Pojedinacni pravni akt, Beleške' predlog Pravo. Univerzitet u Nišu
AlcatrazNusknvp
AlcatrazNusknvp

Pojedinacni pravni akt, Beleške' predlog Pravo. Univerzitet u Nišu

DOC (86 KB)
14 str.
2broj preuzimanja
220broj poseta
Opis
Pojedinacni pravni akt,pojam pojedinacnog pravnog akta
20 poeni
poeni preuzimanja potrebni da se preuzme
ovaj dokument
preuzmi dokument
pregled3 str. / 14
ovo je samo pregled
3 prikazano na 14 str.
preuzmi dokument
ovo je samo pregled
3 prikazano na 14 str.
preuzmi dokument
ovo je samo pregled
3 prikazano na 14 str.
preuzmi dokument
ovo je samo pregled
3 prikazano na 14 str.
preuzmi dokument

САДРЖАЈ

1 ПОЈАМ ПОЈЕДИНАЧНОГ ПРАВНОГ АКТА........................................... 2 2 ВРСТЕ ПОЈЕДИНАЧНИХ ПРАВНИХ АКАТА........................................ 3 3 1. ПОТПУНИ ПОЈЕДИНАЧНИ ПРАВНИ АКТИ..................................... 4 4 2. НЕПОТПУНИ ПОЈЕДИНАЧНИ ПРАВНИ АКТИ................................ 5

4.1 2.1 УПРАВНИ АКТИ................................................................................... 6 4.2 2.2 ПРАВНИ ПОСАО................................................................................... 7 4.3 ....................................................................................................................... 4.4 2.3 СУДСКИ АКТИ...................................................................................... 8

5 УКАЗ............................................................................................................. 9 6 СУДСКА ПРЕСУДА.................................................................................... 10 7 УПРАВНО РЕШЕЊЕ................................................................................... 11 8 ....................................................................................................................... 9 ....................................................................................................................... 10 ....................................................................................................................... 11 ....................................................................................................................... 12 ....................................................................................................................... 13 ....................................................................................................................... 14 ....................................................................................................................... 15 ....................................................................................................................... 16 ....................................................................................................................... 17 ....................................................................................................................... 18 ВРСТЕ КОНКРЕТНИХ ПОЈЕДИНАЧНИХ ПРАВНИХ АКАТА............ 13 19 ЛИТЕРАТУРА............................................................................................... 14

PAGE \* MERGEFORMAT 14

УВОД: Појединачни правни акти

Правне норме не садрже само општи правни акти него и појединачни правни акти.За разлику од општих аката, који садрже опште правне норме, појединачни акти садрже појединачне правне норме. Примену правних норми садржаних у појединачним актима санкционише држава. Појединачни правни акти могу се разврстати према различитим критеријумима. Доносе се на основу норми садржаних у општим правним актима.

ПОЈАМ ПОЈЕДИНАЧНОГ ПРАВНОГ АКТА PAGE \* MERGEFORMAT 14

Појединачни правни акт је онај психички акт којим се додаје акт воље који ствара појединачну норму, било у целини или делимично, или ствара услове за примену појединачних норми. Другим речима, појединачни правни акти представлјају писане текстове или усмене исказе који садрже индивидуалне правне норме, или део норме за конкретне односе између именом и презименом одређених субјеката. По правилу,доноси се на основу норми садржаних у општим правним актима, с циљем да се реши конкретно питање, конкретан однос или конкретан случај. На пример, ако је законом прописано да запослени има право на годишњи одмор од најмање 20 радних дана у календарској години, ѕа пуну годину рада, решењем о годишњем одмору утврђује се број радних дана тог одмора за одређеног радника и прецизира време његовог отпочињања и окончања. Појединачни правни акти морају бити у сагласности, односно не могу бити у супротности са општим правним актима. У супротном, примењују се одговарајући механизми за њиово поништавање или укидање. Доносе их и државни и нержавни субјекти. Од државних најчешће их доносе управни и судски орган. Законодавни орган их ретко доноси. Управни органи доносе управне акте (решења,дозволе,одлуке), а судски- судске акте(пресуде, одлуке, решења). Осим државних органа, појединачне правне акте доносе и органи локалне самоуправе, као и органи друштвених и других организација и асоцијација. Појединачне акте могу доносити и грађани (уговор о купопродаји, уговор о зајму, тестамент).

ВРСТЕ ПОЈЕДИНАЧНИХ ПРАВНИХ АКАТА

PAGE \* MERGEFORMAT 14

Појединачни правни акти могу се делити на основу различитих критеријума. При томе се обично полази од разлика у њиховој форми и њиховој садржини. Појединачни акти се најпре могу поделити на акте којима се стварају правне норме и акте којима се стварају само извесни елементи предвиђени у предпоставци правне норме. Најзначајнија је њихова подела на потпуне појединачне правне акте и непотпуне појединачне правне акте.

