Pojam Berze ispitna pitanja-Skripta-Berza-Ekonomija-4, Skripte' predlog Ekonomija. Univerzitet u Beogradu
45kifli.protic
45kifli.protic

Pojam Berze ispitna pitanja-Skripta-Berza-Ekonomija-4, Skripte' predlog Ekonomija. Univerzitet u Beogradu

10 str.
1broj preuzimanja
1000+broj poseta
Opis
Pojam Berze ispitna pitanja,Skripta,Berza,Ekonomija,fiktivna prodaja,transakcija,vlasnistvo,kupoprodaja,aktivnosti,akcije,suprotni nalozi,glasine,pulovi,trziste,orner,monopolski polozaj,pojam,finansijska trzista,brokeri,...
20 poeni
poeni preuzimanja potrebni da se preuzme
ovaj dokument
preuzmi dokument
pregled3 str. / 10
ovo je samo pregled
3 prikazano na 10 str.
preuzmi dokument
ovo je samo pregled
3 prikazano na 10 str.
preuzmi dokument
ovo je samo pregled
3 prikazano na 10 str.
preuzmi dokument
ovo je samo pregled
3 prikazano na 10 str.
preuzmi dokument
Berze DOBRA SKRIPTA

31

1. Fiktivna  prodaja  (transakcija  u  kojoj  nema  promene  vlasnistva;  simulirana   kupoprodaja,  po  ceni  iznad  preovladjujuce;  stvara  privid  aktivnosti,  koji  se   ipak  izvestava  u  berzanskom  izvestaju;  iluzija  da  cena  akcija  raste)  

2. Suprotni  nalozi  (istovremeni  nalog  za  kupovinu  i  prodaju  iste  akcije)   3. Glasine  (sirenje  netacnih  podataka;  neosnovane  ocene  da  se  na  trzistu  

treba  kupovati  ili  prodavati)   4. Pulovi  (posebne  grupe  ucesnika  na  trzistu  koje  zele  uticati  na  rast  ili  pad  

cena  pojedinih  akcija;  stalni  i  povremeni,  uvek  dobro  organizovani)   5. Korner  (monopolski  polozaj  u  raspolaganju  nekom  akcijom,  tak  da  ga  

investitori  moraju  kupovati  od  monopoliste  po  visoj  ceni)   o Americki  tajkun  Jay  Gould  pocetkom  20.  veka  (fiktivna  prodaja);  finansijski  gigant  

James  Pierpont  Morgan  (osnivac  kuce  J.P.  Morgan;  suprotni  nalozi);  afera  South   Seas  Bubble  pocetkom  19.  veka  (glasine);  trziste  srebra  1987.  godine  (pulovi  i   korner).  

  40.  POJAM  BERZANSKIH  POSREDNIKA     Pojam  –  ucesnici  na  finansijskim  trzistima  koji  su  specijalozovani  za  poslove  

posrednika  izmedju  ostalih  ucesnika.  Oni  ne  kreiraju  svoje  instrumente,  vec   svojim  nastupom  omogucavaju  laksi  protok  vec  postojecih  finansijskih   instrumenata.  

o U  pocetku  je  polozaj  berzanskih  posrednika  bio  odredjen  trgovackim  zakonom,  a   danas  zaokonom  o  sekundarnim  trzistima.    

o Oni,  kao  posrednici,  mogu  da  posluju  u  ime  i  za  racun  drugih  lica  (brokeri),  kao  i     na  svoje  ime  i  za  svoj  racun  (dileri).  Ulogu  posrednika  pogu  vrsiti  i  banke,   osiguravajuca  drustva.  

o Posrednici  moraju  imati  dozvolu  za  rad,  koju  izdaju  nadlezni  drzavni  organi   (Komisija  HoV).    

o Poslovi  posrednika:     1. Trgovina  HoV   2. Davanje  konsalting  usluga   3. Vodjenje  portfolia  HoV  za  racun  korisnika  usluga   4. Cuvanje  HoV   5. (danas,  u  savremenim  uslovima)  odrenjeni  bankarski  poslovi  i  prikupljanje  

slobodnih  novcanih  sredstava     41.  VRSTE  BERZANSKIH  POSREDNIKA  

o Podela:  a)  brokeri,  b)  dileri.   o Najveci  broj  posrednika  vrse  obe  funkcije  (brokersko-­‐dilerska  drustva).  

