Pitanja i odgovori-Ispit-Grcka knjizevnost-Filologija, Ispiti' predlog Grcki jezik i knjizevnsot
justjump
justjump

Pitanja i odgovori-Ispit-Grcka knjizevnost-Filologija, Ispiti' predlog Grcki jezik i knjizevnsot

5 str.
10broj preuzimanja
1000+broj poseta
Opis
pitanja i odgovori,Ispit,Filologija,filioloski fakultet,grcki jezik i knjizevnost
30 poeni
poeni preuzimanja potrebni da se preuzme
ovaj dokument
preuzmi dokument
pregled3 str. / 5
ovo je samo pregled
3 prikazano na 5 str.
ovo je samo pregled
3 prikazano na 5 str.
ovo je samo pregled
3 prikazano na 5 str.
ovo je samo pregled
3 prikazano na 5 str.

1. Homer i Hesiod, značenje njihovo takmičenja

Heleni su hvalili Homera jer je stvorio stihove kakvi dolikuju i zahtevali su da mu se dodeli pobeda, no kralj je ovencao Hesioda rekavsi da ej pravdeno da pobedi onaj koji poziva na zemljoradnju i mir, a ne onaj koji opisuje ratove i ubijanja.

2. Hesiod

Hesiod piše jezikom homerskog penika i najstariji je nama poznati pesnik sa grčkog kontinenta. Vreme Hesiodovog života može se samo približno odrediti: kraj VIII ili početak VII veka. On je, dakle, mlađi savremenik homerskog epa. Hesiod je prva jasno izražena ličnost u grčkoj književnosti. Sam Hesiod bio je sitni zemljoposednik i u isto vreme rapsod. Kao rapsod, on je verovatno recitovao i herojske pesme, ali njegovo sopstveno stvaranje spada u oblast didaktičnog (poučnog) epa. U doba lomljenja starinskih društvenih odnosa Hesiod se pokazuje kao pesnik seljačkog rada, kao učitelj života, moralista i sistematizator mitoloških predanja. Od Hesioda sačuvala su nam se dva speva: „Teogonija“ (Poreklo bogova) i „Dela i dani“. U uvodu za „Teogoniju“ Hesiod slika svoje pesničko „posvećenje“. Hesiod, dakle, nije bezličan epski pevač.

3. Teogonija („Poreklo bogova“)

Hezoidov spev predstavlja opširan rodoslov bogova, koji je u isto vreme istorija postojanja sveta. Na početku, po Hesiodu, bili su Haos, Zemlja i Eros, koji je vladao nad smrtnima i besmrtnima. Od Haosa i Zemlje postali su u raznim pokoljenjima ostali delovi kozmosa – Ereb, svetli Etar, Nebo, More, Sunce, Mesec itd. Haos i Zemlja jesu božanska bića, koja iz sebe rađaju nova bića, koja, sa svoje strane, stupaju između sebe u brakove i postaju roditelji drugih bogova. U sistem Hesiodovog rodoslova ne ulaze samo oni bogovi koji su služili kao predmet realnog poštovanja u grčkom kultu, nego i personifikacije sila koje, po njegovoj pretstavi, utiču na ponašanje ljudi: Rad, Zaborav, Glad, Boli, Bitke. Hesiod teži za potpunošću svoje genealogije. Sa velikom podrobnošću zaustavlja se on na momentima prelaza dominacije sa jednog pokoljenja bogova na drugo. Krunu pripovedanja pretstavlja Zevsova pobeda nad Titanima i drugim čudovištima prošlosti. Karakteristično je da one Zevsove potomke koji su ušli u sistem olimpijskih bogova i koji igraju ogromngu ulogu u homerskom epu Hesiod spominje samo uzgred, prilikom nabrajanja. Seljaku Hesiodu ti bogovi ostaju tuđi.

4. „Dela i dani“

Spev „Dela i dani“ napisan je u obliku „opomene“, upućene pesnikovom bratu Persesu, koji je sa Hesiodom vodio parnicu oko nasleđa, dobio je uz pomoć „kraljeva što proždiru darove “, a zatim, osiromašivši, nosio se mišlju da pokrene novu parnicu. Nepravedne pretenzije Persesa i njegovo siromašno stanje služe Hesiodu kao povod za razvijanje čitavog kodeksa moralnih pravila. Hesiod ubeđuje Persesa da ne računa na nepravdu i savetuje ga da bogaćenje potraži u radu. Dela i dani počinju međusobnim suprotstavljanjem dveju „Erida“ – dveju vrsta suparništva. Postoji zla Erida, koja rađa razdore i rat, i dobra Erida – takmičenje u radu. Najvažnije sredstvo za bogaćenje kod Hesioda je zemljoradnički rad. Hesiod analizira

1

docsity.com

jedan za drugim sve radove zemljoradničke godine, počev od jesenje setve nadalje i ukazuje na rokove za te radove. Kao drugi izvor bogaćenja može da služi pomorska trgovina. Završni deo speva predstavlja razmatranje „dana“. Tu se izlažu verovanja u vezi sa određenim danima u mesecu, koji se posmatraju kao „srećni“ i „nesrećni“.

