Platon                     Fedar, Ostalo' predlog Filozofija. University of Belgrade
Katarina.An_elkovi
Katarina.An_elkovi22 July 2017

Platon Fedar, Ostalo' predlog Filozofija. University of Belgrade

PDF (566 KB)
51 str.
51broj poseta
Opis
dijalog
20 poeni
poeni preuzimanja potrebni da se preuzme
ovaj dokument
preuzmi dokument
pregled3 str. / 51

ovo je samo pregled

3 prikazano na 51 str.

preuzmi dokument

ovo je samo pregled

3 prikazano na 51 str.

preuzmi dokument

ovo je samo pregled

3 prikazano na 51 str.

preuzmi dokument

ovo je samo pregled

3 prikazano na 51 str.

preuzmi dokument

Platon – Fedar ili O lepoti

(prema izdanju Narodne knjige, Alfa, 1996.; preveo Miloš N. Đurić)

LICA: Sokrat, Fedar

UVODNI RAZGOVOR

I

SOKRAT: Dragi Fedre, kuda i odakle?

FEDAR: Od Lisije, Kefalova sina, Sokrate. A idem u šetnju izvan gradskih bedema.

Ta dugo sam se kod njega zadrţao, sedeći od zore; a po savetu Akumena, tvojega i

mojega prijatelja, idem u svoje šetnje po putevima, jer one, kaţu, manje umaraju

nego šetnje po drumovima.

SOKRAT: Ta dobro on govori, prijatelju. Nego Lisija je, prema tome, bio u gradu?

FEDAR: Da, kod Epikrata, ovde u Morihovoj kući blizu Olimpiona.

SOKRAT: Pa oko ĉega ste se bavili? Ili vas je verovatno Lisija ĉastio svojim

besedama?

FEDAR: Ĉućeš, ako si dokolan da sa mnom poĊeš i da slušaš?

SOKRAT: A što? Zar ne misliš da bi mi, kao što Pindar kaţe, "bilo baţnije od svakog

posla" da mogu ĉuti tvoj i Lisijin razgovor?

FEDAR: Hajde, dakle, sa mnom!

SOKRAT: A ti govori!

FEDAR: Zaista, Sokrate, baš tebi priliĉi što ţeliš da ĉuješ. Jer tema koju smo

pretresali bila je, ne znam kako, o ljubavi. Lisija je, naime, napisao spis u kome

nekog lepog mladića treba da zadobije, ali ne ljubavnik, nego – a baš to je lepo

izveo – on tvrdi da u ljubavi treba više ugaĊati onome ko nije zaljubljen nego

onome ko je zaljubljen.

SOKRAT: Odliĉan ĉovek! Kad bi samo pisao da treba više ugaĊati siromahu nego

bogatašu i više starijemu nego mlaĊemu, i što sve inaĉe vaţi i za mene i za većinu

nas. Zaista, to bi bile graĊanima sklone i za ceo narod korisne besede. A ja sam te

toliko zaţeleo ĉuti da te, i kad bi ti svoju šetnju produţio sve do Megare i, kao

Herodik, došao do grada i opet se okrenuo, ipak ne bih ostavio.

FEDAR: Kako kaţeš, moj predobri Sokrate? Misliš li da ću ja ono što je Lisija za

mnogo vremena u dokolici izradio, on, koji je najbolji današnji knjiţevnik, da ću to

ja, koji tome poslu nimalo nisam viĉan, umeti napamet kazati dostojno

njega? Mnogo mi još treba da to mogu. A ipak bih voleo to nego da imam ne znam

kakvo imanje.

II

SOKRAT: O Fedre, ako ja Fedra ne poznajem, onda ni o sebi ništa više ne znam. Ali

ne vaţi ni jedno ni drugo. Dobro znam da on, ako je mogao slušati Lisijinu besedu,

nije ga ĉuo samo jedanput, nego je Lisiju više puta moljakao da mu besedu ponovi,

i Lisija ga je drage volje poslušao. Ali onome ni to ne beše dovoljno, nego

naposletku uze spis, i stade u njemu pregledati mesta koja mu se najviše sviĊahu.

Zaokupljen tim poslom, sedeo je od rana jutra dokle god od sedenja nije

iznemogao, i potom ode u šetnju i, kao što ja mislim, tako mi boba, on je besedu

nauĉio napamet, ako nije bila suviše duga. A pošao je izvan grada da je uĉi. Kad je,

pak, sreo ĉoveka koji gori od ţelje da sluša besede, obraduje se što ga je video,

misleći da će imati uĉesnika u svom zanosu, pa ga pozove da s njime produţi put.

A kad ga je ovaj pomamnik na besede stao moliti da mu ih ispriĉa, on se ustezao

kao da zaista nema volje da govori, a naposletku bi, i kad ga neko ne bi drage volje

slušao, ipak na silu progovorio. Ti ga, dakle, Fedre, zamoli da već sada ĉini ono što

će uskoro u svakom sluĉaju ĉiniti.

FEDAR: Za mene je, zaista, najbolje da govorim onako kako mogu. Jer, ĉini mi se da

me ti nećeš pustiti pre nego ih izgovorim ovako ili onako.

SOKRAT: Sasvim pravo ti se ĉini.

III

FEDAR: Ovako ću, dakle, postupiti. Jer, u stvari, Sokrate, reĉi nisam sasvim napamet

nauĉio; samo ću ti otprilike smisao svih Lisijinih izvoĊenja o razlici izmeĊu onoga

ko ljubi i onoga ko ne ljubi u glavnim taĉkama redom izneti, poĉinjući od prvoga.

SOKRAT: Ali mi najpre, dušo moja, pokaţi šta to u levoj ruci drţiš pod haljinom.

Naslućujem da imaš samu besedu. Ako je tako, a ti misli o meni da te ja, doduše,

veoma volim, ali, ako je i Lisija tu, da nisam voljan predati se tebi da se na meni

veţbaš. Nego, dela pokazuj!

FEDAR: Prestani! Lišio si me, Sokrate, nade kojom se nadah da ĉu se na tebi veţbati.

Ali gde ţeliš da sednemo, pa da ĉitamo?

SOKRAT: Ovamo skrenimo, i hajdemo pored Ilisa, pa ćemo gde nam se svidi sesti na

mirnu mestu.

FEDAR: U dobar ĉas, ĉini mi se, idem bos, jer ti ideš svagda. Zato nam je najlakše

ići uz potok kvaseći noge, a to i nije neprijatno, naroĉito u ovo doba godine i dana.

SOKRAT: Idi, dakle, napred, i u isti mah pogledom traţi mesto gde ćemo sesti.

FEDAR: Vidiš li onaj najviši platan?

SOKRAT: Dabome.

FEDAR: Onde je hladovina, i pirka povetarac, a ima i trave da sednemo ili, ako nam

se svidi, da legnemo.

SOKRAT: A ti idi napred!

FEDAR: Kaţi mi, Sokrate, nije li to otprilike mesto na Ilisu odakle je, po priĉi,

Bogreja ugrabio Oritiju?

SOKRAT: Priĉa to kazuje.

FEDAR: Da li s ovog mesta? Voda je bar prijatna i ĉista i bistra, a njena obala

prikladna za igralište devojkama.

SOKRAT: Ne, nego dole niţe kakva dva ili tri stadija, onde gde preko potoka vodi

put hramu Agre. I onde je negde i nekakav ţrtvenik Borejin.

FEDAR: Na njega nikako nisam obraćao paţnju. Nego, kaţi mi, Diva ti, Sokrate, da

li ti veruješ da je ta priĉa istinita?

IV

SOKRAT: Ta kad ne bih verovao, kao naši uĉeni ljudi, to ne bi bilo ĉudnovato. Tada

bih, mudrujući, tvrdio da ju je, kad se igrala sa Farmakijom, Borejino duvanje

oborilo s bliskih stena, pa kad je na taj naĉin izgubila ţivot, reklo se da ju je Boreja

ugrabio (ili s Areopaga, jer se opet pripoveda i ova priĉa da je odande, a ne odavde

ugrabljena). Ali ja, Fedre, nalazim da su takva objašnjenja inaĉe lepa, samo iziskuju

veoma veliku veštinu i velik napor, i onaj ko ih se laća, nije baš sasvim srećan

ĉovek, bar utoliko ukoliko zatim nuţno mora prema razumu objašnjavati i priliku

Hipokentaura, pa potom i priliku Himere: i zatim se gomila celo mnoštvo sliĉnih

pojava, Gorgona i Pegasa i ĉudnovata sila drugih neizbrojanih nakaznih stvorenja.

Pa ako neko ne veruje u njih, i pregne da svako od njih svede na nešto što je prilika

istini, tome će u njegovoj nespretnoj uĉenosti biti za to potrebno mnogo vremena.

A ja za taj posao nemam slobodna vremena. Uzrok je tome, dragi moj prijatelju,

ovaj: ne mogu, kako delfijsko pismo nareĊuje, još ni sama sebe da poznam, pa mi

se ĉini smešno da, kad još ni to ne znam, ispitujem stvari koje me se ne tiĉu. Zato ja

te priĉe ostavljam onakve kakve su, a drţeći se onoga što se o tome misli, ja se,

kako baš sada rekoh, ne brinem za takve stvari, nego za sama sebe: da li sam zverka

zavojitija i naduvenija nego li Tifon, ili sam ţivotinja pitomija i prostija, koja od

prirode bez naduvenosti ima uĉešća u neĉemu boţanskom. Nego da te zapitam,

prijatelju: ne beše li to ono drvo kome si nas vodio?

FEDAR: Baš ono isto.

V

SOKRAT: Tako mi Here: baš je mesto lepo za odmaranje! Ta ova je platana i veoma

širokih grana i visoka, pa kako je prelepa visina i hladovina konopljike koja se

najraskošnije rascvetala da ceo kraj ispuni najslaĊim mirisom; a pod platanom opet

umilno izvire izvor veoma studene vode, tako da se nogom moţe osetiti. Po

slikama i zavetnim poklonima ĉini se da je to svešteno mesto, posvećeno nekim

Nimfama i Aheloju. Pa onda, molim te, kako ovde vetrić ljupko ćarlija, kako je

prijatan i pun mirisa! I svojim letnjim šumorom zvonko prihvata horsku pesmu

zrikavaca. Ali od svega je najumilnija trava, koja je na blagu pristranku bujno

izrasla, tako da moţeš, kad legneš, glavu nasloniti kao na meko uzglavlje. Tako si

se pokazao kao odliĉan vodiĉ stranaca, dragi moj Fedre.

