu sadržaja iz usta u isto vreme smanjujući rizik za aspiraciju povraćanog sadržaja.

Ovaj položaj se izvodi na sledeći način: 1. Pacijent leži na leđima 2. Ruka bliža spasiocu se savija u laktu i ramenu

tako da ruka bude u abdukciji 90o i lakat u fleksiji 90o i spušta na pod.

3. Druga ruka se podigne i povuče ka spasiocu podvlačeći je između obraza i podloge.

4. Noga suprotne strane se savije u kuku i kolenu 90o i povuče prema spasiocu.

5. Pacijent se okreće prema spasiocu tako da mu oslonac tela bude na nogi a glave na ruci.

Slika 1: Bočni koma položaj

Opstrukcija disajnog puta stranim telom-zadavljenje

Ovo se odnosi na stanja u kojim dolazi do aspiracije tela „kome nije mesto u disajnim putevima“ u disajne puteve. Strana tela u disajnim putevima podrazumevaju veliki broj stvari: zubne proteze, delovi zuba, strana tela u užem smislu (klikeri, igračke), delovi tumora, hrana.

Najčešće nastaje: kao posledica gutanja prevelikih zalogaja, ishrane tokom fizičkih aktivnosti, glasno pričanje ili smejanje tokom jela, unos alkohola ili sedativa, neurološke bolesti.

Opstrukcija se deli na potpunu (tešku) i nepotpunu (blagu) opstrukciju disajnih puteva.

Teška opstrukcija disajnih puteva se manifestuje potpunom nemogućnošću disanja i kašlja, pacijent je uplašen i često cijanotičan i na pitanje da li se guši on ne može da odgovori (često klima glavom). Prisutni su uvlačenje mekih tkiva i lepršanje nozdrva. Posle 30-40sec dolazi do gubitka svesti.

Laka opstrukcije se manifestuje upornim kašljem i produženim inspirijumom, disanje je često stridorozno, hrapavo ili piskavo, često su prisutni cijanoza i zauzimanje prinudnog položaja. Na pitanje da li se guši pacijent često potvrdno odgovara. Pacijent često stavlja obe ruke ispred vrata.

Anatomski se sve opstrukcije (ne samo zadavljenje) dele na: 1. Hipofaringealne: „zapadanje“ jezika, mekog

nepca i epiglotisa; epiglotitis; povraćene mase; krv; strano telo; trauma.

2. Laringealne: edem larinksa(opekotine, infekcije, alergije); laringealni spazam; tumori.

3. Hipolaringealne: bronhijalna sekrecija; edem sluzokože donjih disajnih puteva; bronhospazam; aspiracija želudačnog sadržaja.

Odrasle osobe nam mogu reći da se guše ili nam signalizirati na neki način. Kod dece moramo sami primetiti.

Znaci Laka opstrukcija

Teška opstrukcija

„Da li se gušite“

„Da“ Ne može da govori, klima glavom

Drugi znaci

Govori, kašlje i diše. Disanje je „zvučno“ (hrapavo, psikavo). Često uplašen. Osoba pri svesti.

Cijanotičan, smrtno uplašen. Disanje nečujno, kašalj i govor nemogući. Gubitak svesti.

Pomoć Prvo kašalj, ukoliko se stanje pogorša: 5 snažnih udarca između lopatica, a onda 5 Heimlich manevar. Pozvati pomoć.

Pri svesti: 5 snažnih udarca između lopatica. 5 Heimlich manevara. Bez svesti: KPR.

Tabela 3: Opstrukcija disajnog puta kod odrasle osobe

Osnovi urgentne i intenzivne medicine

14 Stefan Lukić

Prva pomoć kod zadavljenja: Kod lake opstrukcije je najbitnije podsticati

pacijenta da kašlje. Ukoliko se stanje pogorša treba izvesti 5 snažnih udarca između lopatica. Kod neuspeha prethodnog izvršiti 5 Heimlich manevara. Heimlich manevar se sprovodi obuhvatanjem pacijenta obema rukama tako da je pesnica jedne ruke palcem okrenuta prema pacijentu a druga ruka obuhvata istu. Pesnica se nalazi između pupka i sternuma. Pritisak se vrši odsečno. Kod trudnica i gojaznih osoba ovo se vrši pritiskom mekanim delom dlana na grudni koš a drugom rukom preko iste. Potrebno je na vreme pozvati hitnu pomoć.

Kod teške opstrukcije svesnog pacijenta je potrebno isporučiti 5 jakih udaraca između lopatica

a ukoliko to ne uspe 5 pritisaka u Heimlich manevru. Ukoliko je osoba bez svesti početi sa KPR.

Upotreba „abdominalnih Heimlich manevara“ kod osobe koja leži više nije preporučena (ERC 2010). Iz usta se evakuiše sadržaj koji je jasno vidljiv, upotreba prsta-udice je kontraindikovana (ERC 2010).

Samopomoć kod gušenja obuhvata prvenstveno kašalj a neki navode i pokušaj samo-heimlicha koji se svodi na pritisak pesnicom sa palcem okrenutim prema telu i rukom preko iste na stomak između donje ivice sternuma i pupka. Drugi navode pritisak na tvrd oslonac koji nije oštar (stolica, sudopera).

Laka opstrukcija kod dece se zamenjuje terminom „efektivan kašalj“ a teška „kašalj neefektivan“.

Laka opstrukcija kod dece (kašalj efektivna opstrukcija) se tretira kašljem tj. potenciranjem kašlja. Ukoliko dođe do pogoršanja potrebno je „zadati“ 5 udaraca između lopatica a ukoliko ni to ne pomogne 5 pritisaka Heimlich manevrom (deca preko 1 god). Više se ne preporučuju pritisci grudnog koša kod dece preko 1 god (ERC 2010) već klasičan Heimlich. Heimlich manevar kod male dece može povrediti unutrašnje organe.

Teška opstrukcija kod dece (kašalj neefektivna opstrukcija) se tretira pomoću 5 udaraca između lopatica a ukoliko to ne pomogne 5 Heimlich manevra (preko 1god). Ukoliko je dete bez svesti pristupa se oslobađanju disajnog puta i davanju 5 „spasonosnih“ udaha posle čega se pristupa KPR.

OPŠTI ZNACI OPSTRUKCIJE KOD DECE Osvedočena epizoda Kašalj/gušenje Nagao početak Prethodno igranje tj

stavljanje malih predmeta u usta

NEFEKTIVAN KAŠALJ EFEKTIVAN KAŠALJ Nemogućnost vokalizacije

Plač ili verbalni odgovor na pitanja

Veoma tih ili neprisutan kašalj

Glasan kašalj

Nedisanje Mogućnost udisaja Cijanoza Očuvana svest Opadanje nivoa svesti

Tabela 4: Opstrukcija kod dece

ODRASLI Odrediti težinu

TEŠKA OPSTRUKCIJA

LAKA OPSTRUKCIJA

Podsticati kašalj i paziti na znake

pogoršanja

SVESTAN: 5 Udaraca između

lopatica pa 5 Heimlich menavara

BEZ SVESTI: KPR 30:2

Algoritam 3: Prva pomoć kod opstrukcije disajnog puta - odrasli

Osnovi urgentne i intenzivne medicine

15 Stefan Lukić

Kod beba (tj. deca do 1 godine) (kašalj neefektivna opstrukcija) prva pomoć se sastoji u prvenstveno uklanjanju sadržaja iz usne duplje (nikako dublje). Ukoliko ovo ne pomogne pristupa se udarima po leđima tako što se dete stavi na stomak na ruku okrenuto na dole (pridržavanje glavice šakom) i udari 5 puta između lopatica. Moguće je nasloniti dete na natkolenicu. Heimlich manevar se vrši pritiskom pomoću tri prsta na sredinu sternuma na svake tri sekunde 5 puta. Ukoliko ni ovo nije pomoglo daju se 5 spasonosnih udaha a ukoliko ni to ne pomogne prelazi se na KPR.