6. Pojam melike

Termin „lirika“ je zamenio raniji termin „melika“ (od melos – pesma) i primenjivan je na one vrste pesama koje su izvođene uz pratnju žičanog instrumenta. Po antičkoj klasifikaciji treba razlikovati elegiju, jambe i meliku ili liriku u užem smislu te reči. Osnovna podela ove poslednje je na dve kategorije – na monodisku liriku, koju izvodi individualni pevač, i na horsku liriku.

7. Monodiska lirika

Polazeći od lokalnih folklornih pesama, Eolci su uveli u književnost niz novih metara, predviđenih za monodisko (solo) pevanje, uz zvuke lire.

8. Sapfa

Sapfa, žena pesnik, u to doba predstavljala je pojavu koja je karakteristična samo za dorsko- eolski deo Grčke, gde je položaj žene bio slobodniji i gde ona nije bila zatvorenica kao kod Jonaca. Sapfina lirika retko kad prelazi okvire doživljaja vezanih za zatvoreni kružok, ali su ti doživljaji izraženi sa vanrednom jednostavnošću i jasnoćom. Sapfa je, kao i Alkej, bliska folklornoj pesmi i stavlja ličnu sadržinu u tradicionalne oblike. Pirkazivanje doživljaja kod Sapfe samo u nepoznatoj meri sadrži u sebi momente psihološke analize: ona slika spoljašnje manifestacije osećanja i situaciju u kojoj se ona razvijaju. Stvoren je mit da je Sapfa završila život skočivši sa stene zbog beznadežne ljubavi prema hladnom lepotanu Faonu. Ona razmišlja o lepoti i ljubavi, ilustrujući svoje misli mitološkim primerima i ličnim doživljajima. Sapfa je bila poznata i po svojim epitalamijima, svatovcima. Po ritmičko- melodijskom tipu, Sapfina je poezija bliska Alkejevoj i takođe se odlikuje raznovrsnošću. Takozvana „Sapfina“ strofa samo je jedan od primera te bogate strofe.

9. Alkej

Najistaknutiji pretstavnici monodiske lirike jesu u prvoj polovini VI veka Lezbljani Alkej i pesnikinja Sapfa. Alkej, koji je pripadao aristokratiji, učestvovao je aktivno u borbi smenjivanja Tirana na vlasti i proveo niz godina u izgnanstvu. Motivi građanskog rata veoma su česti u njegovim stihovima. On opeva oružje koje su spremili zaverenici, s namerom da osvoje vlast, i poziva na borbu protiv tirana. Kod Alkeja nema uverenosti u sutrašnjicu. On sa političkim temama meša zdravice. Radost i žalost, građanska borba i ljubavna priznanja, zimska stud i letnja žega, razmišljanja o neizbežnosti smrti – sve to ostaje u okviru zdravice. Po antičkim vestima, Alkej nije opevao samo vino, nego i ljubav. Ta strana Alkejevog stvaralaštva malo je zastupljena u sačuvanim odlomcima. Alkejev vidokrug je ograničen: zaštita interesa aristokratije, vino, ljubav. Njegova osećanja i misli su elementarni. Strofa

2

docsity.com

koju je Alkej najčešće upotrebljavao dobila je ime u antici „alkejska“.

10. Anakreont

Anakreontovo stvaranje spada u drugu polovinu VI veka. Poreklom iz maloazijskom grada Teosa, Anakreont je napustio svoju otadžbinu, koja je potpala pod vlast Persijanaca. Pesnički talenat otvorio mu je pristup na dvorove tirana. On spada u onu prilično brojnu grupu pesnika s kraja VI veka koja je svojom umetnošću davala sjaj dvorovima raznih tirana, nemajući dubokih veza sa socijalnim životom polisa. U Anakreontovoj lirici zapažaju se tek vrlo neznatni tragovi drukčijeg raspoloženja: ona je uvek veselo nastrojena. Njegove su teme gotovo isključivo vino i ljubav, ali se one ne obrađuju ozbiljno, nego u planu duhovite, šaljive igre. Anakreontove pesme nisu velike po razmerama; one ne prikazuju složene doživljaje, već fiksiraju pojedini momenat u prostim slikama. Život, jasnoća, jednostavnost – to su osnovne odlike Anakreontove poezije.