FEDAR: A ti se, ĉudnovati ĉoveĉe, baš pokazuješ kao nekakav osobenjak, jer zaista,

kao što kaţeš, liĉiš na nekakva stranca koga vode, a ne na domaćeg ĉoveka. Tako ni

iz gradske oblasti ne ideš u tuĊe krajeve, a meni se bar ĉini da se uopšte ni izvan

bedema ne pojavljuješ.

SOKRAT: Ne zameraj mi to, moj predobri prijatelju. Jer, ja sam ti ţeljan nauke. A

ovi predeli i ova drveta neće me niĉemu da uĉe, nego ljudi u gradu. Ali ti si, ĉini mi

se, našao pravi lek mome neizlaţenju. Jer, kao što ljudi pred gladnom stokom nose

zelenu granu ili kakvu hranu, pa je tako mame i vode, tako ćeš zacelo i ti mene, ako

mi tako pokazuješ besede u knjigama, voditi oko cele Atike i kuda god inaĉe hoćeš.

A sada, kad smo baš ovamo dospeli, ja sam naumio da legnem, a ti se namesti

onako kako misliš da je najzgodnije za ĉitanje, pa ĉitaj.

FEDAR: A ti slušaj!

PRVI GLAVNI DEO: TRI BESEDE O EROTU

1. Lisijina beseda i njena ocena

VI

FEDAR: "O mojim si stvarima obavešten i ĉuo si kako mislim da nam je korisno ako

se ovo dogodi. A nadam se da mi se neće uskratiti ono što molim, jer baš nisam

zaljubljen u tebe. Jer, ljubavnici se kaju za svoje milošte, ĉim je zadovoljena

njihova poţuda; a nezaljubljenima ne dolazi nijedan trenutak u kome bi imali

razloga za kajanje. Jer, ne pod pritiskom, nego od svoje volje, i time u mogućnosti

da najbolje razmisle o svojim stvarima, ĉine milosti prema svojim snagama. Pa još

ovo: ljubavnici uzimaju u razmatranje kako su zbog ljubavi svojim imanjem rĊavo

upravljali i šta su ispoklanjali, pa kad još dodadu muku što su je podneli, misle da

su svojim ljubljenicima odavno vratili ljubav. A oni koji ne ljube ne mogu se ni

izgovarati zanemarivanjem imanja zbog toga, ni uzimati u raĉun minule napore, ni

ţaliti se na raspre sa svojim srodnicima: i kad tako otpadnu tolika zla, ne ostaje im

ništa drugo nego dobrovoljno ĉiniti sve ono ĉime misle da se mogu dopasti

drugima. Pa još i ovo: ako su ljubavnici dostojni dubokog poštovanja zato što tvrde

da su im najmiliji oni koji ljube, i što su gotovi da se i reĉima i delima mraze s

drugima da bi se dopali svojim ljubljenicima, onda je lako poznati da li govore

istinu po tome što će one u koje se docnije zaljube više poštovati nego preĊašnje,

pa je oĉevidno da će, onima za volju, preĊašnjim ljubljenicima i zlo ĉiniti. A kakva

je prilika utrošiti takvo dobro na onoga koga bije takva nesreća, koju niko iskusan

ne bi ni pokušao da otklanja? Jer i oni sami priznaju da su više bolesni nego

pametni, i da znaju da im pamet nije u redu, ali ne mogu sami sobom vladati.

Prema tome, kad opet doĊu k sebi, kako bi mogli odobravati ono što su naumili u

onakvu stanju! Pa ako bi izmeĊu ljubavnika i odabrao najboljega, tvoj izbor bi bio

ograniĉen samo na malen broj; ako li bi izmeĊu ostalih izabrao najprikladnijega, taj

bi bio izmeĊu mnogih: tako da ima mnogo više nade da se u velikom broju nalazi

onaj koji je dostojan tvoga prijateljstva.

VII

Ako li se, pak, bojiš javnoga mnenja da ćeš doţiveti sramotu ako ljudi doznaju,

onda je pojmljivo da će se ljubavnici, misleći da im se i drugi dive onako kao oni

sami sebi, zaneti i o tom pripovedati i, puni taštine, pred svakim se razmetati kako

se nisu uzalud muĉili. A oni koji ne ljube, jer umeju sami sebe obuzdavati, voleće

ono što je bolje od slave kod ljudi.

Zatim ovo: nemoguće je da mnogi ne ĉuju i ne vide kako ljubavnici prate svoje

ljubljenike, i to smatraju kao svoj posao, tako da se, kad ih ljudi vide gde se meĊu

sobom razgovaraju, odmah stvara mišljenje da su se sastali ili zato što su svoju

poţudu zadovoljili, ili zato što nameravaju da je zadovolje. A one koji ne ljube niko

neće ni pokušati da prekoreva za njihovo sastajanje, jer svako zna da je nuţno

razgovarati se, ili zbog prijateljstva ili radi neke druge prijatnosti. I naroĉito ako se

bojiš misleći da je odrţavanje prijateljstva vezano s teškoćom i, ako se i drugim

naĉinom dogodi razmirica, da za obojicu nastaje zajedniĉka nesreća; a ti sam, ako

izgubiš ono što najviše voliš, da bi se tebi dogodila velika šteta: onda se ljubavnika

moraš više bojati. Jer ima mnogo stvari zbog kojih oni padaju u ţalost, pa misle da

se sve dešava na njihovu štetu. Zato i pokušavaju da svojim ljubljenicima spreĉe

sastajanje sa drugim ljudima, bojeći se imućnih da ih bogatstvom ne nadmaše, a

uĉenih da duhom ne budu jaĉi. A koji neko drugo dobro imaju, svakoga se boje

zbog onoga ĉime on stiĉe moć i uticaj. A ako te nagovore da se s tim ljudima

omraziš, lišavaju te prijatelja i ostaješ sasvim usamljen; ako li vodiš raĉuna o nekoj

koristi i misliš pametnije nego oni, onda ćeš se s njima zavaditi. A svi oni koji nisu

zaljubljeni, nego su svojom vrednoćom zadobili ono za ĉim su ţudeli, neće osćati

nikakvu zavist protiv onih koji s tobom saobraćaju, nego će mrziti na one koji to ne

ţele, misleći da ih ovi preziru, a od onih koji se s tobom druţe nadaju se koristi.

Zato postoji mnogo veća nada da će im ta stvar postati izvor prijateljstva nego li

neprijateljstva.

VIII

I zaista, mnogi ljuavnici poţudeli su telo pre nego su upoznali karakter deĉaka i

obavestili se o drugim njegovim osobinama, tako da je neizvesno da li će hteti da

budu prijatelji i onda kad svoju poţudu zadovolje. A što se tiĉe nezaljubljenih, koji

su već ranije, kao uzajamni prijatelji, to uĉinili, sva je prilika da im naslada koju su

osećali neće smanjiti prijateljstvo, nego će im to ostati uspomena za njihovo

ponašanje u budućnosti. Pa izvesno je da ćeš postati bolji ako mene poslušaš, a ne

ljubavnika. Jer, ljubavnici hvale i ono što govoriš i ono što ĉiniš, ako to i nije

najbolje, bilo zato što se boje da će tvoje prijateljstvo izgubiti, bilo zato što zbog

svoje poţude ne mogu pravo rasuĊivati. Eto, takve su posledice ljubavi. Ona ĉini da

je onima koji u njoj nisu srećni muĉno i ono što u drugima ne izaziva

nezadovoljstvo; a one koji su srećni primorava da hvale i ono što nije dostojno

radosti. Zato ljubljenike treba više ţaliti nego im zavideti.

Ako mene poslušaš, pre svega neću s tobom saobraćati robujući trenutnoj nasladi,

nego imajući na umu i docniju korist, ne od ljubavi savladan, nego vladajući sam

sobom, i neću zbog malih stvari zapodevati ljuto neprijateljstvo, nego ću se zbog

velikih i gneviti na te malim gnevom i polagano, opraštajući nenaumljene pogreške,

a trudeći se da otklonim naumljene. Jer, to su znamenja prijateljstva koje će dugo

trajati. Ako li ti na pamet pada to da prijateljstvo ne moţe ojaĉati bez strasne

zaljubljenosti, onda moraš imati na umu da mi ne bismo ni svoje sinove toliko

voleli, ni oĉeve ni majke, niti bismo sticali verne prijatelje koji nisu postali iz takve

poţude, nego na osnovu drugih ţivotnih uslova.

IX

Zatim, ako potrebnima treba najviše milost ĉiniti, treba ĉiniti dobro i drugima, ne

najboljima, nego najpotrebnijima, jer oni koji su izbavljeni iz najvećih nevolja,

najviše će biti zahvalni svojim dobrotvorima. Štaviše, na gozbe u sopstvenoj kući

nije dostojno pozivati prijatelje, nego prosjake i one kojima je potrebno da se

nahrane, jer će oni i odani biti i dobrotvoru se pridruţivati i na njegova vrata

dolaziti i najviše će se radovati; neće im najmanju zahvalnost iskazivati, i mnoga će

im dobra ţeleti.

Ali moţda treba milost ĉiniti ne onima koji su sasvim potrebni, nego onima koji

najviše mogu svoju zahvalnost pokazivati; i ne onima koji samo prosjaĉe, nego

onima koji su dostojni pomoći; a ni onima koji će uţivati tvoju mladenaĉku lepotu,

nego onima koji će ti, kad postaneš stariji, deliti od svojih dobara; a ni onima koji

će se posle postignutnog cilja time pred drugim razmetati, a ni onima koji se oko

sebe trude samo kratko vreme, nego onima koji će ti za svega ţivota ostati

prijatelji; a ni onima koji će, pošto zadovolje svoju poţudu, traţiti povoda

neprijateljstvu, nego onima koij će, kad mine mladalaĉka sveţina, tek tada

pokazivati svoju vrsnoću.

Ti se, dakle, sećaj mojih reĉi i imaj na umu da prijatelji zaljubljenima ĉine zamerke

kao da je to loš posao, a da onima koji ne ljube nikad niko od njihovih srodnika nije

zamerio da su se zbog toga slabo trudili oko svojih stvari.