Algoritam 4: Prva pomoć kod opstrukcije disajnog puta - deca

DECA Odrediti težinu

KAŠALJ NIJE EFEKTIVAN

KAŠALJ EFEKTIVAN

Podsticati kašalj i paziti na znake

pogoršanja

SVESTAN: 5 Udaraca između

lopatica pa 5 Heimlich manevara

(Mlađa od 1 god kompresije toraxa)

BEZ SVESTI: Otvoriti disajni

put i dati 5 udaha Početi KPR (15:2)

Osnovi urgentne i intenzivne medicine

16 Stefan Lukić

AIRWAY – disajni put Obezbeđenje disajnog puta kod

srčanog zastoja i manuelni manevri obezbeđenja disajnog puta

Obezbeđenje prohodnosti disajnog puta se vrši već prilikom provere disanja. Ovi manevri se vrše samo kod nesvesnog pacijenta. 1. Pritisak na čelo, zabacivanje glave i podizanje

brade – ovo je najprostiji manevar i može ga izvršiti svaki laik. Jednom šakom se vrši pritisak na čelo čime se zabacuje glava a prstima druge plasiranim na bradu se podiže brada.

2. Podizanje vilice – ovaj hvat je malo komplikovaniji i izvodi ga samo medicinsko osobje. Izvodi se postavljanjem palčeva na korpus mandibule odmah iza mentuma i ostalih prstiju na ramus (i angulus) mandibule. Pokretom prstiju se podiže vilica kao fioka.

3. Trostruki hvat – mnogi ovaj manevar poistovećuju sa prethodnim. Prsti se isto postavljaju. Sastoji se od zabacivanja glave, otvaranja usta i povlačenja donje vilice prema napred.

Drugi i treći manevar se koriste kod povreda kičme.

Pomoćna sredstva za održavanje disajnog puta

Ovo se odnosi na sredstva koja imaju za cilj da održe disajni put prohodnim bez „držanja glave“ tj. bez održavanje prethodnih manevara. Za upotrebu ovih sredstava je lako osposobiti i laika. Ovo se odnosi na orofaringealni i nazofaringealni airway. Ova sredstva skoro da onemogućuju opstrukciju disajnog puta jezikom i nepcom. Opstrukcija može nastati zaglavljivanjem kraja u valekuli ili epiglotisom ili pri lošem postavljanju delom jezika.

Dužina orofaringealnog tubusa se određuje upoređivanjem dužine istog sa razmakom od ugla usana do tragusa tog pacijenta (Britanci navode do angulusa mandibule). Sam tubus se postavlja u usta konkavitetom prema nepcu i pri guranj istog nazad se vrši rotiranje za 180o tako da konkavna strana naleže na jezik. Orofaringealni airway se ne može upotrebiti kod trizmusa i velikih maksilofacijalni povreda kao ni kod svesnih osoba.

Nazofaringealni tubus se ne treba koristiti kod preloma baze lobanje. Dužina istog se određuje razmakom od nozdrve do tragusa (Britanski autori tvrde da treba meriti do angulusa mandibule). Tubus se veoma lako postavlja kroz širu nozdrvu posle lubrikacije istog.

Endotrahealna intubacija Ovo je najsigurnija i najupotrebljivanija metoda

obezbeđenja disajnog puta. Ovu metodu vrše samo obučene osobe sa potrebnim sredstvima. Iako se ovo najviše odnosi na orotrahealnu intubaciju sa laringoskopom ovde ipak spadaju i: nazotrahealna intubacija, light stick intubacija, retrogradna intubacija, bronhoskopska intubacija, airtraq intubacija.

Indikacije za intubaciju (ETI) su mnogobrojne ali se mogu svesti na sledeće: intubacija se vrši za potrebe obezbeđenja disajnog puta kod osoba kojima preti prestanak disanja ili ne mogu samostalno da dišu ili kod onih kod kojih postoji visok rizik od aspiracije nekog materijala.

Oprema potrebna za ovu metodu jeste sledeća: Laringoskop: sa krivom spatulom (Macintosh) i sa pravom spatulom (Miller) Tubusi (ETT): plastični i gumeni; sa introducerom i bez; armirani (ne može se „precvikati“ tj kink-ovati) i nearmirani; višelumenski (Carlens) i jednolumenski; sa Cuff-om (balonče) i bez Cuff-a (za decu). Ovi tubusi se mogu razlikovati i po dužini (nazotrahealni duži). Širina (spoljna) ovih tubusa je možda najbitnija karakteristika ovih tubusa i obeležava se najčešće u French a ponekad i Gauge jedinicam mere. Ostalo: anestezija i miorelaksanti ukoliko je pacijent svestan, lightstick za lightstick intubaciju, sistem za retrogradnu intubaciju, fiberskop za fiberskopsku intubaciju, airtraq za airtraq intubaciju.

Tehnika orotrahealne intubacije: Ovo se vrši postavljanjem pacijenta na leđa.

Pacijent mora biti bez svesti i sa relaksiranim mišićima. Glava se pacijentu zabacuje nazad (kao kod manuelnih metoda) i pacijent se hiperventilira u trajanju od 1 minut. Posle toga se glava drži zabačena, usta otvaraju i levom rukom se sa desne strane usta uvodi spatula potiskujući jezik u suprotnu stranu. Polaganim uvođenjem spatule se ista plasira iza baze jezika a ispred epiglotisa i vizualizuju glasne žice. Posle toga se drugom rukom pod kontrolom oka a između glasnih žica uvede tubus. Tubus se plasira 2cm ispod glasnih žica.

Tehnika nazotrahealne intubacije: Tubus se premazuje lubrikantom. Tubus se uvodi

podom nosnih hodnika i kada se vizualizuje njegov početni deo na zadnjem delu orofarinksa radi se laringoskopija kao u prethodnom slučaju. Laringoskopom se ponovo vizualizuje ulaz u larinks a Magill kleštima se desnom rukom uhvati kraj tubusa u orofarinksu i onda uvede između glasnih žica. Nazotrahealna intubacija se vrši kod pripreme za operacije u usnoj duplji.

Osnovi urgentne i intenzivne medicine

17 Stefan Lukić

Kontrola uspeha intubacije: Ovo se vrši odmah posle intubacije auskultacijom

oba plućna krila i želuca i ukoliko postoji asimetrija tubus se povlači malo i ponovo auskultuje. Druga linija kontrole je end-tidal CO2 detector (kapnograf) i to hemijski (npr. BAAM) ili električni koji meri količinu CO2 koja izlazi kroz tubus. Treći način je aspiracijom velikim špricem (ili posebnim detektorskim sistemom) koji će kolabirati esofagus ali će aspiracija biti moguća u traheji.