11. Horska lirika

Horska pesma je sačuvala najtešnju vezu sa kultom i obredom. Horska lirika postala je književni izraz novog morala i novog mitotvorstva, koje je prerađivalo tradicionalne mitove u duhu delfijske religije. Dorski dijalekat je postao glavni jezik horske lirike. Horska lirika je arhaičnija po načinu svog izvođenja, nego li monodijska melika ili elegija. Pesmu izvodi tradicionalni obredni hor, koji peva i u isto vreme igra, a na čelu hora stoji predvodnik. Ditiramb je kultna himna u čast Dionisa. U horskoj lirici, počev od druge polovine VI veka, jedno od najvažnijih mesta zauzima epinikij, pesma koja proslavlja pobednika na opštegrčkim gimnastičkim takmičenjima. Sasvim nov rod horske lirike bio je enkomij, himna u čast određenog lica. Horski pesnik bio je u isto vreme i kompozitor i baletmajstor. On je za svaku pesmu sastavljao posebnu muziku, često čak i za svaku strofu. Ritam je ispoljavan ne samo rečju, nego i plesnim pokretima hora.

12. Bakhilid Bahilida se rodio krajem VI veka. On veliča „vrlinu“, ali je ne shvata kao skup svih tradicionalnih kvaliteta aristokrata, nego kao sposobnost da čovek bude na visini bilo kojeg zadatka. Bakhilidov stil odlikuje se time što mirno i glatko teče; kod njega nema one kitnjastosti i ujedno mračnosti koja je karakteristična za Pindara.Bakhilidovi ditirambi imaju karakter balada u kojima se lirski obrađuju pojedine epizode mita. Pindar i Bakhilid su poslednji eminentni majstori epinikija.

13. Pindar

Pindar je poslednji i najistaknutiji pevač grčke aristokratije. Poreklom je bio iz Tebe, iz plemićkog roda; od mladosti bio je tesno povezan sa Delfima, i delfička religija ostavila je vrlo značajnog traga u celoj njegovoj pesničkoj delatnosti. U Pindarovom stvaralaštvu zastupljene su razne vrste horske lirike: epinikiji, himne, peani. Pindar je radio po narudžbini raznih gradova i dobijao honorar za svoje stihove. On je čvrsto ubeđen u svemogućstvo,

3

docsity.com

sveznalaštvo i moralno savršenstvo bogova. Pindar bez kolebanja „ispravlja“ mitove. Ideal „vrline“, koji je Pindar proklamovao, imao je veliki kulturni značaj. U Pindarovoj „vrlini“ nerazdvojno su sliveni atletika i etika, fizički i duhovni kvaliteti. Pindarov stil ističe se svojim svečanim karakterom i raskošnošću, bogatstvom traženih slika i epiteta, koji često još zadržavaju tesnu vezu sa živopisnim sistemom grčkog folklora. Po ritmičnoj strukturi, Pindarova oda je strofična. Iza dveju jednakih strofa, dolazi vrlo često treća, koja je po strukturi od njih različita.

14. Elegija

Elegijom je u Maloj Aziji nazivana tužbalica koja odgovara grčkom threnosu. Ona je izvođena uz pratnju maloazijskog instrumenta, frigiske frule. To je lirska pesma poučne sadržine, koja u sebi sadrži podsticanja i pozive na kakvu važnu i ozbiljnu radnju, razmišljanja, aforizme. Elegije su pevane na gozbama i narodnim sajmovima. Spoljašnje obeležje elegije je posebna stihovna struktura, redovno izmenjivanje heksametra sa stihom hešto drukčije strukture, pentametrom, te tako nastaje strofa od dva stiha – elegijski distih. Metrički oblik elegije zbližavao je sa epom, i njena tematika često se poklapala.

15. Kalin

Jedan od najstarijih nama poznatih elegijskih pesnika bio je Kalin iz Efesa. Živeo je u prvoj polovini VII veka. Od njega nam je sačuvana samo jedna pesma – poziv na odbranu otadžbine od napada neprijatelja. Smrt i onako niko neće izbeći, a udes junaka je poštovanje za života i posle smrti. Još jasnije zvuči tema odbrane otadžbine u elegijama spartanskog pesnika Tirteja, verovatno na granici VII i VI veka, koji je oduševljavao Spartance na borbu za vreme drugog rata sa Mesencim, koji su digli ustanak protiv Sparte. Obraćajući se spartanskim trupama, Tirtej slika jadnu sudbinu begunca, koji luta sa porodicom po tuđini, sramotu koja prati kukavicu. Tirtejeva elegija potiče iz novog jedinstva, koje je zamenilo raniju rodovsku povezanost. Tirtej poziva na masovni heroizam u ime „polisa i sveg naroda“. Tirtej ne pribegava više mitološkim primerima i to je sasvim prirodno. Iako Tirtej istupa, kao elegijski pesnik, u sopstveno ime, ipak je on izražavalac ne ličnih sudova, već javnog mnjenja kolektiva spartanskih građana.