Moţda bi ţeleo da me upitaš da li ti savetujem da ugaĊaš svima koji te ne ljube. A

ja mislim da ti ni ljubavnik ne bi rekao da se tako ponašaš prema svima

ljubavnicima, jer niti je to dostojno iste zahvalnosti onom koji pravo prosudi, niti je

tebi, ako bi hteo, isto tako mogućno da svagda kriješ od drugih. Ipak ne treba da iz

toga proizilazi ikome ikakva šteta, nego samo korist i za jednog i za drugog.

Ja mislim da je dovoljno toga što sam rekao; a ako ti ţeliš, misleći da na štogod

nisam obratio paţnju, a ti pitaj!"

X

Kakva ti se ĉini, Sokrate, ova beseda? Nije li neobiĉno lepa i u svemu ostalom, a

naroĉito u izrazima?

SOKRAT: Boţanstvena, u stvari, dragi moj prijatelju; ja sam se sasvim zaneo! I to mi

se dogodilo zbog tebe, Fedre, dok sam u tebe gledao, jer se meni ĉinilo da te

ozarivala radost dok si ĉitao. Ta mislio sam da ti takve stvari bolje razumeš nego ja,

pa sam te pratio, a prateći te zanosio sam se kao i ti, boţanstvena moja glavo!

FEDAR: Dobro! Tako, dakle, sviĊa ti se da se šališ?

SOKRAT: Ĉini ti se, dakle, da se šalim i da ne govorim ozbiljno?

FEDAR: Nikako, dragi Sokrate, nego mi po istini reci, tako ti Diva, zaštitnika

prijateljstva: misliš li da bi ko drugi u helenskom svetu mogao što drugo reći o

istom predmetu što bi bilo znaĉajnije i sadrţajnije?

SOKRAT: Kako to? Treba li da ja i ti tu besedu pohvalimo i u tome smislu kao da je

pisac iskazao što treba, a ne samo u onom da je svaki pojedini izraz jasan i zaobljen

i briţljivo izraĊen? Jer, ako to treba uĉiniti, moram to priznati tebi za volju; ja to,

doduše, nisam primetio zbog svoje ništavnosti. Ja sam obraćao paţnju samo na

retoriĉki oblik, a što se tiĉe onoga drugoga, mišljah da se ni sam Lisija ne smatra

vrsnim. I tako mi se uĉini, Fedre, ako ti ne tvrdiš drukĉije, da je dva i tri puta isto

rekao, zacelo zato što on nema toga obilja da mnoge stvari govori o istom

predmetu, ili on tome ne pridaje nikakve vaţnosti. U stvari, mi se ĉinilo da on, pun

mladalaĉkog preobilja, ţeli pokazati kako jedno te isto ume izraziti drukĉije i opet

drukĉije, a u oba maha najbolje.

FEDAR: Ništa ti ta ne vredi, Sokrate! Ta baš toga ima u besedi najviše. Jer, od onoga

što se moţe naći u gradivu, a što je dostojno da se pomene, nije ništa mimoišao,

tako da niko nikada, u poreĊenju s njim, ne moţe ni više ni bolje reći.

SOKRAT: To ti ja više neću moći poverovati. Jer starinski mudri ljudi i ţene, koji su

o tome govorili i pisali, ukoriće me, ako to odobrim tebi za volju.

FEDAR: Koji su to? I gde si ti bolje od ovoga ĉuo?

XI

SOKRAT: To ti odmah ovako ne mogu reći. Ali oĉevidno je da sam od nekih ĉuo, ili

od lepe Sapfe, ili od mudroga Anakreonta, ili i od proznih pisaca. Iz ĉega to

zakljuĉujem? Pune su mi nekako grudi, zanesenjaĉe moj, i osećam da bih prema

tome mogao reći druge reĉi koje nisu gore. Da ja ništa od toga sam po sebi nisam

zamislio, to dobro znam, jer poznajem svoju neukost. Ostaje, dakle, samo ta

mogućnost da sam se odnekud iz tuĊih izvora slušanjem napunio kao sud, ali sam

zbog tupoglavosti baš i to zaboravio kako i od koga sam ĉuo.

FEDAR: Nego, plemeniti ĉoveĉe, veoma lepo si rekao. Ali od koga i kako si ĉuo, to

ti meni, kad bih od tebe i zahtevao, nemoj reći, nego to što govoriš uĉini. Prihvati

se toga da mi kaţeš novo, što treba da bude bolje i ne manje od onoga što je u

ovom spisu, ne uzimajući u obzir ova izvoĊenja. A ja obećavam tebi, kao i devet

arhonata, da ću u Delfe kao zavetni poklon postaviti zlatni kip u prirodnoj veliĉini,

ne samo moj nego i tvoj.

SOKRAT: Preumilan si i doista zlatan, Fedre, ako misliš da ja tvrdim da je Lisija u

svemu pogrešio, i da je mogućno mimo sve to drugo reći. To se, mislim, ne dešava

ni najlošijem piscu. Uzmi odmah, na primer, ovo o ĉemu je reĉ: ako onaj ko

dokazuje da neljubavniku treba više ĉiniti po volji nego ljubavniku, propusti da

hvali nerazboritost jednoga a da kudi razboritost drugoga, što je ipak nuţno, misliš

li da će on imati da govori još nešto drugo? Ne! Takve stvari treba besedniku

puštati i opraštati, i u takvim stvarima nije reĉ o iznalaţenju koje bi zasluţivalo

pohvalu, nego o rasporedu; a u onakvima koje nisu nuţne i teško se iznalaze

svakako je, pored rasporeda, reĉ i o iznalaţenju.

XII

FEDAR: Slaţem se s time što kaţeš, jer mi se ĉini da si pravo govorio. Uĉiniću,

dakle, i ja tako. Da se ljubavnik nalazi u nekom bolesnom stanju više no

neljubavnik, to ću ti dopustiti kao pretpostavku; ali, ako u ostalim stvarima kaţeš

više i dostojnije nego Lisija, a ti stoj iskovan pored zavetnog poklona Kipselida u

Olimpiji.

SOKRAT: Raţestio si se, Fedre, zato što sam zadirkujući tebe napao tvoga ljubimca,

pa zacelo misliš da ću ja zaista pokušati da nešto drugo iznesem kićenije i tako

njegovu mudrost nadmašiti.

FEDAR: Što se tiĉe toga, dragoviću moj, upao si u istu zamku. Jer, moraš govoriti u

svakom sluĉaju, onako kako umeš. A da ne moramo na silu zametati bljutavu šalu i

jedan drugome vraćati ţao za sramotu, budi smotren i nemoj me primorati da

govorim ono: "Ako ja, Sokrate, Sokrata ne poznajem, onda ni o sebi ništa ne

znam", i "ţeleo je govoriti, ali se ustezao"; nego uzmi na um da odavde nećemo

otići pre nego iskaţeš ono što si rekao da u grudima imaš. Sami se nalazimo u

samoći, jaĉi sam ja i mlaĊi, a na osnovu svega toga shvati što kaţem, i nikako

nemoj hteti da govoriš na silu kad moţep drage volje.

SOKRAT: Ali, dragi moj Fedre, smešan ću biti ako posle valjana pisca ja, koji sam

neuk, bez pripreme kaţem nešto o istom predmetu.

FEDAR: Znaš li kako stoji stvar? Prestani da se gizdaš preda mnom, jer ja imam

otprilike samo nešto da kaţem, pa ću te primorati da govoriš.

SOKRAT: To nipošto da nisi rekao.

FEDAR: Ne, nego baš da kaţem, a govor će mi biti zakletva. Kunem se, dakle – ta

kime, kojim bogom? Ili hoćeš li ovim platanom? Zaista, ako mi ne izgovoriš

besedu pred ovim drvetom, nikada ti neću niĉiju drugu besedu pokazati ili saopštiti.

XIII

SOKRAT: Gle, ugursuza, kako lepo naĊe ĉime će nagnati ĉoveka govorljivca da radi

što nareĊuješ!

FEDAR: Pa šta ti je da se rogušiš?

SOKRAT: Ništa više, kad si se tako zakleo. Ta kako bih mogao uzdrţati se od takve

gozbe.

FEDAR: Govori, dakle!

SOKRAT: Znaš li kako ću to uĉiniti?

FEDAR: Što?

SOKRAT: Zastrću najpre sebi lice, pa ću onda govoriti da što pre besedu trkom

svršim i da se od stida ne pometem gledajući u tebe.

FEDAR: Govori samo, a ostalo radi kako te volja.

2. Prva beseda Sokratova i razgovor o toj besedi

SOKRAT: Hajdete, Muze, bile vi glasovite ili zbog vrste svoje pesme ili zadobile taj

nadimak zato što ste od pevaĉkog naroda Ligijaca, pomozite mi u priĉi, koju me

primorava govoriti ovaj blagorodnik ovde, da mu se prijatelj, koji mu se već ranije

ĉinio mudar, pokaţe sada još mudrijim.

Dakle: Beše jednom nekakav deĉak, štaviše momĉić, izvanredne lepote. Taj je imao

veoma mnogo ljubavnika, a jedan od njih beše lukav. I ovaj mladića, koga on nije

ljubio manje nego svako drugi, beše uverio da ga ne voli, pa jednoga dana, kad je

od njega traţio ljubav, uveravaše ga da neljubljeniku treba pre ugoditi nego

ljubavniku i govoraše ovako:

XIV

U svim stvarima, momĉe, ima samo jedan poĉetak za one koji hoće da se dobro

savetuju. Treba da znaju o ĉemu ţele da se savetuju, inaĉe će nuţno pogrešiti u

svemu. Većina ljudi ne opaţa da ne poznaje suštinu pojedinih stvari. Ali, kao da je

zaista poznaju, oni se ne sporazumeju u poĉetku ispitivanja; a u docnijem

ispitivanju moraju da ispaštaju, kao što je sasvim prirodno: ne slaţu se ni sami sa

sobom, ni meĊu sobom. Nas dvojica, ja i ti, nećemo ĉiniti pogrešku za koju

prigovaramo drugima, nego kad smo ja i ti postavili pitanje da li prijateljstvo treba

odrţavati više s ljubavnikom ili s neljubavnikom, a mi se sloţno sporazumejmo o

pojmu ljubavi, o njenoj suštini i njenoj snazi, pa zatim, imajući to na oku i na umu,

ispitujmo da li nam ona donosi korist ili štetu. Jer, da je ljubav nekakva poţuda, to

je svakome oĉevidno. A da opet i neljubavnici osećaju poţudu za onim što je lepo,

znamo. Po ĉemu ćemo, dakle, razlikovati ljubavnika od neljubavnika? Treba opet

pomisliti na to da se u svakome od nas nalaze dve sile, koje nama vladaju i pokreću

nas i za kojima idemo kuda nas vode: jedna je uroĊena, poţuda za nasladama, a

druga je steĉena, misao, koja teţi za onim što je najbolje. Ove dve moći u nama

ponekad se slaţu, a ponekad se protive jedna drugoj, te ĉas preovlaĊuje jedna, a ĉas

druga. Ako nas, dakle, naša misao razloţno vodi onom što je najbolje, te ima nad

nama vlast, ime je toj vlasti razboritost. Ako li nas poţuda nerazloţno uvlaĉi u

naslade, i ako je u nama zadobila vlast, ta se vlast naziva razvrat. A razvrat je

mnogoimen, jer ima mnogo delova i mnogo oblika. I koji se od ovih oblika baš

najviše istiĉe, taj svoje ime nadeva onome u koga se nalazi da se njime naziva, a

niti je lepo niti je dostojno njime se nazivati.