Међутим, појединачни правни акти се у теорији најчешће деле на 4 групе:

1. Указ

2. Судска пресуда

3. Управно решење

4. Правни посао

1. ПОТПУНИ ПОЈЕДИНАЧНИ ПРАВНИ АКТИ

PAGE \* MERGEFORMAT 14

Потпуни појединачни правни акти ретки су у правном поретку, зато што диспозицију и санкцију, по правилу, одређују различити субјекти. Такво поступање условљено је великом разликом између тих елемената правне норме. Осим тога, појединачна санкција се само условно може унапред одредити јер се у тренутку доношења појединачног акта којим се одређује диспозиција, по правилу, не зна да ли ће се по њој поступити, односно да ли це се стећи услови за примену санкције. Из наведени разлога, доносиоцима појединачних аката веома ретко се пружа могућност да једним актом одреде и појединачну диспозицију и појединачну санкцију. На пример, управни орган својим актом може да одреди да се одређено лице у заказано време одазове позиву, уз претњу да ће, ако тако не поступи, бити кажњено новчаном казном од 50.000 дин. Или казном затвора од 5 дана. Према томе, потпуним појединачним правним актом сматра се акт којим се одређује и диспозиција и санкција. Обично их доносе управни и судски органи. Судови такве акте чешће доносе од управних органа, што је и разумљиво, нарочито ако се имају на уму њихове компетенције.

Потпуне појединачне правне акте доносе и недржавни субјекти. Нарвно, у питању су правни послови којима се поводом конкретног случаја истовремено одређује и диспозиција и санкција. На пример, уговором о купопородаји се може одредити и тзв. уговорена казна, која се примењује према уговорној страни која неуредно извршава уговорене обавезе. На тај начин, истим актом одређује се и диспозиција и санкција, што уговор чини потпуним појединачним правним актом.

2. НЕПОТПУНИ ПОЈЕДИНАЧНИ ПРАВНИ АКТИ

PAGE \* MERGEFORMAT 14

Непотпуни појединачни правни акти јесу акти којима се одређује појединачна диспозиција. Та диспозиција се одређује или поводом разраде диспозиције опште правне норме или у случају правне празнине. Диспозиција опште правне норме може бити више или мање одређена. Ако је потпуно одређена , појединацним актом се фактички аутоматски примењује оно што је њоме обухваћено и што треба применити на конкретан случај.

Ако је диспозиција опште правне норме само делимично одерђена појединачним актом ствара се диспозиција која се примењује на конкретан случај и којом се ближе разрађује диспозиција опште правне норме.

Појединачни правни акти су неопходни сваком правном акту. Захваљујући њима, долази до остваривања диспозиције општих правних норми. Захваљујући њима, долази до остваривања диспозиције општих правних норми. Осим тога, захваљујући њима решавају се конкретна питања и конкретне потребе грађана и других субјеката друштва. Тим пре што се њима не одређују само појединачне диспозиције већ и појединачне санкције. Непотпуне појединачне правне акте доносе и државни и недржавни субјекти. Ти акти се, по правилу, међусобно разликују у формалном смислу, али не и у материјалном погледу. Њихова непотпуност произилази из чињенице да се њима одређује само диспозиција, тј. само један основни елемент правне норме. Таквим актима сматрају се:

1. Управни акти

2. Правни посао

3. Судски акти

2.1 УПРАВНИ АКТИ

Управним актом, у формалном смислу сматра се сваки акт који по утврђемо,

PAGE \* MERGEFORMAT 14

поступку доноси управни орган. Међутим, управним актом, у материјалном смислу, сматра се акт којим се одређује диспозиција, односно којим се решава одређена управна ствар. Одређивању диспозиције, по природи ствари, претходи поступак утврђивања чињеница које представљају услов за примену диспозиције опште правне норме. Управа може да доноси акте који по природи ствари доносе други органи ( законодавни органи, судски органи). Међутим ако их донесу управни органи могу се сматрати управним појединачним актима само у формалном смислу, али не и у материјалном. Понекад се ситиче да између управног акта државног органа и правног посла, као акта недржавних субјеката, нема разлике у материјалном смислу. Такво схватање је погрешно јер, управним актом одређује се диспозиција која субјекат обавезује и против његове воље, за разлику од правног посла. Према томе, реч је о озбиљној разлици. Догађа се да управни орган донесе акт који се у формланом смилсу сматра управним актом, а у материјалном смислу правним послом. Помоћу управних аката омогућује се примена општих правних норми, попуњавају се правне празнине, односно решавају случајеви који нису обухваћени диспозицијом ни једне опште правне норме. Управни акт може се извршавати принудним путем. Реч је о случајевима у којима се такав акт сматра извршним без обзира на то што садржи само диспозицију, а не и санкцију. Важно је да се у таквим случајевима не улази у проверавање чињеница, већ се реагује брзо и одлучно. Таква овлашћења треба рестриктивно давати и примењивати. Принудно извршење управног акта, по правилу, подразумева вођење судског поступка ради одређивања санкције за непоступање по обавези наложеној тим актом.