Ona  vrse  sledece  usluge:   1. Pruzanje  usluga  kupvine  i  prodaje  svih  finansijskih  instrumenata   2. Kratkorocno  kreditiranje   3. Cuvanje  HoV   4. Pruzanje  savetodavnih  i  konsalting  usluga  

o Pojam  brokera  –    

32

1. lice  koje  posreduje  u  poslovima  na  berzi  izmedju  kupaca  i  prodavaca,  i   naplacuje  proviziju.  Brokeri  nisu  vlasnici  vec  samo  posrednici;  kada  se   broker  specijalizuje  samo  za  prodaju  jedne  vrste  HoV,  oda  je  rec  o  agentu,   koji  mora  biti  registrovan  na  Berzi.  (najzastupljenije  shvatanje  brokera)  

2. lice  koje  u  poslovima  trgovanja  nekretninama  predstavlja  prodavca,  i   uzima  proviziju  kada  proda  nekretninu  

3. lice  koje  u  poslovima  osiguranja  pronalazi  najbolji  aranzman  osiguranja   za  klijenta  

Po  domacim  propisima,  broker  obavlja  poslove  u  tudje  ime  i  za  tudji  racun,  uz   naplatu  brokerske  provizije.  

o Pojam  dilera  –     1. lice  koje  kupuje  i  prodaje  HoV  u  svoje  ime  i  za  svoj  

racun;  ne  radi  za  proviziju,  vec  zaradjuje  od  razlike  u  ceni   (najzastupljenije)  

2. lice  koje  kupuje  robu  ili  usluge,  radi  prodaje  krajnjim   potrosacima.  

Kod  nas,  diler  je  cesto  shvacen  kao  ilgalni  prodavac  deviza.   Dileri  su  vlasnici  svojih  HoV,  i  deluju  kao  samostalna  karika  u  lancu  finansijskih   trzista.  Oni  se  javljaju  na  vise  trzista  i  obavljaju  vanberzanske  poslove,  kao  i   poslove  brokera.  Oni  formiraju  posebno  medju-­‐dilersko  trziste.   Ostvaruju  prihode  na  nekoliko  osnova:  

a. Na  osnovu  razlike  u  ceni  HoV   b. Na  osnovu  kapitalnih  dobitaka  (razlika  u  ceni  koja  nije  ostvarena)   c. Na  osnovu  devizne  arbitraze  (promena  u  visini  deviznih  kurseva)   d. Na  osnovi  razlike  u  visini  stope  troskova  i  prinosa  

  42.  VRSTA  BROKERA  I  DILERA  

1) Komisioni  brokeri:   Nezavisni  brokeri  cija  mesta  na  berzi  glase  na  fizicka  lica   (Na  NYSE,  1/3  clanova  su  komisioni  brokeri).  Oni  posluju   kao  agenti  za  svoje  klijente,  druge  brokere,  a  i  kao  dileri.  

2) Brokeri  na  parketu:   Trgovci  u  Sali  za  trgovinu  na  berzi.  

3) Trgovci  na  parketu:   Rade  samo  za  sebe,  po  cemu  se  razlikuju  od  brokera  na   parketu.  Ne  rade  sa  drugim  brokerima.  

4) Specijalisti:   a) Aukcionari  (utvrdjuju  cenu  na  pocetku  radnog  

dana)   b) Brokeri   c) Dileri  

5) Diskontni  brokeri:   Pruzaju  samo  usluge  kupovinu  I  prodaju  HoV,  uz   minimalnu  proviziju.  Nkada  nisu  savetnici.  

33

6) Brokeri  koji  nude  kompletne  usluge   7) Odd  lot  dileri:  

Kupuju  akcije  u  okruglim  lotovima  (npr  100,  1000),  pa  ih   razdvajaju  u  neparnim,  manjim  lotovima.  Zadovoljavaju   potrebe  malih  akcionara.    

43.  POJAM  I  DELATNOST  BROKERSKO-­‐DILERSKOG  DRUSTVA   Pojam  –  prvno  lice,  organizovano  kao  akcionarsko  drustvo  ili  drustvo  sa  ogranicenom   odgovornoscu,  koje  delatnosti  obavlja  na  organizovanom  trzistu  HoV,  u  skladu  sa   zakonom.   Na  njih  se  primenjuju  odredbe  zakona  kojima  se  uredjuju  preduzeca.   Troskovi  osnivanje  (osnovni  kapital):  

1. Brokersko  drustvo  (50.000  evra)   2. Dilersko  drustvo  (100.000  evra)   3. Market-­‐mejker,  portfolio  menadzer  i  agent  emisije  (200.000  evra)   4. Pokrovitelj  emisije  (300.000  evra)  

  Delatnosti:  

1. posredovanju  u  kupoprodaju  HoV  (brokerski  poslovi)   2. kupoprodaja  HoV  u  svoje  ime  I  za  svoj  racun  (dilerski  poslovi)   3. obavezna  kupoprodaja  HoV  u  svoje  ime  I  za  svoj  racun  (market-­‐mejker)   4. upravljanje  HoV  u  ime  I  za  racun  nalogodavca  (portfolio  menadzer)   5. organizovanje  distribucije  HoV,  bez  obaveze  otkupa  nepordatih  HoV  