Ako je poţuda za jelima, koja je odnela pobedu nad najboljim umom i nad ostalim

poţudama, ona se zove proţdrljivost, i onome u koga se nalazi nadenuće se isto

ime. Ako se, pak, pijanstvo nametnulo za tiranina, i onoga koji ga ima vodi tim

putem, oĉevidno je koje će karakteristiĉno ime dobiti. A što se tiĉe i ostalih ovima

srodnih i srodnih poţuda imena, jasno je kakva se imaju nadevati, već prema tome

kako koja od njih preovlaĊuje.

Ako radi koje je poţude sve preĊašnje reĉeno, gotovo je već oĉevidno, ali svaka

misao postaje nekako jasnija ako se iskaţe nego ako ostane neiskazana.

Dakle: bezumna poţuda, koja je savladala misao i njenu teţnju za onim što je pravo

i pohitala za uţivanjem naslade što je daje lepota, pa je opet od njoj srodnih poţuda

dovedena telesnoj lepoti, te je tako na svom pobedniĉkom hodu ojaĉala do

najţivljeg razvitka snage, dobila je ime po toj istoj snazi i nazvana je ljubavlju.

XV

Nego, dragi Fedre, ĉini li se tebi, onako kao i meni, da se nalazim pod vlašću neke

boţje sile?

FEDAR: Ta dabome, Sokrate, protiv tvoga obiĉaja teĉe ti beseda kao reka.

SOKRAT: Ćutke me, dakle, slušaj, jer zaista se ĉini da je mesto boţanstveno, i zato

se nemoj zaĉuditi ako se u toku besede više puta zanesem; jer sada ti gotovo

ditirambe govorim!

FEDAR: Govoriš pravu istinu.

SOKRAT: A za to si ti kriv. Nego slušaj ostalo! Jer, moţda bi se moglo rasturiti ono

što me obuzima. Ipak, neka se za to stara bog, a mi se govorom vratimo našem

mladiću.

Dobro, dragoviću moj: šta je ono o ĉemu baš treba da se savetujemo, reĉeno je i

odreĊeno. Imajući, dakle, to na umu, govorimo o ostalom, koju će korist ili štetu od

ljubavnika i neljubavnika oĉekivati po svoj prilici onaj ko im ugaĊa.

Onaj koga je poţuda savladala i ko robuje nasladi mora zacelo svoga ljubavnika

pripremati da mu bude što prijatniji. A bolesnu ĉoveku prijatno je sve što se s njime

ne takmiĉi, a što je bolje od njega i jednako s njim, to mu je mrsko. Prema tome, ni

boljega ni sa sobom jednaka ljubljenika neće ljubavnik drage volje podnositi, nego

ga svagda gradi slabijim i nesamostalnijim. A slabiji je neuk ĉovek od uĉena,

plašljiv od hrabra, nevešt govoru od školovana besednika, sporouman od

hitroumna. Ako se toliki i još drugi nedostaci pojavljuju u duhu ljubljenika ili se u

njemu već po prirodi nalaze, to se ljubavnik mora jednima radovati, a druge

izazivati, ili se lišavati trenutnog uţivanja. Pa zavidljiv mora da bude i time što

ljubavnika udaljuje od mnogih drugih korisnih veza, na osnovu kojih bi se najviše

mogao razviti u ĉoveka, mora da mu ĉini veliku štetu, a najveću time što ga

uzdrţava od veze na osnocu koje bi najviše razvio svoj um. A to je baš ona

boţanstvena filosofija od koje ljubavnik svoga ljubimca mora udaljavati, bojeći se

da će ga ovaj prezreti. A i drugo koješta mora primenjivati da ljubljenik u svima

stvarima bude neznalica i da se u svemu upravlja prema ljubavniku, a kad takav

bude, biće njemu, istina, nepovoljniji, a sebi samom najštetniji. Što se tiĉe, dakle,

duhovne strane, zaljubljen ĉovek nipošto nije koristan ĉuvar i drug.

XVI

Zatim treba ispitati kako će onaj ko je primoran da se odaje onom što je prijatno

umesto onom što je dobro obraćati paţnju na odrţavanje i na negu tela kome je

postao gospodar. Pokazaće se da on trĉi za razneţenim, a ne za oĉvrslim

mladićem; za onakvim koji nije odnegovan na ţarkom suncu, nego u debeloj

hladovini, koji je nevešt muškim naporima i njihovu muĉnu znoju, a viĉan

razbludnu i nemuškom naĉinu ţivota; za onakvim koji se kiti tuĊim bojama i

ukrasima nemajući svojih, i uopšte sve ostalo ĉini što je s time u vezi. To je

oĉevidno, i nije vredno da se raspravljanje o tome produţuje, nego je dovoljno

odrediti još samo jedno glavno obeleţje i preći na nešto drugo. U ratu i u svim

drugim ozbiljnim pritešnjenostima neprijatelji telu takva mladića prilaze bez straha,

a prijatelji i sami njegovi ljubavnici moraju strahovati za njega. To je, dakle, jasno i

o tome ne treba više raspravljati.

A sada treba pokazati koju će nam korist ili štetu na imovini doneti saobraćanje sa

ljubavnikom i njegovo stvaralaštvo. Ta svakome je toliko jasno, a najviše

ljubavniku, da bi on više no išta poţeleo da mu je ljubavnik lišen najdraţe,

najdobronamernije i najboţanstvenije imovine. Ta voleo bi da se ovaj liši oca i

majke i srodnika i prijatelja, misleći da mu svi oni ometaju najprijatnije saobraćanje

s mladićem i prigovaraju mu za to. A ima li mladić svoje imovine u zlatu ili u

drugim kojim vrednostima, smatraće da ga nije ni tako lako uhvatiti ni njime, kad

ga uhvati, lako upravljati. Zato svakako ljubavnik mora zavideti ljubljeniku ako

ovaj ima imovine, a mora se radovati ako je izgubi. Osim toga, ljubavnik će

poţeleti da mu ljubavnik što duţe bude bez ţene, bez dece, bez porodice, ţeleći da

svoju poţudu što duţe zadovoljava u slatkom uţivanju.

Ima zacelo i drugih zala, ali je neko boţanstvo, ipak, s većinom njih pomešalo

trenutnu nasladu.

Udvorica, na primer, jeste strašna zverka i veliki štetoĉinac, pa ipak mu je priroda

primešala neku nasladu koja nije bez ljupkosti. I heteru mogao bi ko osuĊivati kao

štetnu, i mnoga druga takva stvorenja i zanimanja koja to imaju u sebi, te su bar za

jedan dan veoma prijatna.

Ali ljubljeniku je ljubavnik, osim toga što je štetan po tome što s njime cele dane

provodi, od svega najneprijatniji, jer već i stara poslovica kaţe: vršnjak se raduje

vršnjaku. Štaviše, jednakost godina dovodi, po mom shvatanju, do jednakih

zadovoljstava i svojom sliĉnošću stvara prijateljstvo, pa ipak se i ovakav saobraćaj

dosadi. A kaţe se još i ovo: pritisak je u svakoj prilici dosadan za svakoga; i taj

pritisak, ne uzimajući u obzir nejednakost, najviše vrši ljubavnik prema ljubljeniku.

Jer stariji, druţeći se s mlaĊim, ne voli da ga ostavlja ni danju ni noću, nego se

predaje navali neodoljivog nagona, koji mu, doduše, uvek stvara zadovoljstvo kad

ljubljenika gleda, sluša, dodiruje i svima ĉulima oseća, tako da se s uţivanjem uz

njega priljubljuje i njemu sluţi; ali kojom će utehom, ili kojim će nasladama

zadovoljiti ljubljenika da ovaj, koji mora da proboravi s njim isto toliko vremena,

ne dospe u krajnju dosadu? Naroĉito kad pred sobom gleda lice starije i već

precvetalo, kome i ostalo odgovara, što nije prilika slušati ni kad se samo opisuje, a

kamoli u stvarnosti, gde uvek mora dolaziti s time u dodir; pa kad se mora briţljivo

ĉuvati svugde i od svakoga, a slušati pohvale neblagovremene i preterane, a isto

tako i zamerke nepodnošljive od trezna ĉoveka, a od pijana ne samo nepodnošljive

nego i sramotne, jer ovaj otvoreno govori gadosti i raspusnosti.

XVIII

Pa dokle god ljubi, on je štetan i dosadan; a kad prestane ljubiti, nepouzdan je u

docnije vreme, za koje je ljubljeniku, uz velike zakletve i molbe, ĉinio svoja velika

obećanja i jedva ga zadrţavao da ljubavni ţivot, koji mu je već postao muĉan, još

podnosi u nadi na dobro. A tada, kad svoje obećanje treba da izvrše, on je u

vremenskoj razmaĉici dobio drugog gospodara i voĊu, pamet i razboritost mesto

ljubavi i pomame, i tako postao drugi ĉovek a da to ljubimac nije ni primetio. I ovaj

traţi od njega zahvalnost za ono što je prošlo, i potseća ga na ono što su jedan

drugom ţeleli i govorili, kao da se razgovara s istim ĉovekom; a onaj od stida niti

se usuĊuje da kaţe da je postao drugi, niti zna kako će sada kad je došao do razuma

i razboritosti ispunjavati zakletve i obećanja iz vremena preĊašnje bezumne vlasti, a

da radeći isto što i pre opet ne bude sliĉan i istovetan onome. Tako on nuţno

postaje begunac i varalica. Crep se okrenuo: negdašnju ljubavnik promenio se i

beţi od svoga ljubimca. A ovaj je primoran da za onim trĉi, srdeći se u kunući –

zato što svu stvar nije razumeo od poĉetka, naime, kako nikad nije trebalo da ugaĊa

ĉoveku zaljubljenu, koji kao rob svoje strasti nije bio pri sebi, nego radije onakvu

koji ne ljubi i ima pameti; inaĉe bi morao predati se ĉoveku nevernu, mrzovoljnu,

zavidljivu, neprijatnu, koji nanosi štetu ne samo njegovu imanju nego i njegovu

telu, a najveću obrazovanju njegova duha, od koga ni ljudima ni bogovima zaista

nema ništa dragocenije, niti će ikada biti.