Posle postavljanja tubusa bitno je osigurati isti naduvavanjem cuff-a (balončeta) i oblepljivanjem spoljnog dela tubusa oko usta tj za lice. Neki anesteziolozi vole i da tamponiraju tubus u usnoj duplji.

Intubacija ne bi trebala trajati više od 30sec. Nedostaci ETI su to što je potrebna specifična

oprema i obučeno osoblje kao i što često traje dugo (30-tak sec i više) pa to vreme predstavlja prekid u KPR cirkulaciji. Pogrešna intubacija je dosta često kao i nemogućnost intubacije.

Kontraindikacije za ovu intubaciju nisu brojne ali su među njima najbitnije: kraniofacijalna trauma sa zahvatanjem usne duplje, veliki traumatski i ekspanzivni hematomi na vratu, emfizem i krepitacije na vratu, neiskustvo operatera...

Otežana intubacija Da bi definisali ovaj termin prethodno

moramo definisati nekoliko drugih termina.

Otežana ventilacija predstavlja nemogućnost anesteziologa da bez pomoći asistenta ventilira pacijenta pozitivnim pritiskom preko maske.

Otežana laringoskopija jeste nemogućnost vizualizacije glasnica tokom laringoskopije.

Otežana ili teška intubacija jeste intubacija u kojoj je potrebno više od tri pokušaja za intubaciji ili duže od 10 minuta.

Zbog potencijalnih veoma teških posledica neintubiranja i prolognirane intubacije dosta je uloženo u istraživanja i razvijanje sistema za predviđanje otežane intubacije kao i prevazilaženje prepreka.

Veliki je broj uzroka otežane intubacije: anatomske ne-patološke promene, spondilitis, deformacije vrata, malformacije usne duplje i farinksa, malformacije larinksa, trudnoća, gojaznost, prisustvo stranih tela i tumora u larinksu i farinsku. Neki autori ove pacijente dele u tri grupe: 1. Pacijenti za koje se zna da će biti otežana

intubacija

2. Pacijenti sa anatomskim promena na licu koje ukazuju na verovatne teškoće uspostavljanja disajnog puta.

3. Pacijenti kod kojih se ne očekuju problemi ali se pri pokušaju intubacije nailazi na otežan tok.

Neki od faktora tj parametra koji bi mogli da predvide otežanu intubaciju su sledeći: 1. Atlantookcipitalna pokretljivost 2. Otvaranje usta 3. Sternomentalno rastojanje 4. Tireomentalno rastojanje 5. Vidljivost orofaringealnih struktura pri

otvaranju usta Najupotrebljivaniji je Mallampati skor iz 1985:

Slika 2: Mallampati skor za problematičan disajni put

1. Klasa I – vidljivi nepčani lukovi, meko nepce i uvula

2. Klasa II – vidljivi samo meko nepce i uvula 3. Klasa III – vidljivo samo meko nepce 4. Klasa IV – ne vidi se ni meko nepce

Prevazilaženje problema teške intubacije se vrši prvo konzervativnim metodama a posle prelaskom na druge metode. Primarno se mora voditi računa da se predvidi teška intubacija a onda i da se izabere odgovarajuća spatula i tubus. Pacijent, kako je malopre navedeno, mora biti bez svesti i u apsolutnoj miorelaksaciji. Vrat mora biti ekstendiran. Ukoliko ništa od prethodno navedenih ne pomogne može se tražiti od asistenta da izvrši krikoidni pritisak (Sellick manevar) a neki autori navode i pokušaje rotacije laringoskopa za 90o i to držač prema uhu. Ukoliko se vizuelizuju glasnice ali tubus ne može proći dublje onda se treba koristiti manji tubus ili posumnjati na opstrukciju. Ukoliko je otvor larinksa previše anteriorno postavljen može se koristiti i introducer (stileto, mandren) i zakriviti u željenom pravcu.

Osnovi urgentne i intenzivne medicine

18 Stefan Lukić

Ukoliko se ni jednom od ovih metoda ne postigne uspeh treba pokušati sledeće metode: laringealna maska, iGel airway combitube, videlaringoskopska intubacija ili bronhoskopska intubacija, lightstick (light wand) intubacija, retrogradna intubacija, krikotireotomija i traheotomija. Ukoliko je elektivna intubacija odnosno intubacija za elektivnu operaciju možda je najbolje probuditi pacijenta i ponuditi mu druge mogućnosti.

Supraglotisna sredstva za obezbeđenje disajnog puta

Ovo se odnosi na sva sredstva kojima se može obezbediti disajni put ali koja ne prolaze glotis tj. ne ulaze u traheju. U praksi se ovde misli na: laringealnu masku, laringealni tubus, igel masku i kombitubus.

Laringealna maska Ovo je najstarije od supraglotičnih sredstava i

najprostiji model se sastoji od jednog tubusa povezanog na cuff oblika vulvae koji se naduvava i prianja na glotis. Noviji modeli sadrže i tubus za aspiraciju gastričnog sadržaja kao i otvor na kraju cuff-a za isto. Ova maska se postavlja „na slepo“. Hvatanjem maske za tubus i sa dva prsta na cuff-u (kao olovka) se kod anesteziranog (ili bez svesti) pacijenta maska sa lubrikantom samo sklizne kroz otvorena usta naslanjajući je na nepce dok disajni put držimo otvorenim (podignuta vilica, zabačena glava) i to tako da je otvor okrenut prema glotisu. Ova maska se lakše postavlja od ETT i njeno stavljanje je manje traumatično za pacijenta i to pogotovo pacijenta koji ima povrede vratne kičme. Kontraindikacije su: rizik od aspiracije, stenoze disajnih puteva, opasnost od laringospazma i traume tj deformiteti usne duplje. Ova maska može da „pušta“ gas sa strane ukoliko je ventilacija jakim pritiskom.

Kombitubus CombiTube sredstvo je izrazito slično

laringealnom tubusu ali se sastoji od dva tubusa sa cuff-ovima umesto jednog. Ovo omogućuje da se ventilacija vrši iako se tubus plasira u traheju (upotreba kao ETT) pa se tako može postavljati na slepo i pod kontrolom laringoskopa. Dodatni kanal može služiti za aspiraciju. Zbog ovoga je i sam tubus malo komplikovaniji za upotrebu.

Laringealni tubus Ovo je relativno novo sredstvo i bazira se na dva

cuff-a i otvoru u sredini. Tubus se stavlja na slepo i odlazi u esofagus gde se naduvava jedan cuff ispod glotisa u hipofarinksu a drugi se naduvava iznad glotisa. Otvor je između dva cuff-a i sav gas (vazduh) ide u disajne puteve.U Americi se ovo sredstvo naziva „King Laryngeal Tube“.

Slika 3: Laringealni tubus iGel maske iGel maska je najnovije sredstvo u ovom arsenalu.

Napravljeno je od posebne gume (hipoalergene) koja savršeno skoro prianja za glotis. Postavlja se na slepo i omogućuje superiornu zaštitu od aspiracije kao i mogućnost ventilacije. Poseduje i kanal za aspiraciju.

Drugi metodi održavanja disajnog puta Videoendoskopija, videolaringoskopija i

bronhoskopija Ovo se odnosi na endoskopske metode intubacije.