(agent  emisije)   6. organizovanje  distribucije  HoV,  sa  obavezom  otkupa  nepordatih  HoV  

(pokrovitelj  emisije)   7. prisanje  savetodavnih  usluga  i  konsaltinga  (investicioni  savetnik)  

Neophodna  dozvola  –  Konisija  HoV.     44.ZASTITA  OD  RIZIKA  OBAVLJANJA  DELATNOSTI  BROKERSKO-­‐DILERSKOG  DRUSTVA   Komisija  za  HoV  je  zakonom  ovlascena  da  sprovodi  opsta  pravila  o  zastiti  ucesnika  na   finansijskim  trzistima  od  rizika  tog  oblika  trgovine.  Brokersko-­‐dilerska  drustva  moraju  da   postuju  sledece  norme:  

o Kapitalno  brokersko  drustvo  mora  da  uvek  odgovara  iznosu  kapitala  da  bi  se   obezbedilo  pokrice  mogucih  gubitaka.  Komisija  za  HoV  utvrdjuje  metodologiju   kojom  se  meri  rizik  poslovanja  i  neophodno  pokrice  rizika.  

o Izlozenost  prema  jednom  licu  ne  sme  prelaziti  25%  kapitala  drustva.   o Iznos  celokupne  izlozenosti  drustva  riziku  ne  sme  preci  800%  visine  kapitala.   o Brokersko-­‐dilersko  drustvo  moze  obrazovati  rezerve  za  opste  rizike,  koje  se  

posebno  tretira  u  knjigama  drustva.   o Politika  urednog  upravljanja  likvidnoscu  se  sastoji  od:  

a) Planiranje  ocekivanih  poznatih  i  novcanih  izdataka  i  priliva   b) Redovno  pracenje  likvidnosti   c) Preduzimanje  mera  za  sprecavanje  nelikvidnosti  

34

o Drustvo  mora  mesecno  da  izracunava:   a) Visinu  kapitala   b) Visinu  kapitala  potrebnu  za  obavljanje  pojedinih  poslova   c) Adekvatnost  kapitala   d) Izlozenost  riziku  

  45.  PRAVILA  SIGURNOG  I  DOBROG  POSLOVANJA  BROKERSKO-­‐DILERSKOG  DRUSTVA  

o Osnovno  prvavilo  kojim  se  rukovodi  brokersko-­‐dilersko  drustvo  je  nacelo   ravnopravnosti  klijenata.  Duzno  je  da  cuva,  kao  poslovnu  tajnu,  podatke  o  stanju   I  prometu  na  racunima  HoV  svojih  klijenata.  Ovi  podaci  se  mogu  uciniti  dostupni   trecim  licima  na  u  sledecim  slucajevima:  

a) Na  osnovu  pismenog  odobrenja  klijenta   b) Tokom  inspekcije   c) Na  osnovu  naloga  suda  

o Pravila  poslovanja:   a) Ne  sme  davati  pogresne  podatke  o  ceni   b) Ne  sme  siriti  lazne  informacije   c) Ne  sme  raspolagati  sa  HoV  klijenta  bez  njegove  saglasnosti   d) Ne  sme  izvrsavati  naloge  klijenata  na  protivzakoniti  nacin   e) Ne  sme  na  svoj  racun  obavaljati  kupoprodaju  pre  izvrsenja  naloga  klijenta   f) Ne  sme  da  iznveri  poverenje  ukazano  ugovorom  o  upravljanju  portfolija   g) Ne  sme  podsticati  klijente  na  ceste  transakcije  radi  naplate  provizije  

o Obaveze  drustva:   1. mora  da  izvrsava  naloge  brzo  i  doslovce   2. mora  da  vodi  knjigu  naloga  i  opoziva  naloga   3. mora  da  prima  naloge  samo  u  svojim  i  drugim  ovlascenim  prostorijama   4. mora  da  naloge  izvrsava  po  redusledu  utvredjenih  pravila  drustva   5. mora  da  izdaje  potvrdu  o  prijemu  naloga  (najkasnije  sledeceg  dana)   6. mora  da,  na  zahtev  klijenta,  izda  overeni  izvod  iz  knjige  naloge  

o Drustvo  je  duzno  da  kod  ovlascene  banke  (banke-­‐clana  Centralnog  registra  HoV)   mora  da  otvori  namenski  novcani  racun  klijenta  i  svoj  novcani  racun,  preko  kojeg   ce  se  vrse  uplate  i  isplate  vezane  za  promet  HoV.  