16. Solon

Za samog Solona, stihovi su bili u prvom redu sredstvo za vršenje uticaja na građane. Kod njega preovlađuju političke i didaktičke teme, ali njihovo obrađivanje ne nosi bezličan karakter, kao kod Tirteja, pesnika spartanskog porekla. Čitava serija pesama vezana je za Solonovo zakonodavstvo. Solonovi argumenti imaju mahom religijsko-moralni karakter. Solon božansku kaznu vidi u građanskim razdorima i slabljenju vojne moći grada, kao posledicama rđavih težnji građana. Ton koji preovlađuje u njegovim pesmama jeste mirna opomena. On se u svojim pesmama bavi i proslavljenjem vina, ljubavi i Muza, obuhvatajući na taj način oblast jonske elegijske tematike.

17. Teognid i Fokilid

4

docsity.com

Teognidove elegije upućene su dečaku Kirnu, koga pesnik poučava principima klasne etike. Ljudi se od rođenja dele na „dobre“, tj. aristokrate, i na „niske“; „dobrima“ su svojstvene sve vrline, oni su smeli, iskreni, plemeniti: „niskima“ su svojstveni svi poroci: niskost, grubost, nezahvalnost. Cilj Teognidovih pouka jeste jačanje aristokratske solidarnosti. Izlivi stalne mržnje kod Teognida se izmenjuju sa mračnim očajanjem: on gubi veru u uspeh svoje stvari i žali se na težinu izgnanstva i izdaju prijatelja.

Fokilid, sredina 6 veka pne, iz Mileta, bio je Teognidov savremenik,didakticni pesnik. Sastavljao je poslovice, smatrali su ga najboljim mogucim savetnikom za ljudsko delanje u traganju za vrlinom. Od njegovih dela sacuvano je samo 16 fragmenata u heksametru i elegijskom distihu.

18. Jambografija

Služile su kao folklorno sredstvo za društvenu satiru. Kao spoljašnje obeležje jambskog roda služi korišćenje posebnih metričkih oblika jamba ili troheja. Od jambskih stihova u najvećoj je upotrebi bio trimetar.

19. Arhiloh

Arhiloh je najkrupniji predstavnik starojonske lirike. Glavna sadržina Arhilohove lirike jesu njegovi lični doživljaji. Poreklom sa Parosa, sin aristokrate i jedne robinje, Arhiloh je, kao „nezakonitorođeni“, bio u izvesnoj meri deklasovan čovek i vodio je od nevolje nemiran lutalički život najamnog vojnika. On sam karakteriše sebe kao „slugu boga rata, koji je takođe upoznat i sa slatkim darom Muza“. Rat mu služi kao izvor sredstava za život. Arhilohova poezija lomi sve okvire staroaristokratske pristojnosti. Po saopštenjima antičkih naučnika, on je osnivač književnog jamba. Arhiloh je nemilosrdan prema svojim protivnicima, kako ličnim, tako i političkim; njemu služe kao oružje satirična basna, lična potsmevka, prokletstva. Javno mnjenje malo ga se ticalo. U Arhilohovoj lirici već se pokazuje sukob između ličnosti i društva. Arhiloh raspolaže snažnim, lapidarnim i slikovitim jezikom, i on je neuporedivi majstor stiha.

20. Hiponakt

Pročuo se otvorenošću i oštrinom svoje satire. Zbog napada na tirane koji su vladali u Efesu, Hiponakt je bio prognan iz rodnog grada. Folklorni jamb postaje kod njega oruđe za ismevanje pretencioznosti kulture bogataša i aristokratije. Parodija na visoki stil predstavlja omiljen metod Hiponaktov. On parodira epsku poeziju, stil himni. Docnija antika smatrala je Hiponakta pesnikom-moralistom. Hiponaktovi stihovi napisani su mahom u holijambima; to je varijanta jampskog stiha, uz narušenje jampskog hoda u poslednjoj stopi.

5

docsity.com

nema postavljenih komentara
ovo je samo pregled
3 prikazano na 5 str.