Većinom se sprovode „navlačenjem“ tubusa preko fiberskopa i fiberskopiranjem i identifikacijom glotisa. Endoskopom se prolazi kroz glasne žice a onda se „navučeni“ tubus samo sklizne u traheju a fiberskop izvuče.

Retrogradna intubacija Najprostije rečeno ova metoda se svodi na

punkciju krikotiroidne membrane kanilom u pravcu prema potiljku i tuneliranjem „sajle“ kroz kanilu koja se pojavljuje u orofarinksu. Ta sajlica se hvata Magill kleštima a onda preko nje prevlači tubus koji se samo sklizne u larinks i dalje u traheju.

Krikotireotomija Predstavlja je urgentnu i veoma laku potencijalno

spasonosnu proceduru. Sprovodi se tako što se prstima identifikuje tiroidna hrskavica (adamova jabučica) i krikotiroidna membrana ispod nje tj. između tiroidne i krikoidne hrskavice. Koža se posle čišćenja vertikalno zaseče skalpelom u dužini oko 2- 3cm. Posle ovoga se vizuelno identifikuje krikotiroidna membrana koja se horizontalno zaseče i peanom proširi rez na 1.5-2cm. Kroz taj otvor se plasira tubus. Trajanje ove procedure može biti i kraće od 30sec. Neki ovu proceduru nazivaju krikotiroidotomija.

Traheotomija tj. traheostomija

Osnovi urgentne i intenzivne medicine

19 Stefan Lukić

Ove metode su kontraindikovane u reanimaciji kod SZ a retko se rade i u svim drugim reanimacijama. Potreban je obučen hirurg i operaciona sala i procedure traje duže od prethodne.

Translaringealna jet ventilacija Retko se pominje u udžbenicima i odnosi se na

intermitentnu ventilaciju posebnim aparatima kroz tanak kateter sproveden kroz krikotiroidnu membranu. Potrebno je da disajnu putevi budu bar parcijalno otvoreni da bi omogućili samostalno ekspiraciju.

Opasnosti i rizici pri uspostavljanju disajnog puta

Uspostavljanje disajnog puta predstavlja veoma rizičnu proceduru. Rizici po pacijenta mogu biti specifični kako za proceduru tako i za pacijentovo stanja.

Najbitniji rizik tokom uspostavljanja disajnog puta kod KPR kod SZ je duži prekid kompresija što smanjuje šansu za preživljavanje.

Prilikom zabacivanja glave može doći do oštećenja vratne kičme pogotovo kod trauma.

Loše postavljanje maski može imati za posledicu „curenje“ gasa što vodi neefektivnoj ventilaciji.

Intubacija predstavlja najrizičniju proceduru od svih u KPR-u pa tako može dovesti kako do produžene hipoksije i produženog prekida kompresija tako i do promašivanja traheje i ventilacije esofagusa. Intubacijom se mogu polomiti zubi ili dalje destabilisati kraniofacijalne frakture. Stavljanje tubusa preduboko isključuje jedno plućno krilo iz ventilacije. Distenzija želuca zbog intubacije esofagusa može dovesti do perforacije želuca ili povraćanja i aspiracije. Povraćanje i aspiracija će u početku ugroziti gasnu razmenu i ventilaciju opstrukcijom disajnog puta, kasnije izazvati atelektaze a ukoliko pacijent preživi dovesti do hemijskog pneumonitisa i pneumonije.

Intubacija, pogotovo multipla, može izazvati laringealni spazam pa čak i laringealni edem.

Sellick manevar- KRIKOIDNI PRITISAK

Ovo je spasonosni manevar kojime se (teoretski) pritiskom na krikoidnu hrskavicu vrši pomeranje celog larinksa put unazad i kompresija ezofagusa što olakšava ventilaciju pluća tj onemogućuje odlazak gasa u esofagus. Ovaj manevar: olakšava ventilaciju, olakšava intubaciju, smanjuje rizik za distenziju želuca, povraćanje i aspiraciju. Američki i evropski autori ovaj manevar poistovećuju sa tiroidnim pritiskom dok neki naši ova dva odvajaju!

Indikacije: ET intubacija, ventilacija na masku, ventilacija sa laringelnom maskom.

Manevar se izvodi sa dva prsta identifikacijom tiroidne hrskavice (adamova jabuka) i spuštanjem na krikoidnu i pritiskom iste put nazad.

Kontraindikacije: povrede prednje strane vrata, povrede vratne kičme, prisustvo samo jednog spasioca, i kada ovaj manevar otežava intubaciju.

Komplikacije: Povrede larinksa, fraktura krikoidnog prstena, otežana intubacija, ruptura ezofagusa (ne izvoditi manevar za vreme aktivnog povraćanja).

BREATHING – disanje ABC BLS-a kao drugo slovo sadrži BREATHING.

Nekada je ovome pridavan veći značaj nego CIRCULATION ali danas se smatra da se po važnosti nalazi iza C pa stoga je danas protokol CAB. Veštačko disanje se može sprovesti tek posle oslobađanja disajnog puta (AIRWAY). Veštačko disanje se sprovodi na više načina:

Metodom pozajmljenog daha: 1. Usta na usta 2. Usta na nos 3. Usta na stomu Dodatnom opremom: 1. Usta na masku 2. Ambu balon 3. Respirator

Metod pozajmljenog vazduha se svodi na uzimanje vazduha iz okoline (atmosferski vazduh) koji se onda udiše pacijentu. Taj vazduh sadrži 16- 18% O2.

Metoda „usta na usta“ se izvodi otvaranjem disajnog puta zabacivanjem glave i otvaranjem usta pacijenta dok klečimo pored pacijenta. Jednom rukom (koja drži čelo) zatvorimo nos i ustima obuhvatimo usta pacijenta. Ovo uduvavanje traje oko 1-1.5s i ima volumen od oko 500ml. Treba posmatrati ekskurzije grudnog koša i utvrditi da li ima nekog učinka. Metoda je dosta zamorna i može izazvati alkalozu spasioca.

Metoda „usta na nos“ je slična prethodnoj metodi osim što se umesto otvaranja usta rukom koja nije na čelu podiže brada i drže zatvorena usta. Koristi se kada je nemoguće otvoriti usta ili postoje neke druge kontraindikacije za prethodnu metodu.

Metoda „usta na stomu“ se koristi kod onih koji imaju privremenu ili stalnu traheostomu. Metoda može biti izuzetno neprijatna za spasioca ali nije potrebno toliko „kvalitetno“ održavanje disajnih puteva otvorenim zato što se direktno ventilira ispod aditusa larinksa. Ova metoda onemogućuje ulazak vazduha u želudac ali enki autori navode opasnost povlačenja traheostomske kanile što vodi ventiliranju prelaringealnog prostora..

Osnovi urgentne i intenzivne medicine

20 Stefan Lukić

Metoda „usta na masku“ i „usta na tubus“ ove metode se koriste samo u posebnim slučajevima, obično samo u bolnici.