o Ugovorom  o  upravljanju  HoV  propisuje  se  narocito:   1) Iznoz  novcanih  sredstava,  odnosno  vrsta  i  kolicina  HoV  

koje  klijent  stavlja  na  raspolaganje  drsutvu   2) Politika  ulaganja  u  HoV   3) Uslovi  pod  kojima  klijent  daje  HoV  drustvu.   4) Visina  provizija  

        46.  OVLASCENE  BANKE  ZA  OBAVLJANJE  BROSKERSKO-­‐DILERSKE  DELATNOSTI  

35

(Na  ovlascenu  banku  se  primenjuju  isti  uslovi,  pravila  i  ogranicenja  kao  i  na  brokersko-­‐ dilerska  drustva,  jer  obavlja  iste  poslove  i  pruza  skoro  iste  usluge  kao  i  oni.  Najveca   razlika  jeste  da  nju  kontrolise  centralna  banka.)   Ovlascena  je  ona  banka  koja  ima  dozvolu  Komisije  HoV  za  obavljanje  brokersko-­‐dilerske   delatnosti  prema  zakonu.   Uslovi  za  obavljanje  te  delatnosti:  

1. Da  za  to  ima  poseban  organizacioni  deo   2. Da  ima  otvoren  poseban  racun   3. Da  u  poslovnim  knjigama  obezbedi  posebnu  evidenciju   4. Da  je  kadrovsko-­‐tehnicki  osbposobljena  

Kao  i  drustvo,  ona  mora  da  ima:   a) Pravila  poslovanja   b) Zastita  od  rizika   c) Dostava  podataka   d) Pravila  sigurnog  i  dobrog  poslovanja   e) Izvestavanje  o  radu   f) Nadzor  nad  poslovanjem  

  47.  KASTODI-­‐BANKA   Katodi  banka  je  banka  koja  ima  dozvolu  Komisije  za  HoV  za  obavljanje  poslova  vodjena   racuna  HoV  za  racun  klijenata  i  postupanja  po  nalogu  klijenata,  kao  i  Narodna  baka   koja  moze  da  obavlja  kastodi  poslove  bez  dozvole  Komisije.   U  okviru  svoje  delatnosti  kastodi  banka  obavlja  sledece  poslove:  

1) otvara  i  vodi  racune  HoV  kod  Centralnog  registra  u  ime  i  za  racun  zakonitih   imalaca    -­‐  vlasnicki  racun  HoV  

2) otvara  i  vodi  racune  HoV  kod  Centralne  banke,  u  ime  kastodi  banke,  a  za  racun   zakonitih  imalaca  -­‐  zbirni  kastodi  racun  

3) izvrsava  naloge  za  prenos  prava  iz  HoV  i  naloge  za  upis  prava  trecih  lica  na  HoV  i   stara  se  o  prenosu  prava  iz  tih  hartija  

4) naplacuje  potrazivanja  od  izdavalaca  po  osnovu  dospelih  HoV,  kamata,  i   dividendi  za  racun  imalaca  i  stara  se  o  ostvarivanju  drugih  prava  

5) pruza  usluge  pozajmljivanja  HoV   6) obavestava  akcionare  o  godisnjim  skupstinama  akcionarskih  drustava  i  zastupa  ih  

na  tim  skupstinama   7) po  ovlascenju  klijenta  stara  se  o  izvrsavanju  poreskih  obaveza  klijenata  po  

osnovu  HoV  ciji  je  klijent  zakoniti  imalac   8) obavlja  druge  poslove  u  skladu  sa  zakonom  kojim  su  uredjeni  investicioni  fondovi  

i  dobrovoljni  penzijski  fondovi.   Uz  zahtev  za  davanje  dozvole  za  obavljanje  delatnosti  kastodi  banke  prilazu  se    

1) statut  banke   2) dokaz  da  je  banka  clan  Centralnog  registra   3) pravila  poslovanja  kastodi  banke   4) dokaz  da  banka  imaposeban  organizacioni  deo  za  obavljanje  poslova  kastodi  

banke  

36

5) dokaz  da  banka  ispunjava  uslove  kadrovske  i  organizacione  osposobljenosti  za   obavljanje  poslova  kastodi  banke  

6) dokaz  da  banka  ispunjava  uslov  tehnicke  opremljenosti  za  obavljanje  poslova   kastodi  banke  

Kastodi  banka  donosi  pravilaposlovanja  sa  HoV  u  pogledu  obavljanja  poslova  kastodi   banke.  Ovim  pravilima  se  posebno  utvrdjuju:  