Ovo, dakle, mladiću, moraš imati na umu i znati da se prijateljstvo ljubavnika ne

raĊa iz dobre volje, nego kao jelo zbog zasićivanja. "Kao kurjaci jagnje, i ljubavnik

voli deĉaka".

XIX

To ti je ono, Fedre! A više me nećeš ĉuti da govorim, nego sada neka bude kraj

mojoj besedi.

FEDAR: A baš mišljah da si dospeo do sredine besede i da ćeš isto tako govoriti o

onome koji ne ljubi, to jest kako njemu treba više ugaĊati, i da ćeš razlagati koliko

opet u tome ima dobra. Ali zašto, Sokrate, već sada prestaješ?

SOKRAT: Zar nisi, blaţeni mladiću, primetio da već govorim u stihovima, a ne više

u ditirambima, i to koreći? A poĉnem li drugoga hvaliti, šta misliš da ću tada

uraditi? Znaš li da će me Nimfe, kojima si me namerno ostavio na milost, oĉevidno

zadahnuti? Zato kaţem jednom reĉju: koliko smo jednoga prekorili, toliko suprotno

tome ima dobra na drugome. I šta tu treba dugo da se govori? Ta i o jednom i o

drugom dovoljno se govorilo. I tako će ovoj priĉi zapasti ono što joj dolikuje. A ja

ću ovde reku preći i otići pre nego me ti primoraš na nešto veće.

FEDAR: Nemoj još, Sokrate, pre nego jara mine. Ili zar ne vidiš da gotovo podne

nastaje (takozvana pripeka)? Nego da ostanemo još i u isti mah da se

porazgovotimo što je reĉeno, pa ĉim zahladni, da poĊemo!

SOKRAT: Pomaman si na besede, Fedre, i baš dostojan divljenja. Jer, ja mislim da od

svih beseda što su odrţane za tvoga ţivota niko ih na svetlost nije izneo više nego

ti, bilo što si ih sam izgovorio, bilo što si druge na kakav god naĉin primorao na to.

Samo Simiju iz Tebe izuzimam, ali od drugih si mnogo jaĉi. I sada je opet, ĉini mi

se, krivica na tebi što ću govoriti nekakav govor.

FEDAR: Time mi nikakav rat ne objavljuješ. Ali kako i kakav govori?

XX

SOKRAT: Kad sam nameravao, dobri moj, pregaziti reku, javi mi se boţanski glas i

uobiĉajeno znamenje: a ovo me uvek zadrţava od onoga što nameravam raditi – i

odmah mi se uĉini kao da ĉujem nekakav glas koji mi ne dopušta da odlazim pre

nego se oprostim greha, kao da sam zgrešio boţanstvu. E, pa sad sam vraĉ, ali ne

baš odliĉan, nego kao i oni slabo pismeni, samo utoliko ukoliko je to meni samom

dovoljno. Zato već jasno poznajem svoj greh. Jer, ustvari, prijatelju moj, i naša

duša ima neku vidovitost. Ta mene je već odavno, dok sam govorio besedu, nešto

uznemiravalo, i nekako se pribojavah da se ne bih, kako Ibik veli, "ĉime ogrešio o

bogove i za to poštu od ljudi dobio u zamenu". Ali sada sam osetio svoj greh.

FEDAR: Pa kakav to veliš?

SOKRAT: Strašan, Fedre, strašnu si besedu i sam doneo i mene nagnao da je kaţem.

FEDAR: Kako to?

SOKRAT: Nedotupavnu i gotovo bezboţnu. Koja bi od nje mogla da bude strašnija?

FEDAR: Nikoja, ukoliko ti istinu govoriš.

SOKRAT: Pa šta? Ne smatraš li Erota za sina Afroditina i za nekog boga?

FEDAR: Zacelo on vaţi kao takav.

SOKRAT: Ali ne kod Lisije, a ni u tvojoj besedi, koju su izrekla moja usta,

omaĊijana od tebe. Ako li je Erot, kao što zaista jeste, bog ili nešto boţansko, onda

on ne moţe biti nikakvo zlo. Ali ove dve besede malopre govorile su o njemu kao

da on i jeste takav. U tom pogledu one su se, dakle, ogrešile o Erota, pa još je

njihova nedotupavnost baš smešna po tome što nisu rekle ništa pametno a ni

istinito, a razmetale su se kao da jesu nešto, ne bi li neke ĉoveĉuljke prevarile i

meĊu njima stekle priznanje. Ja se, dakle, dragoviću moj, moram oĉistiti od greha.

A za one koji se greše o mitologiju ima neki starinski naĉin oĉišćenja, za koji

Homer nije znao, ali je znao Stesihor. Jer, kad je bio lišen oĉiju zato što je klevetao

Helenu, nije mu uzrok ostao nepoznat kao Homeru, nego ga je ĉovek nadahnut

Muzama upoznato, i odmah je zapevao:

Nije istina što sam pevao

i nisi pošla na brodovima lepih vesala,

niti si došla u Trojinu tvrđavu.

I zaista, tek što je ispevao celu takozvanu palinodiju, odmah je progledao.

Ja ću, dakle, mudriji biti nego oni. Jer, pre nego što me snaĊe kakva nesreća zbog

toga što sam klevetao Erota, pokušaću da mu odam zadovoljenje, i to gole glave, a

ne, kao tada, od stida umotane.

FEDAR: Ništa mi, Sokrate, prijatnije ne bi mogao reći nego to.

XXI

SOKRAT: Ta uviĊaš, dobri moj Fedre, kako su bestidno reĉene one dve besede, i ova

i ona koja je iz knjige ĉitana. Jer, da nas je kakav plemenit ĉovek i blage ćudi, koji

isto takva ljubi, ili je već ranije ljubio, sluĉajno slušao gde govorimo kako

ljubavnici zbog malih stvari zameću ljuta neprijateljstva, te iz ljubavi sumnjaju na

svoje ljubljenike i nanose im štetu, zar on ne bi morao misliti da sluša ljude koji su

odrasli meĊu mornarima i nikakve blagorodne ljubavi nisu videli, a kamoli da bi se

s nama sloţio u tome što korimo Erota?

FEDAR: Moţda bi, Diva mi, Sokrate!

SOKRAT: Ja se, dakle, toga stidim i, bojeći se samog Erota, ţelim teĉnom besedom

da splaknem onu morsku koja mi ostade u ušima, a savetujem i Lisiji da što pre

napiše kako ljubavniku treba ugaĊati pre nego ljubljeniku, ako je sve drugo

jednako.

FEDAR: Dobro znaj da će se to tako dogoditi; jer, ĉim ti izrekneš pohvalu

ljubavniku, moram u svakom sluĉaju Lisiju primorati da na isti naĉin napiše govor

o istom predmetu.

SOKRAT: To verujem dokle god si onaj koji si.

FEDAR: Govori, dakle, bez straha.

SOKRAT: Gde li mi je momĉe kome sam govorio? Da i ovo ĉuje, i da se zato što nije

ovo ĉuo ne predaje neljubavniku.

FEDAR: Evo ga uvek uza te sasvim blizu kad god ti hoćeš.

3. Palinodija ili druga beseda Sokratova

a) Uvod: zanos ne treba odmah osuĊivati

XXII

SOKRAT: Ovako, dakle, lepo momĉe, uzmi na um da je preĊašnju besedu govorio

Fedar, sin Pitoklov, iz Mirina, a ovu što ja nameravam reći da je govorio Stesihor,

sin Eufemov, iz Himere. A ona mora glasiti ovako:

Nije istinita beseda koja tvrdi da mladić, i kad ima ljubavnika, treba više da ugaĊa

neljubavniku, zato što je ovaj zanesen, a ovaj razborit. Jer, kad bi to bilo onako

prosto da je zanos neko zlo, ne bi bilo zamerke. Ali, eto, do najdragocenijih dobara

dolazimo zanosom, ukoliko nam se on daje kao boţji poklon.

Ta i proroĉica u Delfima i sveštenice u Dodoni uĉinile su u zanosu mnogo dobra

Heladi, kako pojedinim kućama, tako i drţavama, a u stanju razboritosti malo ili

ništa. I kad bismo govorili i o Sibili i o drugima, koji su pomoću boţje proroĉke

sile mnoge stvari mnogima unapred kazali i time za budućnost spasenje doneli,

dugo bismo se zadrţavali govoreći ono što je svakome poznato. Ovo, ipak,

zasluţuje da se navede kao svedoĉanstvo da i oni stari koji su stvarali jezik nisu

zanos smatrali kao sramotu i prekor. Jer, inaĉe ne bi u najlepšu veštinu, kojom se

ispituje budućnost, baš to ime upleli i nazvali je manikom (veštinom zanošenja); ali

misleći da je zanos nešto lepo, kad nam dolazi po boţjem suĊenju, stvorili su reĉ u

tome smislu; a tek sadašnju nespretno su umetnuli glas t i nazvali je mantikom

(veštinom proricanja).

Stari su isto tako i ono ispitivanje budućnosti što ga razumni ljudi vrše na osnovu

priĉjeg leta i drugih znamenja, zato što ono ljudskom naslućivanju svojim

umovanjem donosi razabiranje i pouzdano znanje, nazvali ojonojstikom, koju sada

mlaĊi oteţući glas zovu ojonistikom (veštinom posmatranja ptica). Ukoliko je

mantika savršenija i poštovanija nego ojonistika, kako po svom imenu, tako i po

sadrţaju koji je njime obeleţen, utoliko je po svedoĉanstvu starih lepši zanos koji

dolazi od boga, nego razboritost koja je od ljudi. Ta i od najteţih bolesti i muka,

koje su kao posledica davnog boţjeg gneva vladale u nekojim porodicama, zanos

je, kad bi se pojavio i proricao onima kojima je trebalo, donosio ozdravljenje, time

što je našao pribeţišta u molitvama i u sluţbama bogovima, i time zadobio ĉistotu i

svetinju, pa je onoga koji se njega drţao iscelio i za ono i za docnije vreme, i

onome koji se istinski zaneo i pao u pomamu doneo izbavljenje od prisutnih zala.