Ventilacija samoširećim tj. AMBU balonom se može vršiti kako preko maske tako i preko svih drugih metoda održavanja disajnog puta (ETT, iGel, laringealna maska). Ambu balon ima izlazni ventil i ulazni ventil. Izlazni se lako montira na disajni put. Na ulazni se može montirati izvor O2 (Fi02 45%-85% i u ekstremni slučajevima 100%, i protok do 10l/min) a može se koristiti i atmosferski vazduh (FiO2 21%). AMBU balon ima zapreminu od oko 1600ml. Ukoliko se koristi maska potrebno je dobro osloboditi disajni put, po mogućstvu koristiti faringealni airway, i izvršiti skoro idealnu hermetizaciju maske. Palac stoji iznad nosnog dela maske, kažiprst na donjem kraju maske a tri prsta podižu bradu. Druga ruka vrši kompresiju balona.

Mehanički respirator Mehanički respiratori postoje 60-tak godina ali su

u širokoj upotrebi možda 30-tak. Upotreba ovih respiratora obuhvata celu jednu granu medicine i veoma je komplikovana. Danas su upotrebi samo respiratori sa pozitivnim pritiskom što znači da pod povišenim pritiskom „uduvavaju“ vazuh u pluća. Ventilatori sa negativnim pritiskom su istorijski artifakt. Postoji veliki broj upotrebnih modova ovih uređaja.

Ovi uređaji mogu asistirati već postojeću ventilaciju ili nezavisno sprovoditi disanje. Na aparatu se može zadavati ciljani volumen ili ciljani pritisak, procenat kisenonika i frekvencija disanja kao i veliki broj drugih parametara.

U KPR se koriste sledeća podešavanja: 1. Režim ventilacije: Kontinuirana mehanička

ventilacija (CMV) i to u formi intermitentnog pozitivnog pritiska (IPPV). Ovaj mod omogućuje insufliranje zadatog volumena u fiksiranim vremenskim intervalima.

2. Frakcija kiseonika: preporučuje se Fi02 0.6-1.0 3. Disajni (tidal) volumen: u modu baziranom na

volumenu se koristi 6-7ml/kg a u modu baziranom na pritisku 20-25cmH20

4. Frekvencija disanja: 10/min 5. Podešavanje alarma: ne treba biti u uskim

granicama zbog velikih oscilacija tokom KPR

Opasnosti arteficijalne ventilacije Svaka arteficijalna ventilacija a pogotovo putem

mehaničkih respiratora nosi određene rizike za unesrećenog. Rizici su sledeći:

Barotrauma: jaka mehanička ventilacija može dovesti do sledećeg: pneumothorax, pneumomediastinum, subkutani emfizem, pneumopertiooneum

ALI i ARDS su česte komplikacije mehaničke ventilacije

Dijafragmalna atrofija: duga upotreba respiratora može dovesti do atrofije diafragme i pomoćne respiratorne muskulature.

Pneumoniae: veliki rizik postoji kod dugotrajne upotrebe, ne zna se efekat kratkotrajne upotrebe (KPR).

Ostale komplikacije su moguće kod svake ventilacije (usta na usta ili usta na nos):

Distenzija želuca: faktori rizika za insuflaciju želuca su: neadekvatan airway, slabost DES, povećan respiratorni otpor, smanjena respiratorna komplijansa. Distenzija želuca se može završiti kako perforacijom želuca (ređe) tako i povraćanjem sa aspiracijom

Povećanje intratorakalnog pritiska: teoretski ovo može smanjiti priliv krvi u srce i pogoršati hemodinamiku.

Ventilacija izgleda da utiče negativno na preživljavanje (AHA) tao što dovodi do prekida kompresija i onemogućuje uspostavljanje srčanog ritma.

Nastanak respiratorne alkaloze i acidoze kao posledica neadekvatne ventilacija

Cerebralna vazokonstrikcija kao posledica povišenog PaO2

Poremećaj V/Q odnosa Rizici za spasioca: Infekcija tokom direktnog kontakta: samo

nekoliko slučaja je potvrđeno (ERC 2010) Alkaloza: parestezije, vrtoglavica, slabost i gubitak

svesti Preveliki zamor

CIRCULATION (compression) - cirkulacija

Kompresije su osnova kvalitetnog KPR-a i najbitniji faktor preživljavanja unesrećenih. Postoji više teorija koje objašnjavaju mehanizme uspeha kompresija međutim ni jedna nije potpuno tačna. Po jednoj teoriji je najbitnija srčana pumpa pa se tako u fazi kompresije zatvaraju AV zalisci i izbacuje krv u aortu i pluća a u fazi relaksacije se otvaraju mitralna i trikuspidalna valvula i tad se omogućuje perfuzija koronarnih arterija. Teorija torakalne pumpe uzima u obzir promene intratorakalnog pritiska pri KPR i time objašnjava kako punjenje tako i pražnjenje srca, ova teorija vidi levu stranu srca kao cev kroz koju samo krv prolazi. Teorija torakalne pumpe do određene mere objašnjava i novije stavove koji ne pridaju toliki značaj ventilaciji jer verovatno negativni pritisak posle kompresija dovodi do inspirijuma.

Kompresije, nezavisno od svih teorija, omogućuju 30-50% minutnog volumena i održavanje sistolnog

Osnovi urgentne i intenzivne medicine

21 Stefan Lukić

pritiska oko 60-100mmHg a dijastolnog 10-40mmHg. Miokardna perfuzija se ovom metodom održava na 30-50% a cerebralna na 50-90%.

Tehnika kompresija 1. Pacijent se postavlja leđima na tvrdu podlogu

(daska ispod leđa) 2. Dlan jedne šake se postavlja na sredinu

grudnog koša (sternum) a druga ruka preko te, prsti se zaključavaju

3. Kompresije se vrše naginjanjem tj. pritiskom celog tela bez savijanja laktova.

4. Kompresije se vrše tako da postižu oko 4-5cm ugibanja grudnog koša.

5. Frekvencija kompresija je 100/min 6. Faza relaksacije treba biti simetrična fazi

kompresije 7. Ne treba praviti nikakve pauze tokom KPR-a

osim za ventilaciju 8. Odnos kompresija:ventilacije kod odraslih je

30:2 Sve više se ide prema potpunom izbacivanju

ventilacija (AHA, ERC 2010) i upotrebi samo kompresija tokom KPR.

Upotreba mehaničkih metoda kompresija je za sada kontraidnikovana van kliničkih trial-a (ERC 2010), autoPULSE, LUCAS, MAST i slični aparati nisu pokazali svoju efikasnost.

Samo-KPR kašljem je „urbana legenda“ (AHA). Interna masaža srca se vrši samo u sledećim

indikacijama: SZ kod penetrantnih povreda grudnog koša, SZ kod tupih povreda grudnog koša gde je prethodno postojala srčana aktivnost sa TA manjim od 70mmHg ili kod eksangvinacije kroz torakalni dren preko 1500ml (Trauma.org), ili u slučaju SZ tokom operacija na grudnom košu i verovatno kod SZ sa sumnjom na krvarenje iz aorte (rutpura disekcije ili aneurizme).

ERC preporučuje torakotomiju sa internom masažom kod pacijenata koji su imali SZ posle penetrantnih povreda grudnog koša i koji su imali SZ posle tupih povreda grudnog koša ali gde su pacijenti imai ritam a SZ je bio osvedočen.

Primena lekova u reanimaciji Osnova napredne reanimacije su pored metoda

navedenih u BLS i lekovi, monitoring i defibrilacija. Lekovi koji se koriste se grubo mogu podeliti u 3

grupa: vazopresori, antiaritmici i drugi lekovi.