1) vrste  poslova  koje  obavlja  kastodi  banka   2) vrste  naloga  i  klijenata  i  nacin  njihovog  izvrsenja   3) nacin  postupanja  sa  HoV  i  novcanim  sredstvima  klijenata   4) prava  i  obaveze  kastodi  banke  i  njenih  klijenata  

Kastodi  banka  je  duzna  da  sa  klijentom  zakljuci  pismeni  ugovor,kojim  se  regulisu   medjusobna  prava  i  obaveze  u  obavljanju  poslova  kastodi  banke.  Zaposleni  su  duzni  da,   kao  poslovnu  tajnu,  cuvaju  podatke  o  stanju  i  prometu  na  racunima  HoV,  kao  i  druge   podatke.     48.  POJAM  I  KARAKTERISTIKE  TRZISTA  NOVCA   • Trziste  novca  (def)  –  deo  finansijskih  trzista  na  kome  se  trguje  ziralnim  novcem,  

kratkorocnim  HoV,  zlatom  i  plemenitim  metalima.  U  pitanju  je  organizovani   mehanizam  u  institucionalnom  smislu,  sa  tacno  utvrdjenim  ucesnicima,  njihovim   pravima  i  obavezama,  odredjenim  prostorom  i  vremenom  funkcionisanja,  kao  i  sa   regulisanim  uslovima  pod  kojima  se  obavljaju  finansijske  transakcije  i  tehnologija   rada.  Kratkorocno,  likvidno  trziste,  gde  su  glavni  ucescnici  banke.  

• Poslovi  na  ovom  trzistu:   1. Transakcije  sa  ziralnim  novcem   2. Uzimanje/davanje  kratkorocnih  kredita   3. Eskonti  poslovi   4. Lombardni  poslovi   5. Poslovi  sa  kratkorocnim  HoV  

• Na  ovom  trzistu  dolazi  do  novcanog  toka  prvo  u  smeru  od  suficitnih  subjekata  ka   deficitnim  subjektima,  u  momentu  pozajmljivanja,  a  zatim  obrnuto,  u  momentu   vracanja.  Znacaj  tih  novcanih  transakcija  je  trostruk:  

1. Novcana  masa  se  ne  povecava  tokom  transferisanja  aktive,  sto  je  bitno  za   stabilnost  novcane  jedinice.  

2. Istom  kolicinom  novca  u  opticaju  obavi  se  vise  placanja  transakcija  roba  i   usluga  

3. Novac  je  efikasniji,  brze  se  krece  (veci  je  koeficijent  obrta  novcane  mase).   • Trziste  novca  ≠  novcano  trziste  (siri  pojam,  obuhvata  sve  ukupne  novcane  transakcije  

jedne  zemlje)   • Trziste  novca  predstavlja  skup  transakcija  kreiranja  i  trgovine  kratkorocnim  

finansijskim  instrumentima,  i  njega  karakterise  njegova  monetarna  funkcija.  Trziste   novca  je  visoko  segmentirano;  sastoji  se  od  nacionalnog  i  medjunarodnog,   primarnog  i  sekundarnog,  kao  i  od  medjubankarskog  trzista  novca  (banka  koja  ima   viska  novca  pozajmljuje  drugim  bankama).  

37

• VAZNO  –  ono  sto  ovom  trzistu  daje  karakter  jedinstvenog  trzista,  jeste  hijerarhija   kamatnih  stopa,  koja  odgovara  karakteru  rizika  ulaganja  u  rizicne  kratkorocne   finansijske  instrumente  i  koja  se  odrzava  dejstvom  ponude  i  traznja.  

• Poslovanje  na  trzistu  novca:   1. Jasna,  jednoobrazna  pravila   2. Jedinstven  nacin  poslovanja   3. Internacionalnost   4. Trzisno  korektno  i  konkurentno  ponasanje  ucesnika   5. Efikasnost  i  preciznost  u  obavljanju  poslova   6. Visoka  finansijska  disciplina   7. Savremena  informaticka,  komunikaciona  oprema   8. Racionalno  i  azurno  poslovanje  

  49.  FUNKCIJE  TRZISTA  NOVCA   • Od  funkcionisanja  trzista  novca  zavisi  funkcionisanje  privrede  odredjene  zemlje.  

Trziste  novca  formira  kratkorocnu  kamatnu  stopu,  koja  je  indikator  cene  kostanja   novca  i  kredita,  sto  se  odrazava  i  na  cenu  investicionog  kapitala.  

• Kroz  cenu  novca  i  kratkorocnih  HoV  uravnotezuje  ponudu  i  traznju  za  novcanim   sredstvima,  kao  osnovni  stub  stabilnosti  pivrednog  sistema.  Omogucuje  privrednim   subjektima  da  dodju  do  kratkorocnih  sredstava  koja  su  im  potrebna  za  odrzavanje   likvidnosti.  