Treći oblik zanosa i pomame jeste onaj što dolazi od Muza. Kad on zahvati neţu i

ĉistu dušu, on je potstiĉe i zadahnjuje pesmama i drugim vrstama pesništva, i ona,

slaveći neizbrojna dela predaka, pouĉava potomstvo. Ali ko se bez nadahnuća

Muza pribliţi dverima pesniĉkoga stvaralaštva, misleći da će moći svojom

veštinom postati valjan pesnik, taj ostaje šeprtlja, i njegovu poeziju, kao razumsku

stvar, pomraĉuje poezija onoga koji peva u zanosu.

XXIII

Toliko i još više lepih dela zanosa koji dolazi od bogova mogao bih navesti. Zato se

baš ovoga nemojte bojati, i neka nas ne uznemiruje kakav govor kome je cilj da nas

zastraši tvrĊenjem da kao prijatelja treba pre odabirati razborita nego li zanesena

ĉoveka; a neka zadobije pobedu i nagradu ako uz ono dokaţe još i ovo, da bogovi

ljubav ne šalju na korist ljubavniku i ljubljeniku. A mi treba da dokaţemo protivno,

to jest da taj oblik zanosa bogovi daju kao našu najveću sreću. Tome dokazu

mudrijaši, razume se, neće verovati, ali mudri će verovati.

Treba, dakle, najpre saznati istinu o prirodi duše, kako boţje tako i ljudske, pošto

razmotrimo šta ona doţivljuje i dela. A poĉetak dokaza jeste ovaj:

b) Dokaz da je ljubavni zanos izvor najveće sreće

i) Priroda božanske i ljudske duše

XXIV

Sve što je duša jeste besmrtno, jer ono što se samo sobom kreće jeste besmrtno. A

onom što drugu stvar kreće i što druga stvar stavlja u pokret s prestajanjem kretanja

prestaje i ţivot. Dakle, samo ono što samo sebe kreće, zato što samo sebe nikad ne

ostavlja, nikad i ne prestaje kretati se, nego je i svemu ostalom što se kreće izvor i

poĉetak kretanja. Poĉetak, pak, nema postanka. Jer, iz poĉetka mora sve što postaje

postajati, a on sam ni iz ĉega, jer kad bi poĉetak iz ĉega postajao, on ne bi više

postajao iz poĉetka. A kad on nema postanka, onda nuţno nema ni prestanka. Jer,

ako nestane poĉetka, onda niti će ikada on iz ĉega, niti će drugo iz njega postajati,

ako li treba da sve postaje iz poĉetka. Prema tome, poĉetak je kretanju ono što

samo sebe kreće, a ovo ne moţe ni prestajati ni postajati, ili bi se celo nebo i sav

razvitak sveta morali srušiti i zaustaviti, i nikad više ne bi bilo onoga ĉime bi se

krenuli i postali. A kako se ono što se samo sobom kreće pokazalo besmrtno, niko

se neće ustezati da baš to shvati kao suštinu i odreĊenje pojma duše. Jer, svako telo

kome kretanje dolazi spolja jeste bez duše, a ono kome kretanje dolazi iz njega

sama ima dušu; jer to je priroda duše. Ako stvar tako stoji da ne postoji ništa drugo

što samo sebe kreće nego duša, onda duša mora biti neroĊena i besmrtna.

XXV

O njenoj besmrtnosti dovoljno je reĉeno, a o njenu pojavnom obliku treba ovako

govoriti. Da se iznese kakva je ona, to u svakom sluĉaju sa svake strane iziskuje

boţanstvenu i dugu raspravu, ali na što liĉi, to iziskuje ljudsku i kraću. Ovako,

dakle, govorimo:

Ona liĉi na sraslu snagu krilate zaprege i uzdodrţe. Konji bogova i njihove

uzdodrţe svi su i plemeniti i plemenita roda, a u ostalih je mešovito. Ponajpre naš

uzdodrţa upravlja dvopregom, zatim od konja samo jedan mu je lep i dobar i takva

soja, a drugi je suprotnog i suprotan. Teţak, dakle, i muĉan mora da je vozarski

posao kod nas. A kako je došlo do toga da se govori o bićima smrtnog i besmrtnog

ţivota? To ćemo pokušati da objasnimo. Svaka duša prihvata se svega što nema

duše i celim nebom obilazi, pojavljujući se ĉas u ovaj ĉas u onoj prilici. Ako je

savršena i krilata, diţe se u nebeske visine i prebiva po celoj vasioni, a ona kojoj je

perje opalo pada, dok se ne uhvati za kakvo tvrdo mesto. Tu se nastani i uzme

zemaljsko telo, koje kao da samo sebe kreće njenom snagom, i ta celina, duša i telo

zdruţeni, zove se ţivo biće, a sporedan mu je naziv smrtno: da takvo biće smatramo

za besmrtno nema nikakva dovoljna razloga, nego maštom zamišljamo sebi boga

kao takvo besmrtno biće, koje ima dušu, a ima i telo, za veĉna vremena oboje

zajedno sraslo, a da ga nismo ni videli ni dovoljnu predstavu o njemu stekli. Nego

ovo neka bude onako kako je bogu drago, i onako neka se naziva. A uzrok gubitku

perja, s kojega ono sa duše opada, prihvatimo. A on je nekako ovakav:

XXVI

Krilo ima prirodnu snagu da diţe u visine ono što je teško i vodi onamo gde stanuje

rod bogova; zato ono od svega što se na telu nalazi najviše ima srodnosti s onim što

je boţansko.A boţansko je lepo, mudro, dobro i sve što je ovako. Ovim se perje

duše najviše hrani i raste, a ruţnim i zlim i onima što je onome protivno gine i

pripada. Veliki voĊa u nebu, Div, upravljajući krilatim kolima, ide napred, sve

ureĊujući i za sve se starajući, a za njim ide vojska bogova i demona, na jedanaest

ĉeta podeljena, jer Hestija ostaje u stanu bogova sama. A od ostalih bogova oni koji

su poreĊani u onih dvanaest razdela kao bogovi starešine prednjaĉe redovima kako

je koji postavljen. Tu ima raznolikih i zanosnih slika i puteva po nebeskoj oblasti,

kojima hodi rod blaţenih bogova, radeći svaki od njih svoje, a za njima ide kako ko

hoće i moţe, jer zavist ostaje izvan boţanskoga hora. A kad polaze na jelo i na

gozbu, idu već uzbrdice na vrh vrška pod nebeski svod. Kola bogove ulaze u

ravnoteţi, lako, jer su uzde u dobrim rukama, a druga muĉno, jer se onaj zli konj

uvija pod teretom i svojom teţinom priklanja zemlji, ako ga vozar nije dobro

obuĉio. A onda dušu ĉeka napor i najteţa borba. A one takozvane besmrtne duše,

kad stignu na vršak i iziĊu napolje, zaustavljaju se na slemenu neba, a ĉim stanu,

ponese ih obrtanje, a one gledaju što je izvan neba.

XXVII

A ono nadnebesko mesto niti je dosad ikoji pesnik na zemlji opevao niti će ga ikada

opevati. A ono je ovako. Jer, uvek treba da se usudi kazati istinu, naroĉito kad

govori o istini. Ono bezbojno i bezobliĉno i nedodirljivo biće, koje stvarno postoji,

moţe da ugleda samo krmilar duše, um; a oko toga biće prebiva na tom mestu

prava nauka. Boţji duh, dakle, koji se hrani umom i ĉistim znanjem, a i svaka duša,

kojoj je stalo do toga da primi ono što joj dolikuje, kad vidi za neko vreme ono što

jeste, raduje se i gledanjem istine hrani se i uţiva, dok ga obrtanje u krugu ne

donese na isto mesto. A na tome putu naokolo posmatra on pravednost po sebi,

posmatra razboritost, posmatra znanje, ne ono koje biva i postaje, a ni ono koje je

nekako razliĉno prema razliĉitosti stvari što ih mi sada nazivamo bićem, nego ono

što predstavlja pravo znanje o onome što samo sobom jeste. I kad je video isto tako

i ostalo što stvarno jeste i njime se nasladio, zaĊe opet u unutrašnju oblast neba i

stiţe kući. A kad stigne, tada vozar priveţe konje za jasle, baci pred njih ambrosiju

i potom ih napoji nektarom.

XXVIII

I to je ţivot bogova, a za ostale duše vaţi ovo. Koja boga najbolje sustiţe i na njega

se ugleda, ona se s glavom vozarevom uzdigne u onostranu oblast, te se i ona šeće

unaokolo, ali je uznemiruju njeni konji, i ona jedva gleda ono što jeste. A druga se

ĉas uzvije, a ĉas opet spusti; a kako su konji siloviti, ona jedno vidi, a drugo ne

vidi. A i ostale duše teţe, doduše, na gornje oblasti i hitaju za njima, ali zbog slabe

snage zaostaju i obrću se pod površinom, pritiskujući i gurajući jedna drugu i

otimajući se da jedna pretkne drugu. Zato nastaje guţva i nadmetanje, i znoj se lije

u najvećoj meri, i pritom krivicom vozara mnoge malaksaju, a mnoge silu perja

polome; a sve se, pošto su se mnogo muka namuĉile, vraćaju a da nisu dospele na

gledanje onoga što jeste; i kad odu, hrane se hranom naslućivanja. A ona velika

ţurba nastaje zato da se vidi gde je to polje istine, a i hrana koja dolikuje najboljem

delu duše raste baš na ondašnjoj livadi, a njome se hrani i krilo, kojim se duša

uzvija.