Vazopresori Adrenalin Adrenalin je najstariji vazopresor pa zbog toga sa

njime imamo i najviše iskustva. Ovaj lek ima svoje alfa i beta adrenergičkog dejstvo.

Alfa adrenergičko dejstvo je najbitnije u KPR jer dovodi do porasta sistolnog (sTA) i dijastolnog

pritiska (dTA prevashodno) čime poboljšava kako cerebralnu tako i miokardnu perfuziju i ovo povećava šansu za „restart-ovanje“ srčane aktivnosti kao i ukupno preživljavanje.

Beta efekat verovatno ima negativan uticaj u KPR jer povećava zahteve miokarda za O2 i dovodi do tahikardije često loše reagujući u fibrilacijama. Beta adrenergičko dejstvo je poželjno u anafilaksi.

Globalne preporuke o njegovoj upotrebi govore o davanja adrenalina na 3-5 minuta i to 1ml 1:1000 (0.1%) koji se može razblažiti sa 10ml sol NaCl.

ERC 2010 preporuke govore o davanju adrenalina u VF/VT govore o davanju adrenalina posle 3 šoka a nadnadno na svakih 3-5 minuta (alternirajući defibrilacioni ciklusi). ERC 2010 navodi davanje adrenalina svaka 3-5 minuta kod bezpulsne električne aktivnosti i asistolije tokom KPR.

Noradrenalin Noradrenalin ima prevashodno alfa adrenergička

dejstva a manje beta pa, teoretski, predstavlja najbolji lek u KPR-u i šoku. Do skora nije bio previše u upotrebi ali sve više studija pokazuje njegove prednosti u šoku (za KPR još uvek nije sigurno). Doziranje ovog leka još uvek nije potpuno usaglašeno.

Vazopresin Vazopresin ili ADH se pominje u nekim

udžbenicima urgentne medicine ali ne i u ERC 2010 protokolima. Smatra se da je snažan vazokonstriktor što govori da ima slično dejstvo kao adrenalin. Deluje preko perifernih V1 receptora i daje se po nekim preporukama u dozi od oko 40IJ (ERC ne preporučuje).

Dopamin i dobutamin Upotreba ovih lekova se NE preporučuju u KPR-u. Dopamin Ovo je endogeni prekursor kateholamina i koristi

se u intenzivnoj medicini tj postreanimacionoj nezi za hipotenziju. Male doze (manje od 5ug/kg/min- RENALNA DOZA) deluju na D1 receptore u mezenteričnim , renalnim i koronarnim krvnim sudovima, to dovodi do povećanja cAMP i vazodilatacije pa povećava GFR. Doze od 5- 10ug/kg/min-SRČANA DOZA stimulišu beta AR i daju pozitivan inotropni efekat povećavajući MV bez frekvencije. Velike doze 20-50ug/kg/min- PRESORSKA DOZA dovode i do stimulacije alfa receptora pa daju efekat sličann adrenalinu. Indikacije: kardiogeni šok, hipovolemijski šok, septični šok, preteći ABI. Doza: 200mg/250ml 5% Glu.

Dobutamin Ovo je sintetski simpatikomimetik i predominanto

stimuliše B1 adrenoreceptore. Ima pozitivno inotropno dejstvo a zanemarljivo hronotropno.

Osnovi urgentne i intenzivne medicine

22 Stefan Lukić

Smanjuje ventrikularni end-diastolni pritisak, veličinu srca i napetost srčanog zida. Smanjuje kongestiju pluća i povećava koronarni perfuzioni pritisak. Smanjuje preload i afterload leve komore. Najčešće se koristi za lečenje srčane insuficijencije sa plućnom kongestijom.

Antiaritmici Ovi lekovi su nekada bili osnov KPR-a ali sve je

više podataka da njihova rutinska primena ne dovodi do poboljšanog preživljavanja ovih pacijenata. Podela ovih lekova je napisana prema ERC-u 2010.

Amiodaron Ovo je antiaritmik prve linije kod KPR. Amiodaron

je stabilizator membrane i ima izuzetno jako antiaritmičko dejstvo, produžuje trajanje AP i refratkorni period komora i pretkomora, ima negativno inotropono dejstvo i usporava AV provođenje, verovatno dovodi i do vazodilatacije.

Preporuke ERC 2010 za upotrebu ovog leka govore o davanju istog posle 3 neuspešne defibilacije kod VF i VT i to u dozi od 300mg bolus (po nekima rastvoren u 20ml 5% Glu). U slučaju da nema odgovora treba dati još 150mg bolus a onda nastaviti 900mg/24h kontinuiranu infuziju. Posle amiodarona se ne daje lidokain.

Lidokain Ovaj lek više nije preporučen od strane ERC-a

Koristi se samo kada amiodaron nije dostupan. Upotrebljava se kod VF i VT posle 3-eg

neuspešnog šoka i to u dozi od 1-1.5mg/kg u bolusu a onda sledeći bolusi na svakih 5-10 min, maksimalna doza je 3mg/kg.

Magnezijum sulfat MgSO4 više nije preporučen od strane ERC u

rutinskoj upotrebi tokom KPR-a već samo u slučaju Torsades de Pointes. Stariji udžbenici navode i sledeće indikacije: refraktorna VF i ventrikularna tahiaritmija praćene hipomagnezemijom i intoksikacija digitalisom. Daje se u dozi od 2g tokom 2 minuta a može se ponavljati na 10-15min.

Adenosin Ovo je prirodni purinski analog sa veoma kratkim

poluvremenom eliminacije (10-15sec). Adenosin usporava provođenje kroz AV čvor. Indikacije za upotrebu su: paroskizmalna supraventrikularna tahikardija (PSVT), AV nodalna reentrant tahikardija (AVNRT), koristi se i za demaskiranje atrijalnog ritma kod tahikardija uskih kompleksa. Tranzitorno daje mučninu, blag bol u grudima i crvenilo. Daje se u dozi od 6mg bolus pa 12mg bolus pa 12mg bolus, samo koliko prva uspe ne daju se ostale.

Bikarbonati NaHCO3 nije preporučen u rutinskoj upotrebi u

KPR. Acidoza u SZ ima samo teoretski značaj i nema dokaza da korigovanje iste dovodi do preživljavanja u KPR. Merenje pH u KPR nije merodavno jer arterijski pH ne odslikava tkivni pH. ERC navodi da se davanje bikarbonata može upotrebiti kod SZ u vezi sa hiperkalemijom i tricikličnim antidepresivima. Prva doza je 50ml 8.4% NaHCO3 a kasnije se daju na osnovu provere pH (preporučuje se CVK).

Diltiazem i Verapamil Ovo su lekovi druge linije izbora i često se koriste

samo od strane specijalista. Neki navode pogoršanje preživljavanja kod upotrebe Ca antagonista.

Indikacije su: tahikardije uskih ali regularnih kompleksa ukoliko ne reaguju na vagalne manevre ili adenosin ili lekar nema adenosin pri sebi. Mogu se upotrebiti i kod atrijalne fibrilacije i flutter-a kod pacijenata bez srčane insuficijencije gde aritmija traje kraće od 48h.

Verapamil doza: 2.5-5mg za 2min IV a ukoliko nema dejstva 5-10mg bolus na 30 min do 20mg.

Diltiazem doza: 250ug/kg bolus pa 350ug/kg bolus.