• Trziste  novca  objedinjije  ponudu  i  traznju  novcanih  sredstava,  fin.instrumente  i   finansijske  transakcije  koje  se  obavljaju  u  odnosima  izmedju  pravnih  i  fizickih  lica,   kao  i  u  odnosima  izmedju  njih,  a  jedne  strane,  i  drzave  i  centralne  banke,  s  druge.  

• TN  ostvaruje  sledece  funkcije:   1. Mobilizacija  i  alokacija  kratkorocnih  sredstava  –  aktivnosti  banaka;  prikupljanje  

depozita  i  odobravanje  kredita   2. Obezbedjivanje  likvidnosti  ucesnika  –  pretvaranje  kratkorocnih  instrumenata  u  

HoV,  bez  vecih  transakcionih  troskova   3. Utvrdjivanje  cena  kratkorocnih  fin.  instrumenata  –  sam  nacin  trgovine  

kratkorocnim  inst.utice  na  cenu  tih  inst;  berzanski  i  posrednicki  promet;  punuda   i  traznja  formiraju  cenu  

4. Transmisiju  monetarne  politike  –  vodjenje  ove  politike  preko  instrumenata  koji   stoje  na  raspolaganju  Centralnoj  banci,  kao  sto  su  operacije  na  otvorenom   trzistu  i  sl.  

5. Formiranje  kamatne  stope  –  formira  se  na  bazi  ponude  i  traznje,  kao  cena   pozajmljivanja  sredstava;  zavisi  od  eskotne  stope  centralne  banke  i  stope   inflacije.  

     

50.  ORGANIZACIJA  I  VRSTE  TRZISTA  NOVCA  

38

• U  nekim  zemljhama  trziste  novca  se  pojavljuje  kao  samostalna  institucija,  dok  je  u   drugima  prisutna  u  vidu  neinstitucionalnog  i  mesovitog  trzista,  kao  deo  berze  HoV.   Postoje  tri  osnovna  oblika  organizovanja  trzista  novca  i  to:   1. Institucionalizovano  trziste  novca  –  koristi  posrednicke  finansijske  organizacije  i  

posebne  berze  novca,  koja  u  ime  i  za  racun  svojih  clanova  obavljaju  sve   transakcije.  Ovo  je  centralizovano  trziste,  gde  su  ponuda  i  traznja  koncentrisane   na  jednom  fizickom  mestu  (berzi)  i  istovremene,  sto  dozvoljava  efikasnije   utvrdjivanje  kamate.  Medjutim,  nedostaje  trzisna  transparentnost  i  likvidnost.   Ovakva  trzista  tesko  uskladjuju  konkurenciju  medju  ucesnicima  sa  efikasnosti   trzista.  Troskovi  trgovine  su  ovde  nizi,  a  broj  transakcija  koje  moze  sistem  da   podnese  manji  (ovaj  oblik  je  primeren  nerazvijenim  finansijskim  trzistima).  

2. Neinstitucionalizovano  trziste  –  (slobodno  trziste  novca)  deluje  mnogo  brze,  jer   se  ostvaruje  direktan  kontakt  izmedju  suficitnih  i  deficitnih  jedinica,  bez   posrednika.  Glavno  obelezje  ovog  oblika  trzista  je  disperzija  ucesnika  i  ugovaranje   i  izvrsenje  transakcije  preko  informaticke  mreze,  sto  dozvoljava  i  daleko  veci  obim   trgovanja.  Nivo  rizika  na  ovom  trzistu  je  visok.  

3. Mesovito  trziste  –  u  osnovi  neinstitucionalizovano  trziste,  nad  kojim,  ipak,   kontrolu  vrsi  centralna  banka.  Ostvaruje  se  direktni  kontakt  ucesnika,  koji   primenjuju  kamatnu  stopa  utvrdjenu  preko  posrednicke  institucije.  Sve  razvije   zemlje  su  na  ovoj  osnovi  uredile  svoje  trziste  novca,  u  zelji  da  iskoriste  pozitivnosti   i  institucionalizovanog  i  neinstitucionalizovanog  trzista.  

• Postoji  sest  specijalizovanih  trzista  koja  cine  integralne  delove  trzista  novca:   1. Kreditno  trziste  –  ponuda  i  traznja  kratkorocnih  kredita;  Cilj:  dozvoljava  

neometani  proces  proizvodnje  i  stabilnost  cena.   2. Eskontno  trziste  –  trguje  se  samo  komercijalnim  menicama  i  upravlja  

menicnim  portfeljom  kao  trzisnim  materijalom;  Cilj:  identifikuje  optimalni  nivo   novcane  mase  u  zemlji.  