A i zakon je Adrastije ovaj: koja god je duša postala pratilica boga i ugledala

štogod od istine, ona sve do drugog obrtanja ostaje bezbedna, i, ako to uvek moţe

ĉiniti, uvek ostaje nepovreĊena. Ali kada, ne mogavši sustignuti, ništa ne vidi, pa se

kakvom nezgodom napuni zaboravom i zloćom i oteţa, a oteţavši pogubi perje i

padne na zemlju, tada je zakon da se ona pri prvom raĊanju ne usadi ni u kakvu

ţivotinjsku prirodu, nego da se ona koja je najviše ugledala usadi u zametak ĉoveka

koji treba da postane kakav filosof ili prijatelj lepote ili sluţbenik Muza i

ljubavi; druga u zametak zakonu verna kralja ili ĉoveka koji ume ratovati i

vladati; treća u onakva koji ume upravljati drţavom ili je valjan tecikuća i

privrednik; ĉetvrta u onakva koji će biti revnostan gimnastiĉar, ili će se zanimati

leĉenjem tela; peta u onakva koji će ţiveti ţivotom vraĉa ili sveštenika; šestoj će

dolikovati ţivot pesniĉki ili drugi koji ţivot koji se bavi podraţavanjem; sedmoj

zanatlijski ili zemljoradniĉki, osmoj ţivot sofista ili narodnog udvorice, devetoj

ţivot tiranski.

XXIX

Ko ma u kome od ovih ţivota svoj vek pravedno proţivi, tome će zapasti bolja

sudbina, a ko nepravedno, zapašće mu gora. Jer, na ono isto mesto odakle je koja

duša došla ne vraća se ona za deset hiljada godina: jer joj ne rastu krila pre toga

vremena, osim duše onoga koji je pošteno filosofirao ili filosofski ljubio mladiće.

Ove duše, ako triput uzastopno odaberu isti ţivot, u trećem hiljadugodišnjem

periodu okrilate i vrate se u trihiljaditoj godini.

A druge, kada prvi ţivot navrše, doĊu na sud, a kad im se izrekne presuda, doĊu u

kaznionice pod zemljom, i tu trpe kaznu, a druge na osnovu presude budu

uzdignute na neko mesto u nebu, i tu provode ţivot sliĉan onome što su ga provele

u ljudskoj prilici. A u hiljaditoj godini i jedne i druge dolaze na ţdrebanje i

odabiranje drugog ţivota, i svaka sebi odabira onaj koji hoće.

Tu ljudska duša ulazi i u ţivot kakve ţivotinje, pa iz ţivotinje, onaj ko je nekad bio

ĉovek, opet u ĉoveka. Jer, samo duša koja nikada nije videla istine neće doći u tu

priliku; ĉovek, naime, treba da saznaje prema onome što se zove ideja, a ova

proizlazi iz mnogih pojedinaĉnih opaţanja pa se umovanjem sastavlja u misleno

jedinstvo. A to saznavanje jeste sećanje onoga što je naša duša nekad videla kad je,

pošavši zajedno sa svojim bogom, prezrela ono što mi sada bićem nazivamo i

uzdigla se u istinsko biće.

Zato baš s pravom dobiva krila samo duša filosofova, jer ona, koliko god moţe, sa

svojim sećanjem boravi kod onih stvari kod kojih boravi i njen bog da bude bog.

Samo ĉovek oji se sluţi takvim uspomenama kako treba, i uvek se predaje

usavršavanoj snazi potpunih svetinja, postaje doista svet. A okane li se ljudskih

poslova i stane se zanimati onim što je boţansko, svetina ga prekorava da je

poludeo, a da je bogom zanesen, to gomila ne primećuje.

ii) Objašnjavanje ljubavnih pojava iz učenja o duši i crtanje sreće koja se

pojavljuje posredstvom ljubavi

XXX

Tako je, eto, ceo dosadašnji govor stigao do ĉetvrte vrste zanosa.

Kad se, naime. neko, gledajući ovdašnju lepotu, seća prave, pa dobije krila, i pošto

se ponovo operjao, ţeli da poleti uvis, ali za to nema snage i kao ptica gleda samo

gore, ne mareći za stvari na zemlji, onda ga zbog toga zanosa kore da je

pomahnitao; ali, baš ovaj zanos pokazuje se kao najplemenitiji i najplemenitijega

porekla i za onoga ko ga ima i za onoga ko u njemu uĉestvuje, pa se onaj ko u

njemu ima dela i ljubi krasnike naziva ljubavnikom. Jer, kao što je reĉeno, svaka

ljudska duša po prirodi svojoj gledala je ono što jeste, inaĉe ne bi bila došla u taj

oblik ţivota. Ali docnije na zemlji sećati se gornjih stvari nije lako svakoj, ni onima

koje su po svom padu na zemlju stradale, tako da su dospele u rĊavo društvo i,

skrenuvši na nepravdu, zaboravljale svetinju što su je tada ugledale. Malo ih, dakle,

ostaje u kojih je snaga pamćenja dovoljno jaka; a ove, kad ugledaju nešto što liĉi na

negdašnju lepotu, ţestoko se uzbuĊuju i nisu više pri sebi, a ne znaju šta im se

dešava, jer dovoljno ne razabiraju. Pravednost i razboritost i sve drugo što je

dušama dragoceno nemaju nikakva sjaja u zemaljskim prilikama, nego svojim

slabim organima jedva jedvice, i samo malen broj, prilazeći ovim prilikama,

prepoznaje rod onoga što je u prilici pretpostavljeno. A lepota zablistala nam je

tada u punom sjaju, kad smo se srećnim horom kao pratioci Divovi, a drugi kao

pratioci kojega drugog boga, ugledali blaţen vidik i pozorje, i posvećivali se u

svetinju koja se moţe nazvati najblaţenijom, i koju smo svetkovali i sami, još

nepovreĊeni i nedodirnuti zlima koja su nas u docnije vreme snašla, nego kao misti

i epopti pristupali tajni savršenih i prostih i nepromenjivih i blaţenih pojava, koje

nam se otkrivahu u ĉistoj svetlosti; ĉisti i neuprljani onim što sada sobom nosimo i

nazivamo telom, u koje smo zatvoreni kao ostrige u svoju školjku.

XXXI

Ovolikoza ljubav uspomeni, radi koje se sada, iz ĉeţnje za tadašnjim blaţenstvom,

opširnije govorilo.

A što se tiĉe lepote, ona je, kao što rekosmo, sjala meĊu onim pojavama: kad smo

došli ovamo, prihvatili smo je posredstvom našeg najoštrijega ĉula kao lepotu koja

najjaĉe sja. Vid nam se, naime pojavljuje kao najoštrije od telesnih ĉula, ali se

njime mudrost ne vidi: jer ona bi naroĉitu ljubav izazivala u nama kad bi nam

davala onakvu jasnu priliku svoga bića posredstvom vida, a isto tako i ostalo što je

dostojno ljubavi. A tako je samo lepoti palo u deo da je u isti mah i najvidljivija i

ljubavi najdostojnija.

Ko, dakle, nije tek posvećen, ili ko je pokvaren, taj se odavde ne zanosi brzo k

samoj lepoti, ako posmatra ono što ovde nosi njeno ime. Zato on prema lepoti ne

ukazuje nikakvo naroĉito poštovanje kad je gleda, nego, predavši se nasladi, hoće

da se sparuje kao ĉetvoronoţna ţivotinja i decu da gradi, i kako je obesan, ne boji

se i ne stidi se da nasladu lovi i protiv prirode.

A tek posvećeni, koji se mnogih stvari nagledao pre, taj, kad opazi bogu sliĉno lice

koje lepotu savršeno prikazuje, ili kad vidi koju drugu priliku tela, najpre protrne,

pa ga obuzme nekakav strah kao onda; pa gleda to lice i odaje mu poštu kao bogu; i

kad se ne bi bojao da bi izgledao suviše pomaman, ţrtvovao bi svome ljubimcu kao

sveštenom kipu i bogu; a kad ga je sagledao, promeni se kao posle one jeze, pa ga

obuzme neobiĉna vrućina i znoj. Jer, kad kroz svoje oĉi primi odbleske lepote, koji

kao kiša padaju na klice njegova perja, ugreje se. A od te tople kiše rastopi se ono

što je oko klice, što se davno od okorelosti stisnulo i smetalo klijanju. Ali kad

priteĉe hrana, tada i nagrezne i poĉne iz klice da izbija peru cev po celoj površini

duše, jer je sva nekada bila pernata.

XXXII

Vri, dakle, tada sva i kljuĉa, i što oni koji dobivaju zube i osećaju na zubima kad im

ovi izbijaju, briĊenje i bol u desnima, baš to isto oseća i duša onoga kome poĉne

rasti perje; i vri i boluje i svrbi je dok joj raste perje. Dok, dakle, posmatra lepotu

mladića i odraze što odande dolaze i pritiĉu – koji se zato i zovu ljubavne draţi – i

prima ljubavne draţi, ona se nakvasi i ugreje, pa oseti odlahnuće bola i raduje se.

A kada se odvoji i osuši, u isti mah se i ušća izlazaka, na koja pero hoće da prodre,

zasuše, stisnu i zatvore peru klicu. A ova, zatvorena unutra sa svojom ljubavnom

draţi, skaĉe kao ţile kucavice, i svaka navali na izlazak prema sebi, tako da cela

duša, budena sa svih strana, besni i muku muĉi; a kad se ponovo seti lepote, raduje

se.

Zbog toga što su ta dva osećanja pomešana, duši je veoma neprijatno u tom

neobiĉnom stanju, i ona, ne znajući šta bi, besni, i od besnila ne moţe ni noću

spavati ni danju ostajati na mestu gde je, nego iz ĉeznuća trĉi mestima gde misli da

će videti onoga ko blista lepotom. A kad ga vidi i u se navrati ljubavne draţi, otvori

ono što je ranije bilo zatvoreno, a kad dobije oduška, odlahnu joj bdenja i bolovi, i

ona opet za trenutak uţiva ovu najveću nasladu. Zato se drage volje ne odvaja od

lepoga ljubimca, i nikoga ne ceni više nego njega, nego i majku, i braću, i sve

drugove zaboravlja. Pa ako i imanje propadne zbog nemarnosti, ništa ne haje; a i

dobar obiĉaj i skladno ponašanje, ĉime se ranije razmetala, sve to ona prezre, i

gotova je robovati predmetu svoje ĉeţnje i legati do njega što joj ko bliţe dopusti.

Jer, osim toga što odaje poštu nosiocu lepote, ona je u njemu našla jedinog lekara

od najvećih muka.