Ca antagoniste treba izbegavati kod srčane insuficijencije i ventrikularnih aritmija.

Beta blokatori Ovi lekovi deluju antagonistički na dejstvo

cirkulišućih kateholamina (prvenstveno na srce). Ovi lekovi imaju i kardioprotektivno dejstvo. ERC navodi sledeće lekove: propranolol, esmolol, atenolol, metoprolol, i labetalol (alfa i beta blokator).

Indikacije (ERC 2010): tahikardije uskih ali regularnih kompleksa ukoliko ne reaguju na vagalne manevre ili adenosin ali bez srčane insuficijencije i atrijalne fibrilacija i flutter kod pacijenata bez srčane insuficijencije.

Doze: Atenolol: 5mg za 5min IV a po potrebi ponoviti

kroz 10min. Metorpolol: 2-5mg za 5min i na 5min do max

15mg. Propranolol: 100ug/kg IV sporo u tri iste doze na

2-3 min. Esmolol: 500ug/kg za 1min IV a onda

kontinuirana infuzija 50-200ug/kg/min IV. Ovaj lek ima kratko dejstvo (2-9min)

Neželjena dejstva: bradikardija, usporenje AV sprovođenja, hipotenzija.

Kontraindikacije: AV blok 2o i 3 o, teška srčana insuficijencija, hipotenzija i plućne bolesti koje se karakterišu bronhospazmom.

Neke studije su dovele u pitanje opasnost upotrebe B blokatora kod HOBP pa neki navode i poboljšano preživljavanje kod HOBP sa upotrebom B

Osnovi urgentne i intenzivne medicine

23 Stefan Lukić

blokatora (Short PM, Lipworth SIW, Elder DHJ, Schembri S, Lipworth BJ. Effect of blockers in treatment of chronic obstructive pulmonary disease: a retrospective cohort study. BMJ. 2011;342(may10 2):d2549–d2549).

Drugi lekovi Atropin Atropin jeste antagonist parasimpatikusa i to

muskarinskih receptora (parasimpatikolitik, antimuskarinik, antiholinergik). Ovaj lek smanjuje tonus vagusa, olakšava AV provođenje i ubrzava srčanu radnju. Neželjena dejstva su mu česta: dupla slika, urinarna retencija, suva usta i delirantna stanja. Upotreba ovog leka se više ne preporučuje kod PEA i asistolije (ERC 2010)!. Ovaj lek se samo koristi u sledećim indikacijama: sinusna, atrialna i nodalna bradikardija kod hemodinamski nestabilnog pacijenta. Doza je 3mg kod odraslih.

Teofilin i aminofilin Povećava tkivni cAMP i olakšava oslobađanje

adrenalina iz nadbubrega. ERC ne preporučuje njegovu upotrebu, stariji udžbenici navode da ga treba koristiti kod asistolije i bradikardije rezistentne na atropin.

Kalcijum Kalcijum je dosta bitan u različitim celularnim

funkcijama i teoretski se verovalo da može poboljšati preživljavanje u SZ. Većina studija je pokazala da ima štetno dejstvo u SZ. Indikacije su retke: hiperkaliemija, hipokalcemija, predoziranje Ca antagonistima. Ovaj lek se daje u obliku CaCl2 i to 10ml 10%. U SZ se može davati brzo a ukoliko postoji cirkulacija sporo. Ne sme se davati zajedno sa NaHCO3 u istu venu jer stvara precipitate.

Fibrinoliza Fibrinolitička terapija kod primene mera KPR je

nekada bila nezamisliva. Danas je to postao skoro standard nege. Studije još uvek nisu sigurne o „benefit-u“ i riziku fibrinolize u KPR. Većina studija se slaže da postoji bolje preživljavanje kod SZ i sumnje na plućni tromboemboliju posle upotrebe fibrinolitika. Neki radovi govore o blago povećanom riziku za intrakranijalne hemoragije ali nije sigurno. Za sada su preporuke sigurne da kod sumnje na PTE i SZ treba davati fibrinolizu i nastaviti KPR 60-90 minuta posle toga dok se davanje fibrinolitika kod AIM ostavlja kliničaru jer preporuke o ovome ne postoje.

Nadoknada volumena u KPR-u Volumen tečnosti se u KPR nadoknađuje isotonim

fiziološkim rastvorom. Kao alternativa se može koristiti Ringer ili Hartmann rastvori. Upotreba koloida, hipertoničnih rastvora, glukoze i drugih rastvora nije preporučljiva. U KPR-u se tečnost

najčešće daje na makar jednu periferni i široku kanilu a često i dve (16-12G), pristup centralnoj veni je preporučljiv samo ukoliko nije apsolutno moguće pristupiti perifernoj. Pre davanja bilo kojih lekova potrebno je pustiti makar 20ml infuzionog rastvora (ERC 2010).

Putevi davanja lekova u KPR Osnov naprednih mera održavanja je korišćenje

lekova za koje je potreban intravaskularni pristup. Intravaskularni pristup se obezbeđuje na nekoliko načina.

Kanulacija periferne vene Ovo je najkorišćeniji put i put prvog izbore prema

ERC 2010 preporukama. Empirijski se ovde daje prednost venama na gornjim ekstremitetima a KPR se ne treba prekidati tokom kanulacije. U upotrebi su kanile 16-12G i preporučljivo je, ukoliko je moguće, otvori 2 venska puta na različitim ekstremitetima. Posle kanulacije je potrebno pustiti 20 ml infuzionog rastvora. „Heparin flush“ još uvek nije preporučen ali nije ni zabranjen pa se često upotrebljava.

Kanulacija centralne vene Kanulacija v. Subclaviae i v. Jugularis više NIJE

preporučena metoda u KPR (ERC 2010). Ova metoda obezbeđuje lakši pristup vaskularnom toku i postizanje većih koncentracija lekova. Za kanulaciju CV je potrebno dosta vremena kao i prekid KPR-a, sama kanulacija je povezana sa velikim brojem komplikacija (pneumotorax, arterijska kanulacija, povreda nerva). Ukoliko CVK (centralni venski kateter) postoji kod pacijenta koji je dožive SZ (intrahospitalni SZ ili ISZ) može se koristiti ovaj put.

Endotrahealni put Ovaj put unosa lekova tokom KPR više nije

preporučen (ERC 2010). Razlozi za ovo su nepredvidljivost koncentracije u plazmi i preveliki broj lokalnih efekata (adrenalin i bronhodilatacija). Nekada se ovim putem davao veći broj lekova: adrenalin, atropin, lidokain, naloxon, diazepam. Ovi lekovi su se davali u dosta velikim dozama a malom razblaženju. Davanje je vršeno preko dugačkog katetera sprovedenog kroz ET tubus ili drugi veštački disajni put i istiskivanjem iz šprica pa insuflacijom AMBU balonom, neki autori su sugerisali i davanje atomiserom ili nebuliserom. Stari autori su grupu lekova koja se u KPR daje preko disajnog puta nazivali ALIEN: Atropin, Lidokain, Izoprenalin, Epinefrin, Nalokson.