3. Lombardno  trziste  –  trguje  se  HoV  i  drugim  lombardnim  materijalom  i   upravlja  lombardnim  portfeljom;  Cilj:  ostvaruje  optimalni  nivo  likvidnosti   subjekata  nacionalne  privrede.  

4. Trziste  ziralnog  novca  –  kupuju  ili  prodaju  depozitni  i  ziralni  novac;  Cilj:   ostvaruje  veci  stepen  prinosa  novcane  imovine;  ovo  je  najmanje  rizicno   trziste;  decentralizovano  primarno  medjubankarsko  trziste,  sa  posredstvom   brokera.  

5. Primarno  i  sekundarno  trziste  kratkorocnih  HoV  –  primarna  prodaja  HoV  i   preprodaja;  samo  za  HoV  cija  je  vrednost  iskazana  u  nacionalnom  novcu.  

6. Trziste  zlata  i  plemenitih  metala  –  trguje  se  zlatom  i  plemenitim  metalima,   koji  predstavljaju  predmet  trgovine  i  na  internacionalnim  specijalizovanim   trzistima  ove  vrste.  

  Najveca  trzista  novca  –  New  York,  Los  Angeles,  Chicago,  San  Francisco,  London,  Paris,   Tokyo,  Frankfurt.  Kod  nas,  Beogradska  berza  i  Montenegro-­‐berza.  

  51.  INTERNACIONALNO  TRZISTE  NOVCA  

39

Razvojem  medjunarodne  trgovine  i  uticajem  multinacionalnih  kompanija   stvoreno  je  posebno  finansijsko  trziste  koje  ima  medjunarodni  karakter  –  evrodolarsko   trziste.   Evrodolarsko  trziste  –  vrsi  uticaj  na  nacionalna  trzista  novca,  narocito  kada  je  u  pitanju   odredjivanje  visine  kamatnih  stopa.  Nije  geografski  odredjeno,  vec  je  ono  deo   nacionalnih  trzista  novca  i  kapitala  na  kome  se  transakcije  obavljaju  u  valuti  drugih   zemalja.  

Evrodolari  su  depoziti  banaka,  izrazeni  u  dolarima,  koji  nisu  pod  jurisdikcijom   americke  monetarne  vlasti.  Mogu  biti  izrazeni  i  u  drugim  nacionalnim  valutama.   Ovi  depoziti  su  predmet  medjunarodne  razmene,  i  preko  njih  se  prevazilaze   granice  nacionalne  akumulacije.  

Instrumenti  evrodolarskog  trzista:   1. Trziste  medjubankarski  depoziti  –  predstavlja  trziste  rezervi  lividnosti  banaka.  

Kamatna  stopa  na  ovom  trzistu  –  LIBOR  postaje  regulatorna  kamatna  stopa  za  sve   druge  finansijske  instrumente  na  ovom  trzistu,  formirana  u  Londonu;  16   najuglednijih  banaka  su  ucesnici)  

2. Evrodolarski  depozitni  certifikati  –  rok  dospeca  3-­‐6  meseci,  iznos  $250.000.   Investitori  koriste  ovaj  instrument  za  zastitu  od  rizika  kamatne  stope.  

3. Evro-­‐note  –  sluze  za  prikupljanje  sredstava  koja  se  iz  kratkorocnih  transformisu  u   dugorocne.  Aranzman  banke  i  klijenta.  

4. Evro-­‐komercijalni  zapisi  –  je  HoV  koju  prodaju  velike  korporacije  na   evrodolarskom  trzistu.  

  52.  POJAM  I  KLASIFIKACIJA  KRATKOROCNIH  FINANSIJSKIH  INSTRUMENATA  

Kratkorocni  fin.instrumenti  (def)  –  finansijki  instrumenti  koji  imaju  rok  dospeca   do  jedne  godine.  Kod  njih  ne  postoji  formalno  osiguranje  emitenta  da  ce  izvrsiti  svoju   obavezu.  Oni  su  visoko  likvidni,  dok  se  razlike  u  prinosu  uslovljene  rizikom  koji  se  vezuje   za  emitenta.   Emitenti(mogu  ih  emitovati):  1)  drzava  i  njeni  organi,  2)  organizacije  i  agencije,  3)  lokalni   organi  vlasti,  4)  firme,  5)  banke.   Funkcija  –  njima  se  trziste  novca  siri,  jer  se  njihovim  uvodjenjem  mogucnost   kratkorocnog  pozajmljivanja  znatno  povecava.   Klasifikacija  prema  nacinu  formiranja  cene  i  izracunavanja  prinosa  fin.instrumenta,  mogu   se  podeliti  na:  

1. Diskontne  fin  instrumente  –  u  njih  spadaju:  drzavne  obveznice,  bankarski  akcepti,   komercijalni  zapisi.  Oni  se  prodaju  po  ceni  koja  je  niza  od  nominalne  vrednosti  za   visinu  prinosa  obecanog  investitoru.  Diskont  zavisi  od  vremenskog  perioda  i   rizicnosti  ulaganja.  