2.2 ПРАВНИ ПОСАО

Правни посао је израз једне, двеју или више особа, којом оне, у допуштеним границама правног система слободно заснивају, мењају или укидају неке правне

PAGE \* MERGEFORMAT 14

односе, тј. неке правне обавезе и правна овлашћења. Правни субјекти, физичка и правна лица слободно располажу властитом имовином и способностима због остваривања жељених циљева који нису у сукобу са инперативним државним нормама и са моралом. Правни посао је отуда заѕнован на принципу аутономије воље у грађанским, облигационим, радним и другим односима. Приватни субјекти слободно одлучују хоће ли или неће склопити правни посао. С обзиром на велики број правних послова, постоје разноврсне класификације. Правни послови деле се на једностране и двостране, формалне и неформалне, теретне и доброчине итд. Правни послови деле се на једностране и двостране у зависности од тога колико треба изјава воље да би правни посао настао. Правни послови за чије је закључивање, на основу закона и споразума странака, потребна одређена форма јесу формални, а они који настају простом сагласношћу воље – неформални. Теретни правни послови су они приликом којих се даје накнада за оно што се од друге стране добије док приликом доброчиних једна страна не даје никакву накнаду за оно што добија од друге стране.

Једнострани правни послови су они за чији је настанак довољна изјава само једне особе, нпр. тестамент.

За настанак двостраних правних послова или уговора потребна је сагласност, изјава воља двају или више субјеката.

Двострани правни послови или уговори могу се даље класификовати на једнострано обавезне и двострано обавезне.

Двострани правни послови или уговори деле се још на консензуалне и реалне. Консензуални уговори настају сагласним изјавама воље или договором странака. За настанак реалних уговора потребна је поред сагласне изјаве воља, још и предаја ствари које су објекат правног односа. У модерном друштву већина уговора се ваљано склапа, тј. постаје обавезујућа, усмено и неформално.

2.3 СУДСКИ АКТИ

Судски акти могу се посматрати у формалном и у материјалном смислу. Судским актом у формалном смислу подразумева се акт који по нарочитом поступку доноси надлежни суд. Међутим таквим актом у материјалном смислу сматра се појединачни правни акт, којим се одређује санкција. Другим речима, судским актом се најпре утврђује постојање против правног понашања односно понашања супротног дипсозицији одређене правне норме, а потом приступа одређивању

PAGE \* MERGEFORMAT 14

санкције. Санкција се не одређује ако се утврди да нема деликта. Према томе судски акт може бити потпун и непотпун. Потпун судски акт састоји се из два елемента. Један елемент се везује за утврђивање против правнпг решења,а други за изрицање санкције.

Непотпун судски акт карактеришу другачија два елемента. Први елемент везује се за утврђивање одређених чињеница, а други за доношење одлуке. Постпак за утвћивање чињеница о испуњењу услова за изрицање санкције може се одвијати на захтев заинтересованих субјеката или на иницијативу самог суда. За разлику од управних аката, који се, по правилу, не доносе једном за сва времена, прабноснажним судским актом спорна питања се, углавном, решавају за сва времена. Због осетљиве природе судског акта веома је важно да се пре његовог доношења темељно и објективно утврде све чињенице значајне за његово доношење. Да би се у томе успело, прописују се строга правила поступка. Једном речју, судије су дужне да се у свом раду придржавају искључиво законских и других норми и своје судијске савести.

Суд је дужан да поступа у складу са важећим прописима чак и онда када се такво поступање сматра штетним за друштво. При таквом стању ствари најчешће се прибегава амнестији или помиловању. И један и други акт доноси шеф државе или законодавни орган. Разлика је у томе што се амнестијом спречава извршење санкције у већем броју случајева, а помиловањем извршење санкције у конкретном, тј. појединачном случају. С обзиром на то да је реч о осетљивим стварима, веома је важно да се акти амнестије и помиловања користе једино у крајње оправданим случајевима

УКАЗ Указ је појединачни правни акт којим шеф државе одлучује о пословима из своје надлежности – врши промулгацију закона, поставља дипломате, даје помиловања, додељује одликовања итд. То је акт који има велику правну снагу, али није општи правни акт, већ садржи правну норму за конкретан однос ( тако, нпр. , указ о опомиловању увек гласи на име и презиме одређеног осуђеника).