Intraosealno davanje lekova Ovaj put unosa lekova tokom KPR je sledeća

alternativa nakon neuspeha kanulacije periferne

Osnovi urgentne i intenzivne medicine

24 Stefan Lukić

vene (ERC 2010). Ovaj put je izrazito lak za izvođenje i postiže koncentracije leka komparabilne sa CVK. Preporuka je da se kanulira tuberositas tibiae ali moguća je i kanulacija kalkaneusa a teoretski i svih spongioznih kostiju. Vrši se posebnim intraosealnim kanilama koje liče na hematološke kanile za punkcionu aspiraciju kostne srži. Zapamtite, ako u razumnom roku ne možete kanulirati perfiernu venu pređite na intraosealno davanje lekova!

Intrakardijalni put Ovo je „filmski put“! U standardnoj praksi se ne

koristi zbog veoma komplikovane procedure, velikog broja komplikacija i nikakvog poboljšanja preživljavanja (čak pogoršanja). Rizici su: disekcija i laceracija koronarne areterije, tamponada perikarda, izazivanje VF, nekroza miokarda od leka, odlaganje KPR (duga procedura)...

Procedura se prvo izvodila iglom dužine 8-10cm u 4 ili 5 MRP 2cm od sternuma. Ulazilo se u desnu komoru a aspiracijom proveravao uspeh. Kasnije je usvojen paraksifoidni pristup. Paraksifoidni pristup se izvodi tako što se u levi kostoksifoidni ugao ulazi iglom pod 45o od trbuha i gađajući sredinu desne aksile.

Drugi putevi Subkutani i intramuskularni put se ne koriste u

KPR.

Interpretacija EKG u SZ Za adekvatno zbrinjavanje pacijenta sa SZ po svim

protokolima ALS je potrebno analizirati EKG. Analiza EKG-a u SZ se vrši sa: klasičnog EKG aparata ako je pacijent u kritičnom momentu bio priključen na isti, EKG monitora ukoliko je pacijent priključen, defibrilatora (preko lopatica ili lepljenjem elektroda). Takozvana „slika umirućeg srca“ se odnosi na EKG slike koje čine SZ: Asistolija, Bezpulsna električna aktivnost (st.naz. Elektromehanička disocijacija, danas: PEA), Ventrikularna fibrilacija (VF, Vfib), Ventrikularna tahikardija (VT, Vtach).

Ventrikularna Fibrilacija Ovo je po mnogima najčešći oblik srčanog zastoja.

Ovakva električna aktivnost je neefikasna i nosi i neefikasnu mehaničku aktivnost što znači da su onemogućena sistola i dijastola. Ovaj ritam nastaje na terenu bolesnog miokarda (ishemija, nekroza) i odlikuje se prevelikim brojem ektopičkih žarišta (hiperekscitabillni miokard) impulsa čiji impulsi naleću na ožiljke koje zaobilaze ponovo deleći se i propagirajući jedan impuls a drugi vraćajući u električno kolo (reentry mehanizmi). Maksimalno trajanje VF je 7-10 minuta jer dolazi do potrošnje

energetske rezerve miokarda. EKG slika ventrikularne fibrilacije je veoma različita pa može izgledati kao potpuno diskoordinisani zupci ili kao skoro ravna linije (fine VF).

Lečenje: defibrilacija i adrenalin nakon 3 šoka ali preporuka govore i o davanju amiodarona posle 3 šoka (ERC 2010).

Slika 4: Ventrikularna fibrilacija

Ventrikularna tahikardija Ovo je čest oblik SZ koji najčešće može prethoditi

VF. Ventrikularna tahikardija je prisustvo 3 ili više ventrikularnih ekstrasistola. EKG slika je u vidu tahikardije (>100/min) širokih kompleksa (>0.12s). Ventrikularna tahikardija se deli na:

Po trajanju: održivu (preko 30sec) i neodrživu (manje od 30sec).

Po obliku talasa: monomorfna (talasi jednaki i iz jednog „žarišta“), polimorfna (nejednaki talasi, poseban oblik torsades de pointes).

Po prisustvu pulsa: sa pulsom i bezpulsna. Samo bezpulsna predstavlja SZ.

U odnosu na kliničku sliku (blisko prošloj podeli): hemodinamski stabilna i hemodinamski nestabilna.

Ovo je na EKG tahikardija sa širokim kompleksima koji su kod monomorfne isti a kod polimorfne različiti.

Lečenje: defibrilacija i amiodaron.

Slika 5: Gore ventrikularna tahikardija, Dole

Torsades de Pointes

Asistolija Ovo se odnosi na potpuni prestanak svake

mehaničke i električne aktivnosti. Karakteriše se ravnom linijom na EKG mada nekad ta linija može biti blago undulantna (artefakt). Ovaj oblik SZ je

Osnovi urgentne i intenzivne medicine

25 Stefan Lukić

redak i povezan je sa difuznim miokardnim oštećenjem. Prognoza je infaustna (0.3%). Lečenje je samo KPR.

Slika 6: Asistolija

Bezpulsna električna aktivnost Označava odsustvo hemodinamski značajne

cirkulacije uz prisustvo električne aktivnosti pa s time nema ni pulsa. Električna aktivnost je često u formi koordiniranih i kontinuiranih talasa na EKG tj. može ličiti na normalnu mada može biti i bizarna. Često je posledica globalnog optećenja miokrda. Lečenje je kao kod asistolije a prognoza je ista.

Advanced Life Support – ALS – Napredna Životna Potpora

ALS predstavlja proširenje tj. nadogradnju na BLS koja podrazumeva viši stepen edukacije spasioca i potrebnu opremu za održanje disajnog puta, defibrilaciju, uspostavljanje vaskularnog puta i lekove. ALS najčešće pružaju lekari ali ga može

pružati svo medicinsko osoblje od „paramedic-a“ do lekara (podrazumevajući u nekim zemljama i studente medicine). ERC 2010 u svojim preporukama za ALS u odnosu na prethodne čini sledeće:

1. Ističe najbitniju ulogu kompresiju u odnosu na ventilaciju, pauze u kompresiji su nepoželjne

2. Smanjuje bitnost ventilacije 3. Izbacuje trahelno davanje lekova a

preporučuje intraosealno 4. Prekordijalni udar gubi na značaju 5. Uprošćavaju se procedure 6. Upotreba atropina i lidokaina dalje gube na

značaju, atropin se više ne koristi kod PEA i asistolije

7. Post-arestne aritmije i post-arestna stanja dobijaju više na značaju

Tehnike ALS-a su prezentovane na algoritmu 5 i 6. Kontrola uspešnosti ALS se vrši prvenstveno

vizuelno ili auditivno tj ako je pacijent svestan ALS se prekida.

Ukoliko na EKG postoji organizovan ritam puls se na kratko proverava (pre defibrilacije) u suprotnom ne.

Pacijent bez svesti ili u „lošem stanju“

Viknite UPOMOĆ i procenite stanje pacijenta

Znaci života? DA NE

Proceniti ABCDE Prepoznati i delovati: kiseonik,

monitor IV put

Ako je potrebno pozvati reanimacioni tim

Predati pacijenta reanimacionom timu

Pozvati reanimacioni tim

KPR 30:2 + airway i kiseonik

Postaviti elektrode/lopatice Defibrilirati po potrebi

ALS kad reanimacioni tim stigne

Algoritam 5: Intrahospitalna reanimacija

komentari (4)
Super :)
Solidna knjiga za pripremu ispita ili obnavljanje gradiva.

ovo je samo pregled

3 shown on 63 pages

preuzmi dokument