2. Kamatne  kratkorocne  fin.instrumente  –  u  njih  spadaju:  depozitni  certifikati,   kratkorocne  obveznice  paradrzavnih  institucija,  srednjorocne  obveznice   evrodolarskog  trzista.  Imaju  rok  dospeca,  i  nose  kamatnu  stopu  koja  se  isplacuje   po  dospecu.  

Najvazniji  instrumenti  trzista  novca  su  kratkorocne  HoV  –  instrumenti  duga.   Karakteristike  ovih  HoV  su:  

40

1) Rok  dospeca  manji  od  godinu  dana   2) Odrazavaju  duznicko-­‐poverilacke  odnose  

  Kratkorocne  HoV  su:  

1. Kratkorocne  drzavne  obveznice   2. Certifikat  o  depozitu   3. Bankarski  akcept   4. Komercijalni  zapis   5. Blagajnicki  zapis   6. Menica  

  53.  KRATKOROCNE  DRZAVNE  OBVEZNICE  

Kratkorocne  drzavne  obveznice  (def.)  su  kratkorocne  obligacije  drzavnog   budzeta.  Izdaju  se  sa  rokom  dospeca  od  1,  6,  3  ili  12  meseci,  kao  diskontni  kratkorocni   finansijski  instrumenti.  Cilj  njihovog  emitovanja  je  pokrivanje  neravnoteze  priliva  i  odliva   sredstva  (fiskalni  deficit),  uglavnom  zbog  sezonskih  fluktuacija.  Pokrivanje  deficita   emisijom  centralne  banke  bi  se  uvecala  novcana  masa,  sto  bi  proizvelo  inflatorni  pritisak.   Ona  nose  vrlo  nizak  stepen  rizika  i  niske  kamatne  stope,  zbog  cega  ih  centralne  banke   koriste  za  operacije  na  otvorenom  trzistu.   Primarno  trziste:   Prodaju  se  preko  aukcije,  koju  organizuju  uglavnom  centralne  banke.  Potencijalni  kupci   mogu  da  iskazu  ili  kompetitivnu  ponudu  (da  navedu  prinos  obveznice  koji  zele  da   ostvare;  ovo  rade  veliki  investitori)  ili  nekompetitivnu  ponudu  (da  prihvate  ponderisan   prosecan  prinos  utvrdjen  aukcijom;  ovo  rade  sitni  investitori).  Ponude  kupaca  se   nazivaju  tenderi.   Kupljene  obveznice  investitori  drze  u  portfelju  do  roka  dospeca,  ili  ih  prodaju  preko   brokera  i  dilera  po  trzisnim  cenama.   Kamatne  stope  svih  drugih  instrumenata  trzista  novca  su  uslovljene  kamatnom  stopom   ovih  obveznica.  Dakle,  one  diktiraju  regulatornu  kamatnu  stopu.   Sekundarno  trziste:     Ono  predstavlja  svaku  dalju  njihovu  prodaju,  koja  se  odvija  ili  u  neposrednom  kontaktu   kupca  i  prodavca  ili  na  institucionalizovanom  trzistu  novca.  Ovo  je  najefikasniji  segment   trzista  novca.  Organizovano  je  kao  dilersko  trziste,  koji  medjusobno  trguju  preko   brokera.       U  vecini  razvijenih  zemalja,  ove  obveznice  se  emituju  u  obliku  knjigovodstvenog  zapisa,   odnosno  kupci  dobijaju  potvrdu  a  ne  stampanu  obveznicu,  cime  se  smanjuju  troskovi   upravljanja  javnim  dugom.     54.  CERTIFIKAT  O  DEPOZITU  

Certifikat  o  depozitu  (def.)  –  je    HoV  –  instrument    duga  (kamatna  HoV),  ciji  se   emitent  obavezuje  da  ce  isplatiti  imaocu  certifikata  iznos  deponovanih  sredstava,  sa   pripadajucom  kamatom  u  utvrdjenom  roku.  On  predstavlja  potvrdu  o  orocenom   depozitu  kod  banke,  u  kojem  je  naznacen  iznos,  period  ulaganja  i  kamatna  stopa.  

nema postavljenih komentara
ovo je samo pregled
3 prikazano na 10 str.
preuzmi dokument