PAGE \* MERGEFORMAT 14

СУДСКА ПРЕСУДА

Судска пресуда је главна врста судског акта. Садржи појединачну норму која представља правне обавезе и правна овлашћења странкама у конкретном спору, односно она је појединачни правни акт који утврђује да ли је оптужени учинио деликт за који се терети и ако га је учинио, са каквим степеном кривице га је учинио и како треба да буде кажњен.Судском пресудом се или усваја или одбија тужба којом је поступак покренут, и то тако што се одлучује која од странака, тужени или тужитељ има право у ономе што тврди. Ако се тужба усваја, пресуда је осуђујућа. Ако се тужба одбија пресудом се утврђује да тужитељу не припада овлашћење на које се позива и проглашава да тужени није одговоран за тужени деликт. Пресуда се проглашава усмено, а странкама доставља у писаном облику и од тада тече рок за правни лек. Пресуда има четири обавезна дела: увод, изеку, образложење одлуке и поуку о правном леку.

PAGE \* MERGEFORMAT 14

УПРАВНО РЕШЕЊЕ

Управно решење је врста управног акта којим државни управни органи или недржавни органи одлучују на основу закона и других општих аката о индивидуалним стварима и из њиховог делокруга. Решења су, такође, индивидуалне одлуке недржавних јавноправних организација, предузећа и установа.

PAGE \* MERGEFORMAT 14

ВАЖЕЊЕ ПОЈЕДИНАЧНИХ ПРАВНИХ АКАТА

Појединачни правни акт је важећи ако је створен од субјекта који је за то овлашћен и ако није укинут од овлашћеног субјекта. Он може да почне да важи на следеће начине: Након истека одређеног рока ( нпр. 15 дана ), након објављивања или уручења адресату, закључењем уговора итд.

Појединачни правни акт престаје да важи на много начина: Најчешће испуњењем сврхе ( нпр. плаћањем пореза). Могући су и други начини: Пропашћу ствари, смрћу субјекта обавезе, опростом дуга итд.

PAGE \* MERGEFORMAT 14

ВРСТЕ КОНКРЕТНИХ ПОЈЕДИНАЧНИХ ПРАВНИХ АКАТА

У правном поретку постоје многобројни и врло разноврсни конкретни правни акти. Ови акти се по правилу доносе на основу општих правних аката. Конкретним актима решавају се одређени конкретни односи, поједини случајеви. У општим актима регулисане су одређене врсте друштвених односа на општи и безличан начин. На основу њих доносе се за поједине случајеве конкретни акти. Тако се на основу општег акта могу донети многобројни конкретни акти у врло различитим и бројним ситуацијама. На основу кривичног законика могу се донети многе судске пресуде, закона о порезима многа решења о плаћању пореза одређених лица, итд. Из овог односа општих и конкретних правних аката произилази и забисност конкретних према општим актима. Наиме конкретни акти морају бити сагласни

PAGE \* MERGEFORMAT 14

општим, не смеју им противречити. У колико су супротни говори се о њиховој незаконитости и такви акти се уклањају из правног поретка одређеним правним средствима ( Жалба, приговор, тужба ).

Конкретни акти се односе по врло сложеним поступцима али и без неког формлано прописаног поступка.

Конкретни ( појединачни ) акти могу доносити разни субјекти. Ти се субјекти могу поделити на различите начине. Наважнија би подела била на државне и недржавне органе. У оквиру те две групе могу се даље вршити поделе. Тако разликујемо појединачне акте које доносе разни државни органи, нпр. : Управне акте, које доносе органи управе, судске акте, које доносе судови итд. Ови акти могу имати разне називе: Пресуда, одлука, дозвола, итд. Појединачне акте могу доносити сви државни органи. Међутим, законодавни органи, по правилу, доносе опште правне акте а мање конкретне. Конкретне најчешће доносе органе управе и судови. Такође, конкретне могу донети и приватни субјекти ( нпр. уговоре, тестаменте, итд ). Конкретни правни акти садрже конкретну правну норму или више тих норми. Ако се посматрају елементи правне норме које садржи правни акт, онда се могу правни акти делити по томе које елементе садже, да ли све или само неке. На основу тога разчикујемо потпуне и непотпуне правне акте. Конкретни акти имају врло важну улогу у правном поретку. Они нису само акти примене општих норми и акат, нису само акти примене права већ су и акти стварања права. Сваки конкретан акт је акт стварања права који може служити као извор, пример за будуће случајеве. Поред многобројних и раѕноврсних конкретних правних аката треба истаћи три врсте најважнијих конкретних правних аката: Управни акт, судски акт и правни посао.

ЛИТЕРАТУРА

1. Увод у право; Гордана Вукадиновић, Драган М. Митровић, Марко С. Трајковић

2. Увод у право; Момчило Димитријевић, Предраг Димитријевић, Јелена Димитријевић

3. Увод у право;Живко Кулић

PAGE \* MERGEFORMAT 14

nema postavljenih komentara
ovo je samo pregled
3 prikazano na 14 str.
preuzmi dokument