A tu muku, lepi mladiću, kome je namenjena ova beseda, ljudi nazivaju Erotom, a

kako je bogovi zovu, tome ćeš se, kada ĉuješ, po svoj prilici nasmejati zbog svoje

mladosti. Kazuju, mislim, neki od Homerida iz onih tajnih pesama dva stiha o

Erotu, od kojih je jedan razuzdan i nije mnogo skladan. A pevaju ovako:

Njega zaista smrtni nazivaju krilati Erot,

besmrtni zovu ga Pterot zbog

žudnje za rađanjem perja.

Ovome se moţe verovati, a moţe se i ne verovati; u svakom sluĉaju, to je uzrok i

stanje onih koji ljube.

XXXIII

Kad Erot zahvati koga od Divovih pratilaca, taj istrajnije moţe da nosi breme po

krilu nazvanoga boga; a koji su bili Arejevi sluţbenici i s njime obilazili nebo, oni

su, kad ih spopadne Erot, pa misle da su im ljubljenici uĉinili kakvu nepravdu,

krvoţedni i gotovi da ţrtvuju i sebe i ljubimca. I tako svaki ţivi prema svakom

bogu, u ĉijem je horu koji bio, poštuje ga i ugleda se na njega koliko moţe, dokle

god je nepokvaren, i provodi svoj prvi vek ovde, i na ovaj naĉin druguje i s

ljubljenicima i s ostalima i ponaša se prema njima. Svaki, dakle, prema svojoj ćudi

odabira sebi ljubav izmeĊu lepih mladića i, kao da je on isti onaj bog, gradi ga i kiti

sebi kao kip, da ga poštuje i orgijama slavi. Oni koji su, dakle, Divovi pratioci,

traţe da njihov odabranik dušom bude sliĉan Divu. Zato paze da li je ko od prirode

obdaren za filosofa i za voĊa; i kada takva naĊu i zavole ga, sve ĉine da on to zaista

i postane. Ako se već ranije nisu dali na takav posao, sada ga preduzmu i uĉe

odakle god mogu i sami dalje ispituju. A tragajući za tim da u sebi naĊu prirodu

svog boga, postiţu uspeh, jer su neprestano primorani da gledaju u boga; i time što

ga se u svome sećanju dotiĉu, od njega se zanose i usvajaju njegove obiĉaje i

njegovo ponašanje, ukoliko je ĉoveku moguće da primi boţje osobine. I kako

nalaze da je svemu tome uzrok njihov ljubljenik, još više ga vole; i kad, kao

bakhantkinje, zahitaju od Diva, oni sveštenim strujama oblivaju dušu svoga

ljubljenika, i ĉine da on, koliko god je moguće, bude sliĉan njihovu bogu. A koji su

išli za Herom, ti traţe kraljevsku ćud, i kad su je našli, postupaju s njom baš na isti

naĉin. Isto tako i sluţbenici Apolona i svakoga drugog boga idu za svojim bogom, i

traţe da i njihov mladić bude isti takav; i kada takva steknu, oni ga, svaki prema

svojoj snazi i svojim vaspitnim ugledanjem na boga i nagovaranjem i upućivanjem

mladića, privode naĉinu i obrascu ţivota koji mu odgovara; tako rade, ne

pokazujući u svom postupku s mladićem sumnju ljubavnu, a ni prostaĉku mrzost,

nego pokušavajući da ga sasvim privedu na potpunu jednakost sa sobom i sa

bogom koga poštuju.

Dakle, tako su lepe i zanosne dobra volja onih koji istinski vole i posveta o kojoj

govorim, i one, ako postignu ono na što teţe, zaslugom prijatelja koji je ljubavlju

zanesen padaju u deo voljenom prijatelju kad se zadobije.

A on se zadobiva na ovakav naĉin.

XXXIV

Kao što sam u poĉetku ovoga mita svaku dušu razdelio na troje, na neke dve

konjolike prilike i na treću vozarsku, to neka nam i sad još ostaje.

A od konja jedan je, rekosmo, dobar, a drugi nije. Ali u ĉemu se sastoji odlika

dobroga ili nevaljalstvo zloga, to nismo objasnili, nego to sada treba reći. Jedan,

dakle, od njih dvojice, koji zauzima lepše mesto, uspravna je stasa, skladno

uzrastao, visoka vrata, zavinuta nosa, bele dlake, crnih oĉiju, ţudnik ĉasti s

razboritošću i stidom, i prijatelj istinskoga mišljenja, vozi ne pokoravajući se biĉu,

nego samo pokliku i govoru; a drugi je kriv, zdepast, kojekako sazdan, ĉvrsta

zatiljka, kratka vrata, tubasta nosa, crne dlake, sivih i zakrvavljenih oĉiju, voli obest

i razmetanje, kosmat oko ušiju, gluv, jedva se pokoravajući biĉu i ošljaĉi.

Kada uzdodrţa, dakle, ugleda lice što draţi na ljubav i osećanjem razgreje celu

dušu, pa se prepuni golicanjem i bockanjem ţudnje, tada onaj uzdodrţi poslušan

konj, kao uvek tako i tada primoran stidom, uzdrţava sam sebe da ne navaljuje na

ljubljenika; a onaj drugi ne osvrće se više ni na ošljaĉe ni na biĉ, nego skaĉući

silom hita svom cilju, i praveći svakojake neprilike i svome drugu u zaprezi i

uzdodrţi, primorava ih da idu na ljubljenika i da ga potsećaju na milinu ljubavne

slasti. Ona dvojica isprva se protive puni negodovanja, misleći da ih goni na nešto

strašno i nezakonito, ali naposletku, kad već od zla nema pomoći, idu napred

voĊeni, te popuste i pristanu da će uĉiniti što im se nareĊuje. I tako stignu do

ljubljenika i ugledaju njegovo blistavo oko.

XXXV

A kad ga ugleda uzdodrţa, uspomena mu se zanese do bića lepote, i on je opet vidi

gde pored razboritosti sedi na sveštenom sedištu. A kad je sagleda, prestravi se i od

svega straha pade nauznak, i u isti mah bude primoran da natrag povuĉe dizgine,

tako silno da oba konja sednu na kukove, jedan drage volje, jer se ne protivi, a

obesni veoma nerado. A kad poodmaknu, onaj jedan od stida i ĉuda nakvasi znojem

celu dušu, a onaj drugi, kad mu odumine bol, što ga je osetio od uzde i pada, i tek

što odahne, plane gnevom i svakom pogrdom stane ruţiti i vozara i svoga druga u

zaprezi da su od straha i nemuškosti ostavili svoje mesto i pogazili svoju reĉ.

I stane ih siliti protiv njihove volje da se ponovo pribliţe, ali najzad popusti

njihovim molbama da se to odgodi na docnije vreme.

A kada doĊe zakazano vreme, oni se stanu pretvarati da se ne sećaju, ali ih on,

opominjući, sileći, rţući, vukući, primora da se opet pribliţe ljubljeniku s istim

ponudama. I kada se primaknu, on spusti glavu, a nadigne rep, zagrize i uzdu i

stane bestidno vući. A vozaru se u još većoj meri dogodi ono što mu se i pre

dogodilo: on kao pred ogradom odbije se nazad i još više obesnom konju silom

natrag povuĉe uzdu, te mu okrvavi ruţilaĉki jezik i ĉeljust, a noge mu i kukove

pritisne k zemlji, da ga zabole. A kada to zli konj više puta pretrpi i svoju obest

utiša, najzad se poniţen pokorava vozarevoj smotrenosti, i kad vidi krasnika, gine

od straha.

I tako se naposletku dešava da ljubavnikova duša ide za ljubljenikom puna

poštovanja i straha.

XXXVI

Kako ljubljenika, dakle, kao bogu sliĉna svakom poštom poštuje, ne ljubavnik koji

se samo pretvara, nego koji to doista oseća, i kako je ljubljenik sam po sebi odan

svome poštovaocu, ako ga isprva njegovi drugari ili koji drugi ljudi i prekorevaju,

govoreći da je sramota pribliţavati se ljubavniku, pa on zato i odbije ljubavnika,

ipak u toku vremena i mladost i potreba navedu ga na to da se s njime druţi. Jer,

nikako nije sudbina odredila da je zao prijatelj zlu, a dobar da nije dobru.

A kad ga pusti k sebi i stane se s njim razgovarati i druţiti, pa se u blizini pokaţe

dobra volja ljubavnikova, ljubljenik se ĉudom zaĉudi, jer oseća da mu drugi

prijatelji i srodnici svi zajedno ni najmanju meru ljubavi ne iskazuju prema onom

što mu iskazuje prijatelj bogom zadahnut. A kada duţe vremena produţi taj posao,

pa mu se pribliţuje dodirivanjem i na veţbalištima i na drugim sastancima, tada se

izvor one reke, koju je Div, kad je ljubio Ganimeda, nazvao ljubavnom draţi, bujno

izlije na ljubavnika, te jedan deo preĊe u njega, a drugi se prelije kad se on već

sasvim napuni. I kao što se vazdušni talas ili kakav zvuk od glatkih i tvrdih

predmeta odbija i vraća natrag odakle je i pošao, tako se i struja lepote vraća u

lepoga mladića kroz oĉi – jer tim putem je i došla u dušu: – i kad stigne i okrilati

izlaze perja, oblije ih i podraţi da puštaju perje, te i dušu ljubljenikovu napuni

ljubavlju.

On ljubi, dakle, ali koga, to ne zna; a ne razume ni svoje stanje, niti ga moţe

opisati, nego kao da se od drugoga zarazio oĉnom bolešću, ne moţe reći kako i

kada; a ne zna da u ljubavniku kao u ogledalu gleda samo sebe. I kad je onaj kod

njega, odumine mu bol kao i onome; a kad ga nema, treperi ĉeţnjom i ĉeţnju

izaziva u onom, noseći u sebi priliku ljubavi, ljubav za ljubav. Ali ne misli da je to

ljubav, nego da je prijateljstvo, pa je tako i naziva. Pa ipak ţudi kao onaj, samo u

slabijoj meri, da ga gleda, da ga dodiruje, da ga ljubi i da leţi s njim; i on to, kao

što je prirodno, uskoro zatim i ĉini. A dok tako jedan s drugim leţe, neobuzdani

konj ljubavnikov zna šta terba reći uzdodrţi, i smatra da je kao naknadu za mnoge

muke zasluţio malo uţivanja; a ljubljenikov ne ume, doduše, ništa da kaţe nego,

komentari (0)

nema postavljenih komentara

budi prvi koji ce napisati!

ovo je samo pregled

3 prikazano na 51 str.

preuzmi dokument